Kao jedan pojacan, produzen grc svih misica u utrobi. Meni je samo u početku licilo na menstrualni bol, ali one kontrakcije na kraju koje bebu guraju napolje su totalno drugacije. To se teško može opisati jer u uobicajenom iskustvu nemamo takvih primera pa se ne može lako ni porediti. Mene je recimo podsetilo na grc u misicima stopala ili lista,samo preseljen u stomak. Ne možeš ga kontrolisati, samo cekati da prođe.

No, taj najteži period, po pravilu ne traje mnogo dugo.
------------
kod mene jako dugo.

blago onima koji se ne secaju..secam se svakog trenutka.

podseca na to kad imaš tvrdu i jako bolnu stolicu pa ti stomak ima iste takve kontrakcije i to često.

U početku su kontrakcije bas kao menstrualni bolovi, postaju sve ubrzaniji, jači i duže traju. Kad pomislis da ćeš da umres od boli ili bar da se onesvjestis jer ovo niko normalan ne može da podnese, znaj da je porodja blizu. Ja sam se tri puta porodila be epidurala i mogu da ti kažem da je disanje stvarno bitno ako možeš da ostanes prisebna i da duboko udises i izdises u toku kontrakcije iz nekog razloga ja sam se u početku grcila zajedno sa bolom i zaustavljala disanje sto je situaciju samo pogorsalo. Zavisi dosta od babice kko je spretna da te vodi kroz čitav proces, znaci duboko udahni i izdahni (bez kratkih udisaja) Kad već porod krene i treba da guras svaki alarm u tvom mozgu ti govori „nemoj biti budala, ne guraj i stisni noge, zaustavi bebu” ako ostanes prisebna i držiš bradu pritisnutu uz grudi, nemoj ledja da izvijas nego ih obori na krevet (ja sam se u početku izvijala)i guraj kao da ćeš veliku nuzdu da obavis ili mokris (sto će ti se vjerovatno i desiti al koga je briga)ja sam još jednu grešku pravila gdje sam se napinjala u vrat (vjezbaj sada, vidjeces razliku) u vrat i lice kada se napinjes iskacu ti zile na vratu a kad ides u wc samo se napinjes prema dole. Osjetices tačno kada treba da poguras bebu, isto kao sto znaš kada da se napnes uz veliku nuzdu, izvinjavam se na poredjenju ali je stvarno najbolje. Znaci kako znaš da treba da ides u wc i da se napnes ako nisi primila epidural znaces i kada da se napnes u porodjaju. Najgori dio je bio meni kada je glava već izasla a doktor vice sad stani, zaustavi napinjanje, kako to da obavim jedva cekam da se još jednom napnem...ali kratko traje, par sekundi. Onda ti kaže napni se još jednom i eto...mali secer je tu a bol kao rukom odnesena, sve staje i samo bih da spavam ili jedem. Još par napona ćeš osjetiti kada posteljica izlazi ali su neznatni.

Moj savet uzmi epidural!!! Obavezno!!! Ne osecas bol osecas samo stezanje stomaka i grcenje kad su kontrakcije, takođe osecas noge normalno, možeš da ih pomeras samo su ti kao malo otezane...

Ja sam primila epidural uvece oko 9 sati i kako je beba bila visoko i nije htela da izadje morala sam na carski rez pa sam posle isla na totalnu anesteziju i super sam prošla, nikakvih bolova ni glave ni mesta uboda sve je prošlo odlično, al za to vreme dok sam ja lezala na stolu za porodjaje pored mene se nekoliko žena poradjalo i bila je jedna koja nije htela epidural toliko je kukala i nije htela da gura da joj je doktorka legla na stomak da bi beba izasla, i onda decak kad je izasao jedva je proplako i prodisao bio je sav modar, srećom sve se dobro zavrsilo. Mene je vise uplasilo majcino ponasanje u tom trenutku, nije mislila na bebu nego na sebe kako nju boli i ne može da gura, a kad su je pitali sto nije uzela epidural rekla da se boji igle, a sestra joj kaže bojis se igle a porodjaja se ne bojis, uglavno su bili besni kad je već znala da se boji igle kako je mislila da će ne porodjaju da joj bude...

Oba bez epidurala. Boli. Jaki grcevi u stomaku, koji su meni prolazili i kroz noge. Što se vise blizilo postajali su duzi i jači. Mnogo mi je pomoglo pravilno disanje kroz trudove. Dete kad je izlazilo isto me je bolilo dole, čak se secam i kad je babica prstima raširila dole da bi glava lakse izasla.
Da zatrudim treci put (što ne planiram ali eto ako se desi) uzela bih epidural.

I meni su tako govorile ko menstrualni bolovi I majku im al lažu. Mnogo mnogo gore I bolnije. Al zato epidural, ruke mu se pozlatile ko ga izmisli

Ne podnosi svaka žena bol isto, pa će ti svaka drugacije protumaciti bol. A nisu ni svi porodjaji isti. Ako ti pukne vodenjak mnogo prije nego sam porodjaj krene onda su kontrakcije mnogo bolnije. Kod mene je to bio slučaj. 23 sata sam imala kontrakcije a voda je pri svakoj kontrakciji po malo curila. Boljele su me jer su to kao neke kontrakcije „na suvo”. Indukovali su mi porodjaj tek na 21-vom satu kad su vidjeli da je skoro presusilo...i ta zadnja 2 sata kontrakcija su za mene bile Isusove muke.

Sam izlazak bebe nisam ni osjetila jer to je 1 minuta a ovo sve ostalo mi je bilo 23 sata.

ja ti želim da prođes kao po knjigama...da imaš 2-3 sata ublazene kontrakcije, da dodjes u bolnicu i da ti probiju vodenjak kad već budes 5 prstiju otvorena i da ti beba izleti kao brzi gonzales.

ja bolove nisam zaboravila, ali jesam ih potisnula...Ovog puta idem na epidural i nema te sile da me neko sprijeci u tome. Dosta je bilo mucenja vise...

