Diskusije : Trudnice i mamice

 Komentar
Možda je moguće?
Vanderbilt
(whatever)
22. oktobar 2015. u 11.54
Drage mamice

Od kako se zivot ustalio sa klincima, uglavnom ovde dolazim retko, kad bas imam neki goruci problem ili pitanje od značaja. Ali evo sad se javljam povodom tudjeg problema, ne mog, I nemam pojma ni šta zapravo hoću sa time, možda da zajedno uradimo neki brainstorming I vidimo kakve sun am sanse da nešto učinimo. Znam da se ovde često povede neka humanitarna akcija. Ovaj problem je možda izvan svih nashi kapaciteta, ali makar možemo da prodiskutujemo.
Pre par nedelja sam slučajno nabasala na Blicovom sajtu na pricu o „decaku leptiru”.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/579432/SRCE-ZA-DECU-Žive-rane-malog-Despota

Ako zanemarimo sa kojom patetikom Blic novinari I inače pišu o ovakvim slučajevima, prica je I bez patetike strasno potresna. Ova bolest je jako retka I tretman se svodi na a previjanje I ciscenje rana, a koliko sam ja saznala, vecina dece umre na kraju od sepse I komplikacija. Strasno me je potreslo bilo jer sam prosto dozivela njegovu muku, I njegovih roditelja, kad on siromasak kaže da nocu svi placu, on od bolova a mama I tata što ne mogu da mu pomognu. Pošto sam se zainteresovala, iscitala sam na tone materijala o ovoj retkoj bolesti, I saznala da postoje eksperimentalni tretmani transplantacijom kostane srzi, i da su „povrsinski” tretmani (kao i ovaj sa previjanjem rana kojem je decak podvrgnut trenutno) zapravo potpuno neefikasni i prevazidjeni. Verujem da u Srbiji ovaj decak nema nikakvu sansu za pravo poboljsanje, a postoje univerzitetske klinike (na primer Univerziteta u Minesoti) koje se bave ovom transplantacijom uspesno. Tretman je sigurno skup i cena sigurno zavisi od niza okolnosti i konkretnog slučaja, ali….

Pisala sam Blic fondaciji sa idejom da bi možda vredelo angazovati medicinske strucnjake kod nas da naprave neki kontakt sa bolnicama koje vrse ova klinicka istrazivanja ( tretman je još uvek u eksperimentalnoj fazi ali je uspesno izvrsen kod desetine dece) , da se razmotri mogućnost lecenja decaka iz Bajine Baste i skupljanja sredstava za to lecenje. Odgovor nisam dobila.

Nisam medicinski strucnjak i na zalost nemam ni poznanstva ni značajna sredstva da nešto veliko učinim u ovom slučaju, ali sam pomislila da bi vredelo istraziti ovu mogućnost. Među nama ovde, znam, ima raznih strucnjaka iz raznih oblasti I sa raznih krajeva sveta. Da li neko zna nešto više o ovome? Da li je neko u (profesionalnoj) poziciji da sazna vise o ovim tretmanima, ceni, proceduri dolazenja do tretmana itd…. Da li mislite da bi akcija prikupljanja para za ovo imala uspeha, da li mislite da mi ovde možemo bilo šta da učinimo za ovo dete?

Ja znam da nesrecne I bolesne dece ima svugde, I sve sto možemo je da cinimo koliko možemo za pojedinacne slučajeve, jedan po jedan…. Ova strasna bolest je bukvalno lagano umiranje za jedno dete kom nema pomoći u onoj zemlji, sa ovakvim Ministrima zdravlja :

http://www.blic.rs/naslovna-stampano-izdanje/1905/izdanje-za-22-10-2015

Ja ne mogu da ga ne čujem kako nocu place I da ne osetim očaj mame I tate koji ne znaju šta da učine da mu pomognu. Imala sam skromno iskustvo bdenja nad bolesnim detetom kom ne mogu pomoći, ali je njegovo stanje bilo privremeno I imalo je leka. Ne mogu da zamislim kako je to boriti se sa neizlecivom bolescu koja je ovoliko bolna, živeti a ne živeti I znati da nadlezne institucije ne nameravaju ni da prestanu da odmazu a kamo li da pocnu da pomazu.

Ne znam, ne znam…. Šta vi mislite? Šta možemo, da li možemo? Znam da neke od vas ovde imaju iskustva u prikupljanju sredstava, doduse mnogo skromnijih nego sto bi ovo zahtevalo. Uh.
SarenaLazaOriginal
22. oktobar 2015. u 18.12
Ja mislim da vrijedi nešto pokusati, korak po korak, dijete po dijete I nešto se možda pomakne u pravom smjeru.

