Mi smo sinu dali jako staro i rijetko ime, ali je super jer se izgovara isto na svim jezicima.
MM ima jako dugo grcko ime koje mu je skraceno još u osnovnoj skoli, jer je na engleskom govornom podrucju NEmogućE! za izgovoriti. On je ustvari sam insistirao da ime bude lako za izgovor, vodjen ličnim iskustvom.
E sad Vasilije i nije teško, samo sto će ga englezi citati Vasilidze...ako te ne smeta da ih stalno ispravljas, onda se ja nebi puno pitala. a uostalom ko zna koliko dugo i gdje ćeš ustvari zivjeti... sa srećom u svakom slučaju

Moj sin se zove Vasilije, živim u USA i niko nema nikakvih problema da ga izgovori, posto cuje nas kako ga izgovaramo.
Kad ga čitaju, bude Vasili-a, ali on vodi racuna o tome da oni to brzo isprave. Ima 5 godina.

ja nisam za izvrtanje srpskih imena. ili daj neko bez „j”, „lj” „nj” itd ili izvorno. bas sam u srpskoj skolici imala jednu EmiliJu,nisu ništa mijenjali. tu su još Nevena, AlekseJ, Lazar..

Moj stariji je Aleksandar,mada ga vecina zove ovdje Alex,dok ga meksikanci zovu Alek.

Ja nisam za izvrtanje imena. Jedino ako hoćeš daj neko koje se lako izgovara bez prepravki.
Ako ja mogu da naucim Kinezu ime „Li-mun, Fan-Tun, Kso-Pan” ili onom tamo nekom Libancu i Egipcaninu „Abdulahh-mah-hrak, Sahmalah-bah-sah”...onda i oni neka nauce Radovan, Milovan, Dusan, Lazar, Branko...

šta ih kosta molim te?
ne pada mi na pamet da ubacujem X na (aleksandra), Y na Ivan ili LY na (Ljiljana)...

onda ga neću ni dati i gotova prica.

Pa je li Mihajlo ili je Mickey?

Šta mu piše na dokumentima ?
i ja mog sina zovem od miloste Siljo, pa mu to nije ime.

Effi smiri hormone.:)Da si u inostranstvu možda bi imala drugačije mišljenje...Meni je Aleksandra ili Alexandra kako kod hoćes predivno ime,zato sam ga i dala maloj.Imamo pravo srpsko prezime tako da nema zabune kojeg je djete porjekla.Opet kažem sve je stvar ukusa,ne moramo se ovde vrijedjati:)

Mihajlo je predivno ime!!!

A možda ću za 2 godine da živim u inostranstvu i uopste ne razmišljam da dam djevojcici neko ime pogodno za druge.

Na kraju krajeva Milica će da se izgovara kao „Milisa” pretpostavljam,...i neće mi smetati vjeruj mi. Važno je da ja svom djetetu dam ime po kom ću je i krstiti.

nije Vasilije ni tako teško ime,samo sto ćeš uvek morati naglasavati-ij-dok svi ne nauce.mi smo izbacili j,ali ipak su ostala nasa imena.meni su prezime okrenuli,vise i ne reagujem...imam dva pa od ovog „komplikovanijeg”koristim samo prvo slovo.važno je da vi budete zadovoljni.

effi-mislim da bi milica pre bila miliKa:-)

zanimljivo je kako odmah krenu teorije zašto se izbacuje slovo:-)

Jooooooj sto ste se uhvatile za ime Maria (bez j). Pa u srpskim imenima postoji i sa J i bez J. Isto kao sto postoji Mihailo - Mihajlo...Svjetlana-Svetlana, Matea-Mateja, Milan-Miljan itd...

u pitanju je izvrtanje imena poput NataSHa, Lylyana, MiloSH, DuSHan, PetER, NikolaS, PaULO, Helen (Jelena), Dayana, Alexander, Yvona, Ygor...

Ljudi pišu djeci imena da bi ih drugi izgovarali kako se izgovaraju kod nas. Meni je to bezveze. Mi pišemo onako kako i izgovaramo...a zašto bij ja sad mojoj djevojcici dala ime „MiliTSa” da bih se osigurala da će joj tako procitati neko u Londonu. Mislim totalno glupo !

tako je effi, a djete za 20 godina zavrsi u tajlandu i kako će se tamo zvati ?

ko zna gdje će im put biti...možda se vrate za Srbiju pa ih dole budu zezali sto nema J ili slično...nikom se ne zna

prepravljati ime aleksandra je totalno nepotrebno jer se i sa našim spellingom cita jako lako..

Kinezi daju ime zemlje u kojoj žive + svoje. znam jednu kinesku radnju koja se zove „Ivana” bas po djetetu koje su dobili u nasoj zemlji..

ja sam isto bila protiv davanja ne bas lako izgovorivih naših imena ali vidim da dosta ljudi ne mari(djeci ionako pretvore ime u englesko) i ako bas insistiras, Kanadjani će te zvati onako kao ti izgovaras.a postoje i neka neutralna ko neće da se muci..

znam i jednog VasiliJa, svi ga zovu VaJo..

Vis-a-vis slova J - mene zet zeza kako bi kod mene Jovan, postao Ovan :)

Dajte detetu ime koje vam se dopada i koje se može prilagoditi podrucju u kome živite. Lično, ne bih menjala ime, tj. stavljala „Y” umesto „J” ili „CH” umesto „C”, itd. Ali bih izbacila J, jer ime zvuci isto, SOFIA, MARIA, itd. Moji sinovi su Petar i Vuk. Vuk im je lako da izgovore, sa Petrom je već druga prica. Ja ga zovem Petar - oni koji me dobro poznaju (kolege na poslu, itd) ga zovu Pe-taar (jednostavno ne mogu da skrate to a), a drugi iz prve prozovu Peter ili PITER. Iskreno - tako mi je malo važno, ko želi da se potrudi, može, ko ne želi, nije mi ni bitan...

moje oboje dece imaju po dva imena, s' tim što se to drugo u americi retko koristi (gotovo da je samo za dokumenta).

da živim u srbiji, imali bi po samo jedno ime, ali postujuci tatinu tradiciju (amer) , dali smo im i drugo ime.

izgovaraju pI-taaar ako ih ne popravljas..

Oceania +

Svi nasi ljudi koji žive u inostranstvu moraju da prihvate da će njihovoj deci ljudi izgovarati kojekako, osim ako ime nije internacionalno. Nije stvar u tome da je teško ispraviti nekoga ko pogresno izgovori tvoje ime, već ti dojadi stalno isto ispravljanje i na kraju ti se smuci rođeno ime.
Tidzana, Bildzana, Mardzana, Dushika, Dobrajvodz... Ljiljana je absolutno neprepoznatljiva...
Šta se cudite, pa ja radim sa gomilom Kineza i Indusa i mislite da uspevam svima njima da potrefim ime? I njima je ljudima dojadilo da nas ispravljaju, pa su uveli skracene i lakse verzije.
Ko od vas može da izgovori Vivekanandan Prabhakaran tačno iz cuga? Mi coveka lepo zovemo Praba. Olaribigbe Taiwo? Jagadeeshaiah? Kao sto je meni Anilnarayanan Parakkal teško za pamcenje i izgovaranje, tako će i njima Vasilije liciti na nešto drugacije od onoga sto bi trebalo da bude, pa će ga prekrojiti, bez ikakve loše namere.

Helou,:)

cisto informativno:

-Kina ima oko 100miliona hrišćana, i skladno tome imaju i hrišćanska imena.. mnogi hrišćani su emigrirali u americi,kanadi i slično.

Filipini, su 90% hrišćani a njih ima 85miliona. Zbog toga nije cudno sto imaju imena hrišćanska-biblijska.

Dakle ne radi se samo o tome da se oni adaptiraju i pokusavaju uvuci se kanadjanima,amerima i slično.

kod azijata, nevezano , ako su hrišćani i dalje imaju budisticka sinto obelezja nešto slično kao mi, sto imamo i hrišćanske elemente ali i paganske staroslovenske. Pored toga Kinezi su još i komunisti ali i odlicni kapitalisti. :) nema da nema.

I ja, i deca, imamo i srpska i svetska imena. Svetsko, a naše, što bi se reklo. Meni su takva imena i najlepša, čast svim „kraljevima” i „caricama”.
Juče kaže moj prijatelj iz Engleske, komentatori „Evrovizije” Željka Joksimovića predstavljaju kao: Djoko Djokodjovic. :D

Inače, meni je forumska rasprava o tome kako će ko SVOM detetu iz svoje glave, svojih običaja, svog ukusa, potpuno furstrirajuća. Nekako mi je odluka o imenu intimna stvar roditelja, ne za raspravu širokih narodnih masa.

ma ne kažem ja da je nemoguće biti ono sto jesi bez ovoga sto sam nabrojala, ali govorim o ljudima koji etiketiraju druge, a sami su već vise ono zbog čega druge osuđuju.