Ja sam se poradjala u Srbiji, bez ičega za smanjenje bola, i bez ičijeg prisustva. Prvi put čak, zbog loše procene lekara, bila sam sama i u porodjajnoj sali: dr i babice su spavali.
Dakle, priroda i ja: oči u oči. Na bolničkom stolu, ali uz asistenciju osoblja tek kad se pojavila bebina glava: a tad je bio kraj mukama.
Boli. Koliko, relativno je, ali niko se nije prirodno porodio bez bola.
Uglavnom, imala sam stav: ovo moram da završim, od porodjajnog bola niko nije umro, to je najprirodnija stvar, i nisam jednina kojoj se to dešava, svako na svetu je rođen, i svako na isti način. Sedam milijardi ljudi živi u ovom trenutku na svetu, i svaka majka tih sedam milijardi je rodila na isti način. To su bile moje racionalizacije bola.

Da ti pričam bajke, ne umem. Fantastične priče žena koje su se poradjale 15-18-118-20118 sati su priče o načinu na koji doživljavaju svoje obaveze. Postoji i opevano mučeništvo: moraš se žališ na porodjaj i ne izigravaš mučenicu što si morala toliko da se mučiš i zlopatiš, kako bi te ozbiljno shvatili. To su one majke koje posle 10 godina još opevaju svoje porodjajne muke. Ne, mi ostale smo „srećnice”, ne znamo kako je to biti majka, ONE su mučenice sinje.

Ja sam prve kontrakcije osetila u 8 ujutru, a porodila se u 7 narednog dana: mogu da idem svetom i trubim kako je moj porodjaj trajao 24h, a nije. Realno, stvarni bolovi su mi se javili tek nekih 5 sati pred kraj. Prvi put čak 2 sata pred kraj. To su oni jaki bolovi, za koje misliš da ne postoje jači, a sledeći bol bude jači.

Svakako mislim da svako sebe treba da poštedi bola koji ne mora da doživi. Da se poradjam treći put tražila bih epidural (mogla sam i drugi, ali mislila sam: kad izdržah jednom, izdržaću i drugi put). A možeš i da se pridružiš epskoj sekciji.

Ja bolove zaboravila nisam, a ne mogu ih ni uporediti sa bilo kojim drugim bolom. Ja sam dobila indukciju jer je beba brzo trebala da se rodi a nisam bila otvorena. Dali su mi epidural, ali nije delovao a indukciju su stavili na najjače, non stop znaci bolovi bez pauze. Par sati kasnije su mi dali još jedan epidural koji mi je umrtvio samo levu stranu tela pa su me na tu levu stranu sekli i izvadili bebu pumpom. Ukupno je sve trajo 20 sati. Rekla sam - „ nikad vise ”, a evo trenutno sam trudna. Neću sada da razmišljam o porodjaju, šta bude - biće, videcu kada dodje vreme. Važno mi je samo da ne naprave neku medicinsku grešku i da mi se dete rodi zdravo, sve drugo ću preziveti!

Hm... bez epidurala uz indukciju. Trajalo relativno kratko, od ulaska u salu do porodjaja 3 sata, ali najduzih 3 sata u mom zivotu. Dok sam još mogla, pogledala sam neki merac koji imaju koji registruje jacine kontrakcija, kad sam mislila da boli kao najjača menstruacija, bio je na npr 25, a do kraja je doslo oko 100.. tako da.. matematicki gledano, boli oko 4x jače od najjače menstruacije pa ti vidi. Uzmi lepo epidural i da te Bog vidi... Ja sam morala bez zbog nekih problema sa alergijom na anestetike, ali sam zavidela svim ženama koje nisu imale taj problem.
Srećno!

A šta da kažemo mi koje nismo ni imale opciju da uzmemo epidural?:)Predlazem da nas bez epidurala odmah proglasite za heroje, makar ovih diskusija:)

Sve čitam šta pišete ovde i prvo se cudim onome koje postavio pitanje kako izgleda porodjajni bol. Evo, ja nikada nisam slomila nešto pa ne znam da li bi mi neko zaista mogao opisati kako izgleda kad se polomi ruka. Ili npr. nikad me u zivotu nije boleo zub - ajde nek mi neko opise. Svasta.

Samo da ponovim ono sto je rekla majkakg - ako ćemo da napravimo epski mit, lako bismo se snasli u tom poslu svako sa svojim bolom.

Bol k'o bol - nekoga je boleo da nije znao za sebe, neko kaže da se lako porodio, neko se poradjao dva dana, a neko nije stigao ni do bolnice nego se porodio u autu. Ne postoje dva ista bola na svetu, tako da je ovo pitanje vise nego besmisleno. Najsmislenije je, po meni, u trenutku pred porodjaj misilti da će sve biti u redu i biti pozitivan. Rodila sam i prirodno i carski i oba puta je bolelo kao djavo. Sto nikako ne znači da će postavljacicu boleti kao mene, možda će sve zavrsiti brze nego što se nadas. Što se disanja tiče, ja sam isla i u skolu za trudnice, vezbala to disanje i nisam ga se uopste setila na porodjaju, na zalost. Eto, i to se desava.

