Diskusije : Trudnice i mamice

 Komentar
Dali ste spremni na sve?
JoannaL
24. februar 2012. u 19.41
Mene drma neka inspiracija u zadnje vreme za pisanje (malo vise slobodnog vremena, a tata i cera se bas lepo druže u zadnje vreme:) pa evo još jedna tema.
Nedavno smo saznali vrlo potresnu vest, da su ljudi koje smo poznavali, mlad bracni par, poginuli u teskoj saobracajnoj nesreci , udario ih je pijani vozac kamiona.Izasli su na veceru:( Iza sebe su ostavili troje dece ispod 6 godina i mnogo briga. Materijalno su bili ok, ali posto nisu ostavili nikakva uputstva u slučaju da se nekome nešto desi, decu je uzela država, i rodbina je morala da ceka na njih dok se sve ne sredi. Prica je dugacka , siroka i vrlo potresna.
Mi smo se da izvinete ukakili u gace. Nemamo nikog svog , bar ne rodbinu ovde u Kanadi a nemamo ništa ni napismeno.
Otisli smo kod advokata i prvo sto nas je pitao, je na kom jeziku komuniciramo sa najblizima? Kad smo rekli-srpski, uputio nas je kod advokata koji prica srpski. Eto detalja koji mnogo znaci, jer ne daj boze, ako se nama nešto desi, ko će da javi rodbini i na kom jeziku???
Pa onda imovina, ako nije sređeno, da vam ne pricam koje sve zavrzlame i problemi postoje oko toga i koliko problema mogu deci da iskrsnu ako to nije kako treba.Može sve sto ste krvavo zaradili, da ode na razne takse ,dazbine, transfere. Izasli smo mokri od znoja iz kancelarije i još uvek lupamo glavom oko nekih detalja. Najveca dilema je naravno-kome poveriti starateljstvo za maloletno dete i tako to. Vi koji ste u Kanadi, imate li iskustvo oko svega ovoga, i kako ste sve to sredili?Intimni detalji me ne interesuju naravno, samo pravni.
Vanderbilt
(whatever)
24. februar 2012. u 20.11
Uzas.

Nemam iskustvo ali upravo i mi o tome razmišljamo. Koliko sam upucena postoje formulari koji mogu da se popune u ove svrhe pa da sve bude rešeno i bez preteranog ucesca advokata, mislim da advokat samo mora imati te papire i biti ozvanicen za neke radnje u slučaju ne daj boze takvog scenarija.

Ako nadjes advokata koji prica srpski, javi:)

Mi nemamo neku imovinu pa je to mnogo lakse trenutno, a što se dece tiče znamo kome bi ih ostavili (jbt zmarci me spopali od ovih misli), bez obzira sto su rođena u Kanadi svoj zivot bi nastavila u Srbiji, tamo gde bi imao ko o njima adekvatno da se brine i da ih voli najviše na svetu. To je otprilike početak i kraj našeg „plana”, stalno nas nešto ometa u tome da to uradimo do kraja pa da sve bude jasno svima u slučaju nuzde. Sad kad si ispricala ovo, bas me frka stigla. Kako lako zaboravimo da je zivot zapravo jako nepredvidiv, a smrt još nepredvidivija.
BabyDoll_SW
24. februar 2012. u 21.20
Iskreno ne mogu da verujem da si postavila ovu temu, jer sam ISTU htela da postavim pre nekih mesec dana!!!

Iste smo razgovore vodili muž i ja. Poceli smo sa „pripremama” još dok sam bila trudna, a pre mesec dana smo na posletku napravili testament. Prvo, Nata je rođena ovde i ima USA državljanstvo, dok ni mi niti bilo ko od naše rodbine ima isto. Odmah nam je receno, da ako ne napisemo tačno u testamentu šta i kako hoćemo, niko neće imati pravo da je izvede iz USA, a mi ovde nemamo nikoga kome bi je ostavili. Znaci zamisli uzasa!

Posle DUUUUGIIIH razgovora (da ne kažem i prepirki), odlucili smo se da starateljsto ostavimo mojoj kumi koja je inače iz BGa i drugarica mi je sa faxa, a ona i njen muž žive u Svedskoj. Nekako, da ne ulazim u detalje (sem ako neko bas ne insistira ;-)), ali ni njegova ni moja rodbina nije bas dolazila u obzir iz vrlo razlicitih, ali jakih razloga. On je smatrao sa druge strane da nema nikog boljeg od rodbine, ali meni to nije bilo tako...dakle da ne dužim, u testamentu smo stavili da starateljsto ostavljamo mojoj kumi.

