Cuj, 200g kafe, sad videh grešku, neoprostivu :) Pola kg je minimum minimuma :)

Eh, da se i ja dopunim, vidim da se spisak siri u raznim smerovima :)

Majkakg, ne znam zašto su ti lupili minus, ako je zbog priglavaka, onda moram da i ja kažem da nisam znala šta su priglavci dok nisam dosla kod moje svekrve u Sarajevo gde je to pod „must” :) To su vunene carape, mogu biti originalne kao sto pravi moja svekrva od necesljane vune ili malo modernije, od raznih vunica, sarene. Ja priglavke ne volim jer dolazim iz toplijih krajeva gde sam prvi put hulahopke i potkosulju obukla za maturu, čini mi se :)

Isto tako, što se tiče rodbine i baka i deka na selu. Tata mog starijeg sina je prvi put u zivotu video svinju uzivo kada je poceo rat a on se prijavio u nasu vojsku na Palama. Ne bih sada detaljno da prepricavam njegov susret sa gicom ali je bio bolji od svakog crtanog filma:) Svinja nije bilo po zoo vrtovima a on nije imao nikoga na selu, i moja /bivša a najdraza/ svekrva prica kako mu je bilo neugodno kada je trebao da opisuje skolski raspust a on jedini nije mogao da piše o seoskom zivotu. Tako da kapiram o cemu pricas, u ono naše vreme biti gradsko dete nije bilo uvek popularno:) Ja sam imala baku i dedu na selu /sa majcine strane/ i od njih potice sve tradicionalno u nasoj kuci.

Što se tepiha i sličnih narodnih rukotvorina tiče, tetak moje /bivše/ svekrve je jedan nas /naj/poznatiji pisac i ostavio joj je u nasledje, između ostalog, originalni pirotski cilim. Svekrva mi je obecala da ću to sve da nasledi moj sin jer ovaj drugi unuk je fakti cki stranac i njih to ne intersuje. Ima tu i originalnih rukopisa, nekih slika ali cilim je neverovatno lep.

Što se tiče rakija, naravno, i kod mene je uvek ima u kuci jer moja sadasnja sverkva je od onih kojoj je rakija „sve i svja” - pice, lek, razonoda, mleko za telo, ulje za masiranje, ma samo je dovoljno izmastati :) pa je pravi u hektolitrima i u svim vocnim ukusima. Mada nisam mislila na rakiju nego na ambalazu ali ajde...:)

Jamboliju nikada nismo ni imali a prvi put sam je videla uzivo kod strine mog sadasnjeg muza /bolje reci sadasnji nego posle se pravdati :)/, u originalnom izdanju, zuta kaki boja, duuuuuga dlaka, teska sintetika.

Na vencanju, takav je obicaj u mom kraju, deveru se poklanja taj gorepomenuti peskir, odnosno on ga tokom vencanja nosi prebacenog preko ramena i zavezanog na kuku. Moja zaova Dankinja je poludela za tim peskirima kad ih je videla, bar pet ih je odnela kod njih kuci. Jedan je uramila, neke kao i ja koristi kao stolnjak itd. Npr. ja u taj peskir uvijam slavski kolac kada ga nosim u crkvu na lomljenje.

A što se bombonjere tiče, Galo, nije problem :) Samo kada budes dolazila u uzvratnu posetu, ne zaboravi Bajadere za mene:)

ps. ne znam da li mozete da upratite sve moje svekrve :)

E, vidis, sto mi svekrva želi da bude prestizna, znaci to je u pitanju :)

Evo, kod mene već druga generacija malih muskaraca u stramplicama /prevod na srpski: hulahopkice/ i belim muskim tregerusa potkosuljama. Pomalo nespojivo ali devojcice su vrticu su lude za takvim decacima, čujem :)

Svojevremno je stariji dosao iz vrtica natmuren i ljut zato što je njegova drugarica ima „lepe hulahopkice na cvetice” a on „glupe sa auticima”. Na svu sreću, okrenuo se kasnije ka pravoj ekipi što se stila tiče :)))

Borosane, da!