Što se tiče onoga sto je neko gore pomenuo, da se neka žena drala i nije navodno htela da se porodi pa joj dete izgurali kolenom/laktom, pa samo da obavestim istu da neke bebe ne mogu da se rode, zaglave se u kanalu, ne mogu da izadu napolje i zato se radjaju plave i pod traumom a ne zato što majka neće da rodi. Porodjaj niko ne može sprečiti niti zaustaviti niti majka može da izabere da neće da rodi kada porodjaj krene ali je lako moguće da beba ne može da izadje, kod mene konkretno velicina glave i ramena nije bila u srazmeru sa mojom karlicom. U tom slučaju, kada je već kasno za carski rez, primenjuju se vakum, može i forceps ili ako je beba već krenula glavicom napolje ali stala, onda se gura nogom ili laktom. To je bukvalno izbacivanje bebe iz kanala pritiskom. Radi se zbog bebe a ne zbog toga sto je majka lenja. Daj malo razmišljanja!

Evo, još jednom ću se zacuditi - neverovatno je koliko su žene uvek te koje su prve da se iscude drugoj ženi u istoj muci. Odbila da se porodi pa je ugrozila dete, aj, aj, aj!!!!

Blondinka sve ja to znam, što se tiče velicine bebe, i nisam ja mislila da je ona svesno ugrozila zivot svoje bebe i da nije htela namerno da gura, samo sam spomenula kakvih sve slučajeva ima. Bila je u haosu, kukala je i kad joj kažu napni se još jednom skoro je tu ona vice ne mogu, ne mogu, ne mogu, i kuka i prođe kontrakcija i tako nekoliko puta. Ne mislim ja da je ona sebična prosto se nije snasla, možda zbog toga što ne podnosi bol.
To sam napisala iz tog razloga sto je postavljacica teme pitala nešto na šta joj niko ne može dati konkretan odgovor, sto god mi pisali ona to ne može ni da zamisli dok ne oseti.
Cisto sam navela primer da u svemu tome i u svom bolu koliki god da je treba da se skoncentrise na bebu.

Ja sam prva jeko veliki panicar, bojim se igle, svaki put kad vadim krv padnem u nesvest, ne ponosim se time ali tako je. Mislila sam kad sam prošla porodjaj da će se to promeniti međutim isto je stanje.
Skoro sam na institutu za MiD vadila krv, i moja beba je bila tu i ja sam se prosto srusila u hodniku posle 10 minuta, drzala sam se pokusavala da ne mislim na to i eto, posle me je sramota pojela jer na tom odeleneju mala deca bolesna a doktori i sestre brinu o meni i zauzimam im krevet.

A što se tiče mog porodjaja epidural sam primila u lezecem polozaju bas zbog toga sto je pocelo da mi se manta dok sam sedela na porodjajnom stolu, međutim zbog problema moje bebe na kraju sam se porodila na carski rez, bola posle toga se ni ne secam jer je moja beba rođena sa problemom estetske prirode pa sam samo mislila na nju, da li je sve ostalo u redu i šta prvo da radimo kad dodjemo kuci. Valjda u svemu tome nisam mislila na fizicku bol, vise me je drmala psihicka, i krivica da nisam slučajno nešto loše uradila tokom trudnoće i takve stvari.

Ništa loše nisam milslila svojim postom, htela da napisem bas to ma koliki bili bolovi treba misliti na bebu i uraditi sve sto doktori kažu.

Takođe se divim svima vama koje ste se porodile bez epidurala, svaka cast. Možda bi se i ja ponasala bas kao ta žena koju sam zapamtila po panici. Ne znam, ali sada kad sam videla trudila bi se da se to što pre zavrsi.

I mene su pitali da ocjenim bol od 1 do 10. Po meni totalno glupo, jer kako neko ko prvi put radja može da ocjeni bol? JA sam im govorila između 3-4, pa nije ni cudo sto su se svi iznenadili kad je pola sata poslije bebina glava bila napolju. :) Ja sam im rekla da osjetim bebinu kosu, a posto sam i dalje bila pokrivena carsafom, medicinska sestra se uspanicila što ne vidi na monitoru otkucaje srca, a onda se sjetila da me podigne carsaf i bebina glava je bila napolju :)Eto kod mene znaci sasvim podnosljivi bolovi, nije mi padalo na pamet da tražim epidural, ali jeste boljelo kad je beba izlazila na kraju, ali i to je trajalo nekih 10-tak minuta, pa se moglo izdrzati. Prvi porodjaj predivno iskustvo! Mogla bih još 10 puta tako! A drugi porodjaj- zakazani carski, ne bih vise mogla da ponovim.

I ja sam imala potrebu da definisem taj bol da bih znala da ga prepoznam i tako sam naletila na jednu odličnu knjigu na internetu, Bezbolan porodjaj.Tu je bol pri samom cinu izlaska bebe opisana kao osjecaj zarenja, pecenja. Mogu je potraziti.

Meni su se kontrakcije pojavile u prvoj polovini trudnoće, čak sam se pocela i otvarati, a da nisam ni primijetila.Osjecala sam nešto, ali to sam pripisivala bebinom guranju. Posle toga sam 3 mjeseca mirovala uz terapiju.

Na sam dan porodjaja kontrakcije nisu bile bog zna kako jače.U 7 navece su mi ukljucili indukciju i onda je pocelo da boli jako,ali bez pauza između kontrakcija, jedino malo bude blazi bol. Nije bilo onako kako mi je prijateljica objašnjavala- Boli da umres, a između kontrakcija možeš kolo igrati :))) Moj problem je bio da me je čitavo vrijeme bolio donji dio stomaka, a nijednom nisam imala bol u donjem dijelu ledja koji znači da se beba spusta. Doktori babica su ulazili na svakih 15ak minuta da me pitaju ima li takvog bola.U jednom trenutku čujem babicu kako govori doktoru- Ili je stvarno ne boli ili je toliko otporna na bol. :))

Nazalost nakon 4 sata intenzivne indukcije i bebinog odbijanja da saradjuje zavrsila sam na carskom. iako znam da je to u tom momentu bila najbolja opcija za obje, zao mi je. Mame porođene carskim propustaju mnogo.