Mislim da je VRLO je bitno da kažem da nam je advokat rekao da obavezno stavimo kao privremenog staraoca nekog ko je odavde, da bi dete imalo kod koga da bude, dok se papiri i dozvola da se dete izvede iz zemlje ne srede. Na taj način se „osiguravas” kod koga će ti dete biti do tada.

Treće, uplatli smo zivotna osiguranja. Usvari, muž je već to obavio, a ja sam još u procesu (zbog svojih zdravstvenih poblema/okolnosti), te mi ne daju zivotno osiguranje tako lako.

To nam je savetovano, da bismo je daleko bilo ipak finansiski obezbedili...

Eto, mislim, bas smo oboje bili potreseni čitavim procesom, ali (nadam) se da smo uradili ono sto je (trenutno) najbolje za nju.

Volela bih da čujem i druga mišljenja i savete

Pozdrav
BD
tweety_m
(?)
24. februar 2012. u 21.46
Ja sam se pocela nedavno raspitivati o tome u USA,kontaktirala i advokata i sokirala se.Po ovome sto mi advokat rece,ako nije staratelj u USA djeca odlaze u foster family dok sud ne uvidi da li buduci staratelj ispunjava uslove da dobije djecu.Hoću reci dzaba mi moj testament i ono sto ja smatram da je najbolje za moju djecu,ako sud smatra da je za njih bolje da ostanu u USA u nekoj foster family tu i ostaju.Kontaktirala sam i nasu ambasadu da vidim šta će oni reci, oni su mi predlozili da djecu upisem u knjigu naših državljana (Srbija u mom slučaju) jer i moja sestra koja bi bila staratelj ima srpsko državljanstvo.Zavrzlame i peripetije do 101 i nazad.Ja sam sve fino sabrala,oduzela i od onog 50/50 sto sam bila za povratak u Evropu odlucila 100 % da se vracamo.Ja ne mogu da živim sa takvim stresom ovdje, niti mogu da razmišljam da se nama ne daj boze šta desi moja djeca imaju sanse da moje nikad u zivotu ne vide, o ostalim stvarima da i ne razmišljam.Za volanom smo svaki dan,glava jest u torbi,doduse i kod nas može da te udari saksija po glavi,ako se desi desi.Sve u svemu mnogo zapetljano i nezgodno za one koji su sami ovdje kao sto smo mi.
tofi
24. februar 2012. u 22.00
Ja sam se poslije razvoda uradila isto iako i dok sam bila u braku smo bivši suprug i ja pricali stalno o tome kako i šta treba da sredimo. nakon razvoda sam povecala zivotno osiguranje, dodala još zivotno osiguranje za svaki slučaj, dodala invalidsko osiguranje (disability insurance), uradila tastament, odredila staratelja, a zvanicno i zakonski ovjerila izvrsitelja svega sto ostaje iza mene (legal trustee). ja takođe nikoga nemam na kontinentu na kojem se nalazim osim svoje djece i bivšeg supruznika. moje skromno mišljenje je da advokat koji prica nas jezik nema veze sa procedurom i kako će biti uradjena.
flute
(slikar)
24. februar 2012. u 22.22
Vrlo, vrlo mucno pitanje. Ali neophodno da se uradi nešto. Prvo, potrebno je da imate nekoga tu gde živite, u slučaju da se vama nešto desi, ko bi prihvatio privremenu brigu oko deteta dok se ne kontaktira stalni staratelj.
Mi smo prvo razgovarali sa prijateljima i pitali ih da li bi pristali na takvu obavezu. Kada su oni rekli da bi, nasli smo advokata.
Sa njim smo uradili testament u kojem se navodi da se u slučaju da se nama nešto desi, nas sin bi privremeno bio sa njima-prijateljima ovde, dok stalni staratelj ne bi stigao da preuzme brigu o njemu. Takođe sto je neko pomenuo poželjno je imati i zivotno osiguranje, da ipak dete ima neku zaledjinu. E sad, u tom testamentu svo nasledje bi islo sinu. U slučaju dok ne postane punoletan, ipak bi staratelj raspolagao sa imovinom. U nasem slučaju posto je mm jedinac, odluka je pala da stalni staratelj bude moja sestra koja živi u Srbiji.
Uh..
Teško jeste, ali kada nemate nikoga svog mora se razmišljati trezveno i ne prepustiti se: „nedaj boze, ali neće to mene”. Prijateljima smo rekli gde smo ostavili testament, i kontakt za advokata.
Sve za dobro naše decice. Samo da napomenem mi smo u Kanadi, ne znam da li su zakoni u Americi isti.
tofi
24. februar 2012. u 22.25
sad tek vidjeh da si pitala za pravne detalje: meni je receno da prvo i osnovno je da sredim ostavstinu (nemam pojma da li je ostavstina prava riječ ali ovo hoću da kažem:

