Serbian Cafe

Ништа од тога,

Банкрот државе не постоји осим једног прелазног периода репрограмирања дугова и отежаних услова или чак немогућности узимања државних кредита.

Појединци и групе су паре склонили настрану и ово је само ПРАЊЕ НОВЦА иза целог циркуса.

Интересантније је питање, посебно за стварање будуће коалционе владе како банкротирати.

Односно, какви су узроци довели до опасности неиспуњавања обавеза које ће сигурно довести пре или касније до банкрота.

bankrot ide u dva pravca - prema povjeriocima i prema korisnicima budžeta.
Povjerioci su domaće i strane banke, prema kojima nastupa nemogućnost vraćanja kredita, pa se onda pristupa reprogramiranju i drugim radnjama kako je ninoslav već objasnio.

Ono čime ljude zaista plaše je takav bankrot u kom nastupa nemogućnost isplate sredstava budžetskim korisnicima.
ovo se obično ne desi, jer to izaziva trenutnu popbunu, kako se to već dogodilo kralju Aleksandru Obrenoviću.

Teoretski, ako držasva objavi bankrot, ako je vlast baš bezobrazna, može da ner isplati penzije i plate nekim od budžetskih korisnika, npr. šklolama, vojsci itd.
Obično gledaju da namire policiju i vladine činovnike iz praktičnih razloga.

Imali smo već slučajeva „tihih” bankrota u okruženju, kad su vlade odlagale za po nekoliko dana isplate penzija i drugih budžetskih davanja, pa polako sve produžavale kašnjenja, dok na kraju niosu kasnili nekoliko mjeseci. Onda preskoče par mjeseci, pa krenu „redovne” isplate.

Naravno, takav bankrot, i kad se desi, vrlo brzo se nekako stabilizuje, pa onda dalje u pregovore, kako ti je već objašnjeno.
Podvarijanta takvog bankrota je izazivanje inflacije štampanjem para. To se ne zove bankrot, ali je u suštini isto - devalvira se kompletna ekonomija, iako prividno sve funkcioniše. Primjer je Srbija 1993. Država isplaćuje budžetske korisnike naštampanim, ali nepokrivenim parama, tj. nepostojećim parama.
samo, to je urađeno u vrijeme velikih rezervi u narodu, danas je pitanje kako bi to izgledalo...

Ове вести о претњама државних банкрота су резултат доктрине ФИАТ новца.

$ и € су један пример ФИАТ монета, при чему је долар нешто раније прокрчио пут и сада се врши притисак на још радикланију варијанту ФИАТ-система. Поред осталих важних чинилаца и специфичних узрока и услова националних еконмија у овоме систему и његовим променама и начину креирања леже важни узроци као одговор на питање неизбежности доласка под мање или више тешку дужничку кризу.

Фиат - новац значи да емитент нема подлогу за штампани новац осим једног непрегледног лавиринта папирнатих гаранција са којима се између осталог тргује на берзи, али и иза берзе на ткзв. међубанкраском тржишту у сенци. Неки то зову либерлизам и слобода, мада се у основи ради о хохштаплерају и будалаштинама...

Банке од седамдсетих година су се досетиле како да заобиђу своје обавезе гаранција да могу да дају кредите само ако имају реалну противвредност (улози штедиша или неке друге реалне вредности у некретнинама или чврстим хартијама од вредности). Једноставно су давали кредите између себе самих и тако даље на потрошаче, а кредитне гаранције су почели да билансирају као ЧВРСТУ гаранцију.

Када се дода још дејство камата које је увек у договорном систему међубанкарских односа и великих осталих регулационих механизама или обавеза из заједничких основа пословања могуће надувати пар дебелих процената изнад номиналне референтне камате централне банке, постаје јасно да је задужити и дуг динамички обрадити тако да не може да се врати постао део политичко - финансијске стратегије - доктрине који је подцењен од значајних делова политике и влада последњих око 10 + која година, па се тако реална моћ удруженог банкарског система прострла изнад влада или чак унија и може да диктира политичке и тиме законске одлуке одржавања и утемљења оваквог система.

Šta je bankrot?
-------
to ti je kad se neko davi, a ti mu dobaciš kamen da mu pomogneš da ispliva :)))
tako rade i banke koje daju dodatne kredite onima koji nemaju šanse da ih vrate.

Шта је егзистенцијални минимум за појединца - то одређује држава прописима о приватном банкроту.