Ne možemo svako dijete dotaci ali kad se covjek tako na neki način skoncentrise na neku tesku pricu, nečiji drugi zivot, mislim da I te kako vrijedi skoncentrisati se na pomoć, ma koliko se čini neprevazilazna.

Pitanje je samo koliko ko ima kapaciteta u datom vremenu da se zauzme za taj slučaj konkretno.
Pošto si ti iscitala vise o toj bolesti, ti bi bila dobar 'project manager' da poguras ovo dalje.
Krenes od zvanja bolnice, kontaktiranje nekog od ljekara koji radi na istrazivanju oko te bolesti, napraviti kontakt sa porodicom, prikupiti sve nalaze, prevesti ih možeš I sama, dati nalaze za pregled ljekaru (koji necesto hoće izaci u susret ovakvim sahtjevima), da dobijes strucno mišljenje ima li tu pomoći,kakve su sanse, itd.
Jednom kad znaš kako stvari stoje, onda možeš dobiti I koje su cifre potrebna da se dijete dovede na ljecenje. Ja lično mislim da nije nemoguće, I da se može skupiti novac za svasta, samo treba početi.

Nekad je $2,000 teško skupiti a opet nekad sa dobrim PRom, može se svasta učiniti.
Bolnice su nekad voljne da daju velike popuste, ljekari voljni da svoj rad doniraju kao 'charity', itd. Sve je to 'moguće' ali za sve treba dobar PM, pokretacka sila I volja jednog covjeka da to gura od prepreke do prepreke.
Ako imaš kapaciteta da se angazujes na ovaj način, vrijedi pokusati. Usput možeš naici I na još pomoćnika ali neko mora biti pokretacka snaga u tom procesu.

Ja s vremena na vrijeme dobijem nalet energije za ovakvu vrstu akcije ali ovo sto ti opisujes je dosta većeg obima I trazi vise vremena I dugotrajne organizacije.

Vanderbilt
(whatever)
26. oktobar 2015. u 15.11
Znam koliki bi to bio posao, mislim uopste nisam sigurna da ja za to imam vremena i realnih kapaciteta ali... Pisala sam Univerzitetu u Minesoti da dobijem vise informacija o tom tretmanu. Mali koraci.
Komunikativna
(($))
27. oktobar 2015. u 06.58
Cao Vanderbilt! Malo ću rasejano pisati jer nemam puno vremena. Pokusaj da pišes Univerzetu Stanford u USA. Do ove informacije sam dosla na austrijskom sajtu „deca leptiri” http://www.debra-austria.org/fileadmin/media_data/SHARED/2_FOTOS/4_News-Fotos/2014/PA_12M_Kontrolle_Genther... stria.pdf

U clanku se uostalom radi o uspehu transplatacije koze u Modeni (Italija). Ukoliko imamo neku mamicu iz Italije, možda bi mogla da nam pomogne.

Rado ti se prikljucujem u akciji. Pošto neću biti u mogućnosti da budem često na forumu, možeš mi pisati na [email protected]

Postoji li neka organizacija u Srbiji koja pomaze ovim ljudima? Moj deda ima dekubitus, otvorenu ranu već vise od decenije. Znam vrlo dobro koliko takav vid nege iziskuje novca a pacijent je stalno u bolovima. Naravno, nije ni prineti ovakvim bolovima i komplikacijama koje imaju ova deca. Pogotovo sto su ta mala bica od pelena konfrontirana bolovima.

Kako bi mogle da se bolje organizujemo?
Mila_
(prevodilac)
03. novembar 2015. u 16.59
ja nemam ni sa čim konkretnim da pomognem, sem da javim da sam spremna i da sam tu ako vam nešto treba :(

ja sam davno citala neke slične price, i sad nisam smela da otvorim tvoj link da vidim o kome se konkretno radi jer sam se toliko potresla prošli put da ne mogu kroz to opet da prolazim. ali mogu i hoću da pomognem, makar nekim PR-om ili prevodom ili nečim petim...