Svi veliki Srbi iz Cikaga, Hamiltona i okoline dadose svojoj deci cista srpska imena, po zidovima im vise ikone, redovno se ide u crkvu, ide na srpske piknike, igraju kola i kuvaju sarme... Ali, deca im sakate srpski (ako ga uopste i koriste), ne znaju (osim Ceca, Caca i ostalih pevaljki) ništa od srpske muzike, knjizevnosti ili likovne umetnosti i svi od reda na poslovima koriste engleska imena. Ne znaju ich od srpske istorije (ali za utehu, ne znaju ni americku). Kada trebaju da izaberu da li će na Karibe ili na selo odakle su im roditelji, uvek su preskupe avionske karte. Osim tih sarmi i malo traljavog jezika, nemaju veze sa srpskom kulturom. To je realnost dece srpske emigracije. Sa druge strane, ne vidim da su u zivotima nesrecniji oni koji nemaju mogućnost da se busaju svojim velikosrpstvom.

Poreklo i osecaj pripadnosti se cuvaju na drugi način, a ime je tu zapravo nebitno. Ja sam uvek za prakticno rešenje, da se dete kasnije ne muci.

Ja nisam dala imena deci sa ubacenim slovima, tipa Natasha, ali jesam odlucila da neću živeti u Srbiji. Pa iz nje sam otisla jer nisam smatrala da tu imam zivota za sebe i porodicu, pa sto bih se onda i vracala?

S druge strane, želim da ocuvam svoje poreklo. Ne idem u crkvu, ili idem kao i vecina naših za Uskrs i Bozic. Slavim slavu i moja deca perfektno pricaju srpski, i ne prave zabunu između srpskog i engleskog.

Svoj nacionalni identitet ne možeš ocuvati ako si detetu recimo dala ime Nemanja, ali ti dete prica samo engleski i nema pojma ništa o zemlji odakle su roditelji dosli.

Ili kao sto moj muž kaže, ima neki tip Michael Majstorovic. Neki je nekada pre 100 godina u njihovoj familiji bio Srbin, niti se ima pojma o njemu niti bilo šta, ali je prezime ostalo. Tip tvrdi da nema veze sa Srbijom. Pa eto, ako i jeste Srbin, ja verujem da bi taj njegov deda ili šta već radje da Michael zna malo srpskog i nešto o svojoj dedovini, nego sto nosi prezime za koje ni ne zna odakle mu, niti ga zanima...

u pravu si ti pantelija što se tiče srpske imigracije ali samo donekle. ovi sto nit u crkvu idu nit vode djecu u srpsku skolu i na folklor nisu daleko odmakli u poznavanju kulture i tradicije svoga naroda za onima sto slusaju Cecu i Seku, naprotiv..

moje je mišljenje da djeca treba da se druže s našim norodom na svaki mogući naći(pozitivan naravno)jer nije dovoljno samo ono sto ih vi naucite.

i kad „ne vole” i neće, treba insistirati..ili ih slati u Srbiju svake godine, pa kako je lakse..

imam jedne prijatelje, njihova djeca nisu bila bas toliko aktivna u nasoj zajendici ali zato idu sveke godine kod babe i dede i jedva cekaju..

Moji pricaju srpski super,ja sam prezadovoljna,ali su zato duduci za engleski.

Ne vidim da se „zenske ovde raspravljaju”, već diskutuju upravo na tvoja postavljena pitanja. Ista pitanja podizu neminovno raspravu o srpstvu, tradiciji i ocekivanjima kroz vekove.

Moje dete ima jedno ime, hebrejsko/biblijsko/sa znacenjem, sto smo želeli, uz mamin uslov da zvuci tako da ga porodica iz Srbije može uzivati jednako. Ovde ima zaista vrlo teskih za izgovor imena, hebrejskih, i zelela sam to da izbegnem. Jesam razmišljala da joj se ime izgovara pravilno (uz akcenat je uredu), i da ga ne prepravljam, skracujem, dajem dva imena za upotrebu u dva podneblja. Eto to je bila nasa zelja koju smo ispunili vezano za ime.

Ja u mom ( prelepom srpskom imenu) imam j, a prezime mi je muzevljevo anglikansko. Moje ime svi izgovaraju pravilno, neke samo treba ispraviti prvi put, ime svi naglasavaju kao u engleskom sto meni uopste ne smeta ( posto i kod njih- mada vrlo retko- se devojcicama daje ovo ime). Mnogi su me pitali što ne izbacim to J al to je moje ime, ime moje prababe koje ne bih menjala nikada. E sad sin ima ime koje se sreće u raznim evropskim zemljama, srednje ime je jedno od najcescih imena za decake u 70tim mada se sreće svuda u Evropi. Prvo ime mu se piše kao sto bi pisali Englezi, srednje ime kao sto bi pisali mi. To je bio kompromis koji smo mm i ja dogovorili da ne bi morao ceo zivot da ispravlja ili speluje ime.
Ja samo ovde upoznala dosta druge generacije imigranata kojima su ocevi bili Srbi a majke ne- i niko ne zna srpski a svi imaju cisto srpska imena. To su ljudi sada u 40,50tim koji imaju svoju decu koja imaju srpska imena ...
Mislim da se tradicija i kultura ne prenosi izborom imena već onim što mi kao roditelji svoju decu naucimo.

meni lično nije jasna ta polemika o davanju „srpskih/hrvatskih/marsovskih” imena,kao sinonim za kulturno nasledje i nacionalni identitet i nije mi jasno zašto se polemika izbacivanja/ubacivanja npr slova J u imenu politizira. bilo bi super da davanjem imena dete dobije i moralno/eticke/ kulturne ili istorijske vrednosti ali nije tako, to ostaje, kao djinzlop rece na roditeljima.osnovni kulturni identitet dobije kroz jezik, vaspitanje i stavove prema (svim) fenomenima koje im i roditelji zastupaju, kasnije grade svoj identitet kroz grupu i interakciju „moje kulturno nasledje” vs kultura zemlje u kojoj žive, jer identitet nije statican. neke vrednosti se promene vremenom, neke ostanu neke opet se modificiraju etc.

koje ime se svidja roditeljima? das mu to ime, that´s it.

ja imam svetsko ime, otac mog sina tipicno zensko ime, a moj sin ima dva imena, oba imaju veliku simboliku za mene (i delom (drugo ime) njegvog oca). neko ga zove prvim imenom, neko drugim, pojedini i „punim imenom”. prvo je staro „svetsko” ime, drugo je izazvalo par pisama i telefonske konsultacije prilikom upisivanja u papire.i šta? ništa. kao da je samo ime ON niti je ON njegovo ime.

upoznala sam cileanca koji ima sina koji se zove dusan. kaže, kum mu srbin pa izabrao ime.
drugarica (cileanka/svedjanka) živi sa deckom iz srbije, imaju sina koji se zove darko. neobično i lepo ime u ovoj sredini.

efferalgan,

strasno gresis i bez razloga bljujes vatru: u svetu se davaju svakava i svačija imena, nisu svi toliko optereceni.
od moje bivše koleginice decko se zove milan mcnamara, totalni skotlandjanin i po ocu i po majci.
njegova majka je to ime čula kad su bili kod nas na moru i rekla ako ikada bude imala sina da će tako zvati.
mi smo ipak mala nacija, i to je redje da će neko dati naše ime, ali da ljudi davaju strana imena svuda po svetu to je apsolutno tačno. ovde mislim na slobodan svet, a ne na dzamahiriju.
lično, najviše znam po prezimenu ko je odakle, a ne po imenu. mislim da je tako i sa ostalima po svetu.

pa i ti ljudi znaju ko su i šta su i ne smatraju davanje imena detetu koje su stvorili, gazenjem svog porekla. mogu dati i 'albanoid' ime, to dete će biti srbin. opet ti kažem da ljudi po svetu i te kako davaju strana imena deci, a samo mi i talibani verovatno tako reagujemo- seljacki!
upravo si ti osudila one naše koji davaju ne-srpsko ime, a goffman se ne cudi onima koji davaju iskljucivo srpska, nego sto napadate čak i one srbe koji izbace 'j'. to je tako licna, usko-porodicna stvar.
tako sam bar ja shvatila, i ne pada mi 'pod stare dane' da postajem bilo ciji advokat, kažem ono sto mislim. optuzujes je bez veze, a sasvim korektno je rekla njen stav.

procitaj još jednom, sama si je citirala:
Goffman <<meni lično nije jasna ta polemika o davanju „srpskih/hrvatskih/marsovskih” imena,kao sinonim za kulturno nasledje i nacionalni identitet i nije mi jasno zašto se polemika izbacivanja/ubacivanja npr slova J u imenu politizira>>

ja samo da primetim-jednoj pre neki dan se povraca na nekoj tamo temi effi tebi se povraca veceras...pa idite bre i povracajte što se ovde hvalite?! :)poprilično odvratna reč zar ne?ajd effi trudna pa i da razumem sto joj se povraca ali ona...
jedino da i „ona” nije zakacila pa cuti.
p.s. svaki ima pravo da da svom detetu ime kakvo želi i smatra da treba a nacionalnost mu niko ne može oduzeti.ime nas ne čini nacionalistom u dobrom ili losem smislu već vaspitanje i poreklo.

ne znam otkud ti turci u glavi, mora da si gledala neku seriju, pa ti se sve pomesalo ;)
spomenula sam talibane, koji 100% svojoj deci ne bi dali neko 'trulo' ime.