#1 set up a trust for children;
#2 found someone to be the Trustee,
#3 fill Designation ofr Beneficiaries by Owner for Death Proceeds Only (or some other Trust for Minor Beneficiaries Provision form).

kad sam ovo iznad sredila onda sam odradila tastament sa dva razlicita advokata (ni jedan nije pricao nas jezik).

SarenaLazaOriginal
25. februar 2012. u 01.19
Mi smo po tom pitanju 'organizovaniji' nego obično, vjerovatno pozitivan uticaj najstarijeg sina. Znali smo od njegovog rođenja da za ne daj Boze, da mi ne smijemo 'ne razmišljati' šta bi bilo kad bi bilo nego da moramo da osiguramo to dijete za njegov cijeli zivot.
Tako smo poceli od povelikih zivotni osiguranja, pa trust accounts (jedan je special needs trust account koji ima svoju vrstu beneficija), i testament. Kroz taj proces smo morali razgovarati i o tome ko bi dobio djecu, pod kojim uslovima, designirali smo i estate executor i trustee za trust accounts. Nije to uopste jednostavan posao tako da treba pametno odrediti ko bi bio trustee, ko je sposoban da se bavi svom tom papirologijom, ko ima pravo da zamijeni trustee, itd.
Process nas je kostao oko $1,500, uradili smo to prije 5.5 godina i dan danas sjedi zlu ne trebalo.
SarenaLazaOriginal
25. februar 2012. u 01.44
A zaboravih odgovorit na pitanje 'da li sam spremna za sve?'
Ne da nisam, nego sam grozna, grozna, ni na šta nisam spremna. Sve mislim da bih se raspala totalno u nekoj velikoj frci, mislim jednostavno da nemam vise ni snage ni mjesta za neku dodatnu brigu, dodatni potres u ovom nasem svakodnevnom zivotu.
Mayche
(ǝɥɔʎɐɯ)
25. februar 2012. u 04.47
Tofi,
Jel možeš da mi ostavis contact email da te pitam nešto pls.
Hvala!
Nada33
25. februar 2012. u 05.04
Prije par godina na poslu smo imali nesrecan slučaj(pacijent je u pitanju ne kolege) koji je zahtjevao promjenju pravila nekih procedura . Kolegica i ja smo radili na novom pravilniku oko 3 mjeseca i tada sam shvatila koliko su stvari o kojima pišes bitne i moraju biti regulisane u uredjenim drustvima kao Kanada, USA i sl. inače vas cekaju nezamislive legalne zavrzlame.
Mi smo se, konkretno, bavili starijom populacijom a mogu pretpostaviti da je u vezi djece sve to još dodatno komplikovanije.
Nama su tada podijelili one Living will formulare i muž od jedne kolegice, advokat nam je dao neki kolektivni popust, formular se može naći na internetu.
Mi smo se vratili u nasu zemlju dembeliju ali i dalje imamo plan za ne daj Boze.
Sjecam se osjecaja kad nam je advokat rekao da bez legalno cistih papira niko od rodbine iz bilo kog drugog djela svijeta ne može imati nikakvo pravo na djecu bez obzira na srodstvo.
Advokata Srba u Torontu ima mnogo, pogledajte u onom nasem poslovnom imeniku.
maja3s
(diskutant)
25. februar 2012. u 08.32
mi smo neke stvari rjesili davno...kad su nam ovo dvoje djece bili mali...međutim nismo upisali ovog najmanjeg nigdje...ono danas sutra i eto već 5 godina...trebali bi to rjesiti

mi imamo familiju ovdje kao sto smo i mi pa smo djecu pisali njima...

Joanna, koliko znam ti imaš sina blizu punoljetstva ako već nije punoljetan...možeš njemu pisati seku...nas sin se blizi punoljetstvu pa smo mislili promjeniti neke stavke iz razloga da skinemo opterecenje sa familije na njega da ljudi odjednom ne dobiju 6 djece...
djeca brzo odrastu ako moraju...s tim da imaju savjetnika od familije još par godina dok se skola ne zavrsi
ninocka
25. februar 2012. u 09.05
Uhh teska tema, ali vrlo korisna.
Mi smo takođe posle jednog sličnog slučaja odlucili da zavrsimo sa papirologijom tog tipa, čim se cerka rodila. U slučaju da se nama nešto desi, o deci će se starati moj brat koji živi u Beogradu. Ovo je predlozio mm, jer je moj brat blizak sa nasom decom i voli ih do neba.
Za finansije bi se pobrinuo muzev najbolji prijatelj u koga imamo bezgranicno poverenja, a coveku je to i struka, tako da nije bilo dileme u vezi toga (on bi uzeo u svoje ruke nasu imovinu i rasporedio onako kako smo naveli).