Vanderbilt
(whatever)
04. novembar 2015. u 12.07
Sa Univerziteta sam dobila kratku poruku da self-referral ne prihvataju i da to mora biti inicirano od strane medicinskih radnika koji su zaduzeni za nadzor pacijenta :(

curice
(trazim informacije)
05. novembar 2015. u 10.26
Sa Univerziteta sam dobila kratku poruku da self-referral ne prihvataju i da to mora biti inicirano od strane medicinskih radnika koji su zaduzeni za nadzor pacijenta :(
////////////////////////////////////////////////
Klinike ovo rade da bi nekako kontrolisale/limitirale kontakte sa pojedincima iz cijelog svijeta. Treba ih razumjeti i gledati iz njihovog ugla. Danas kada je internet dostupan svima, a kad svako ima neku muku i nekoga bolesnog i kad svako može da posalje email i trazi mišljenje, klinike ne bi ništa drugo radile nego samo odgovarale na emailove ljudi iz cijeloga svijeta.
Zato imaju jednu zajednicku politiku-da prihvataju kontakte samo sa ljekarima. I to je ok.

U tvom slučaju to ne znači da se taj kontakt ne može ostvariti, niti da se ljekar kasnije neće ukljuciti, samo se mora ići okolo, okolo, pa na mala vrata :).
Ja bih se rado ukljucila vise, jer prošla sam ovu proceduru kontakta sa usa klinikama, a zivjela u bosni, ali sam toliko u guzvi sve do iza nove godine i ne mogu ništa vise preuzeti na sebe- ali podijelicu mišljenje rado kad ti treba.


curice
(trazim informacije)
05. novembar 2015. u 10.41
Brainstorming sada:))

Ja bih na tvom mjestu svoju pomoć ovoj porodici podijelila na dva dijela-sadasnji i buduci, da ih tako definisem.

Sadasnji bi mi se odnosio na trenutnu pomoć- da li ima nešto u usa, a nema u bosni, sto može trenutno da im pomogne da im dan po dan bude laksi. Mislim konkretno- da li postoji nešto sto djetetu olaksava bolove(najvaznije!), da li postoji nešto sto olaksava previjanje (neki specijalni zavoji, kreme, sredstva za ciscenje koze...), da li postoji neki način obavljanja tog previjanja, da li ima nešto što se jede/pije a pomaze :), a da u bosni nema...lupam sad.
To bi najbolje porodica znala reci- dakle, šta je to što će njima olaksati narednih godinu dana npr.

Buduci bi se odnosio na taj novi tretman koji pominjes, eventualno lijecenje na usa klinici, a koji je na dugom stapu. Za njega treba jako dobra strategija-korak po korak definisana, tako da ko god se ukljuci i odluci da ti pomogne, zna tačno kuda ide i koga kontaktira.
Ako nema tog plana onda se ništa neće desiti-ti ćeš se umoriti, dosadice ti, odnijece te tvoj zivot i tvoje obaveze, i ostace samo zelja da se nešto uradi, bez rezultata.

curice
(trazim informacije)
05. novembar 2015. u 10.56
U oba slučaja, ja bih isla za početak na dva fronta.
Jedan su kontakti sa roditeljima/ili odraslim pacijentima u usa. Forumi ove grupe ljudi mogu biti od beskrajne pomoći, i za sadasnji i za buduci dio.
To je mala skupina ljudi/pacijenata (u odnosu na cancer pacijente ili nasu epilepsiju npr) i ne bi me cudilo da se svi između sebe „poznaju”. Oni tačno znaju šta da rade, šta postoji za lijecenje, znaju za doktore i imaju često i lične kontakte s njima. Možda neko od njih može da razgovara sa svojim doktorom itd, itd...
To je specificna bolest, pacijenti/roditelji djece su bliski i često vidjaju ljekare i osoblje

Drugi front bi mi bio direktan kontakt sa ljekarom, ili nekoliko njih, ne sa bolnicom/administracijom. Ja ne bih nikada isla preko administracije, osim kada je o prijemu u bolnicu riječ.
Bolnicka administracija ti je gvozdena kapija, ako si stranac.

