Uuuuuuuuuu, ybt, vidi mi slike :)

Srno...

Davno sam je stavila, kada su najavili novi izgled serbiancafe-a, tada je bila opcija da napravis novi profil. Mislim da je to sada moguće ako odes na sc blog na teslio.com, tamo ima opcija profili. Evo, sad sam gledala svoj profil, sa tom je slikom.

Teško da će iko ovde da stavi pravu sliku, veruj mi na reč :) Oni koji su hteli da se identifikuju slikovno otisli su na nasu grupu na FB, i to da znaš :)

Bila sam zaboravila ovu sliku, a bas sam prava thunderstruck :)

http://www.youtube.com/watch?v=-f1cwycSWq0

PTweety, pa moglo bi biti sanse ali tu sam opciju probala sa Borianom pa mi se nije dopala. Ubedila sam ga u 4. osnovne da ide na Zlatibor u kamp engleskog koji je vodila njegova najomiljenija nastavnica i u koji je islo gotovo celo odelenje, ukljucujuci i decu mog devera sa kojima je blizak. Mi smo uzeli apartman nekih kilometar odatle. Obisli smo ga prvi dan uvece, onako kao usput. Drugi dan je već bilo - nemojte da idete bez mene. Treci dan se vise uopste nije hteo vratiti. To je bio hotel, u sobama po troje dece /on i deca mog devera/, atmosfera super, ja u blizini i - ništa.

Dugo sam razmišljala da li je to razmazenost. Po mom sudu nije jer i ja sam sama takva što se tiče delenja higijenskih navika i obroka. Takođe, ja sam drustven tip, lako sklapam prijatljestva, uklapam se u većinu ekipa, vesela sam, druzeljubiva, saljiva /pa ti me bar znaš, tweety :)/ a opet nigde nisam isla sa kolektivom tako da me to buni.

A sad kao Keri Bredsou, pitanje ili misao za kraj - da li se deca socijalizuju sa vremenom ili se radjaju karakterno kao drustvena ili nedrustvena bica?

Ja bih rekla da je ovo drugo u pitanju većeg značaja od onog prvog.

Rep, ma ja sam već odlucila da on ne ide jer, prvenstveno, on to ne želi. Oni moji razlozi su onako usputni, da meni bude lakse :) Nisam ni htela da me ubedite ili razuverite, nego samo da čujem šta drugi misle, a vidim da nisam „bela vrana” /lepse zvuci od „crna ovca”/ i da je otprilike razmišljanje pola na jednu, pola na drugu stranu. Meni lično nije bilo važno mišljenje za ovu godinu koju sam već prelomila, nego uopsteno mišljenje o rekreativnoj nastavi, za i protiv.

Kao sto rekoh, Borian je bio spreman otici i na Mars sa npr. bakom ili tetkom po ocu ali samo da je u uslovima koje sam nabrojala. Tako i ja, kod mene nije bio problem u emotivnom razdvajanju nego ovo drugo. Tibor je skloniji tome da sa nekim detetom lize skupa sladoled ali je zato emotivno potpuno nespreman za odvajanje. S obzirom da nisam vozac i da mi je Tara u tom smislu kraj sveta, ne smem da rizikujem:)

Juče sam bas saznala u obdanistu da ove godine zapravo neće ni biti Tara. Iz ministarstva je stigao dopis da ne mogu ići deca mladja od 4 godine. I vaspitaci su zacudjeni, ovo im se prvi put desilo, da ogranicavaju decu po starosti. Po tome bi ispalo da npr. iz TT grupe može da ide 5-6 dece maksimum.

Ono sto sam ja primetila, iz licnog iskustva, zapravo je to da, kada se realno pogleda, rekreativna nastava nema nikakve veze sa kasnijom socijalizacijom ili prilagodjavanjem zivotu u izmenjenim uslovima. Borian je promenio 3 obdanista i 4 skole i uvek je nalazio drustvo, evo i u ovoj skoli pedagog i psiholog su zaprepastani njegovom brzinom socijalizacije u novoj sredini i prilagodjavanja postojecem drustvu u skoli. On je takav tip, na majku :) Sa druge strane, cerka mog brata svake godine mlati po rekreativnoj nastavi i zimovanjima a ima 2 drugarice od kojih je sa jednom uvek posvadjana. Kaci se za svaku sitnicu i izaziva svadje, taj je tip.

