Iskreno ne mogu da verujem da si postavila ovu temu, jer sam ISTU htela da postavim pre nekih mesec dana!!!

Iste smo razgovore vodili muž i ja. Poceli smo sa „pripremama” još dok sam bila trudna, a pre mesec dana smo na posletku napravili testament. Prvo, Nata je rođena ovde i ima USA državljanstvo, dok ni mi niti bilo ko od naše rodbine ima isto. Odmah nam je receno, da ako ne napisemo tačno u testamentu šta i kako hoćemo, niko neće imati pravo da je izvede iz USA, a mi ovde nemamo nikoga kome bi je ostavili. Znaci zamisli uzasa!

Posle DUUUUGIIIH razgovora (da ne kažem i prepirki), odlucili smo se da starateljsto ostavimo mojoj kumi koja je inače iz BGa i drugarica mi je sa faxa, a ona i njen muž žive u Svedskoj. Nekako, da ne ulazim u detalje (sem ako neko bas ne insistira ;-)), ali ni njegova ni moja rodbina nije bas dolazila u obzir iz vrlo razlicitih, ali jakih razloga. On je smatrao sa druge strane da nema nikog boljeg od rodbine, ali meni to nije bilo tako...dakle da ne dužim, u testamentu smo stavili da starateljsto ostavljamo mojoj kumi.

Mislim da je VRLO je bitno da kažem da nam je advokat rekao da obavezno stavimo kao privremenog staraoca nekog ko je odavde, da bi dete imalo kod koga da bude, dok se papiri i dozvola da se dete izvede iz zemlje ne srede. Na taj način se „osiguravas” kod koga će ti dete biti do tada.

Treće, uplatli smo zivotna osiguranja. Usvari, muž je već to obavio, a ja sam još u procesu (zbog svojih zdravstvenih poblema/okolnosti), te mi ne daju zivotno osiguranje tako lako.

To nam je savetovano, da bismo je daleko bilo ipak finansiski obezbedili...

Eto, mislim, bas smo oboje bili potreseni čitavim procesom, ali (nadam) se da smo uradili ono sto je (trenutno) najbolje za nju.

Volela bih da čujem i druga mišljenja i savete

Pozdrav
BD

Ja sam se poslije razvoda uradila isto iako i dok sam bila u braku smo bivši suprug i ja pricali stalno o tome kako i šta treba da sredimo. nakon razvoda sam povecala zivotno osiguranje, dodala još zivotno osiguranje za svaki slučaj, dodala invalidsko osiguranje (disability insurance), uradila tastament, odredila staratelja, a zvanicno i zakonski ovjerila izvrsitelja svega sto ostaje iza mene (legal trustee). ja takođe nikoga nemam na kontinentu na kojem se nalazim osim svoje djece i bivšeg supruznika. moje skromno mišljenje je da advokat koji prica nas jezik nema veze sa procedurom i kako će biti uradjena.

sad tek vidjeh da si pitala za pravne detalje: meni je receno da prvo i osnovno je da sredim ostavstinu (nemam pojma da li je ostavstina prava riječ ali ovo hoću da kažem:

#1 set up a trust for children;
#2 found someone to be the Trustee,
#3 fill Designation ofr Beneficiaries by Owner for Death Proceeds Only (or some other Trust for Minor Beneficiaries Provision form).

kad sam ovo iznad sredila onda sam odradila tastament sa dva razlicita advokata (ni jedan nije pricao nas jezik).

A zaboravih odgovorit na pitanje 'da li sam spremna za sve?'
Ne da nisam, nego sam grozna, grozna, ni na šta nisam spremna. Sve mislim da bih se raspala totalno u nekoj velikoj frci, mislim jednostavno da nemam vise ni snage ni mjesta za neku dodatnu brigu, dodatni potres u ovom nasem svakodnevnom zivotu.

Prije par godina na poslu smo imali nesrecan slučaj(pacijent je u pitanju ne kolege) koji je zahtjevao promjenju pravila nekih procedura . Kolegica i ja smo radili na novom pravilniku oko 3 mjeseca i tada sam shvatila koliko su stvari o kojima pišes bitne i moraju biti regulisane u uredjenim drustvima kao Kanada, USA i sl. inače vas cekaju nezamislive legalne zavrzlame.
Mi smo se, konkretno, bavili starijom populacijom a mogu pretpostaviti da je u vezi djece sve to još dodatno komplikovanije.
Nama su tada podijelili one Living will formulare i muž od jedne kolegice, advokat nam je dao neki kolektivni popust, formular se može naći na internetu.
Mi smo se vratili u nasu zemlju dembeliju ali i dalje imamo plan za ne daj Boze.
Sjecam se osjecaja kad nam je advokat rekao da bez legalno cistih papira niko od rodbine iz bilo kog drugog djela svijeta ne može imati nikakvo pravo na djecu bez obzira na srodstvo.
Advokata Srba u Torontu ima mnogo, pogledajte u onom nasem poslovnom imeniku.

