Imaš temu Autizam na diskusiji Roditelji gde su se javljali ljudi koji imaju autisticnu decu pa pokusaj da tamo kontaktiras nekoga dok ti se ovde ne javi neko sa blizim informacijama.

znači da živi negde u americi verovatno posto veujem da nigde drugde ne dijagnostikuju decu tako rano.

elem evo friskog dijagnostickog kriterijuma za autisticni spektar:

http://www.dsm5.org/ProposedRevisions/Pages/proposedrevision.aspx?rid=94#

ciba
ja radim u USA u sektoru za mentalno zdravlje i mi ne prihvatamo decu mladju od 3 god, jer državni insitut za mentalno zdravlje ne odobrava dijagnoze za tako malu decicu. Prema tome, ovo je neko „lupio na svoju ruku” bez obzira u kojoj je zemlji

Pa možda nije dobio zvanicnu dijagnozu nego su majci rekli da dete ima elemente tog spektra(a to se radi svuda) i da bi trebalo da pocnu sa tretmanom. Svi radnici sveta isticu značaj rane rehabilitacije i edukacije dok su sinapticke veze još u punom jeku.
moguće je da su ti koji su pregledali dete uocili određena odstupanja u nekom aspektu detetovog razvoja, pa izrazili sumnju i predlozili tretman.

Bubasandra da li majka ima dokumenat gde piše dijagnoza ?

Evo ti link http://autizam.pforum.biz/forum

Tu možeš procitati iskustva majki, sve o ranom tretmanu, kako i kada su deca dobila dijgnozu itd.

Htjedoh reci 'vecina dijagnoza nije inicirana od strane LJEKARA'.
Radim 2 stvari u isto vrijeme (kao i obično) pa uvijek nekako sa pola mozga pišem. Izvinjavam se na buckurisu.

>>Prvo joj je pedijatar rekla na redovnoj kontroli: „On ne želi da >>razgovara sa mnom i da me gleda u oci.Ja mislim da on ima autizam.”

Da li vam je u ovoj izjavi nešto neobično? Ovo da je pedijatar izjavio u Americi odma bi mogla da ga tuzi. Dete u dvojezicnoj sredini, ma ajde, svi smo prošli kroz to.

Odstampaj ili joj posalji ove nove guidelines sto je gore neko stavio gde piše šta sve mora da bude zadovoljeno da bi dete bilo „na spektru”

Nisam bas u toku oko autizma, ali što se tiče pricanja, nisam progovorila do trce godine, čak ni ono mama, baba, daj, ama bas ništa. Vodili su me kod nekih dr dal neurologa ili tako nešto u vezi mozga, ali ispostavilo se da je sve ok. Naglo sam popricala i imala veliki fond reci tek nakon trce godine, evo i sad ne zaklapam. Imam jedno pitanje, u kom periodu se roditelj može primetiti da dete nije , kako da se izrazim, u nekim standardnim okvirima, u kome su njegovi vrsnjaci? Kada najranije može da se primeti neki problem?

nismo svi social butterflies! Neka deca su jednostavno takva.

______________________________________

Barili, slazem se ALI, postoji razlika između:

1.socijalno neprilagodjenog, socijalno povucenog, nedrustvenog deteta NORMALNOG TJ. TIPICNOG razvoja
i
2.socijalno neprilagodjenog, socijalno povucenog, nedrustvenog deteta ATIPICNOG razvoja.

I ja verujem da onaj ko iole zna svoj posao ume da napravi razliku između ta dva razlicita pojma.

Mislim da je moguće da se sa 20 meseci vide neki predznaci autizma. Naravno, može se ispostaviti da je sve u redu.

Naročito je teško suditi autizam po govoru kod dvojezicne dece.

Bez obzira na jezik, dete sa 20 meseci treba da uspostavlja kontakt sa ljudima, pogotovo sa roditeljima. Treba da gleda u oci svoju majku, na primer. Treba da pokazuje prsticem, da zna neke osnovne reci tipa mama, dada, tata...