good night & sleep tight!

to J ide zajedno s onim patriJoti i srpsko, samo ne znam odakle se to uvuklo u nas jezik. A što se te price kako sve druge nacije deci daju svoja nacionalna imena moram da napomenem, kos mene u skoli ima dosta dece is Sri Lanke. NEko je gore iznad spomenuo imena koja zvuce vrlo slično njihovim, vrlo dugacka i vrlo teska za izgovor, sva dca u skoli ih skracuju, dosta devojcica koje su u skolu zvanicno dosle kao Rahamine su se prekrstile u Mine a neke čak i potpuno promene ime u anglikansko. Ovde postoji opcija zvanicnog imena i 'prefered' imena. Dosta Jevrejskih porodica je promenilo svoja Jevrejska imena i prezimena da bi se bolje uklopilo u sredinu ( a ne znam nikoga ko vise polaze na svoju nacionalnu/versku pripadnost od Jevreja).
Ne čini te ime vise Srbinom i partiotom od onoga sto znaš o svom jeziku, istoriji, knjizevnosti, umetnosti, kulturi...A to nije stvar nekog J u imenu nego opsteg obrazovanja i kulture

opet galama...nisam ja valjda izazvala...

blondika, ne mogu sad da odgovaram kasno je...sutra ako stignem :)

rekoh i ja i prezimena ;) a George Osborne koji je do neke 15,16 godine bio Gideon al je zvucalo previse jevrejsko za politicara.
http://rabbibarbara.com/files/moment_jews_last_names_mar_08.pdf

a i pored svog angliciziranja svojih imena i prezimena i dalje se generacijama pomazu i podržavaju a vecina i ne govori hebrejski sem mazel tov i shalom a mi pricamo o partiJotizmu i srBstvu a zaboravlajmo šta je bitno

Pantija, samo mali i jadni ljudi mijenjaju svoj akcenat zarad komsiluka. Ja da živim 100 godina ovdje uvijek ću pricati ijekavski.
Meni se stalno desava da me u prodavnicama, pekarama, buticima, pijaci...kad progovorim pitaju „A odakle ste vi, niste iz Beograda?”.

Ja nemam nikakav kompleks da kažem da sam iz Hercegovine. Na kraju krajeva, čim progovorim to se odmah vidi iz aviona.
Moj muž je jedini Crnogorac u firmi. Neću da kažem, ima ponekad „podbadanja” na nacionalnoj osnovi...pa kolege iz valjda neke zavisti i ljubomore znaju da „bocnu” gdje ne treba. Ali moj muž nikad neće prijati ekavski zbog njih. On bi meni zvucao smijesno da tako prica.
Prica normalnim ijekavskim akcentom, jedino sto voli da ubaci „Dje, Shjedi, Nijesam, Sjutra...”

ps. i moj muž govori ijekavicu

Effi, e jesi brza, ka' zapeta puska :)

U tome i jeste razlika, u samaranju budale.

Tvoj materinji je dijalekat (varijetet) srpskog jezika (stokavica, ijekavica), a moj materinji se odvojio u potpuno novi jezik. O toj razlici i pricam, u pravu si, to je bas dobar primer kako nešto sto izgleda vro slično može da bude zapravo vrlo razlicito. Ti si promenila 10% reci, a ja, primera radi, 70%. Sto bi rekao Vuk Draskovic „don't mix frogs and grandmothers”, mada nije bas potpuno tačno jer je to nekada bio jedan jezik ali da ne zakeram, rasplamsace se diskusija u pogresnom pravcu:)

Inače, temu sa imena na dijalekat nisam ja skrenula (ja sam ona cije dete nema J u imenu), nego mi se mnogo sikiraju oko mojih komsija u zadnje vreme, pa reko' da demantujem sve po redu za svaki slučaj, ispasce da sam i sa materinjim jezikom na kraju koketirala:)

Razumem šta hoćeš da kažeš, Hercegovcu ekavica stvarno stoji kao budali samar.

ps. meni srpski jezik nije tudje nego moje :)

tako je babyshambel, ljudi koji prihvataju tudji akcenat imaju ustvari strah od neprihvatanja okoline i nesigurni su u sebe. Ja to kratko kažem „iskompleksirani”.
Ali ako to kažem gadjace me paradajzom, a moguće odmah i kecapom.

Mog muza isto zovu „crnogorac”. Moju djecu u vrticu zovu crnogorci...e to mi već smeta, jer jedno smo mi odrasli koji shvatamo salu, a drugo su oni koji ni krivi ni duzni nose neku etiketu. Ali to ih prozvale ove smrdljive vaspitacice i to tako ostalo među djecom.

ja moju djecu ne ispravljam kad ubacuju ekavicu. A isto tako ih ne tjeram da pricaju ijekavicu. Sinovi mi mijesaju oboje, i prvo sto sam pitala uciteljicu pri upisu u 1. razred osnovne skole bilo je „Ako moj sin mijesa dijalekte, da li će to uticati na njegovu ocjenu? posto on u vrticu slusa jedno, kuci cuje sasvim drugo, i kad prica nekad kaže LEP CVIJET...LIJEPA DEVOJCICA...”
UCITELJICA se nasmijala i kaže da to neće uticati na ocjenu, barem ne u ovim prvim razredima, ali već kasnije kako on bude rastao, shvatace razliku i sam će ispravljati pri pisanju„

To me je utjesilo”

„u principu, to sve od same osobe zavisi kako se postavlja,
pretpostavljam da je to strah od neprihvatanja i odbijanja”

O boze, stvarno ne mogu da se verujem da se svaka diskusija zavrsi na nekakvom kompleksu:) Gde se vi ucile ovu brzinsku psihologiju, da i ja upisem kurs?:)

Babyshamble, ti govoris o vremenu pre 50 godina kada je jezik bio isti i zvao se srpskohrvatski jezik, dijalekti su bili potpuno sporedna stvar . Ja govorim o promeni jezika a samim time i dijalekta jer valjda svi znate kako zvuci hrvatski jezik i kako bih onda rekla vazduh sa hrvatskim naglaskom ili da kažem lijep pirinac? To mi tek zvuci kao smehotresno.

Niti pricamo o istom vremenu niti u istom kontekstu jer da bi razumeo o cemu ja govorim, moras da znaš kako izgleda moj materinji jezik. Moj materinji jezik je pola stokavica, pola kajkavski, sa rečima koje u Srbiji niko ziv ne bi razumeo i sa sintaksom koja je potpuno drugacija od svakog dijalekta srpskog jezika, ukljucujuci i crnogorski. Uostalom, valjda ne moram tebi objašnjavati razliku između srpskog i hrvatskog jezika u danasnjem vremenu. Ali ajd dobro, ako je lakse, neka bude da je u pitanju kompleks.

Ja nemam nikakvu potrebu da zadržavam identitet svog kraja jer razlozi mog odlaska su sasvim drugaciji od razloga tvog oca i eto, neka to bude kompleks prema Hrvatima a ne prema Beogradu. Da sam otisla u Podgoricu da živim u nameri da se tamo trajno naselim, ne bi mi bio problem da govorim crnogorski i da preuzmem taj dijalekt. Da sam ostala u Kanadi, moja deca bi opet pricala srpski jer su Srbi, ja nemam vise šta da se identifikujem sa Hrvatima i njihovim jezikom. Poenta je da sam ja „presla” na srpski jezik a ne na drugi dijalekt istog jezika.

Kao sto effi rece, o babama i zabama je reč.

Takođe, moj sin je zavrsio tri godine skole u Republici Srpskoj. Od prvog dana se zahtevalo da predje na ijekavicu i on je uspesno presao na istu za mesec-dva jer je to samo dijalekt ISTOG JEZIKA. Po povratku u Beograd vrlo se brzo vratio na svoj materinji, ekavsku verziju srpskog jezika.

MI smo samo tvrdoglavi na diskusijama, u stvarnom zivotu smo vrlo fleksibilni.

Dakako, i iskompleksirani :)

Eto, o tome ti i ja pricam, effa. Ti pricas samo ijekavicu a srpski je jezik u pitanju, normalno je da nemas šta da menjas, ja bih, doduse, verovatno i to promenila ali isto tako razumem i sto ti nećeš da promenis. Zato sam i napisala da moj muž govori ijekavicu, on nema potrebu da menja, svi ga razumeju, čak im je i izuzetno simpatican njegov sarajevski naglasak. Kod mene je drugi slučaj.

Nisam iz Međugorja, takvi ne svracaju na ovaj forum :) Inače, u Međugorju se ne prica kajkavski nego u Medjimurju ali nisam ni odatle. Ja sam ti sad uglavnom odavle :)

effi ti si stvarno zesci slučaj „Šta njoj smeta ako Srbi djeci daju srpska imena? Šta je sad ona tu, neki pacifista? Po*erem joj se u pravac, odmah da ti kažem. ”

pa ko je napisao da njemu smeta što se daju srpska imena?? haloo!!!?

Stvar je bas u tome, da postoje ljudi evo Srbi koji svojoj deci žele da daju imena kao Ingrid ili Kevin i onda ovi koji su iskljucivo „za srpska imena” popale se i dizu galamu kako je to prodavanje identiteta i te stvari.