Ako ste u USA, obavezno se organizujte po ovom pitanju, nema zezanja.
blondinka
(avanturista)
25. februar 2012. u 10.38
Ja se nisam ništa organizovala, živimo u Srbiji i kod nas je procedura takva da prvo decu ponude rodbini, po stepenu srodstva se ide. Racunam da će uvek biti ziv neko od bliskih u slučaju da se, ne daj Boze, bas svima nešto desi. Mi smo ipak u svojoj zemlji, svi imamo ista državljanstva i to je to. Moj stariji sin već nema jednog roditelja, pre sam često mislila o tome ali od kada smo ponovo u porodici nekrnjeg sastava, nekako sam tu misao potisnula. Ni njegov pokojni otac ni ja nismo jedinci, ni mm nije jedinac tako da je realno da bi sve bilo ok. Evo, nedavno je bio slučaj onog maleckog sto su mu se roditelji ubili i skocili zajedno za njim ali je on, na sreću, preziveo. Danas upravo izlazi iz bolnice, potpuno se oporavio i starateljstvo je socijalna ustanova odmah dodelila stricu deteta, tako da će ostati u porodici.

Sestra mog dede je usvojila sa muzem dete od njegovog brata kome je majka umrla na porodjaju a otac zavrsio nakon toga u psihijatrijskog ustanovi /imao je tzv. slom zivaca/. Usvojena je kao mala beba, nije ni dana bila u sirotistu ili hraniteljskoj porodici, mislim da to kod nas ide skoro po automatizmu ako se neko iz porodice javi da uzme dete. Isto tako, po novinama je bilo par slučajeva kada punoletni braca i sestra preuzimaju brigu o maloletnima nakon smrti roditelja.

Vagabundo_
((bas_tako))
25. februar 2012. u 11.00
Ta „uredjena” drustva kao Kanada, USA su i napravile takav zakon da bi vam izbili pare iz dzepa,a ovo sto blondinka napisa je sasvim ispravno i logicno i to u jednoj 'neuredjenoj„ državi!”
JoannaL
25. februar 2012. u 11.11
Hvala na komentarima, sredili smo većinu papira i zavrzlama.
Samo vas molim da se ova tema ne pretvori u natezanje koja je država bolja. Ne nameravam da se vracam nazad ako ne moram, i da, imam punoletnog sina pa fala bogu u tom pogledu je malo lakse.
tofi
25. februar 2012. u 11.26
mayche, naravno da mogu. evo izvoli: [email protected]
hana-banana
(.)
25. februar 2012. u 11.27
Ja ne da nisam spremna, nego to tako nekako stihijski ide da samu sebe nerviram. Još svakodnevno radim sa ljudima koji su mi živi podsjetnik da se ništa ne može uzeti zdravo za gotovo i opet me ne udara dovoljno urgentno da nešto uradim po tom pitanju.
Trenutno radim sa osobama sa povredama mozga i po definiciji su to skoro sve neocekivani i nesrecni slučajevi - vecina su saobracajke, ostalo mozdani udari, reakcije na lijekove, itd. Ima svakakvih prica, ali uglavnom tako nešto rasturi porodicu, čak i ako osoba prezivi, djeca su prepustena ili jednom roditelju ili državi.

Sad ste me nagnale na razmišljanje. Makar Living Will i tih par dokumenata je lako skinuti sa neta i ovjeriti kod advokata. Za imovinu ne znam kako bi islo, ovde nemamo ništa puno, u Srbiji se sve vodi na meni i nekako racunamo da bi to automatski pripalo malenoj, ali možda i ne bi?
Za starateljstvo se definitivno trebamo organizovati. Ja znam da bi pripala mojim roditeljima koji su ovde, ali država pojma nema o našim razmišljanjima.
Najgore je sto sve to zahtjeva vremena i odlaske kod ovog-onog... Moracu se uhvatiti u kostac s tim, ionako sam mislila početi sa life insurance, taman da onda i ovo sredim.