Tek kad imaš plan šta ćeš da radis, koga ćeš da kontaktiras, „kuda gonis”:), onda možeš ukljuciti i djecakovog ljekara iz srbije. Prije toga je besmisleno covjeka potezati, ima on preca posla:(

Eto, za početak ovoliko od mene o brainstormingu:). Slobodno pitaj ako neki koraci te sapletu. Najmanje sto mogu uraditi je da podijelim mišljenje:).
curice
(trazim informacije)
05. novembar 2015. u 11.01
Mogu da zamislim koliko te je potresao ovaj slučaj.
Ja sam za ovu bolest prvi put ( i jedini) čula kad sam bila pred kraj srednje skole. Nisam imala djecu, ni zrelost, niti neke majcinske osjecaje, ali se sjecam da me je toliko potreslo da sam danima, nedeljama čak, razmišljala o tome. O majci koja je pricala kako ne smije da uzme dijete u ruke, ni da ga pomazi, jer mu svaki njen dodir otvara žive rane da kozi. Tuga nevjerovatna.
Mogu da zamislim tebe, u tvojim godinama, sa malom djecom, kako ti je to sve izgledalo. Pozdravljam tvoju zelju da pomognes i želim ti da uspijes, a ja sam tu ako mogu olaksati.
Vanderbilt
(whatever)
05. novembar 2015. u 21.34
Što se trenutne pomoći tiče ona sigurno treba, jer sam procitala da im država plati 8 tih specijalnih zavoja a njemu treba 20 mesecno, ili tako nešto. A jedan zavoj ako se ne varam je 100 eura. Katastrofa. Nije cudo da je dete dobilo sepsu. Možda videti postoji li ziro racun porodice, pa novcano pomoći jer oni sami sigurno ne mogu da nadoknade tu silnu razliku.

Inače, ko rece gore - Bosna, nije iz Bosne već iz Srbije dete ali to naravno nema nikakve veze, samo kažem ako razmišljamo čega ima u Americi i Kanadi a nema u Srbiji, da znate odakle je dete.

Pitam se da li bi se ti skupoceni zavoji mogli kupiti ovde i poslati tamo, jer kao i sa svim drugim stvarima, sigurna sam da nasi naplacuju petoduplu cenu.

E sad ovo za tretman. Catch 22 je što ne možeš ti praviti ovakve poteze bez roditelja, a ne možeš ni roditeljima dati laznu nadu pre nego sto imaš nešto konkretno da im ponudis. Pošto meni ovo deluje toliko nepremostivo ( specificnost tretmana koji je u eksperimentalnoj fazi, skupoca, cinjenica da bi dete moralo da putuje, kako bi se to logisticki izvelo za osobu sa tom bolescu, sijaset problema...) sve ideje mi deluju besmisleno, osim kontaktirati i u pomoć prizvati nekog našeg imucnog coveka iz Kanade ili Amerike, ili nekoliko njih, koji imaju altruisticke sklonosti i koji bi poželeli da učine nešto. I za to, opet, pitam se, treba li praviti racun bez krcmara ili prvo pitati roditelje da li oni to uopste žele, a sa druge strane, umrla bih da znam da sam mami dala laznu nadu i da na kraju od svega ne bude ništa.

Kontam, prvo doći do ljudi koji bi mogli to da iznesu, pa videti ima li nade, pa tek onda bilo šta planirati? Ja ne znam koji bi to enorman projekat morao biti da se sve izvede putem donacija običnih ljudi kao sto sam ja, kao sto ste vi - i ispitivanja, assessment, prevozi, smestaj, tretman, post-operativni proces itd. Možda da ga vodi neko ko tačno zna da radi i ima već uhodane puteve, veze... ja sam toliki laik, bez previse slobodnog vremena, ne bih htela da zapocnem nešto pa da izneverim ocekivanja... to bi bilo uzasno. A ovo mi lici na projekat koji bi mogao potrajati par godina.

Ne znam, nisam pametna. Za početak da pronadjem negde neki ziro racun, mora da je objavljen negde.

Komunikativna
(($))
06. novembar 2015. u 06.38
Vanderbilt, ukoliko saznaš koja vrsta zavoja je u pitanju, pomoćna sredstva ili bilo šta drugo, objavi nam.

Meni je „vreme” kao i tebi glavni faktor ali gde je volje tu se i druga vrata otvaraju.

Pozz
curice
(trazim informacije)
06. novembar 2015. u 10.34
Skoncentrisi se onda na nabavku tih zavoja, za početak, možda je to najbolje i najkonkretnija pomoć. To im je prijeko potrebno. Tako ćeš dobiti priliku i da upoznas i roditelje ako želiš.

Ako mu treba 20 zavoja mjesecno, a 8 već dobije, znači da bi mu trebalo nabaviti bar 150 zavoja za godinu, bolje i malo vise.
Roditeljima je to sigurno OGROMNA pomoć. Kad bi im se svake godine obezbijedili zavoji to bi bio raj! Da bar o tome ne lupaju glavu u cijeloj toj muci.