Najsmesnije je sto odabrala si afrike,azije,arape, zemlje koje su na nekim poljima u vrlo malo bliskosti sa nama.. ja ne videh da neko sa evropskim poreklom daje ime Zhuang ili Dhambaruabln (africko) itd

Mi slobodni ljudi svih zemalja, možemo recimo citati neku knjigu ili posetiti neki grad sresti nekog i zaljubiti se u neko ime i tako nazvati dete.

sto nisi eto otisla u ameriku kod robert de nira i videla mu cerku a zove se Drina (imenovana po istoj reci jer su bili u Bg-u i citali andrica i sl) a ime im se dopalo

otisla u pariz , a tamo bivši tenis sampion yannick noah ,ima cerku Jelena (bas jelena) a nemaju veze sa balkanom ni sire ..

ovakvih primera ima tonu ali navela sam poznate licnosti

Jao, Oceania, ja obozavam ime Ingrid. Meni je to prelepo ime a MM se ne svidja.

Inače, ni on ni ja nemamo ništa protiv toga da dajemo deci strana imena(sto i jesmo) ali eto ukusi nam se razlikuju.

nisma sve procitala, pantija je dala losu uporedbu. ljudi koji dodju u Srbiju iz Bosne ili Hrvatske jedino po cemu se razlikuju od domaćih je po „ijekacici”..sve ostalo je isto, imena, religija, kultura, tradicija. vecina ih poslije dosta godina predje na 'ekavicu„, neki mijesaju, neki se i dalje drže svoga.

u kanadi u zelji da se asimiliraju daju djeci modifikovana ili strana imena, slave Bozic 25. decembra i poklone ostavljaju pod jelku da se njihova djeca ”ne bi osjecala zapsotavljena„ i ”šta će im reci drugari u skoli„, peku curku za Thanksgiving,ne slave Slavu, ne vode djecu u srpske skole, filkolor, među nas narod jer je to ”mnogo seljacki„ itd..

e onda kad u ovoj zemlji ”koja im je sve dala„ i u kojoj mogu djeci sve pruze, druga generacija izraste u tipicnog kanadjanina, s kanadskim mentalitetom, ne znam je li se zapitaju, šta su dobili a šta izgubili.
Primijetila sam da je ovakvih vise iz Srbije nego iz RS.

Što se tiče jevreja, ti porijeko kriju kao zamija noge. otkrivaju samo ako insistiras i pitas. jenda prijateljica iz sarajeva mi je povjerila da su oni kroz ustvari voljeli da se žene s nekim drugim nacijama da bi imali neku zastitu i osjcali se sigurnije. nasi jevreji imaju dosta srpskih imena, mada i dosta svojih.. ”

Ali ne...samo smo mi Srbi seljaci ako se u sred Nju Jorka zovemo Vidoje, Momcilo ili Pantelija i slavimo Bozic 7. januara !

-------------

Sada izmišljas da bi ispala zanimljiva.
Ko je ovde rekao da ne slavi nas Bozic, ne racunajuci na ateiste koji ne veruju u to?
Niko.
Ovde sve majke slave NAS Bozic. Neke pored našeg slave i katolicki jer ili su udate za stranca(katolika ili protestanta) ili jednostavno neće da se deca osecaju drugacije.

Što se tiče Pantelije, Momcila, itd... roditelji ne žele da daju neka srpska imena deci ne zato što su to srpska imena pa ih je sramota, nego jer im se ta imena ne svidjaju.

Puci će tebi ta tvoja prostata!

Precizna je spominjala iskljucivo naše ljude koji se asimiluju da ne bi bili drugaciji od vecine.

--------------

Pa kada bi još umela i da čitaš procitala bi i drugi deo moje recenice: „Neke pored našeg slave i katolicki jer ili su udate za stranca(katolika ili protestanta) ili jednostavno neće da se deca osecaju drugacije”

A znaš li ti šta je bruh? Samo da proverim, posto čitam na BiP da pojma nemas šta je salmonela. :P

Dana727, verovatno ćeš morati da ispravljas druge, oni koji često budu u kontaktu sa tvojim detetom će svakako nauciti ispravan izgovor. I moje i muzevljevo ime je prilično kratko i (nama se cinilo) jasno za izgovaranje, pa opet ovde preko bare jako često nam imena krenu da izgovaraju pogresno - nemamo J u imenu ili nešto slično nezgodno, kod nas su problem samoglasnici u imenima koje ne izgovaraju kako treba - promene u drugi samoglasnik i otezu iako treba da bude izgovoreno kratko.

Deci smo dali imena koja su nam se dopadala ali smo želeli da budu i slovenska. Srednje ime deci nismo davali kao ni vecina naših prijatelja. I ne razumem problem oko srednjeg imena, jednostavno nije obavezno i nismo ga dali.

A što se podrazumevanja tiče tu sam se i ja nasankala - i nikad vise ništa ne podrazumevam. Ženu ciji se muž zove Mirko sam pitala da mi kaže iz koje joj je ex-Yu republike poreklom muž, kad ono covek cistokrvni Nemac cija je majka obozavala slovenska imena :-) :-) :-) Kako ono bese, „When you assume, you make an ass out of u and me.” (http://uncyclopedia.wikia.com/wiki/Assume) :-)

Zabave radi evo linka na popularna evropska imena po fejsbuku (za Srbiju su naveli Milica i Lazar): http://weirdplanet.net/2011/02/europes-most-popular-names/

Opet ja - zaboravih još nešto. Potpuno razumem da ljudi nekad požele da delimicno ili drasticno promene ime/prezime. Ne znam da li je situacija izmišljena ili se stvarno desilo, ali se radi o porodici Diklić koja se preselila u Kanadu. Probajte da procitate to prezime na engleskom pa mi recite da li bi ga vi promenili da je slučajno vase?

Tristan, prelepo ime.

VasiliJe i Tristan..haos!:)))

Diklici bi možda samo trebalo da dodaju „ch” tj „h” na kraju prezimena i neće biti problema za englesko govorno podrucje. vecina Srba druge i treće generacije u Americi je upravo to uradila..

da bi se sacuvali korjeni i veza sa domovinom neophodno je mnogo vise od nadivanja tipicnih srpskih arhaicnih imena(vidoje napr)

ocuvati vezu sa kulturom i tradicijom je pravo umjece, vjerujem da je neophodno naći blansirani i nenametljiv način kako djetetu prestaviti naciju kojoj pripada na najbolji mogući način.

čini se da je laske odrzati „srpstvo” u mnajim sredinama nego u velikim gardovima, iz prostog razloga stu ljudi imaju vise vremena,manje utrose na put do posla i nazad, imaju vise vremena da se druže sa našim ljudima nekkao su upuceniji jedni na druge.

imala sma priliku da sretnem osobe koji su treca generacija ovdje i koji tecno pricaju nas jezik, ali i one koji su dosli sa 4-5 god pa su svoj maternji jezik potpuno izgubili.
inisistrianje na ucenju jezika po svaku cijenu je mac sa dvije ostrice i može se desiti da kod djece izazove kotraefekat-totalnu averziju i prema jeziku i prema kulturi i i prema porjeklu.

dakle, roditelji su uzor i model svojoj djeci,kako u svakodnevnoj interakciji,tako u vrijednostima i moralima, na nama je da ih uputimo i da im prestavimo nasu kulturu na najbolji mogući način,kroz price, filmove, muziku, srpsku skolu,folklor,
pa šta nam bog da

prilikom odabira imena izbrali smo ime koje nam se oboma svidjalo, koje srpsko(na našim prostorima) i internacionalno.

sa svojim djetetom nikada ne bih mogla da pricam engleski ,to mi je totalno nepirodno,kod kuce se trudim da striktno piracam nas bez mjesanja engleskog.
ali bi mi bilo nepirodno da ga zovnem u parku kevinE NAPR hoće reci za mene stransko ime nije bila opcija
kada smo tek dosli u kanadu naletjeli smo na nekakve bosance ciji se mali zvao kevin,a oni su ga zvali kevinEEEE sa tvrdim bosanskim naglaskom- da se upiskis od smjeha.

:))

nemam pojma

znam za jamesdina:) za to da je kevin popularno nisam znala
nisma znala ni jednog u bosni

blondinka,
nisam ja govorila o tvom slučaju sa novo-hrvatskim, nego o ovoj tvojoj recenici, zato sam spomenula slučaj sa mojim tatom:

'Za mene lično je zaista upitno da neko ko živi u Srbiji 50 godina i dalje govori neki svoj dijalekt i uporno ga se drzi, ne popusta'

moja svekrva na primer je iz juzne srbije i živi u cg bas preko 50 godina, nikada nije presla na ijekavicu niti na lokalni dijalekat.

taj noviji hrvatski nije prihvacen kod običnog naroda, jer je to prakticno nemoguće izvesti.
s druge strane, mislim da se radi samo o recniku, ne o jeziku. moje dve gorespomenute drugarice hrvatice ne žive u hrvatskoj već skoro 20 godina i kažu da skoro ništa na tv-u ne razumeju. one kažu da je to budalastina, njihova rodbina i prijatelji pricaju isto kao i pre. i ti si otisla verovatno pre nego sto je postao 'standard'.

elastigirl,
upisaK se od diklica. joj, jadnicak, nisam nikada o tome mislila ranije, stvarno očajno za decu.

sa svojim djetetom nikada ne bih mogla da pricam engleski ,to mi je totalno nepirodno,kod kuce se trudim da striktno piracam nas bez mjesanja engleskog.
ali bi mi bilo nepirodno da ga zovnem u parku kevinE NAPR hoće reci za mene stransko ime nije bila opcija
----------------------------------------------

da potpisem ovdje (mislim) Sharlotu. Ne prirodno mi je da svoje dijete zovem James ili Jack, John...
A da li ću u imenu SVOG dijeteta „I” da zamijenim sa „Y”, „j” sa „i” ili...e tu ne dam prostora za diskusiju nikome osim ocu dijeteta.