Hvala za podstrek!

hana-banana
(.)
25. februar 2012. u 11.29
Joanna, jel ti mrsko da navedes sve formulare koje ste morali da sredite?
JoannaL
25. februar 2012. u 11.52
Još uvek sredjujemo:)))
Vise je bilo pitanje ljudi nego papira, odnosno ko će paziti na cerku ako se nešto nama desi, jeli sin sposoban da to radi, pa onda milion diksusija i odluka u slučaju da se jednom od nas nešto desi i naše zelje povodom zdravlja u tom slučaju. Na primer da je neko od nas povredjen , ili u zivotnoj opasnosti, ali nije sposoban da odlucije sam za sebe , onda koje su zelje , dali hoćeš da te spasavaju po svaku cenu ili da ostave prirodi. Neću da pišem da ne bi traumatizovala prisutne, sve je blago morbidno, ali ima smisla.
Mnogu misle da je to samo momentalno ali neke odluke su za ceo zivot. Znamo da ćemo umreti, to nam ne gine, i treba odluciti i kad imaš 90 dali hoćeš da te ozivljavaju po svaku cenu ili ne, jer oni će to uraditi ako se to izricito ne spreči. Pa odrdjivanje prijatelja koji će pomoći , imamo i to fala bogu.
Skoro ništa nije automatski.
Inače, i u Beogradu nije sve automatski.I ovde nekad ako je rodbinska slika jasna i rodbina zatrazi decu, odmah će im i dati decu, isto kao kod nas, ali ako je rodbina daleko, kako je to moguće, u tome je problem. U Bgd kad mi je tetka izgubila muza, cekala je godinu dana sirota dok se sva papirologija nije sredila , cekala je 6 meseci da banka oslobodi njegove racune i pare, a da je ostavio testament, to bi bilo 5min posla. Tako i ovde, mnoge žene ne razmišljaju o tome, i uzivaju potpunu brigu od strane muza, ali ako se njemu nešto desi, sve njegovo je zamrznuto do sudskog spora, kada se mogu pojaviti svakojaki da traže imovinu. Komplikovano je, ali mora se uraditi.
Hana, iskreno, savetujem ti da konsultujes advokata jer se papiri razlikuju od porodice do porodice.
skoljka
(student)
25. februar 2012. u 12.00
Mi smo uzeli life insurance u iznosu da pokrije sve dugove i da fino ostane iza nas, a ništa drugo nismo...popunila sam formulare za testament, ali nikako da odem kod advokata da to ovjerimo. Ovdje mi je receno da kosta oko $400-500.
Mi imamo relativno dosta rodbine ovdje tako da mislim da tu ne bi bio veliki problem, ipak treba sve fino napisati u tom testamentu, onda nema cekanja, nema zabune.
skoljka
(student)
25. februar 2012. u 12.07
Da, Joanna u toj formi za testament ima mnogo pitanja o kojima ja nikad nisam razmišljala, i pravo da ti kažem posle mi je danima bilo loše, ali šta da se radi, bolje unaprijed da se zna.
Prije oko god dana sam gledala neku holivudsku nebulozu, napravise komediju od toga kako je beba ostala u starateljstvu paru koji nema pojma s djecom (najbolji prijatelji mame i tate). Meni film bio mucan, nisam mogla da prestanem da razmišljam šta ako se nama to desi.
nina
25. februar 2012. u 12.16
JoannaL, ako ste u Kanadi (za Usa i ostalo ne znam) veoma je važno da imate i Power Of Attorney.

U slučaju da se jedan supruznik teško se razboli, bude nepokretan, ne može da donosi odluke... drugi nema pravo da raspolaze parama čak ni sa ZAJEDNICKIH racuna ukoliko ne postoji Power Of Attorney. U tom slučaju država postavlja trustee koji zastupa takvog supruznika.

U prevodu, imam prijatelje, muž je dobio MS, od kad je bolest odmakla, žena ne može ni paket pelana da kupi za njega ukoliko trustee ne odobri. Imaju testamenete, ali ne vredi...Muž je ziv a oni nemaju Power Of Attorney.