У Немачкој је он негде око 1.100 евра месечно. Све што појединац (без породице) чисто заради преко тога - иде на измиривање поверилаца. Ако се домаћинство састоји од више чланова који живе од прихода дужника, одређени егзистенцијални минимум је већи, за два члана чини ми се око 1.600 евра, за три 2.100 итд.

А држава сама доноси одлуку када ће прогласити банкрот, нико је не може ни на шта присилити. Једино средство присиле које имају повериоци јесте претња да јој неће давати нове кредите.

Dakle, nema zaplene imovine i dranja kože osim, možda bi zaplenili stan ili kuću ako imaš više njih.

-----------

И те како има. Подразумева се да све што поседујеш преко егзистенцијалног минимума распродаш на плаћање дугова, па тек онда можеш да прогласиш банкрот. То укључује и сопствени стан и кућу (јербо можеш да живиш и после тога под киријом). Једино ако је то економски бесмислено - остајеш поштеђен тога.

А Грчка НЕ ЖЕЛИ да банкротира, па јој постављају свакакве услове за исплату даљих кредита. Продају острва осим пар новинара из жуте штампе и пар трећеразредних политичара жељних 5 минута на ТВ-у - нико није тражио.

ja mislim da međunarodno pravo nema pretpostavku ili zakon o gubitku državne teritorije usled nemogućnosti vracanja dugova privatnim bankama.

U međunarodnom pravu ne postoji oduzimanje teritorije kao sredstvo nadoknade dugova, ali postoji mogućnost međusobnog dogovora država.
Naime, danas nije uobičajeno, ali je ranije bilo sasvim normalno prodati ili kupiti državnu teritoriju.
Teoretski, to postoji i danas, ali se ne primjenjuje.
Ne znači da neće.

Postoji jedno sredstvo prisile, a to je pljenidba imovine dužničke države u inostranstvu.
Mogu se plijeniti brodovi, avioni, nekretnine, deponovani novac itd.
Sve kao kod obične pljenidbe, samo na državnom nivou.

To je malo specifična i škakljiva tema i rijetko se koristi.
Uzmimo za primjer da Njemačka hoće da nešto naplati od Grčke.

Njemačka može pred svojim sudom izdejstvovati presudu kojom joj se odobrava pljenidba grčke imovine u Njemačkoj.
Ako tu presudu dobije pred međunarodnim sudom onda može tražiti usluge drugih država- potpisnica suda da takođe plijene grčku imovinu.

Jasno je da ova procedura ima ozbiljne mane.

Najprije, ako je dužnik dovoljno vojno jak, a presuda je samo unutar države povjerioca to je legitiman povod za rat. Ako je dužnik vojno mnogo jači od povjerioca biće velikih problema.

Drugo, teško je dobiti međunarodnu presudu, ali se to može zaobići blokovskom soludarnošću, kakjva je npr. EU, tj. povjerilac će zataržiti od saveznika uslugu pritiska na dužnika.

Najveći problem je ipak cifra. da bi namirili npr. 50 milijardi duga trebate zaplijeniti veliki broj prekookeanskih brodova s tovarom, čitave flote avipona itd. To je nemoguće zaplijeniti odjednom, a poslije prvih zapljena dužnik će stopirati izlaz svojih efektiva.

Primjera radi, mogla bi se izvršiti pljenidba grčke trgovačke flote, koja vrijedi znatnu sumu, ali bi to još više ograničilo ili paralisalo grčku ekonomiju, što bi opet još više smanjilo grčku sposobnost da dug vrati.

Ako bi povjerioci izveli takvu pljenidbu, a ne uspjeli se potpuno namiriti, više ništa ne bi mogli da učine.
Iz tog razloga se ovakve pljenidbe vrše samo kod relativno malih dugova.

Najelegantnije rješenje je naći način da dužnik vrati pare koliko može. Prodaja teritorije je jedno od sasvim legalnih rješenja, pod uslovom da imate višak...

Како може неко, ко је банкротирао, да поново развија бизнис? Зар не би требало у презимену да му стоји „Стојковић-Банкрот”, или „-2Банкрот”?

izvini steks malo sam se oteo kontroli. ne znam odakle se javljas ali ako si u kanadi SKORO je bilo (možda pre 2 godine) nekih izmena. to je najbolje da proveris sa nekim ko je BAS u tom poslu. inače, zakoni su isti i za tebe i za mene i za recimo krajzler samo za NJIH verovatno postoji neka krivina koju nas dvojica ne možemo da iskoristimo.