Što se tiče ekavice i ijekavice, uvijek se sjetim moje profesorice u srednjoj skoli. Dosla ja u Nis iz Sarajeva i na prvom pismenom normalno pišem na ijekavskom. Donese ona pregledane radove i zamoli me da ostanem poslije casa. Rece mi da joj se svidja da želim da zadržim ijekavski, ali da poslije nema presaltavanja, ona me koriguje po ijekavskom. I tada rece nešto sto mi je ostalo bas urezano u sjecanje, kaže: „necete im valjda pokloniti i jezik ako su vam uzeli zemlju”

Moj sin ima rusko ime, englesko prezime, srpsku mamu, americkog tatu.

Kad sve smuckas, ispadne da on nije ništa od toga ili je od svega po malo.

nisam ja nigde napala tebe niti bilo koga, pogresno si razumela.

ove sve licnosti, vecina je glumaca, tv novinara, 'ajde razumem njih i zbog posla i da im nije problem i da im isti olaksava.
kao sto ti ne shvatas kako neko za 50 godina ne promeni dijalekat, tako ja ne shvatam razloge zbog kojih bi to neko uradio (ako nije zbog gore navedenih), stvarno ne razumem.
nije isto nauciti strani jezik i preci na drugi dijalekat svog maternjeg jezika, svako će te razumeti ko govori tvojim jezikom, bez obzira na narecje, pa mi to dodje kao da neko ne želi da se zna odakle je. možda gresim, to je moje lično vidjenje. moj tata nije bio zatucan, ni neobrazovan, niti tvrdoglav, naprotiv. kao ni svekrva, koja je vanserijski obrazovana za sredinu u kojoj živi.
opet kažem, da se ja preselim u cg, 100% sam sigurna da ne bih presla na ijekavicu, niti vidim razlog da to uradim.

isidora bjelica meni totalno prica bosanski (sarajevski), sad nisam ni sigurna da li je presla na ekavicu, jer nisam ni primetila.

razumem i kada promenis kruh u hleb, cisto zbog razumevanja, ali ijekavica i ekavica ne nose nikakvu znacenjsku razliku sa sobom. znaš kad je mosa pijade hteo da se nešto dodvori crnogorcima na sastanku pa rekao 'sto ćemo za vjeceru?' ja isto nemam taj osecaj gde bi islo 'j' ili 'ij'.

btw, za ove dve drugarice, obe su iz slavonije, kada su dobile papire za nove hrvatske pasose, ništa nisu razumele, umirale su od smeha i svima pokazivale. ne radi se o narecju, nego o recniku, nikad cule za veliki broj reci- to su bili zvanicni papiri republike hrvatske.

ps. inače, zacudila bi se koliko ljudi „znaš” sa ove diskusije, čitaš ekavicu a u stvari materinji im je ijekavica. Moj slučaj je daleko od usamljenog, čak stavise, ja lično ne znam nikoga iz mog starog kraja a da je moja generacija i da još uvek govori hrvatski ili čak ijekavicu. Jedino njihovi roditelji ili ako imaju žive babe i dede pricaju ijekavicu ili hrvatski jezik ali mislim da to nije primer za ovu diskusiju. LJudi su se zenili i udavali za ljude odavde, prosto im je bilo prirodno da predju, ovde rade, podizu decu, ovde nameravaju da ostanu zauvek, nemaju nameru da se vracaju u Hrvatsku, prodali su imanja, mnogo im je rodbine ubijeno i nemaju tu potrebu identifikacije sa starim krajem niti su nešto ponosni na njega. Vecina nas nikada nije ni otisla u Hrvatsku posle rata.

Kad pomenuh Andrića: njegov maternji dijalekat je bio ijekavica, a Nobela dobio za dela pisana na ekavici. I ne čuh nikad i nigde da mu je neko zamerio što je svoju književnost pisao ekavicom.

Jao pa jel vi znate da moj otac je iz jednog sela a mama iz drugog sela u Hrvatskoj pa poneke rjeci im se razlikuju kamal sa drugog kraja ko ja i moj muž ja iz Dalmacije, on sa Banije. Kao primjer kod tatinih peskir je perskir a kod maminih peskir se kaže sugaman, viljuska kod tatinih kod maminih pinjur, krastavac kod tatinih kukomar kod maminih i toga se samo sjecam. Ja dok nisam dosla u Srbiju nisam znala šta su merdevine, a dok nisam upoznala muza nisam znala šta su lotre. A sad znam sve to pa čak i latter :P. Tako što se tiče Hrvatske dje god odes razlicito se prica pa čak i od sela do sela sigurna sam da je tako i u Srbiji. U Beogradu drugacije pricaju nego u Ivanjici ili na Kosovu drugacije pricaju nego u Krusevcu. Na kraj krajeva vecina nas se razumje pa i da nerazumjemo neku rjec možemo je lako objasniti.

Pošto je moj muž primorac, ima dosta stranih rijeci (najviše italijanskih) koje su prisvojene u govoru i koje on koristi

paradajz - pomidora
krastavac - kukumar
praziluk - por
krpa - kanavaca
viljuska - pirun
lavor - skavacijera (mislim da je to lavor ako nisam pobrkala)
sat - ura (dolazim za p'o ure = dolazim za pola sata)
hljeb - kruv
stepenice - skaline

joj ima ih stotinu, ne mogu se vise sjetiti... On u kuci nastoji da to prepravlja, ali čim dodjemo kod njegovih, kad se sastavi sa ujacima i sa rodjacima, pocne odmah po primorski...pola rijeci ne možeš pohvatati :)

Pisala sam na S-Girl-inoj temi. U ponedeljak se javljam u bolnicu, ulazim u taj sistem za epidural. Imam već doktora, sve dogovoreno...moje je samo da budem dobra i poslusna i da se pojavim u ponedeljak ujutru da vidimo gdje sam, šta sam i koliko otvorena.
Epidural će mi ukljuciti na 3-4 cm otvorenosti. Ja se nadam da će sve proćipo planu i kako sam ja zamislila.

Poradjam se u Dragisa Misovic, a za tu bolnicu sam čula sve sve sve najbolje. Ali jako im je mali kapacitet, pa ako ne sredis nekog doktora preko poznanika, teško da možeš upasti.

Ne bih ja da lezim...radije ću svako jutro doći na pregled nego da lezim. Pa imam i ja dusu :)))) A nisam rizicna trudnica da bih lezala i uzurpirala im krevet. Preko novog mosta na Adi, u Misovic sam za 12 minuta od kuce...tako da sam ocas' posla tamo.

Ne znam ništa prije ponedeljka. Znam samo da sam okruglo 37 nedelja danas i da me doktor zamolio da mirujem makar da zaokružimo na 38...a bilo bi dobro i još koji dan da ugrabimo.

Tako da ja nešto kapiram da bih mogla do onog tamo sledećeg petka da konacno smrsam ! Što se mene tiče...neka me indukuju, neka rade sto god hoće, samo da me ne boli i da se u zdravlju rastavimo.