Ja sam imala cr ali dok me ne odvedose visila sam na ctg na svakih sat vremena, kontrakcije koje sam tad imala su isle do 50-60 (ne znam čega) bilo je bolno ali ne preterano kad nisam bila prikljucena na ctg citala sam knjigu.

vjerovatno smo propustile taj momenat kada beba izadje i prvi plac.

moj cr se zavrsio vrlo brzo,ja bar tako mislim

sjecam se da sam u jednom trenutku pogledala u moju bebu,koju su pregledali doktori, a odmah potom pitala muza onako zbunjeno; čija je ono beba,a on rece; pa nasa:)
a bebica glanc nova:)), lijep ko lutkica:) valjda je to prednost cr, sot bebe nisu modre ni podbule

moj oporvak je protekao super, rana me jeste bolila uzasno,ali uz mirovanje i tablete protiv bolova bilo je podnosljivo.
što se dojenja tiče ,takođe nismo imali bas nikakvih problema,on se odmah prikljucio kako treba, doduse citala sam T&M, dok sam bila trudna, pa je možda i beba „procitala” neke od joanninih upostava kako se doji pravilno:)))

Tema je malo besmislena, ali ajde da se priljucim i da kažem da je i kod mene bol bio bas kao menstrualni, ali 100X jači. Porodila sam se vaginalno. Gadno je bilo, ali kako i neće kad sam izgurala 4kg i 54 cm dole? Pa još sivenje posle...auuuu. Ali nakon par dana se sve to lepo zaboravi kad krene faza nespavanja, dojenja, umora i tako to. :0)

Mislim da nema ama bas nikakve razlike u osecanjima između majke i bebe između cr i vaginalnog poroda. Budalastine. Bitno je da se sve zavrsi sa hepi endom, a kako je beba izasla se zaboravi vrlo brzo.

Muka mi je vise od žena heroja što se poradjaju bez epidurala vaginalno pa onda se** o tome do kraja zivota. Muka mi je i kad kinje mame sto su rodile CR.

evo i ja da pitam šta se gubi sa CR? nadam se da će dama odgovoriti.
ja sam imala 3 CR i super sam prošla.deci sam ja birala datume rođenja i meni je sama ta mogućnost fenomenalna.kad se probudim posle CR ceka me muž i beba,stariju decu dovedu,posle tri dana idemo kuci i šta tu ima loše.lično sam imala možda i sreće pa me nikad ništa nije posle zabolilo.jedino sto gubimo je taj prvi susret kad stave bebu na stomak majci.uvek sam se brze oporavljala od prijateljica koje su radjale prirodno.

Ni Ja evo koja sam se dva puta porodila prirodno ne razumijem šta propustaju žene koje su se porodile carskim.Zaista ne razumijem...Poenta je valjda da porodjajem dobijemo djete.Ne vidim kako način porodjaja ovo mjenja.Lično mislim da nema lijepog porodjaja,svaki sa sobom nosi stres i strah,najljepse je sto na kraju dobijemo poklon za cijeli zivot...

Neću ni da pokusam da uporedim bol sa menstrualnim bolovim.
imam bolne menstruacije i pijem analgetike obavezno prvi ponekad i drugi dan kad dobijem,ali kontrakcije su monogooo jači bol.
kod mene je to trajalo jakooooodugo,posle 27 sati kontrakcija na 5 min sam uzela epidural,uzivancija dok nisu krenuli naponi.
naponi isli čini mi se svake sekunde,epi popustio neće da ga pojacaju jer je porodjaj pri kraju,a beba se zaglavila u kanalu.
ali stvarno stvarno sam iste sekunde kad sam ugledala bebu sve zaboravila. moj savet epidural,svaka cast onom ko ga izmisli.

i da dodam da sa mosetila cepanje,pukla sam nekih 1,5cm(minimalno)
ali sam taj momenat i te kako osetila.

Ja sam rodila i prirodno i carski /u totalnoj anesteziji/ i samo mogu da kažem - carski je nocna mora. KOliko je boleo sam prirodni porodjaj koji je trajao jaaaako dugo /da se sad ne takmicimo u satima/ i posle koga su me krpila tri lekara /raspadnut grlic materice/, toliko sam nakon 12 sati ustala kao da se ništa nije desilo i nastavila normalno zivot. Sa svim tim koncima i usputnim bombardovanjem Srbije, normalno sam funkcionisala. Za mene je prirodni porodjaj mačiji kasalj naspram carskog.

Što se carskog tiče, od budjenja pa nadalje sve je bilo teska nocna mora koja je trajala skoro mesec dana. Na zalost, ja sam prvo dete trebala da rodim na carski a ne drugo jer je prvo bilo mnogo krupnije od drugog ali su druga vremena bila i carski se kod nas radio samo ako ti je glava visila o koncu. Opet ću reci, ko je rodio vise od 4 kg /prirodno 4.5 kg, carski 4kg/, imao je dobre predispozicije da mu porodjaji budu teski.

Po meni, prirodni porodjaj se lakse preboleva i lakse se podnosi. I dan-danas osetim rez od carskog a sto je kijanja i kasljanja tiče, dva meseca nije bilo ni govora o tome. I smeh bi me boleo. Ipak je to prerezan stomacni misic i nema blage veze sa rezovima dole, ko nije imao priliku da to uporedi na sebi i nema veze o cemu prica. Posle prirodnog je malo nezgodno da se stoji, posle carskog je malo nezgodno da se funkcionise ikako, šta god da uradis, bolno je.

Carski rez je operacija i to ozbiljna i nimalo naivna, a na stranu još to kada se radi u totalnoj anesteziji pa još ako se budis teze, ma uzas. Posle prirodnog mi nisu ni trebale nikakve tablete protiv bolova, posle carskog jesu ali ih nisam dobila i bolelo je uzasno.