Uhh teska tema, ali vrlo korisna.
Mi smo takođe posle jednog sličnog slučaja odlucili da zavrsimo sa papirologijom tog tipa, čim se cerka rodila. U slučaju da se nama nešto desi, o deci će se starati moj brat koji živi u Beogradu. Ovo je predlozio mm, jer je moj brat blizak sa nasom decom i voli ih do neba.
Za finansije bi se pobrinuo muzev najbolji prijatelj u koga imamo bezgranicno poverenja, a coveku je to i struka, tako da nije bilo dileme u vezi toga (on bi uzeo u svoje ruke nasu imovinu i rasporedio onako kako smo naveli).

Ako ste u USA, obavezno se organizujte po ovom pitanju, nema zezanja.

Ta „uredjena” drustva kao Kanada, USA su i napravile takav zakon da bi vam izbili pare iz dzepa,a ovo sto blondinka napisa je sasvim ispravno i logicno i to u jednoj 'neuredjenoj„ državi!”

mayche, naravno da mogu. evo izvoli: [email protected]

Joanna, jel ti mrsko da navedes sve formulare koje ste morali da sredite?

Mi smo uzeli life insurance u iznosu da pokrije sve dugove i da fino ostane iza nas, a ništa drugo nismo...popunila sam formulare za testament, ali nikako da odem kod advokata da to ovjerimo. Ovdje mi je receno da kosta oko $400-500.
Mi imamo relativno dosta rodbine ovdje tako da mislim da tu ne bi bio veliki problem, ipak treba sve fino napisati u tom testamentu, onda nema cekanja, nema zabune.

JoannaL, ako ste u Kanadi (za Usa i ostalo ne znam) veoma je važno da imate i Power Of Attorney.

U slučaju da se jedan supruznik teško se razboli, bude nepokretan, ne može da donosi odluke... drugi nema pravo da raspolaze parama čak ni sa ZAJEDNICKIH racuna ukoliko ne postoji Power Of Attorney. U tom slučaju država postavlja trustee koji zastupa takvog supruznika.

U prevodu, imam prijatelje, muž je dobio MS, od kad je bolest odmakla, žena ne može ni paket pelana da kupi za njega ukoliko trustee ne odobri. Imaju testamenete, ali ne vredi...Muž je ziv a oni nemaju Power Of Attorney.

Taj obrazac se radi zajedno sa testamentom i mi smo upisali jedno drugo i decu.

Joanna, što se papirologije tiče, ovde je sve komplikovano, veruj:) Ja sam u zivotu par puta menjala prezime i imala sam stotine problema da sredim sve papire na isto prezime, da pohvatam bankovne racune, kartice, radni staz, da ne gnjavim nabrajanjem. Tako da to što navodis je apsolutno tačno. Međutim, kada je u pitanju ovo sto si navela, tu je procedura daleko laksa ili je to samo od slučaja do slučaja u pitanju. KOnkretno, bas ovaj slučaj sto sam navela, ovaj decak sto je izbegao smrt a oba roditelja se ubila. Za njega su odmah pokrenuli postupak i po hitnom postupku je dodeljen stricu koji se odmah javio da ga primi kod sebe. JOs nije usvojen, sad im je dato starateljstvo ali će ga skoro sigurno dobiti, jedino bas da zlostavljaju dete ili ne daj boze prave takve neke uzasne stvari. Isto tako, kod nas kada oduzimaju decu, bar je tako bilo pre par godina, prvo ih ponude nekom bliskom rodjaku ako je taj podoban mentalno i situiran materijalno na hraniteljstvo i pod uslovom da postoji tako blizak rodjak u takvom stanju za prihvat deteta. Na zalost, deca iz ugrozenih porodica obično rastu u ugrozenom okruzenju pa su i sami rodjaci u stanju socijalne ugrozenosti i onda zavrse u domu ili u hraniteljskoj porodici.

Izvinjavam se sto sirim temu ali ako ste negde u svetu sami, pobrinite se o ovome. Joanna, tema jeste morbidna ali si je odlično postavila jer ako to ide kako vi kazete, treba covek misliti na taj način da se sve osigura kako treba.

Znate i same kako je u Srbiji, sistem je mnogo labaviji i sad npr. da ne znam kakav dalji rodjak ima takvu tragediju i da ja hoću da primim njegovo dete, sve sto može lakse ovde organizovati pa i, na zalost, pogurati na neki način da dete ne ode npr. u dom ili tako nešto, bitno je samo da si podoban za prihvat deteta.