Ja sam samo iznjela pricu iz svog ugla. ;)
Ali ni mene ne može niko ubjediti da je ovaj jezik, nazovi im sad knjizevni s kojim pricaju na tv u novinama itd. postojao prije 20-25 godina, al' ajd. Možemo ovako do besvjesti. :)
To sto svoj jezik još uvijek imam, eh, valjda je u pitanju neka nostalgija ili inat. Ovdje nema ekavice ni sl., samo engleski. Da sam na nakom drugom podrucju gdje se govori drugaciji srpski, vjerovatno bih ga poslije duzeg vremena usvojila da se stopim. A možda i ne bi, to niko ne zna, svi smo drugaciji, eto naveli ste primjer nekih poznatijih IJEkavaca koji su u Srbiji, ali još uvijek pricaju kako su pricali.
Sav zivot su nam uzeli, u stranoj sam zemlji, nemam nekog identiteta sem prisvojenog kengurskog, i starog na papiru koje mi je sad trenutno bukvalno beskorisno. Osim sto me drzi tamo sa komadom zemlje.
Mnogi Srbi oko nas su rasprodali i otisli sto u Srbiju sto u inostranstvo. Ako oni misle da je tako bolje za njih, sto da ne. Znam i ovdje mnoge ljude koji neće apsolutno nikakve veze vise da imaju sa bilo čim tamo. Kum nam ima u Slavoniji veliki komad zemlje od kog je rekao da neće ni cent.
Tamo imam još dosta rodbine tako da se moram truditi da dosta toga ne zaboravim posto idem ponekad. Zadnji put su me u Puli isprepucali zbog „kesice”, umjesto vrecice hehe. ;))

„ali imam problem sa nekim ko je rođen u Beogradu, školovao se u Beogradu, a priča k'o soko sa Žabljaka.”

koji to konkretni problem imaš molim te? soko sa zabljaka?
već sam ranije primetila da ti imaš problem samo sa svojim narodom i razlikama među pripadnicima raznih krajeva, a ti da bi promenila dijalekat preseljenjem u drugi kraj uopste ne sumnjam. ti bi ga već u vozu promenila, jer mislis da su svuda ljudi kao ti- nisu, veruj mi!
ovde se pricalo o ljudima koji su rođeni tamo gde su rođeni, pa zbog preseljenja menjali svoj dijalekat. još nisam srela crnogorca ili bilo koga drugog rođenog u srbiji da prica ijekavicom, a ovi sto menjaju, verovatno rade iz obzira prema 'problemu' ljudi kao sto je tvoj.
moja zaova na primer, rođena i skolovala se u cg, prica ekavski od rođenja, ono sto kažu maternji jezik- od majke tako naucila i nikada nije imala problem, možda se nije sretala sa europejcima i nobelovcima, ko će ga znati.

btw, ma da, andric je sigurno dobio nobela sto je pisao na ekavici. on je pricao ijekavski, a pisao na primer, deskripcije na ekavskom, ali svaki dijalog na ijekavskom.
pre preselenja u beograd sve je pisao na ijekavici, ali je svoj licni stil, a mi njegova kapitalna dela, dobili tek sa ekavicom. bolji mu je bio izrazaj na ekavici.

Moj otac je bio jedan od najdivnijih „sokolova sa Zabljaka”. Rođen tamo, zavrsio Niksicku gimnaziju, i kao 19godisnjak dosao u Bgd na fakultet i dalje. Predavao je na Bgd Univerzitetu pun radni vek.

Iz politickih i drugih razloga bio je opomenut na početku svoje radne karijere da mora da prica ekavski sa studentima, to je bilo jedino politicki/eticki korektno za to vreme. Znam da znate da je bilo i drugih „uslova” u to vreme, kojima se odupreo, ali ova tema je otisla u ovom pravcu.

Kada se penzionisao provodio je vise vremena u rodnom kraju uz brojne prijatelje iz mladosti, posebno leta. Sasvim se vratio na svoj ijekavski (nakon 50 godina), usput receno izuzetno cist i pravilan jezik.

Ja imam tri drugarice iz Hercegovine, sve tri studirale u Beogradu i pricele ijekavski. Situacija nakon nekih 7-8 god je sledeća:
Prva se svojevoljno „presalatala” na ekavicu, i zdusno se trudi da govori beOgradskim dijalektom (a smesno je, jer se bas ona stalno raspravljala kako je hercegovacki najpravilniji govor).
Druga i treca su zavrsile filoloski i trenutno predaju srpski jezik i knjizevnost u skolama u Srbiji, obema su kolege i direktori diskretno skrenuli paznju da bi trebalo da održavaju predavanje na ekavskom (da se deca ne zbunjuju), jedna se bas trudi da to ispostuje a privatno i dalje prica ijekavski, a druga neće, po cenu otkaza.

Što se tiče Crne Gore, čula sam da deca koja koriste ekavski izgovor, u skolama moraju da pišu ijekavicom.

'ajde ok, da olaksate sebi ili detetu, ali šta olaksavate? brze će pisati na diktatu jer je krace ekavski pisati? po ovome ispada da ekavci/ijekavci najgore prolaze u hrvatskoj i srbiji.
nema veze, imamo razlicito mišljenje i ocigledno iskustvo, srećom ;) jer ovde neki otvoreno kažu da imaju 'problem', ali i to je ok. soko zove orla, orao pao.

lolypopa,
to je verovatno sad uvedeno, posto gospoda ima i svoj jezik, sad je ijekavica i zvanicna pretpostavljam. dok je bio srpsko-hrvatski, i ekavica i ijekavica su bile u zvanicnoj upotrebi.

i ovo sto anjale kaže, moj stric je bio profesor na fakultetu, a predavao je, kao sto je i pricao ijekavski. verovatno je bilo do fakulteta (i 'sastava kolegijuma'), ne verovatno nego sigurno, jer su obe varijante bile zvanicne.

Iako srceparajući zvuči, ovde uopšte ne pričamo o tome. Zemlju je uzeo, ko? Isti taj ko „hoće” i jezik? Ne. Jezik je isti. Srpski. Jedan, sa različitostima.

Iz tog jezika sada, 20 godina posle, postoje četiri različita jezika: srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski.
Svaki ima svoju osnovu, svoju gramatiku i svoje standarde.
I umnogome se razlikuje do standarda srpsko-hrvatskog jezika. Iako se, uglavnom, misli da je srpski jezik zasnovan na tom standardu, nije. Pogledajte pravopis i gramatiku iz 1990. i današnju, to je ogromna razlika. Čak, u „Pravopisu srpskoga jezika” (Matica srpska, 2010.) piše: „postojeći tekst je oslobođen pozivanja na Pravopis srpskohrvatskoga jezika dveju matica iz 1960. godine i svih relacija prema hrvatskoj standardizaciji (nisu, naravno, uvođene relacije prema ”novim„ jezicima).” Prepisala, doslovce.

goffman,
mogu da istetoviram na ledjima sve sto si rekla, od a-sh!

(ja ne primecujem nešto kada neko promeni dijalekat, niti mi smeta kako god ko prica. nikako, ali apsolutno nikako ne mogu da shvatim da ljudima to smeta, imaju problem, šta sve ne. blagoSH njima!)

postoje u sadasnjosti (nesrecnoj) 4 jezika, a to je za nauku sve jedan isti jezik sa varijetetima.
koja je razlika u 'osnovi, standardu i gramatici'? najviše me od ove tri kategorije zanima osnova haha, a ni ove druge dve nisu za bacit'. šta sve co'ek odje neće procitat'!
ovo postaje zabavno, bring it on!

Moja profesorica srpskog jezika u gimnaziji je bila iz Srbije. Nastavu je uvijek održavala na ijekavskom, čak i u toku rata kada smo udzbenike dobijali iz Srbije koji su naravno bili na ekavskom. Profesoricu poznajem privatno, tako da znam da žena van skole prica ekavski. Za ocekivati je bilo da će nastavu održavati na ijekavskom, jer kako da nam objasni pravopis, zamjenu jata i ostale stvari koje se razlikuju od ekavskog.
Nasmijalo me to što je neko gore spomenuo 'vjeceru'. znam za slučaj kad su srbijanac i bosanac pricali, bosanac pricao o svom drugu koji se zvao Meho. I tip iz Srbije poceo nešto da prica, pa umjesto Meho rekao Mijeho. Imam prijateljicu iz Kragujevca, ona nema pojma gdje bi trebalo da 'umetne' ije ili je kad pocne da se zeza i prica ijekavski.
Imam i prijateljicu koja već 16 godina živi u Beogradu. U skorije vrijeme je pocela da piše i prica ekavski. E sad, u njenom slučaju to zvuci veoma komicno i svi je zezamo zbog toga. To je stvar licnog izbora.

Babyshamble, verujem da je osobi koja nije prošla moj zivotni put i moje razloge, urnebesno smesno i „bring it on” sve ovo. Verujem i da za tebe nije uvredljivo nekoga nazvati kompleksasem i smatrati ga ovakvim ili onakvim zbog promene dijalekta ali me cudi da se onda duboko vredjas na „soko sa Zabljaka”. Zapravo, sto da ne, ovo prvo se tebe ne tiče, pa onda možeš i da se raspojasas a posto te se Crnogorci lično ticu, onda na njih ne das ni u primeru (inače, crnogorskog sam porekla, da ne bude zabune).

Isto tako, verujem da tvoje elementarno nepoznavanje dijalekata Hrvatske može da dovede do toga da ti je smesno i pominjanje „osnove”, u smislu razlicitih osnova, po tebi, istog jezika.

Hrvatski jezik zvanicno postoji od 1989. godine a od 1990.godine je Nova gramatika hrvatskog jezika obavezna u svim skolama. Dakle, tri poslednje godine skolovanja ja sam se skolovala na tom novom hrvatskom jeziku, ne znam za ostale delove Hrvatske, ja sam iz centrale pa su se kod nas stvari možda i brze i temeljnije odvijale:)

Dalje, što se tiče Ive Andrica, primer ti je pomalo nespretan. Kažeš, dijaloge je pisao na ijekavskom - naravno, jer su likovi bili stanovnici Bosne i da bi se docarala slika trenutka, a upravo je to i jeste ono sto ga čini drugacijim od ostalih, njegovi junaci zadržavaju svoj izvorni govor. Bilo bi ne samo neobično nego i krajnje smesno da je npr. seljak iz Visegrada u njegovom romanu „progovorio” na ekavici. To bi uradio svaki (dobar) pisac, u duhu geografske odrednice price, nevezano za to koji mu je materinji dijalekt.Takođe, Ivo Andric je privatno pricao ekavicu.