Стекс:

Temu sam započeo jer ne znam kada i kako može da se bankrotira, ni sa kakvim posledicama a sve zbog onih najava bankrota Srbije

...

Тема је добра, али брзи и кратки одговори нису могући јер си отворио две врсте инсолветности

1. Државну

2. Приватно - грађанску.

У вези државне, која највероватније убрзо (који месец до године у зависности од политичког дриблинга целе земље)су горе дати коректни одговори, чак са мало позадине у вези узрока у системским решењима којима такође подлеже Србија и који су неки економисти, пре свих Зец и Драгаш спомиљли већ дуже времена са објашњавањем унутрашњих проблема.

2. Приватна инсолвенца је опет питање да ли се ради о чистој грађанској немогућности плаћања својих обавеза укључујући и кредите и остале уговорне обавезе. Или је у питању и веза са пословном позадином, фирма, бизнис, ординација, адвокатска канцеларија итд. овде постоји низ законских решења тј. могућности у грађанском праву које се све у иностранству без обзира на битне међусобне разлике, битно разликују од постојеће НЕПОСТОЈЕЋЕ правне регулативе у Србији која само лоше имитира нека спољна обележја наплате дугова, али без реалне доље основе права и обавеза из законских предуслова.

...

Код државних дугова који воде ка државном банкроту ствари су такве да системски услови обезбеђују врђење притиска на сваку земљу да под пројектованим програмима дође у дужничку кризу и у комбинацији са политичким или системским условима (пример кризе €-групе) буде присиљена на банкрот.

Принцип је исти у капиталистичком свету новијег грађанског друштва (од француске револуције развијен), а своди се на МОНОПОЛ контролне моћи.

Овде постоје две врсте.

унапред позната правила игре у целом систему и приблино независни правни систем уз поделу власти и једнакост пред законом и правдом или одступања ка више политичком начину одлучивања и стварања одређених групних или појединачних посебних права са циљем прерасподеле кроз стварање системских предуслова ( ткзв. пирамидални системи) који могу имати сасвим различите форме, облике и методе.

Живимо у времену генерално које системски и вољно убрзава ове пирамидалне моделе у сасвим различитим формама и са веома опасним циљевима које смо већ од краја осмедесетих скупо платили док је свет био убеђен да њега из веома сличних општих услова тако нешо не можће снаћи. На жалост, без икакве патетике, услови су се радикално пооштрили и у срединама које још увек мисле да су 100%но сигурне од свих последица оваквог развоја.

Србија би могла да избегне и банкрот и да обезбеди мању, али сигурну добит. Зато је поребно нешто што још увек не достаје, јасни и системске законе преточени план, дисциплина, правда, једнакост свих пред законом и правдом, и на тим основама потпуна нова регулација пореског система - фискалне политике у вези јавне потрошње, смањења моћи и политиканства у јавним расходима и системима, обезбеђивање јасних уговорних обавеза, давање суштинске слободе предузедништва у датим условима - значи јасна реформа правосуђа...

Шта´ш изгубљене деценије, а сада да видимо шта ће ови што су их изгубили са оним првим и другим направити.

Најновији Драгашев чланак: банкрот!

Предложио сам пре четри године да држава Србија прогласи банкрот. Изнео сам конкретан предлог 25 политичких мера које треба одмах предузети и 101 економску меру. Једна дневна новина је то детаљно објавила. Резултат? Мук. Јавност је уплашено ћутала. Мислили су да политички олош може да им понуди боље решење. Сањали су Друга Тита како јаше на челу колоне кредитора који нам доносе нове кредите за наш лагодан живот. Отуда у јавности бивших јужнословенских држава толико носталгије према Великом мешетару свију хуља. Естрадни плаћени економисти су, такође, ћутали. Нису имали ни знања нити храбрости да се огласе. Уносније је било да се додворавају политичком олошу и да узимају велике апанаже за проституисање. Политички олош је наставио да задужују Србију. Тако смо се од 2008. до 2012. задужили нешто више од 6 милијарди евра. Само за неколико последњих месеци, пошто је буџет празан, задужили су нас нових 1,1 милијарду евра. Наставља се досадашња погубна политика задуживања.

Влада није формирана ни после 45 дана. Зашто није формирана? Објашњење је врло једноставно. Србија је композиција воза који јури низ уску пругу кањона, отказале су кочнице, машиновође су искочиле из локомотиве у тренутку када је композиција улазила у кањон, нико нема храбрости сада да преузме управљање, јер се политичари боје да буду окривљени за удес.

http://tinyurl.com/cn4dt94