Što se mene tiče, oba iskustva su bila katastrofa. Sa druge strane, moja snaha je jedno dete rodila na putu do bolnice /prvo/ a drugo je rodila u hodniku bolnice, nisu ni stigli da je uvedu u salu. Žena je prosto tako gradjena, samo ih „izbaci”, ona kaže da je za nju porodjaj ništa, dan kao i svaki drugi. Ja posle svih transfuzija i infuzija posle carskog poželim da sama sebi dodelim medalju.

I neki ep da spevam o sebi, sad kad me već krenula inspiracija da pišem :)

Aha, majkakg, dobro si primetila, i meni je jednina zapela za oko, ali, eto, neću da prekrsim zadatu reč, pa cutim i trpim :)))))

Tamara, ja sam meteoropata i inače osecam predstojece promene vremena, mesecevu menu itd. Što se carskog tiče, ne boli me rana i nemam problema sa njom ali npr. pred olujno nevreme osecam kao da mravi hodaju po rezu, nešto kao golicanje ali iznutra. Isto tako, ako je voda hladna, oseticu to preko reza. Znaci, radi se o tome da dva-tri puta godisnje „osetim” da je rez tu, ne kao bol, nego bukvalno kao da mi neko dodiruje to mesto ili taj osecaj golicanja i uvek je vezano za promenu vremena. Sa druge strane, imam mnogo oziljaka na grlicu a nikada ih nisam osetila. Zanimljivo je i da sam primila injekciju Gentamicina posle prirodnog u butni misic i da me to mesto isto uvek boli pred promenu vremena, verovatno sestra nije bila preterano nezna i strucna.

Moj rez je za nijansu deblji od ostalih jer imam kozu na kojoj uvek ostaju oziljci i masnice teze prolaze, prosto je takav tip koze ali je isto ispod bikini zone i nimalo mi ne smeta.

Međutim, nakon samog porodjaja sam imala bas problem sa podnosnjem rane, dobro je zarastala ali je divljacki bolela.

Jeste, takvi su bolovi bili. Imali su oni nekakav problem sa mnom i izgubila sam dosta krvi prilikom operacije tako da je moj oporavak bio zaista specifican. Ali radnja se desavala u Istocnom Sarajevu tako da je i samo to što sam prezivela uopste već velika sreća :)

tu su ti trebali dati nešto da pokrene„gasove” ili podrigivanje.znaš sad ako nedo Bog zatreba u buduce.:)

Mene, evo tri godine nakon carskog, boli depilacija preko reza, otprilike cm gore i dole, nema sanse da izdržim, da li je i ostalima takva situacija?

Ne mogu da kažem da me boli rez, ali evo, blizi se godinu dana od porodjaja, i ja još uvek ne „osecam” stomak jedno 3-4 cmiznad reza. Kao da je pod anestezijom, utrnuto ali blago. Kao da nije moj. Pipam ga, ali kao da je tudj. I mene isto ponekad zasvrbi da mi dodje da strpam obe ruke u gace i da se cesem do iznemoglosti.

Moje iskustvo sa CR je odlično, sama operacija je trajala svega sat vremena, prvog miša sam čula nakon 10 minuta od prvog reza, a drugog čitav minut kasnije :). Čula sam im plač, digli su ihobojicu i pokazali mi ih preko paravana. Odneli ih na vagu, prebrisali, i drzala sam ih obojicu u narucju nakon 5 minuta dok su mene sili i vadili serklaz. Stavila sam ih na grudi nakon sat vremena. Prelepo iskustvo, mislim da nisam ništa propustila.
E sad oporavak je bio dug i prilično bolan, ali zazmuris, stisnes zube i teras dalje. Najgore od svega je bilo sto su mi noge otekle toliko da ih nisam prepoznala sutradan. Nisam mogla ništa da obujem osim japanki, a i one su mi bile tesne, jedva sam obuvala patike od mm, skroz razvaljene i rasnirane. Navodno, otok je normalan nakon anestezije i silne infuzije koju sam imala 24 sata.

Ma sve je fenomenalno, evo već razmišljamo o trecem :)

Porodila se dva puta zakazanim carskim rezom, i mislim da nisam propustila apsolutno ništa!!!
Nisam sigurna za mame koje su bile uspavane - verovatno je osecaj malo drugaciji, ali oba moja cr su bila sa spinalnom anestezijom. Ja budna sve vreme, muž pored moje glave... čula bebin prvi plac, odmah je videla, bebu odmah pomilovala, poljubila... dojila čim sam prebacena u običnu sobu. Oba puta izasla iz bolnica posle 2,5 dana?!
Sa decom i sa mnom, hvala Bogu, sve bilo u redu... oporavak jeste duzi i verovatno komplikovaniji nego kod prirodnog, ali ništa previse srasno. Zaista mi nije jasno šta sam propustila, volela bih pojasnjenje????

Što se reza tiče, meni je taj deo stomaka takođe nekako „mrtav”. I ja nekad osecam neko golicanje ili svrbuckanje. Kad dobijem, nekad cela ta „okolina” zna dosta da me boli. Ali to sam prihvatila sasvim normalno... ljude koji iseku prst boli godinama (neke i ceo zivot) to mesto kad se menja vreme, kad ga pritisnu i slično. Kako onda neće boleti ovo, posle tolike intervencije...

Evo i ja da se upisem u majke sto su radjale CR. Imala sam dva, bila budna, videla bebE (obratite paznju ma mnozinu) odmah, zapravo od ulaska u salu do izlaska prošlo pola sata. Ne vidim da sam mnogo propustila. Malo vise boli pri oporavku ali zato je bog izmislio analgetike, je l tako?

Rez mi je gotovo nevidljiv, i ništa me ne boli.Moram da razvlacim kozu u tom delu da bi videla oziljak. Jako retko osetim nekad, pred kisu da mi malo trne ta oblast.