Taj obrazac se radi zajedno sa testamentom i mi smo upisali jedno drugo i decu.
JoannaL
25. februar 2012. u 12.31
Jeste nina, to je prva i osnovna stvar, Power of Attorney , odnosno ko će da odlucuje u tvoje ime ako se tebi nešto desi.
blondinka
(avanturista)
25. februar 2012. u 12.42
Joanna, što se papirologije tiče, ovde je sve komplikovano, veruj:) Ja sam u zivotu par puta menjala prezime i imala sam stotine problema da sredim sve papire na isto prezime, da pohvatam bankovne racune, kartice, radni staz, da ne gnjavim nabrajanjem. Tako da to što navodis je apsolutno tačno. Međutim, kada je u pitanju ovo sto si navela, tu je procedura daleko laksa ili je to samo od slučaja do slučaja u pitanju. KOnkretno, bas ovaj slučaj sto sam navela, ovaj decak sto je izbegao smrt a oba roditelja se ubila. Za njega su odmah pokrenuli postupak i po hitnom postupku je dodeljen stricu koji se odmah javio da ga primi kod sebe. JOs nije usvojen, sad im je dato starateljstvo ali će ga skoro sigurno dobiti, jedino bas da zlostavljaju dete ili ne daj boze prave takve neke uzasne stvari. Isto tako, kod nas kada oduzimaju decu, bar je tako bilo pre par godina, prvo ih ponude nekom bliskom rodjaku ako je taj podoban mentalno i situiran materijalno na hraniteljstvo i pod uslovom da postoji tako blizak rodjak u takvom stanju za prihvat deteta. Na zalost, deca iz ugrozenih porodica obično rastu u ugrozenom okruzenju pa su i sami rodjaci u stanju socijalne ugrozenosti i onda zavrse u domu ili u hraniteljskoj porodici.

Izvinjavam se sto sirim temu ali ako ste negde u svetu sami, pobrinite se o ovome. Joanna, tema jeste morbidna ali si je odlično postavila jer ako to ide kako vi kazete, treba covek misliti na taj način da se sve osigura kako treba.

Znate i same kako je u Srbiji, sistem je mnogo labaviji i sad npr. da ne znam kakav dalji rodjak ima takvu tragediju i da ja hoću da primim njegovo dete, sve sto može lakse ovde organizovati pa i, na zalost, pogurati na neki način da dete ne ode npr. u dom ili tako nešto, bitno je samo da si podoban za prihvat deteta.

U slučaju uopsteno usvajanja, procedura je daleko teza, čak mislim da je teze usvojiti dete u Srbiji ili Bosni nego u SAD.
JoannaL
25. februar 2012. u 14.11
Blondi i ja mislim da zavisi od slučaja do slučaja, kako ovde tako i kod nas. To je valjda jer je svaka porodica slučaj za sebe, ko zna.Iskreno ne mogu ništa da kažem na tu temu, jer nemam pojma, i nadam se da neke stvari neću nikada saznati.Moja sestra recimo ima troje dece, i ona i muž neće ni da pricaju o takvim temama. Mene to plasi, iskreno, ali osim sto sam ponudila pomoć, ne mogu dalje.Oni kažu-ih sestro, naravno da ćeš ti uzeti decu-sto je super, ali ako ne sredis sve to napismeno-yikes!
Moj otac je drugaciji, on kao ja, sve uz papir i plajvaz i do dinara sve sređeno.Kad je umrla baka Katarina, to je bila milina, ona je bila tako organizovana, da je u dostojanstvu otisla, i takva i posle smrti ostala.Meni je to bio primer.
Mindjusica12
25. februar 2012. u 15.11
Uh, bas teska tema, a treba o tome razmišljati. Zivotno osiguranje imamo, to je prilično dobro organizovano, ali nemamo ništa sređeno ko bi preuzeo brigu za našeg sina. Verovatno moj brat i njegova porodica, jer i oni ovde žive i najblizi su mu rod. To bi bilo i najbolje rešenje, za ne daj Boze! Ne znam ni da li treba sredjivati neku papirologiju, ali mislim da ne bi tek tako dali dete nekim starateljima ako već ima rodbine da se brine za njega.
Librarian
25. februar 2012. u 15.54
Za ove iz Kanade:
Ukratko mozete li mi napsiati prvih 5 stavki koje treba da preduzmem/uradim po ovom pitanju.

