Neće Pusta zamjeriti, zdravlje je ipak najvaznije. Rinzo, zaboravila sam odakle se javljas. I ne znam jesi li čula za Brojsovu terapiju. Ima knjiga da se kupi na amazonu. Takodjer, ako si u Torontu ili okolini, mogla bih ti još sto-šta preporuciti za majku.

Ko ono rece da sanja vanzemaljce? :) Nego je l valjaju cemu, mislim jesu li sexy i tako to? :) Ja sam imala samo jedan san o „vanzemaljcima”, da ih tako nazovem.

Sanjam ja kao u gradu Nju Jorku, u nekoj velikoj poslovnoj zgradi, sa nekog visokog sprata gledam grad i okolne zgrade i neki haos vlada u gradu, zgrade oblijepljene toalet papirom, itd. Nebom lete leteci tanjiri. Ali to je kao sasvim normalno, to oni tako redovno prolaze, ali taj dan se nešto uzvrpoljili pa nalijecu cesce već obično. Panika. Sav narod nekuda ide, u istom pravcu, a niko pojma nema šta se desava.

I ja tako sa tim narodom. Kako prolazimo ulicom, bacim pogled sa desne strane i na zgradi pored koje smo trenutno tada prolazili, sjene ovih ljudi iz grupe i među njima sjena jednog covjeka sa KRILIMA. Ja se okrenem na lijevo i pogledam u te ljude i tačno sam znala koji je taj sa krilima (mada mu se krila vide samo na sjeni).

Ja ti pridjem njemu, uhvatim ga za ruku i stanem da ga zapitkujem:„Reci mi šta se desava? Ja znam da ti znaš.” A njegov govor tijela nekako bojazljiv, kao da se plasi da ga neko ne vidi da prica sa mnom jer on kao ne bi smio da prica sa mnom. Ali ja zavrla, pa zavrla. Reci pa reci.

Zastade on na momenat, kaže:„Je l hoćeš da znaš šta će da se desi? Uzmi Bibliju, Jevandjelje (to i to), strana (ta i ta), pasus (taj i taj). E to će da se desi!”

Rece on meni i zamace u onu rulju. Ja osta zbunjena, ponavljam u sebi te stranice koje mi je rekao da ne zaboravim i nastavim sa onim narodom. Dodjosmo do jednog platoa i tu se zaustavismo. A na platou sletila 3 mala leteca tanjira i iz svakog izasao po jedan „vanzemaljac”. Zauzeli stav u trougao, dva pozada u kosmonautskom odijelu sa kacigama, ništa se ne vidi. Onaj prvi na centru, isto u odijelu, ali skinuo kacigu. Likom onaj glumac Joakim Feniks. Galami on na nas, ali nije ljut već nekako razocaran. I veli nam ovako:
„Dosta mi vas je vise! Pustio sam vodu na vas.” A u daljini, iza njegovih ledja vodeni zid se digao, ogroman talas ide prema nama, tj. narodu.

Moj i njegov pogled se susretose i pricamo telepatijom. Pitam ja njega: „Pa zar bas mora tako?” Kaže on:„Sad je već kasno.” (u smislu, to što je započeto, ne može sada da se zaustavi). I tu se probudim.

Po tom snu, ocekujem totalno sravnjavanje Nju Jorka, samo ne znam bas kada.

E da, a kad sam se probudila, da me ubijes nisam mogla da se sjetim ničega na šta me je onaj „andjeo” valjda uputio u Bibliji. Sve sam zaboravila.

Teodora, e to je ono sto me baca u dilemu vezano za ovaj skorasnji san koji me je potresao. Sanjala sam pokojnog svekra i u snu nije bilo dileme da je to on mada je likom na sebe licio samo kad sam ga tek ugledala, kasnije nije licio na sebe. Ali zbog mnogo kojecega što se desilo u snu, ja sad kad razmišljam o tome, nisam bas sigurna da je to zaista bio on, tj. moj pok. svekar. Ne znam, nisam pametna. Najbolje je previse ne pridavati značaja tim stvarima i takvim snovima.

Precious :))) Ne boj se Precious, možda si samo imala tzv sleep paralysis, sto nije rijedak slučaj i nema nikakve veze sa demonima i ostalim sto si nabrojala. Paraliza u snu je kad ti je mozak budan ali tijelo ne slusa instrukcije pa ne možeš nicim da mrdnes, npr. hoćeš da pomaknes ruku, a ona ko da je zakovana za krevet, i slične stvari. Ljudi se toga uplase jer to nije prijatan osjecaj ni malo, pa onda te napade gusenja dobiju zbog sopstvenog straha.