Naravno, ekskurzije su nešto sasvim drugo - tip aktivnosti je drugaciji, dinamicniji, idu uglavnom sva deca /na rekreativnu obično ide maksimum pola grupe/, mnogo je dinamicniji raspored, upoznaju se novi krajevi dok je rekreativna staticna u smislu menjanja mesta, drugaciji je tip smestaja, aktivnosti, svega. Isto tako, to vreme decijih odmaralista u starom smislu davno je prošlo. Sada deca obično idu u hotele ili motele gde ih je manji broj u sobi, hrana vise nije u limenim soljama i slično. Ali ovo sto Wanderbilt opisuje, to je tačno moja predstava rekreativne nastave, tako da je potpuno razumem:) Meni se i danas zeludac podigne kada udjem u obdaniste i osetim miris slatkog kupusa - mrzela sam obdaniste ali su moje oboje dece krenuli sa 2.5 godine u isto, duboko ubeđeni da su mamini dani u obadanistu bili najlepsi u njenom zivotu :)

Isidora, malo me zacudio tvoj komentar, iskreno, posebno to o drzanju mame za suknju. Koliko se secam, ti si svog malecnog ispisala iz obdanista jer nije mogao da se privikne niti si ti mogla da podneses njegove suze i ostanak tamo pa se tata odlucio da ga cuva kuci, zar ne? Moj je isto takav bio ali je pregrmeo i ostao da ide u obdaniste. Sad, to što neće da ide na rekreativnu nastavu na koju ide 10-ro dece iz njegovog odelenja na planinu udaljenu par sati od Bg u dobi od 3.5 godine, ne vidim bas to kao drzanje za suknju:)Htedoh reci, kada govorimo teoretski, stvari su mnogo lakse nego u praksi:)

Evo, ti ne možeš da prebolis ni obdaniste a zamisli da ga stavljas u bus na 10 dana sa istim tim obdanistem u koje nije zeleo da ide /moj želi da ide u obdaniste, to vise nije problem/ samo da ne bi ispalo da se da ti se drzi sa suknju :) Mislim, iskreno, da će tvoj sin kao i moj ići na kolektivna druzenja sa vremenom ali sigurno ne sada u dobi od 3 godine, zar ne?

Što se higijenskih navika tiče - lepra i ostalo je malo preterivanje, slozices se :) Isto tako, nisu svi ljudi isti. Ja srećem po parkovima toliko drasticnih primera nehigijene danas, da covek prosto ne može da veruje. Sa druge strane, moja deca su isla/idu u obdanista, spavaju u tim zajednickim posteljinama i slično, ko zna kako će tvoje da reaguje dok jednog dana ne dodje do toga :) Stariji sin je taj trip imao samo za rekreativnu nastavu jer su mu verovatno objasnili kako tu dolaze deca iz raznih krajeva pa je zamislio scenu kako spava sa gomilom nepoznate dece deleci sa njima sve i svasta. Sa druge strane, kosarkaski kamp je sam predlozio, nismo ni pominjali posteljinu:)

Prioriteti se sa godinama menjaju a i decija percepcija sveta. Ono sto vidimo sa tri godine je veliko, strano i daleko, a ono sto vidimo sa 10 godina je sigurno drugacije od toga, za bilo koju stvar.

Ja bih volela da ovo moje klince hoće da ide na druzenje u prirodi ali, sa druge strane, kada vidim da 50% dece ne bi islo iz istih razloga, onda mi je nekako lakse :)

U stvari, kao rezime svega sto sam napisala,kada malo bolje razmislim dobro je sto ja nisam isla, kud ćeš vece drustvenosti od ove :)

Ko, ja? :) Jok ja :) Ja sam vise za spartansko vaspitanje - sto manje sa roditeljima, sto vise po kolektivima, ništa da se razmazi citanjem prica ili ne daj boze mazenjem, a sokove da pije, ma ni da čujem! Kod mene nema cile-mile ni pitanja ko šta hoće, ja treniram strogocu za opste dobro svoje porodice, a ko neće da ide, ima da ide, makar tulio 10 dana ali norma se mora ispostovati :) By the way, sekundarno zanimanje mi je krotitelj lavova pa prenosim probleme na poslu i u porodicno okruzenje.

Ma sve je to moja nesigurnost i strah ali, na sreću, samo ih ja imam, prave srpske majke tačno znaju meru u svemu i postuju srpska pravila tako da nema sanse da im se omakne da im deca lice na njih. Njihova deca se radjaju samostalna i...politicki korektna, stavise :))))0

Elem, srećan i tebi praznik, Sisi, i bas lepo od tebe sto si se setila. Ja nisam htela da otvaram temu, reko' da ne remetim vise ove iz četnickih porodica komunistickim tvorevinama - jedva sam i rekreativnu nastavu provukla pod edukakativne radionice.

Nego, rece B92, ovo je svake godine svojevrstan turisticki fenomen u Bg, iz nekog ko zna kog razloga svakog 25.maja Bg ima najviše turista u godini. Šta su ti slučajnosti:)

ps. uf, sto će sad perje da poleti, sprem'te se :)