Što se tiče „vjecera” i ostalih primera, meni se učinilo da sam jednom procitala da si ti zavrsila srpski jezik i knjizevnost ili se varam? U tom smislu, bas sam se iznenadila da ne znaš upotrebu ije i je. Moj otac je pricao ekavicu, tako da je meni, rođenoj u Hrvatskoj, upotreba ije i je sasvim prirodna, a „izbacivanje” tih slova u ekavici potpuno poznato. Odrasla sam slusajuci oba dijalekta/jezika i ne gresim u upotrebi ije i je. Dodvoravanje, kažeš? U redu, ako je to tvoja „presuda”, neka tako bude. Verovatno me bolje poznajes nego ja sebe samu.

Isto tako, nisu mi jasni standardi po kome je pisanje ekavicom u redu ali ako se govori ekavicom onda je to skandal. Izuzetan primer(ak). A onda tu još ide i potpisivanje ove tvrdnje, „od A do S”, iako u prethodnom postu stoji opaska i cudjenje da li ekavica ista olaksava, čak i pri pisanju (pominje se diktat). To se verovatno zove autodemant, ne znam tačno, slabo baratam stranim rečima.

Prelazak sa ijekavice na ekavicu je vrlo lak i gotovo neprimetan ako se covek „prepusti” i ako se desava spontano jer je za nas, rođene ijekavce, ekavica kao deciji govor, pitka, topla, meka i laka. Po svom detetu, koje je moralo u Bosni preci na ijekavicu, znam da je obrnut put dosta tezi.

Što se mene tiče, govorim kako govorim i meni aplauz publike nije potreban da bih bila ono sto jesam , a to sam ja :) Izrugivanje tipa „ona prica beogradski” (inače, ne pricam beogradski ali nema veze), „ona se upinje”, „jadni ljudi”, „kompleksasi” i slično mi je vanserijski - pateticno. Pogotovo kada dolazi od ljudi koji ne vladaju ni svojim dijalektom srpskog jezika koji su jedva savladali, pa i uz dosta ucenja.

Lično se ponosim time sto savrseno dobro mogu da napisem smislen esej, kritiku, molbu, pesmu ili prosto diskutantski post na oba jezika/dijalekta, kako god ih nazvali, i da mi se potkrade greška samo zbog brzine kucanja. I uvek mi je simpaticno kada ljudi „furaju” tvrdnje da su veliki jezikoslovci ali da na jedan način govore, a na drugi pišu. Eh, koliki je to tek napor - praviti se da posedujes osebujnost i gramaticko poznavanje jezika a onda, kad dodjes kuci, skinuti jezicke „okove” i progovoriti..hm, svojim jezikom.

Toliko od mene, tema je otisla predaleko, uz zdusno navijanje gomile, tako da ne bih da vas vise zadržavam.
Iskreno, tuzno mi je kako neki ljudi pricaju o svojim drugaricama, rodbini, kako se ismejavaju naglasku koji koriste gradjani grada u kom su se skolovali, sve je to meni, koja sam živela u onom i ovom vremenu, vanredno tuzno.

Kako ono rece pesnik...„o jeziku rode da ti pojem...”

ps. ponovicu još jednom, mene niko nije terao niti mi je ikada iko nešto ruzno rekao zato što nisam rođena u Srbiji niti su to moji razlozi. Kroz socijalni zivot, posao, zivot, citanje, gotovo sam neprimetno promenila jezik. Ne vidim tu ništa cudno a kada vidim kako neki pišu, pretpostavljam da njima svaka smislena recenica napor pa misle da je tako svakome, valjda :)

Neverovatno, Amerikanac iz Teksasa da predje u New York i preuzme njujorski naglasak, niko mu ništa ne bi rekao, kao ni tipu iz Edinburgha koji je presao u London i uradio sličnu stvar. Ovde se oci kopaju za svaku sitnicu a ova rasprava o tome ko je vecin domoljubac, patriota, pa u krajnem slučaju i Srbin ili Crnogorac na osnovu dijalekta kojim prica i još pride da se čitava jedna generacija ljudi koji su spontano presli na drugi dijalekat ovako karakterizuje, šta da vam kažem - kad krenu ovakve diskusije, onda se vidi kako posmatrate i cime cenite druge ljude.

Neverovatno.

samo ću na bzaka, ono čega se setim:

bring it on! sam rekla za ove naučne tvrdnje tipa razlicita osnova, gramatika i standard- mislim je li tebi to nije smesno i zalosno u isto vreme?

uopste se ne upustam u tvoj licni slučaj, i sama sam gore rekla kad si objasnila da je poseban i da razumem.
nikoga nisam nazvala kompleksasem, neka se javi koga jesam, a šta ja imam sa zabljakom i sa sokolom? nego, kako to prica soko sa zabljaka?

andric- pisao sve dijaloge, kada je presao u beograd, a pre beograda sve na ijekavskom, čak i poeziju, ako je to po tebi nespretno, onda je on nespretan jer su ovo fakti iz njegovog zivota. ne verujem da će neki govornik koji nije izvorni ijekavac pisati dijaloge na ijekavskom, ne vidim svrhu toga. nisam nigde procitala da je andric po dolasku u bgd i poceo govoriti ekavicom, možda jeste, stvarno ne znam.

i da, sa skolom, nema veze da li imaš osecaj ili ne. na faksu se ne uci osecaj, ili ga imaš ili ne. a ja zaista nemam nikakav osecaj gde treba gde ne, mogu samo da naucim napamet pravila. govornici ijekavice ne razmišljaju gde će da stave ij'j, nego znaju napamet te reci, kao meternji oblik, i istog razloga mislim da se mora zastati i dva puta razmisliti pre nego što se pocne pricati ekavicom i obratno. ovaj slučaj sa vJecerom sam čula na fonetici, kod prof. jelice mihajlov, kao primer besmislenosti menjanja. još je pricala o jednoj voditeljki, čak i zapisivala primere kako se trudi da ne prica izvornim dijalektom, koji je btw kao savrsen oblik srspkog,, pa je smesna i losa voditeljka, jer je stalno na oprezu. nije htela da kaže ime, samo da radi na tv 'politika'.
mi smo mislili da je olja kovacevic, ali ne znam odakle je ona u stvari.

znam i za foru, da kad nekoga iznenada ustines da će opsovati na dijalektu odakle je, jer nema vremena da razmišlja ;)
kao sto ni nepismeni ratar ne zna da je 'od kuce' genitiv, iako će ga uvek reci u genitivu, a ne u instrumentalu, nije ni čuo za njega i guess.
nisam niakda rekla niti sam studirala srpski jezik, naročito ne knjizevnost, nego lingvistiku- imali smo predmet srpski jezik (gramatiku), a akcentologiju nikada nisam nešto posebno kapirala, samo ono sto sam morala.

ne razumem sto si se ti nasla prozvanom, ja sam tebi 'zamerila' jednu recenicu i to je ok, posto si objasnila o cem' se tu radi.

diktat- mislila sam posto je pisanje ekavicom krace, da se brze piše nego ijekavicom, manje slova, jer zaista ne mogu da vidim razlog da bih promenila svoj govor. i kad sam u cg, nikada se nisam osecala drugacije, jer pricam ekavicom.

sve u svemu, stavi ti meni u usta sve sto su svi rekli, no problemo,
ja sam rekla da ne razumem zašto covek to menja, a tek posle nekih objašnjenja tek vidim da nikada neću razumeti.

zaboravih:
crnogorci me se ticu, ovde nikad nisam pohvalno rekla za 'crnogorski' jezik, jer za mene on ne postoji, pisao ga frizer iz zagreba!
i da, volim, ma obozvam kada čujem cg varijetet srpskog, za mene 'njeznost' ima milion vise neznosti od 'neznost', a opet tu reč ne mogu izgovarati s lakocom, nije mi prirodno.

ma ne vredjam se uopste na budalastinu tipa 'imam problem sa sokolom sa zabljaka', naročito ne duboko. niti sam soko, niti sam sa zabljaka, a nemam ni prijatelje koji imaju slične probleme. to je meni klasican primer onoga sto danas zovu 'govorom mrznje'.

Preterujes Blondi. Ne znam zašto se poistovecujes sa mojim drugaricama ili bilo kim ovde spomenutim? Svako je prica za sebe, razlozi su drugaciji... Loše ti je rasudjivanje o tome kako mi to cenimo ljude. Bas mi je zao sto si ovo sve shvatila lično.

stipanje se koristilo za vreme hladnog rata, kažu da radi 100%, jer spijuni nevidjeno 'udju' u dijalekat.bilo je tu raznih metoda. ne znam nemacki, ali kažu da putin govori bavarskim dijalektom ako me secanje sluzi, kao da je tamo rođen. naucio ga u kgb-u.

stipanje nisam isprobavala da se zna!