Zhene boli a mushkarci QuQaju...:P

http://www1.serbiancafe.com/cir/vesti/29/96805/žene-boli-a-muskarci-kukaju.html

Paskal ako si nekada imao kamen u zhuci ili bubregu nayebo si ga.
To je prvostepene klikE.
E sad sreća te se porodjani bolivi zaborave.Kao drugostepene kolikE.
Inače bi nas bilo 3 puta manje na svetu.Najmanje.
Shto mozhda i ne bi bilo loshe.;0))))))

Pitanje koje je postavljacica postavila je kakva je bol. JA sam dala moj primjer sa prvim porodjajem da zna da nije svaki porodjaj tezak, ima nas koji imamo blage kontrakcije i da nam epidural ne treba.Evo moja drugarica prošlog mjeseca otisla u bolnicu sa blagim kontrakcija i kad su je pregledali vidjeli da je potpuno otvorena i spremna da gura bebu. Rodila dijete poslije sat vremena od ulaska u bolnicu.
Što se tiče carskog i šta smo „propustili”, ja ne mislim da sam nešto propustila, ali mi je cijelo iskustvo bilo mnogo teze, bila sam traumirana kad su mi davali spinalnu anesteziju, moj muž je bio blijed kad je vidio kako vade bebu, uzasno me je boljelo prvih nedelju dana, prvih par dana sam imala problem da stavim bebu da sisa, jer jednostavno nisam mogla od bolova, kad me starija cerkica pita da je nosim, nisam mogla prvim mjesec ipo dana...Znaci nisam ništa propustila sa carskim, ali je bilo mnogo teze od prirodnog porodjaja. A ne smijem ni da pominjem da je carski rez razlog da moje drugo dijete ima prilično slab imuni sistem; starija cerkica ide u vrtic i nikad niej bolesna, a njem mladji braco kod kuce sa mnom i malo malo pa prehlada, slabije jede, još uvijek se budi po noći...Vjerovatno svi znaju da djeca koja su rođena na carski rez automatski imaju slabiji imuni sistem jer nisu prošla kroz porodjajni kanal i samim tim nisu dobili sve dobre bakterije kao djeca rođena prirodnim putem...Ovde takvoj djeci odmah po rođenju savjetuju probiotike...Izvinjavam se sto skrecem sa teme, samo sa htjela da se nadovezem zašto je meni prirodni porodjaj bolje iskustvo...

Znaš da je meni najveci strah upravo taj express porodjaj, da mi ne stignu dati epidural.
A pazi ovo, ja sam imala priliku da budem u drustvu mlade mamice koja je na sav glas trubila kako se ona porodila bez ikakvih lijekova protiv bolova i kako smo mi ostale najobičnije kukavice i slabici. Onda je jedna upitala gdje joj je orden pa je ucutala ;o)

Znaš da je meni najveci strah upravo taj express porodjaj, da mi ne stignu dati epidural.

--------

Ja sam zakasnila i na epidural i na CR. Porodila sam se prirodno, karlično.

Ok... ovo dolazi od nekog ko se porodio za 4,5 sata (od prve kontrakcije). Znaci brz... ali intenzivan porodjaj, bez epidurala. Porodjajni bol se ne može ni sa čim poredi. I niko ti ne može reci tačno kako ćeš se ti osjecati. To je jedinstvena i individualna stvar! Al' hajd' da samiram: Pocetak je kao bolna menstruacija... ali vremenom bol postaje intenzivniji... toliko da ne postoji ništa drugo u tvojoj svijesti osim te boli. Opet se sjecam, da kad se sve zavrsilo i kad sam drzala moju djevojcicu u rukama, kako sam pomislila da i nije bilo tako „strasno” kako sam zamiljala da će biti.
I još nešto... sto nikad neću zaboraviti. Dosla medicinska sestra odmah nakon porodjaja da mi skine hanzaplas sa ruke gdje mi je bila zabodena infuzija, i ja jauknula. Tek se porodila... a odljepljivanje hanzaplasta me navelo na jedno JAO :) Pa ti sad vidi ;)

Prvi porodjaj prirodno, dok sam stigla u bolnicu već sam bila skoro 7cm otvorena, bez nekog posebnog bola. posle je bolelo malo jače nego mens bolovi, ali ništa ne izdrzivo. Onda sam morala da uzmem epidural, da serazumemo zbog komplikacija sa bebom, ali nisam imala ni jedan jači bol, da kažem ne izdrziv. Sam porodjaj nisam osetila...Dva sata posle porodjaja sam ustala istusirala se, drzala bebu, mazila se s njim.
Drugi porodjaj uzasni bolovi, vikanje i disanje, neprestano neizdrzivo, Kao jači mens grcevi. Zbog opet ikacija porodila sam se na carski...Šta sam propustila ne znam, mogle bi neke od ovih heroja da mi kažu šta sam propustila...
Ono čega se secam jako najbolje, uzasnog bola, povracanja od anestezije, bez snage da ustanem i hodam, uzasni gasovi, bolovi kao da mi neko utrobu cupa, muza koji me bukvalno nosi do wc, da nisam bila u stanju da stanem na noge svoje...eh da alergije na lekove protiv bolova, pa kad je delovanje morfijuma prošlo...opaaaaaaaaaaa veselo vece. ne znam da l me rana vise boli, gasovi, stomak, grudi...do deteta (koje je na intenzivnoj) me voze, dusa me boli svaki put kad me vrate. A on mali mali mali snage nema da vuce i doji, već na silu pumpaj, pumpaj ne bi li bar malo mleka izvukla da ono malo bebice ojaca...pa se budi svaka tri sata, pumpaj, pa nosi mleko, pa zovi da vidis je l još uvek dise, a rana boli, antibiotike pijem, lekove pijem a ne znam je l mi gore od bolova, il od lekova...kad god ustanem padam u nesvest, sto od, kako rekoh bolova, a sto od alergijske reakcije na lekove...carski mi je bio „pesma,” a zbog onog prirodnig od 3 sata (od ulaska u bolnicu do rođenja deteta), mi treba dati orden, jer sam heroj :)
eh da, ni jednom se nisam smejala jer kako rekoshe žene koje radjaju sa anestezijom se ne smeju svojoj deci :))))

A što se teme tiče, ako to postavljacicu još uvek zanima, evo da ukratko ispricam svoju.