Hvala
JoannaL
25. februar 2012. u 16.37
Librarian, odlično pitanje.
Nas je advokat savetovao sledeće (inače za will smo platili 245$, nije 500 kao sto je neko napisao.
1. Da se dogovorite međusebno, kao bracan par/roditelj o tome kome najviše verujete TU GDE ZIVITE, a ne gde vam je rodbina.Znaci prvo vam je da odlucite koja osoba ili porodica vam je kontakt kad nešto zagusti.Koga prvo zovete ako vam nešto hitno treba. Ti ljudi će vam biti ponavljani kao kontakt u slučaju nesrece. Nekada je ta osoba i ta koja će preuzeti vasu decu ako se vama nešto deci.Inače ako se nešto desi jednom supruzniku, drugi preuzima sve, ali i to mora napismeno inače NE IDE AUTOMATSKI!.Ovi ljudi treba da znaju da su u vasim papirima kao kontakt.
2. Osiguranja-vrlo licna tema, najbolje da angazujete insurance broker-a ili financial advisor-a kome verujete.Njihove usluge su free ali je bitno da im verujete inače će vam utrapiti produkte na kojima oni zaradjuju procenat!
3.Testament-ne bih vam savetovala da sami isti radite, pare potrosene na advokata vrede! Advokat je nama savetovao i mnogo drugih stvari koje nismo znali, koje se tiče nas.
Mislim da bi ovo bilo osnovno, ako neko ima šta da doda, slobodno.
Svetla
25. februar 2012. u 19.36
Ja sam u Kanadi 40 god. nemam ni osiguranje ni testamenat, ni drustvo na koje mogu da se naslonim ni familuju ovde. Ne znam ni gde ću da se sahranim niti imam ustedjevinu za to. Muž o tome neće da diskutuje, kaže on ja sam mladja pa će on da ide prvi i neće da prica o tome. Mene sto vise starim sve vise to sekira. Kad bi jedan od nas umro od rodbine nebi mogao niko da dodje a ovde se bas sa nikim ne družimo. Samo posao, stan, posao.
sharlota
(bez zanimanja)
25. februar 2012. u 21.20
mi planiramo da napravimo testament, u slučaju da se nama nešto desi,ili jednom od nas dvoje,da jedno drugom u slucjau sopstvne smrti, ostalvjamo nas dio imovine(kredita:))
sa zivotnim osiguranjem smo odredili staratelja u slučaju da se nama nešto desi,,ali moramo to da učinimo i kod advokata.

teske misli jesu,ali što se mora mora se
maja16
25. februar 2012. u 23.10
Da li mi neko može reci šta se desava (u Kanadi) ako se nešto desi roditeljima a dijete je punoljetno. Da li i u tom slučaju treba testament ili sve automatski ostaje tom djetetu. Ovo je bas teska tema i nekako smo stalno izbjegavali da pricamo o tome a sada sam se bas zabrinula jer nismo ništa uradili po tom pitanju. Mislim punoljetno dijete i nije problem ali sada vise nisam sigurna.
Nana101
26. februar 2012. u 01.40
Johanna, hvala sto si postirala ovo; čak sam i sa muzem razgovarala na temu postavljenu na sc-u :-)

Mi imamo osiguranje u slučaju da se jednom od nas nešto desi, da drugo bude zbrinuto materijalno, ali ništa u slučaju da nam se oboma nešto desi. Naše opcije su da kcerku damo ili mojo ili njegovoj sestri, a ne znam kako bi to legalno islo, posto sestre žive u razlicitim zemljama, a mi ćemo uskoro u trecoj...
nina
26. februar 2012. u 02.42
U Kanadi ostaje sve detetu ili prezivelom supruzniku i bez testamenta samo je procedura mnogo duza i skuplja...

Deca placaju 50% porez na capital gain ukoliko prodaju nasledjenu kucu. Zvanicno, u Kanadi nema death tax, ali to dodje na isto.

I kao, ne placa naslednik porez na nasletsvo, nego ga nasletsvo placa samo...bukvalno tako je formulisano u Zakonu, valjda da bi izgledalo lepse;)
-afrodita-
(♫)
26. februar 2012. u 17.39
Ja nemam ništa napismeno,a iskreno I nemam šta da stavim u testament.
Ako se kuca pod kreditom racuna u imovinu,to je to.
Mayche
(ǝɥɔʎɐɯ)
26. februar 2012. u 22.45
Tofi hvala! Poslala sam ti email.
SarenaLazaOriginal
26. februar 2012. u 23.49
Afro, preporucuje se bar zivotno osiguranje bas zato što nemas ništa. Trebla bo uzeti bar to osnovno za djecu za ono ne daj Boze najgore a sad u ovim godinama nam je to veoma finansijski pristupacno.
JoannaL
27. februar 2012. u 00.03
Afro i kuca na kredit je imanje:) Vrednost joj raste svake godine.
Ovde ima vise informacija za Kanadjane:

http://www.investopedia.com/articles/retirement/08/estate-planning-canadians-canada.asp#axzz1nYUYhQ5a
Teogopa
(HECTBAPHA)
27. februar 2012. u 14.00
ne da nisam spremna, nego sam totalno nespremna. Jedino sto imam zivotno osiguranje, ali testament i kome će dece u slučaju ne daj Boze, to nemam. Ali bio bi dobro porazmisliti o tome. uzasava me pomisao da bi moglo nešto da se desi, ali još me vise plasi da bi mi deca isla nekom totalnom strancu u ruke, dok bi se ljudi kojima bih ih ostavila morali borit za njih.
Sad ste me bacili u razmišljanje.
Gala06
(......)
27. februar 2012. u 17.31
uzasava me pomisao da bi moglo nešto da se desi