U slučaju uopsteno usvajanja, procedura je daleko teza, čak mislim da je teze usvojiti dete u Srbiji ili Bosni nego u SAD.

Uh, bas teska tema, a treba o tome razmišljati. Zivotno osiguranje imamo, to je prilično dobro organizovano, ali nemamo ništa sređeno ko bi preuzeo brigu za našeg sina. Verovatno moj brat i njegova porodica, jer i oni ovde žive i najblizi su mu rod. To bi bilo i najbolje rešenje, za ne daj Boze! Ne znam ni da li treba sredjivati neku papirologiju, ali mislim da ne bi tek tako dali dete nekim starateljima ako već ima rodbine da se brine za njega.

mi planiramo da napravimo testament, u slučaju da se nama nešto desi,ili jednom od nas dvoje,da jedno drugom u slucjau sopstvne smrti, ostalvjamo nas dio imovine(kredita:))
sa zivotnim osiguranjem smo odredili staratelja u slučaju da se nama nešto desi,,ali moramo to da učinimo i kod advokata.

teske misli jesu,ali što se mora mora se

Johanna, hvala sto si postirala ovo; čak sam i sa muzem razgovarala na temu postavljenu na sc-u :-)

Mi imamo osiguranje u slučaju da se jednom od nas nešto desi, da drugo bude zbrinuto materijalno, ali ništa u slučaju da nam se oboma nešto desi. Naše opcije su da kcerku damo ili mojo ili njegovoj sestri, a ne znam kako bi to legalno islo, posto sestre žive u razlicitim zemljama, a mi ćemo uskoro u trecoj...

Ja nemam ništa napismeno,a iskreno I nemam šta da stavim u testament.
Ako se kuca pod kreditom racuna u imovinu,to je to.

Afro, preporucuje se bar zivotno osiguranje bas zato što nemas ništa. Trebla bo uzeti bar to osnovno za djecu za ono ne daj Boze najgore a sad u ovim godinama nam je to veoma finansijski pristupacno.

ne da nisam spremna, nego sam totalno nespremna. Jedino sto imam zivotno osiguranje, ali testament i kome će dece u slučaju ne daj Boze, to nemam. Ali bio bi dobro porazmisliti o tome. uzasava me pomisao da bi moglo nešto da se desi, ali još me vise plasi da bi mi deca isla nekom totalnom strancu u ruke, dok bi se ljudi kojima bih ih ostavila morali borit za njih.
Sad ste me bacili u razmišljanje.

Bez obzira koliko mi o smrti voleli da pricamo ili ne ona će doći.
Osobe koje vole svoju familiju o tome će diskutovati i srediti sve dok su zdravi fizicki i psihicki tako da ne ostavljaju onima koje najviše vole probleme koji to nisu morali biti.Živim u Usa i nikad mi nije palo na pamet da kritikujem ovakve zakone,zakoni su i moramo ih postovati i svi oni koji nešto imaju(decu ili novac) moraju da naprave papire i da ih overe,papiri danas se mogu skinuti sa kompjutera ili otici u Staples,Office Max i slične uzeti praznu formu koju sami ispune ,overe kod javnog beleznika i gotovo ,ali je još uvek daleko bolje da se ode kod advokata i da se to sve napravi posto zakoni ovde nisu isti u svakoj državi a i menjaju se često.Zamislite ako ste imali neku paru koliko će se sud odugovlaciti i pare umesto da ostanu vasim najmilijima odose drugima.Vise je nego garantovano ako ste imali malu decu a nemate papire da vasa rodbina neće imati para i vremena da se bori za istu.

Normalno je da sa ovako ozbiljnim stvarima pricate sa osobama koje su vam u ovakvom slučaju najblize ,ipak deca se ne ostavljaju svakome.Znam da je ovo kod nas u kraju tabu tema mislimo ako je vise odlazemo duže ćemo živeti.Slučaj ovde u Usa nas covek sa troje dece svi su bili uspesni,roditelji i deca slagali se odlično nikad prepirke,majka iznenada umrla ,otac se razbolio zavrsio u dom (3god),jedna cerka sve placala posto je bila daleko najbogatija,kad je otac umro ona je tražila prsten ostao od majke ali snajka nije dala i oni lepo na sud. Danas ne govore a imovina sto je ostala (milioni $)otisla advokatima.
Od familije koja je sluzila za pozitivan primer danas nije ostalo ništa samo zbog jednog prstena koji nije vredeo $1000 a ukupna imovina je vredela skoro $10 000 000 pa vi vidite dali se isplati pripremiti.