Joj, htedoh da ocutim, ali ne mogu. Dobro je da postoje oni koji nikada nisu videli autizam u svom najstasnijem obliku, ja nazalost jesam dva puta i bio je ocigledan debelo pre druge godine deteta, pracen otezanom, skoro nepostojecom motorikom (čitaj, dete ne staje na noge uopste, ne hvata ništa), neartikulisanim urlicima i potpunim nedostatkom kontakta ocima. Tako da mi sokiranje ranom dijagnostikom uopste nije jasno. Ne znam kako je u Americi, možda se stvarno gadjaju dijagnozama, ali da bi dete bilo dijagnostikovano autizmom u Francuskoj i Nemackoj zaseda cela ekipa psihologa, defektologa i sl, njih petoro do sedmoro, ne verujem da su svi budale. I da, prvi simptomi, ukoliko su veoma specificni mogu se definisati već pre druge godine, prava dijagnoza nema blage veze sa procenom nekog vaspitaca ili pedijatra koga „dete ne razume” zato što je dvojezicno.

Bubasandra, ono o cemu ti pišes u vezi tvoga sina ovde u Srbiji ima naziv specificne teskoce u ucenju i poremecaj kratkorocne memorije.
Uspesno se tretira tj prognoze su dobre. Ne znam u kojoj si ti zemlji, ali verujem da je svuda manje-vise sličan pristup i osposobljavanje kao i tretman.

Bubasandra, ja lično ne volim da govorim o ovoj temi, jer je moja sestra ( a ne ja ) zvanicni asistent za pomoć osobama sa autizmom i susrece se sa raznim oblicima i poremecajima, a usla je u tu pricu da bi pomogla svojoj najboljoj drugarici koja je majka deteta sa najgorim oblikom autizma. Ovaj poremecaj sam po sebi je i dalje velika misterija za hiljade naucnika, a kako ne bi bila za nas „obične”. I sama sam se nasla sa starijim sinom pred mogućnoscu dijagnoze, ali su me kompetentni jednostavnim testovima razuverili, zato i tvrdim da se dijagnoze ne lepe olako, ali se ranom dijagnostikom bilo kakvog razvojnog problema mogu sprečiti problemi, mi smo živi primeri. Što se tiče pitanja kako pomoći drugarici, prvo bi trebalo sacekati pravu i zvanicnu dijagnozu i u odnosu na to pruziti svu pomoć. Sa druge strane, moguće je da je poremecaj sa spektra autizma (vecina nas ovde bi mogla biti dijagnostikovana sa barem jednim takvim poremecajem:), ali ne ometa normalan razvoj deteta i nikakva ili minimalna terapija je potrebna.

Razlika je jedino sto mame koje imaju iskustvo (lično ili prof) sa detetom sa PP, odmah će zakljuciti da su strucnjaci u pravu.
_____________________________________-

Ako si mislila na mene kada si rekla mame koje imaju profesionalno iskustvo, ja stvarno ne znam gdesam napisala da su strucnjaci u pravu?
strucnjaci su ljudi kao i svi mi koji umeju da pogrese, kao i lekari, piloti itd.

Kod autizma nisu samo strucnjaci koji umeju da primete da nešto nije uredu. Primete i laici da je dete drugacije, ali vecina njih ne zna o cemu je konkretno reč, niti zna da dg.

ja samo već na tvojoj temi rekla ono sto i Mila sada ovde kaže, da je kod nas u Srbiji potreban tim i sastanak strucnjaka od kojih je svaki nasvoj način vrsio obradu deteta.