Gore neko je spomenuo da smo mi toliko primili turcizma i turskih reci.
Skoro sve zemlje koje su bile vekovima okuirane od strane Turaka koriste turske reci. Radila sam kod Libanaca ( katolik) i cudio se kako ga razumem kad prica libanski:)))

Moje mišljenje je da nezadovoljna i nesrecna žena -covek uvek će traziti dlaku u jajetu ma gde živela.Nije bitno da li je u engleskom , francuskom ili u srpskom govornom podrucju kad je neko nesrcan u dusi, siromasan u glavi nema mu pomoći.

U mom imenu i prezimenu imam to famozno slovo „J”.Bilo je i ovako i onako ali svi se potrude da nauce da pravilno izgovore.

Crnjanski je dobar pisac kao i Andrc.Zbog čega je Andric dobio Nobela a Crnjanski ne? Zato sto je Milka Canic, Andrcev lektor, znala odlično da uoblici njegove misli.

mama-2, ne znam na koju Milku Canic mislis, ali ako mislis na ovu sto je još uvek ziva i koja još uvek radi kao lektor, onda mi se čini sasvim nemoguće da je ona bila Andricev lektor. To je žena koja ima možda 65-70 godina, najviše. Na Drini Cuprija je objavljena prvi put 1945. godine, sto bi znacilo da je tada imala možda pet godina, nije mogla da mu bude lektor, bar ne što se njegovih najznacajnih radova tiče. U doba njegove smrti mogla je imati maksimum 30-tak godina.

Naravno, ne znam na koju ženu mislis, moguće da je postojao neko istog imena ko je bio njegov lektor i da je tvoja tvrdnja tacna, to ne sporim, nego uvek imaju te neke „urbane legende” oko velikih pisaca pa eto samo primecujem, ništa vise :)

Inače, Ivo Andric je doktor slovenskih knjizevnosti i jezika, tako da mu je lektor možda trebao samo po sluzbenoj duznosti:)

Usput da kažem, jednom sam procitala njegovu besedu o tome da postoje rođeni i nauceni pisci koji se prepoznaju po spontanosti izrazavanja. Prvi, bili neuki ili uceni, sa lakocom iznose svoje reci i njihov govor i pisana reč laki su i pitki. Oni drugi, godinama uce kako se pravilno izrazava ali njihova recenica je teska i opora. Takođe, kaže, to se može primetiti i u običnom govoru - neko se prirodno lepo izrazava,to mu je urođeno, kao sto neko urođeno ima gracioznost pokreta, dok drugi uloze ceo zivot u ucenje pravilnog izrazavanja i izucavanje jezika a i dalje zvuce kao loše iscepani delovi iz recnika stranih reci.

Ivo Andric i Mesa Selimovic - umesto gramatike, u skolama bi trebalo da postoji pravilo da se ova dva pisca iscitavaju svake godine iznova i iznova.

šta, je l' opet radila metla? ;)

meni stvarno nije jasno zašto se krije ko su modusi. al' dobro, nećemo o tome na ovoj temi, i ovako je otisla u honduras.

e barili, znala sam ja da si ti od mog kraja:))

Što se dijalekta tiče, živim u nemackom govornom podrucju već 13 godina i nikada nisam mogla da pricam becki dijalekt (wiener dialekt/ wienerisch) i jako teško ga razumem iako sam savladala 95% nemackog jezika. Taj dijalekt mi je od samog starta bio nesvatljiv i nesimpatican iako blaze i mekse zvuci od klasicnog skolskog nemackog. Imala sam prilike da pricam sa nemcima iz svabije (stutgart) koji je daleko tvrdji i grublji od austrijskog nemackog. 
 Austrijanci se bore za ocuvanje svog jezika ali im ne polazi za rukom. Npr ovde se za male hlebcice kaže weckerl dok nemci kažu brötchen, paradeiser/ tomaten, fleischleibchen/ frikadelle... Previse je uvucen nemacki u svakodnevnicu a zaratiti neće međusobno ;0) Znaci, u mom slučaju simpatija igra glavnu ulogu.

Što se jekavice i ikavice tiče, ja bih jedino imala problema sa ovim drugim dok bi jekavicu mogla odmah pricati. Ne vidim u tome nikakvo odricanje socijalnog/ teritorijalnog... sebe već još jedno umece coveka. Samo jedno pozitivno+ jer sam se svog maternjeg dijalekta odrekla jer je nepravilan i gramaticki neispravan (kosovsko-resavski). Kada odem kod mojih, presaltam pojedine reci na dugacko i akcentujem ih drugacije mada ja to i ne primetim, ali primeti mm :0)) A, tek kada se prijavljujem za neki posao, uvek napisem da pored srpskog pricam hrvatski i bosanski, eng, ruski :0))) 

Zato, ne osuđujem ni prihvatanje tudjeg dijalekta ni obrnuto. Meni samo smetaju ucene i pravila kod tako reci istog jezika. 

Efferalgan, šta tebi smetaju ONI uzicani?! Ljubomorna ili puna predrasuda? Imaju bolju prsutu od crnogoraca :p

Da budem priciznija znaci ucitelji, nastavnici,profesori jezika te zemlje.
Ili -наставник Cрпског језика и књижевности-
Znaci ne tamo fizike,hemije već jezika i knjizhevnosti .

Ok neka ostane na gluVim telefonima. :0)

Evo čitam Goffman kazhe prica ijekavicu.Obrni me 1000 puta ja se ne secam da je sam mnom tako pricala.Mi smo tako slatko cavrljale satima i potpuno se unele u srzh konverzavije a ne „ snimanja” dialekta.Ja ne primecujem te detealje kao shto rekoh gore u postu od juče.
Ali iskreno ne bih volela da mi detetu ucitelj,nastavnik, jezika i knjizhevnosti ako ide u shkolu u Bgd-u predaje na bilo kom dialektu osim ekavici.
Ja isto pokushavam da zashtitim svoj dialekt kao i vi.Ako zhivim tu u Bgd-u zhelim kao i ja shto pricam kuci prica i moje dete.Ne vidim zashto bih se stalno povlacili zbog toga? Ovde preskacem opaske za Beogradski zargon.Ne foliraju se svi koji su iz Beograda gde su shkolovani kao shto se to nagalashava.
Svaki prostor da odrzhavate svoj dialekt i jezik ali dajte prostora za izbor teritorialni i za decu da u shkolama gde zhive isto uce svoj.
Opet naglashavam za ucitelje,nastavnike jezika i knjizhevnosti.Ostalo manje važno po meni.

Integracija je neshto shto se ne pominje ovde a cure iz NL dobro poznaju taj termin.Tu si gde zhivish, i poshtuj upoznaj i potrudi se da se uklopish u sredinu gde zhivish.To nije iz negativne potke već suprotno.Lakshi zhivot.A svoje odrzhavaj i biće ti lakshe da budesh Ambasador svojeg u tudjoj zemlji kad ljudi u tvom okruzhenju uvide da si se potrudio da savladash njihovo.

;0)

Ja pišem ekaviski, a govorim totalno „neiskvareno” carshijsko-centralno bosanski, tj ijekavski, sa pravim bosanskim naglaskom. Na „dobro jutro” se poznajem. Sve i da hoću, ne mogu da sakrijem. Gimnaziju sam zavrsila u Backoj Palanci, studirala dve godine na FPN u Beogradu, ekavski pišem iz navike još od skolskih dana. Istina je da je brze, lakse, ali ja uopste ne primetim da to radim. Cista navika.
Nisam izbacila ni rizu, ni mrkvu, ni mahune. Cudno je da moja deca govore cisto ekavski. Doduse tata je Srbijanac, baka je bila dosta vremena s njima, ali ipak moji su svi iz Bosne svi govore ijekavski, svi su non stop s njima. Deca opet govore ekavski. Neki cudan fenomen.

mislim da ne mislimo na iste stvari, plus na one sto mislimo izgleda gledamo dugacije, ako sam dobro shvatila ;)

evo stoti put da kažem, da nije isto kada dodjemo u berlin i hoćemo da živimo, pa hoćemo da zadržimo ovo ili ono, a u isto vreme hoćemo da se uklopimo.
možda ne gledamo isto na te stvari- meni nikada ne bi smetalo da mi detetu predaje nastavnik sa bilo kojim akcentom srpskog. lično tu apsolutno ne vidim nikakav problem i ovo najiskrenije kažem, možda tebi to znaci, to su lične stvari i gledista. smetalo bi mi eventualno da mu srpski predaje osoba koja se gadja padezima. mislim, da i od nastavnika ne uci akcenat i narecje, nego od okoline i porodice.

sad, kad bi moje dete upisala na strani jezik, radije bih to uradila sa izvornim govornikom kao predavacem, a ne sa nekim kome je to drugi jezik.
dok sa srpskim je razlicito- i ijekavski i ekavski su izvorne varijante jednog jezika i obe ispravne. bas sad evo, prvi put razmišljam, moj muž ima onaj pg akcenat, a sin prica srpski kao ja skroz, tako je bilo i kod mene kuci (isti odnos mama-tata, ekavica/ijekavica).

dana, meni su sve ovo pricali,a potom me i uputila šta da čitam,ljudi iz tog kraja
kninskosibenicke zupanije

odakle is ti?

e,pa ne znam polacu konkretno.

ali raspitacu se:)

inače,tvoj zavicaj je jako lijep

pozz