Izazvali su indukciju u 36toj nedelji. Indukcija je krenula u ponoc 21-22 april. Prvih 12 sati nisam ništa osecala (jer se nisam ni otvarala), a onda su krenuli sa nekim Foli balonom. Tu su krenule kontrakcije svakih 2-3 minuta. Tako je to islo do 10 uvece, kada ja vise nisam mogla da trpim bolove i uzela sam epidural. Pošto se du jutra 23čeg nisam otvorila vise od 3 cm sa sve pitocinom i beba pocela da teško podnosi kontrakcije, uradili su CR.

Što se bolova tiče, sad kao kad se setim, čini mi se pa i nije tako strasno...ali kad bolje razmislim bogami je bolelo i to prilično.

Što se CR tiče-sjajno iskustvo i bilo bi još sjajnije da me nisu 34 sata pre toga zezali sa tom induckijom. Rana je zarasla brzo, bolelo je kasnije pa ko i svaki oporavak, ali ako mi verujete, vise mi je smetalo to što mi je katetar i Foli balon napravili nego CR. Prvih 10 dana je bezveze. Mislim nije sto boli, jer za to postoje lekovi, već jednostavno kao da nemas misice na stomaku. Prvih 10 dana je muž brinuo i o meni i o bebi. Bukvalno donosio, prinosio pa onda presvuce nju, pa onda mene dize iz kreveta i vodi/nosi do WCa :-).

Jedino ne znam KAKO je kad nemas pomoć neciju posle CR. To zaista ne mogu da zamislim...

Inače, kos to neko rece, sad osecam taj deo kao malo drugacije od odtalog stomaka, ali su mi se osecaji povratili...

Pozdrav
BD

Isidora, pa naravno da je prenapuhano i ima broj izmišljotina u toj teoriji.. da je tako,sva deca rođena sa CR bila bi sa uzasno slabim imunitetom i to još u samom startu.
Imunitet je jednostavno individualna stvar nema pravila.. moja prijateljica ima 3,svi vag.porodjajem, ono srednje je još od godinu dana imalo alergije na neke namirnice stalno bolestan,prehladjen do svoje 20g a prvo i treće, ništa, bas onako normalno zdravlje. :)

U vezi carskog, buduci da sam bila zagovornik istog još i pre nego sto sam cekala bebu.. mislila sam da od te moje idolatrije lupice me neki baksuz i bas ću nadrljati jer nikako ne podnosim tu ideju da me gnjave tamo,da guram i hukcem...
rezultat je bio da Carski je stvarno carski .. epidural nisam ni osetila kad je anestezist stavio i od trenutka kad te odnesu u sali za hirurgiju ,traje nekih 10min dok izvade bebu odmah ti ju donesu još tako vrucu :)) pa onda odnesu na merenje i daju tati ..gde on uzme ju na prsa tako koža na koži..zatim traje nekih 15min dok srede carski rez i onda odes u tu toplu sobu gde te ceka muž i beba. Meni je to bilo predivno jer smo nekako delili taj momenat svo troje. zatim u nazad u sobi meni je bilo super i taj katetar i sve jer bas mi se nije ni dalo ustajati. :) Zabavljalo me da gledam taticu kako menja pelene i uci od med.sestara kako se to radi i uopste kako se brise,kupa i dva dana sam lezala a kako uospte nisam videla spavanje stvarno mi je bilo super da lezim još da sam morala da ustajem zbog pipi pocela bih sigurno tamo da vicem ,kako to da nije niko izmislio katetar!! :) treci ustajala i uzela stvari u svoje ruke a sve vreme bolove uopste nisam osecala jer daju intravenozno analgetik, a od treceg dana su mi ponudili tablete.
Znaci sve u svemu odlično iskustvo. Stavljaju goretex hanzaplast
i sa njime se možeš tusirati i tako sledeće 2-3nedelje sam stalno imala taj super hanzaplast jer koza dise a voda ne može da udje.
Rez je na samoj bikini liniji , ne vidi se. Što se tiče toga da kažu kako je to ipak hirurska intervencija ja lično ne vidim razliku u tome da me reznu tamo kod abdomena ili kod vagine gde ionako siju i sl. Meni je sve to moje telo i jednako postujem:);). Hvala na paznji ,ciaos svima ***

Tamara hvala na savjetu, pije kozije mlijeko od svojih godinu dana.

Riječ o meni? Gdje to Gala? Ti u svačijem tekstu vidis mene :-)

Glupost je uopste raspravljati na ovu temu prirodni-carski. To je isto kao kad vas neko pita šta je zdravije za bebu „formula ili dojka”. Pa realno i bebe sa formulom i one na dojci isto porastu i postanu ljudi, ali šta je zdravije to se zna. Isto se tako i ono bebce carskim rezom rodi zdravo i pravo kao i ono vaginalnim, ali jednostavno teorije govore na tu temu da je vaginalno zdravije.

Nema tu mnogo polemike...svi na kraju dobijemo bebu i svi je podignemo na ovaj ili onaj način. Totalno je glupo o ovome raspravljati.