U nasem slučaju nit je naucio da se igra sa drugom decom (nikad i neće, jednostavno ne vidi smisao u tome), nit su ga naucili da stalno bude „prisutan” (to mu je genetski), izgubio je vreme i namucili su ga.
--------------------

ovo meni zvuci kao denial

Meni je zasvirala sirena jer sam procitala da dete ima 22 meseca. U tom slučaju ja mislim da mogu da daju dg. samo ako je toliko upadljivo autisticno da nema nikakve dileme, a ne ako se ne odaziva, ne gleda u oci itd. Pa šta tako malo dete i može dqa iskomunicira, pogotovo ako je odraslo u dvojez. okruzenju.

Nisam mislila ništa loše Gala, i normalno je da zastupas „mainstream”. Znam da imaš uravnotezen stav i to je jako dobro za tebe u toj profesiji. Ja samo hoću da kažem da ima dece koja izgledaju kao da su na spektru, a nisu. Treba saslusati i roditeljski instinkt, a iz mog iskustva strucnjaci to ne rade, jer naravno, majka nije objektivna.

afrodita upotrebila si reč denial koja sam ja upotrebila a citirala si bubasandru, pa sad ne znam na koga se odnosi komentar?

Baril, nije citirala bubasandru nego Cibu. Ja sam se tu slozila sa Afro. I mislila sam na nju a ne tebe. Secas se tvoje teme o autizmu, tu sam imala par nesuglasica sa njom.

Nadam se da je greška, iskreno.
Mom sestricu su dali dijagnozu autizma pre druge godine. Nije se odazivao na ime, i nije održavao kontakt, tj. gledao u oci kad mu je neko nešto pricao, nije ni 4 reci znao. Ispostavilo se da jadnicak nije čuo kako treba zbog mnogobrojnih usnih infekcija koje je imao do tada (čuo je sve kao da je pod vodom jadnicak). Stavili su mu one cevcice radi drenaze, i u roku od godinu dana - drugo dete. Evo ga sad, 6 godina, zdrav prav i opasan.
Toplo preporucujem da se proveri sluh malenom.

Ja sam uvjerenja da roditelj 'osjeti' kad nešto ne stima. Isto tako može se desiti da ljekar izjavi neku obezrvaciju/dijagnozu koja ne stima al' tad je do roditelja da opet vodjen svojim znanjem (i instiktom) o djetetu, slozi se ili ne slozi sa ljekarom (ili bilo kojim 'stucnjakom').
Strucnjaka ima svakakvih - i onih sto stvarno jesu to što jesu i onih sto su to samo na papiru.
Nisam najpametnije, ne znam sve al' ono sto najbolje znam od svih drugih ljudi na ovom svijetu su moja djeca. Njih znam najbolje i nema tog strucnjaka koji može bolje od mene da procjeni da li je nešto ok ili nije. Ja dosta često ne znam šta da radim kad su u pitanju pojedini problemi ali tačno znam kad problem postoji ili kad ne postoji.
Tako preporucujem i ostalim roditeljima. I te kako se može uociti da nešto ne stima u djecijem razvoju sa 22 mjeseca (živilo u dvojezicnoj sredini ili ne). Nekad to što 'ne stima', može s vremenom da izblijedi, dijete sazrije u nekim stvarima, neke nauci, itd - u svakom slučaju, ne znači da ako dijete ima problem sa 22 mjeseca a poslije sa 4 godine nema vise 'taj problem', da je odmah sva greška bila u 'pogresnoj dijagnozi'. Djeca se mijenjaju, i dijete može da pokaze probleme u jednom razvojnom dobu i da iz sličnog problema izraste - nije čest slučaj ali je moguć.
Ipak, ako se vodis svojim instiktom roditelja, znat ćeš kad šta 'ima smisla', koje izjave 'strucnjaka' zvuce u skladu sa tvojim obzervacijama a kad ne.
Ja sam veliki zagovornik rane intervencije. Zvanicna dijagnoza uopste nije ni važna u cijeloj prici. Ona može da pomogne pri dobijanju terapija od strane 'early intervention centers' ali zar je uopste važno u tom dobu koja je dijagoza. Važno je da dijete dobije podrsku u razvoju u vidu raznih terapija a terapije u tom razvojnom dobu su veoma slične da li je dijete na 'autisticnom spektru', sa Downs syndrom, cerebralnom paralizom, itd, itd, itd.
Obično sve terapije se baziraju na igri, govor ne obuhvata samo rad na rijecima nego cjelokupnom razumjevanju tehnike komunikacije, obično djeci treba i 'occupational therapy' (pomoć oko 'brige o sebi' - da uce da jedu, piju, pravilno drže razlicite 'instrumente' tipa kasike, olovke, igracke, itd). Ponekom djetetu je potrebna fizikalna terapija jer ima i zaostatke u finoj ili krupnoj motorici.
U svakom slučaju, intenzivniji rad/igra u tom periodu ako je organizovana dobro i ne doprinosi ogroman stres roditelju neće naskoditi (ni namuciti) dijete. I mojoj kcerki tipicnog razvoja je moglo samo dobro doći toliko paznje i igre a nikako ne vidim da je to 'mucenje' djece ako se ispostavi da su u kasnijem dobu 'izrasli' iz 'svog problema'. U svakom slučaju, ništa u prici djece sa razvojnim zaostacima nije crno/bijelo pa tako ni ova nasa prepiska. Ni jedna od nas nije „u pravu” - svi imamo pojedine elemente i za jednu i drugu stranu.