Ja vjerujem da se zavoji mogu ovdje naći jefitinije, ili čak izdramciti kroz neke donacije, mada to sve trazi vremena (ali opet manje nego sve ostalo oko bolnica).

- Možeš pitati na forumima ovih pacijenata, ako svako od njih donira po 1-2 zavoja, to igra ogromnu ulogu za jedno dijete. Mi smo tako jednoj djevojcici skupljali medicinsku pomoć, donirali roditelji od svoje djece pomalo.
- Možeš da pitas bolnice koje imaju ovakve pacijente, da one doniraju nekoliko zavoja. Bolnice uglavnom ne oskudijevaju u materijalu, ali imaju specijalne procedure za odlaganje tog materijala i iznosenje iz bolnica. Ima dosta naših ljudi koji rade po bolnicama, možda neko može da sazna i prođe kroz proceduru za tu malu donaciju.
- Možeš da kontaktiras proizvodjaca ili najveceg distributera tih zavoja(ako saznaš ko je), pa molis za donaciju od nekoliko desetina komada godisnje(ili neku min cijenu za porudzbinu)
- Može se i skupljati novac pa kupiti, pa poslati po nekome, to je još i najlakse, ali vjerovatno je one time only akcija.

curice
(trazim informacije)
06. novembar 2015. u 10.48
Ako je ta procedura koju pominjes tek u povojima i eksperimentalna, onda mislim da su sanse da on (kao stranac) upadne u tako nešto minimalne (ukoliko uopste postoje).
Ne samo zbog novca i troskova bolnice, nego sto za te experimentalne projekte se uzimaju pacijenti sa dugom i u detalje poznatom istorijom bolesti i lijecenja, saradjuje se sa njihovim ljekarima, prati se često i psiholoski profil pacijenta, saradnja sa roditeljima, uslovi lijecenja nakon intervencije...hiljadu detalja da bi se to radilo na nekome koga tek prvi put vide.

Još samo da se ogradim - ovo je samo moj brainstormin:), kako si tražila. Ne znam ja o ovoj bolesti ništa. Takodjer, nisam uopste otvarala tvoj link (bas nemam srca za to), pa ako neke detalje brkam ili ne kapiram, izvini, slobodno ponovi i pojasni ako su bitni.
Bjezim sad... good luck
curice
(trazim informacije)
06. novembar 2015. u 10.57
dok još nisam otisla- ako postoji udruzenje ovih pacijenata, kao non-profit i sl, možeš njih nazvati i tačno reci šta ti treba. Oni su najcesce shortcut za svasta, jer imaju bar jednu full time aktivnu osobu koja može uvijek biti na raspolaganju.
Vanderbilt
(whatever)
07. novembar 2015. u 09.00
Ima li ovde nekog iz Bajine Baste ili okoline? Kako uspostaviti kontakt sa ljudima koji žive na periferiji Bajine Baste u totalnom siromastvu i bez pristupa internetu??? Ja bih prvo da znam koji su to zavoji koje decak koristi, a onda i neki njihov racun na koji bi se mogle uplatiti pare.

Jedini ziro racun koji je objavljen je Blic fondacije, generalni racun. Oni sakupljaju pare za svu tu decu o kojoj pišu tj za svoje akcije „Srce za decu”.
Vanderbilt
(whatever)
09. novembar 2015. u 11.34
Uh...
Ajde da vam sad ne prepricavam detalje, saznala sam koje zavoje decak koristi.

MEPILEXS TRANSFER silikonski upijajuci flasteri dimenzije 20 x 50 cm

Proizvodjac je iz Svedske
http://www.molnlycke.com/

Ima li ovde nekog iz Svedske? Da vidimo prvo, posto su ovi zavoji u zemlji porekla? A potom i da kontaktiramo proizvodjaca i vidimo da li bi bili spremni na donaciju? Ja mogu da napisem to i na engleskom ali možda je bolje na svedskom ?
Komunikativna
(($))
09. novembar 2015. u 15.43
Nisam iz Svedske ali eventualno bih preko jedne osobe možda mogla da dodjem do ove vrste zavoja, bez poreza. Iz iskustva znam da u veleprodaji, kao obična osoba, ne možeš čak ni da narucis ali možda sam ja bila loše sreće. Inače, imala bih veze i za Bajinu Bastu.
Vanderbilt
(whatever)
09. novembar 2015. u 21.31
Pogledala sam cenovnike, u Kanadi se kutija ovog zavoja (dodju dva zavoja te velicine u kutiji) prodaje za 156 dolara, na to ide još taksa. Kod nas, kažu, prodaju za 150 eura tu istu kutiju. Znaci u Svedskoj sigurno mora da bude jeftinije jer ne mora sto njih da se ugradi u cenu. Ja ću probati da kontaktiram proizvodjaca i da vidim da li bi bili voljni da prodaju direktno ili da li imaju neki humanitarni program (citala sam da neki proizvodjaci medicinskih pomagala imaju humanitarne programe pomoću kojih porodica može da bude „pretplacena” na trajnu pomoć). A ti javi ako saznaš nešto. Kao da se secam da je bila neka mama ovde iz Svedske, ali možda sam umislila.