Mene samo prine ovaj podatak da je u Srbiji 25% porodjaja CR-om a da je po Svetskoj Zdr. Org. prosjecna vrijednost 15%. Isto me brine podatak da 50% od ukupnih CR-ova se zavrsi licnom zeljom majke. O tome treba raspravljati, a ne o ovome ko je veci „heroj”. To je mlacenje prazne slame.

Riječ o meni? Gdje to Gala? Ti u svačijem tekstu vidis mene :-)

-----------

Nema veze. Reci koliko imaš dece? Jedno, dvoje, nijedno?

Ma ništa, Efi, ja to onako sama sa sobom pricam o jednini i mnozini :P

A to ! Hvala tamara

Covjece dokle ide ljudski um :) pa to je strasno. Oba su bila dosta teska, ali sam pisala o onom malo tezem. Svasta !

<< Ni meni se lično nije svidjala ideja da se kroz nešto velicine limuna gura nešto velicine dinje>>

Isidora, uvijek se nešto „vece” guralo u nešto manje :-) tako je i svijet nastao hehehe

Ja svoju nikako. :) Nisam imala porodjajne bolove. Oba puta carski rez.

I ja se slazem da prica o povezanosti CR i imuniteta bebe ne stoji.
Kako bi inače bilo moguće da moje dvoje dece, oboje rođeno na CR, imaju totalno razlicit imunitet?
Kad ih uporedim - mali je već u periodu koliko je sad stara cera (16 meseci) imao daleko vise prehlada/gripe, 2 puta upalu usiju, stomacne viruse i svasta još nešto... A ona za sad prošla sa jednom jacom prehladom i streptokokom u grlu.
Prvi put kad su se oboje razboleli u isto vreme, on je kao i obično bio smlacen, slomljen, drzalo ga dugo...a ona maltene iznela na nogama za 1 dan.
Znaci, to je ipak individualna stvar pre svega.

Ja sam se imala I indukciju I kontrakcije I epidural I natezanje od dva sata I carski rez :)

Ja sam bukvalno sve što se od porodjaja može doziveti, dozivela, osim da mi bebu izvade odakle u vecini slučajeva izlazi. :))

Tashka, pa luda žena.. piše u clanku kako nije htela CR jer to nije dobro za nju a ni bebu i ne- epiduralu.:) ženu je neko uplasio pricom da je ovo loše a to dobro i ajde idi sporazumi se.

Zbog toga kažem ja, svi trebamo da imamo pravo na izbor.. neke vole iskljucivo da bude vaginalni,neke CR ,neko anesteziju.. Živimo u možda najlepsem dobu kad je reč o napretku u medicini,pristupu tim uslugama pa ko šta želi.:)

bas čitam i o jednoj ženi koja je bila militantkinja za porodjaj u kuci
http://www.dailymail.co.uk/health/article-2094348/Caroline-Lovell-Home-birth-advocate-dies-delivering-baby-... me.html

Jao, oceania, ovo poslednje sto si postirala, kako je zastrasujuce kad nas zivot /u ovom slučaju smrt, zapravo/ demantuje :( Uprkos dosta lošim iskustvima sa bolnicama, ja i dalje ne bih menjala ona vojnicka nosila i divljacki zakacenu transfuziju krvi za porodjaj kuci. Kakvu ja decu radjam, glavatu i krupnu, nema sanse da bi se iko i usudio da me kuci porodi.

Gledam sliku ove bebe-dzina i mada moj stariji sin nije bio ni blizu tako krupan ali evo, pitacu JoannuL dali se seca i da li je bilo tako kao i kod njenog sina koji je isto bio krupna beba, ali je neverovatno kako te krupne bebe sasvim drugacije u licu izgledaju od sitnijih beba. Razlika između starijeg i mladjeg na rođenju je bila pola kg, ni mladji nije bio sitan /4kg/ ali ovaj stariji je izgledao kao bas zrela beba, cista koza, onako divno roze, sirom otvorene oci, a lice nekako zrelo, ne znam kako da se izrazim - izasao je kao gotov proizvod :) Mladji je imao manje kose, pa diskutabilne obrve, a stariji je bio u „fulu”, kosa preko usiju, crne obrve, trepavice do pola obraza, fokusiran pogled, samo što ne progovori :)

E što se raznezih odjednom...

Meni je porodjaj bio dosta bolan i tezak, ali pretrpilo se a i potislo u sjecanju (kao sto neko rece, nisam zaboravila). Htjedoh da dodam jedan mali detalj sa mog porodjaja koji će mene uvijek potsjecati na to kako je jaka bol bila. Naime, meni su postavili onaj okvir na lezaj, i sestra je za taj okvir zavezala neki peskir, i rekla mi da se za to držim za vrijeme kontrakcija (ne znam da li je to standardna praksa, uglavnom meni se cinilo kao dobra ideja jer mi je dalo ... ne znam kako da opisem, „leverage”, tj ja sam to bukvalno vukla tokom kontrakcija, cudi me kako onaj metalni okvir nije pukao ili se savio). Uglavnom, porodjaj je prosao, uspomena na bol je polako jenjavala, ali bol u rukama (sakama) je trajala MJESECIMA. Mislila sam da sam sama svoje sake polomila, sve ligamente potrgala, ili nešto slično. Nisam mogla da ruke savijem u sake dugo, dugo vremena.

Moje su obe bile povelike, iste tezine 8 lbs 15 oz's. Starija je bila duza za 1 cm od mladje i izgledala je puno mrsavije. Smjesno koja razlika zbog 1cm. Starija je izgledala „makeneksi”, a ova mala buhtla okrugla. Sva buckasta, okrugla debela.

P - 2850g, 48 cm dugacak, 36cm obim
V - 2880 g, iste mere kao P

Da napomenem rođeni sa 36.5 nedelja ;)

Kako biste opisali bol prilikom porodjaja i uopste osjecanje u tom momentu.
------------------------------

Sto ovo boli, u pcku materinu!