----------------

joj, meni zamalo da se desi. Juče na Kopaoniku( veceras sam se vratila u BG), zamalo da me zgazi autobus. Bilo je klizavo, a autobus nije mogao da koci,klizao je po nizbrdici, i da mm nije skocio da me odgurne ko zna šta bi bilo..
U tom momentu sam se setila Joane i njene teme.
JoannaL
27. februar 2012. u 17.55
Jao Gala! Fala bogu da si ok. Ja sam se osvestila kad sam imala udes kolima koji je ispao bezazlen ali je moglo svasta da bude ...uf.
elastigirl
(mrs. incredible)
27. februar 2012. u 18.27
Joanna, hvala ti na podsecanju, mi nikako da se aktiviramo po tom pitanju a mislim da bi morali! Pre oko godinu i po smo muž i ja uvece izasli bez dece, i pukne nam guma na autoputu pri velikoj brzini - na sreću sve se dobro zavrsilo i tad smo se kao prisetili da moramo da poradimo na testamentu ali smo ubrzo zaboravili. Dok smo živeli u Kanadi tamo nismo imali blisku rodbinu (ja sam jedinica, moj muž ima brata) pa je logistika oko toga kome bi u ostavili decu bila potencijalni problem, ali sad nam je dever 170km od nas (a i dobio je USA pasos skoro) tako da zaista nema vise razloga za otezanje.
Amatercic
(Penzioner)
27. februar 2012. u 20.33
Bez obzira koliko mi o smrti voleli da pricamo ili ne ona će doći.
Osobe koje vole svoju familiju o tome će diskutovati i srediti sve dok su zdravi fizicki i psihicki tako da ne ostavljaju onima koje najviše vole probleme koji to nisu morali biti.Živim u Usa i nikad mi nije palo na pamet da kritikujem ovakve zakone,zakoni su i moramo ih postovati i svi oni koji nešto imaju(decu ili novac) moraju da naprave papire i da ih overe,papiri danas se mogu skinuti sa kompjutera ili otici u Staples,Office Max i slične uzeti praznu formu koju sami ispune ,overe kod javnog beleznika i gotovo ,ali je još uvek daleko bolje da se ode kod advokata i da se to sve napravi posto zakoni ovde nisu isti u svakoj državi a i menjaju se često.Zamislite ako ste imali neku paru koliko će se sud odugovlaciti i pare umesto da ostanu vasim najmilijima odose drugima.Vise je nego garantovano ako ste imali malu decu a nemate papire da vasa rodbina neće imati para i vremena da se bori za istu.
resistance
(xxxxoooxxo)
28. februar 2012. u 01.23
Da vas pitam nešto, šta je sa ljudima sa spiska, da li oni treba da budu obavesteni da će preuzeti vasu decu u ne daj boze nesretnom slučaju i da li treba da daju svoj pristanak? Jer ruku na srce ko zna da li bi bas ti koje izaberete to samovoljno uradili.
Amatercic
(Penzioner)
28. februar 2012. u 11.50
Normalno je da sa ovako ozbiljnim stvarima pricate sa osobama koje su vam u ovakvom slučaju najblize ,ipak deca se ne ostavljaju svakome.Znam da je ovo kod nas u kraju tabu tema mislimo ako je vise odlazemo duže ćemo živeti.Slučaj ovde u Usa nas covek sa troje dece svi su bili uspesni,roditelji i deca slagali se odlično nikad prepirke,majka iznenada umrla ,otac se razbolio zavrsio u dom (3god),jedna cerka sve placala posto je bila daleko najbogatija,kad je otac umro ona je tražila prsten ostao od majke ali snajka nije dala i oni lepo na sud. Danas ne govore a imovina sto je ostala (milioni $)otisla advokatima.
Od familije koja je sluzila za pozitivan primer danas nije ostalo ništa samo zbog jednog prstena koji nije vredeo $1000 a ukupna imovina je vredela skoro $10 000 000 pa vi vidite dali se isplati pripremiti.
 Komentar Zapamti ovu temu!

.