Da li neko ima iskustva sa prikupljanjem novcane pomoći? Iskustva?

Snezana
10. novembar 2015. u 10.34
Mi imamo mepilex flastere i ja lično njih obozavam u svim varijantama jer su stvarno super. E sad tu velicinu ne mogu da nađemu slobodnoj prodaji, jedino mogu da pitam apoteku da li se može naruciti za obične ljude ili je to samo za bolnice. Jedino mislim da su sigurno mnogo skupi jer ove sto nalazim su upola manji a cena je oko 120 eura.
Komunikativna
(($))
11. novembar 2015. u 05.07
Juče sam pitala apoteku pa da prosledim da vidimo gde su ovi flasteri najpovoljniji:

20x50 /1 kom. 73,80€; 4 kom.- 281,10€.

Sledeće nedelje imam sastanak sa mag. pa da vidim dali bi mi možda dao -10% jer sam visegodisnji kupac kod njega.

Za sakupljanje novca bi možda bilo najbolje da ime i prezime, kao i ostali licni podaci, sakupljaca budu transparentni na uvid. Za doniranje nisam sada bas sigurna dali bi trebalo da se otvori extra konto, kako nebi možda imali problema sa porezom. Mislim da je poslednji put Barili vodila akciju tako da bi nam se možda ona mogla javiti.

Pitanje u vezi flastera:
1) Mogu li i manji flasteri?
Razmišljam ako bi neki doktor ili apoteka hteli da doniraju plaster, možda bi bili voljniji za jeftinije i manje komade.
2) Da li ti je informacija iz prve ruke, odnosno da li si stupila u kontakt sa roditeljima?
ciba
(brrrrr)
12. novembar 2015. u 15.42
Evo liste clinical trials https://www.clinicaltrials.gov/ct/search;jsessionid=888C9E71D8F0DC2222F28332408D5334?term=%22Epidermolysis+Bullosa%22&su bmit=Search

Ima ih koje regrutuju. To bi bio jeftin način da se dobije tretman, jedino sto bi morao da se pridobije neki nas lekar koji hoće da ucestvuje. Ima i pitanje side-effects. Ne zna covek šta je bolje.

Inače uopste mi nije jasno zašto nasi lekari ne odu u ameriku i nauce datu sve te tehnike umesto da stalno salju pacijente.
Vanderbilt
(whatever)
13. novembar 2015. u 20.33
Da odmah odgovorim - da, informacija je iz prve ruke, od decakove mame. Nije mi bila namera da nju kontaktiram jer uopste nisam htela da ih uznemiravam nekim idejama dok nisam nacisto šta i kako. Ali tako je ispalo jer su njoj prosledili moj mejl upucen direktoru skole u kojoj radi uciteljica tog decaka, naravno sa najboljom namerom su to uradili. Ona mi je rekla da mogu i manji flasteri. Pokriveno ih je 8 mesecno, njima treba i do 30, zavisno kolike i kakve su rane i koliko brzo zarastaju.

Da budem iskrena ako je neko ovde već bio eksponiran pri prikupljanju priloga možda je najuputnije da preko njega tj nje to radimo, posto to prevazilazi moju granicu htenja a potpuno se slazem da je bitno da bude jasno ko je ta osoba koja skuplja novac. Isto sam mislila sa možda pitam mamu za ziro racun buduci da nisam nasla ništa objavljeno nigde?

Vanderbilt
(whatever)
13. novembar 2015. u 20.36
Postoje li neki clinical trials koji se rade u Evropi?

Citala sam dosta o transplantaciji kicmene mozdine itd... ali na zalost svi ti zahvati zahtevaju prethodnu radijaciju... Uzas.
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Mantra Bracelets?
.