Za bubasandru< procitala sam šta si napisala za tvog sina i zanima me, kad su ti sve to rekli da ima te sve probleme, da li je isao u redovnu skolu? i dali mu je trebala neka posebna pomoć? pitam te iz razloga posto su i meni predlozili da moga sina odvedem kod pedijatra na kompletno cekiranje, jel ima problem s ucenjem, slabo pamti, nezna da drzi ovovku i tako slično kao tvoj sin, i jel se to sve zove autism? mi moramo kod dok krajem ovog meseca, pa se jako bojim šta će reci, inače sincic ima 5 god.

Gala06, pa to je logicno sto opisujes, lekari nikad ne lece svoju porodicu. Da li ginekolozi poradjaju svoje žene? Ne, nego drhte ispred prostorije kao i svaki drugi muž :) Pricao mi je jedan pedijatar, vrlo iskusan, da je isao da vidi dete svog brata koje je imalo visoku temp. Tresao se sav (dr., ne dete), potpuno se blokirao nije smeo ni pluca da mu preslusa.

Taj decak, sto ga pominjes, jako mi ponasanje lici na Pavlovo u to doba. On kao da je izbegavao namerno kontakt ocima. Pavle ponekad i sad to radi (sa mnom), jer zna da ako me pogleda u oci to znači da me slusa i da mora da uvazi šta govorim, a ako zvera okolo može da se pravi kao da ga nikad nisam ni zvala. O odazivanju da ne govorimo. Jedno vreme sam ludela trazeci da mi se odazove. Kako sam to jednom srocila njegovom logopedu, a i ona se slozila: „Ponekad ne znam da li stvarno ima neki problem ili me zayebava” :)

Gala, ovo sto pricas sam iskusila sa logopedom mog Filipa. Ona mi kaže da je 95% sigurna da će se njim sve biti u redu, a on se sa 25 meseci retko odaziva na ime, ne pokazuje prsticem dok mu ne kažeš gde ti je prstic, ispruzi, kontakt ocima je mnogo bolji nego pre sest meseci, on ponavlja reci ali ih ne upotrebljava smisaono.
Molim te Ciba, možeš li da objasnis zašto je rana intervencija nanela stetu tvom detetu. Pitam, zato što ja sa Filipom radim svaki dan,možda preterujem?

ciba, gde se nalazite? Sigurna sam ako ima nekih naših logopeda u tom okruzenju da bi mnogima pomoglo. Puno dece ima taj problem. Resavanje problema govora olaksava resavanje drugih problema.

ok, Ciba, sad razumem šta si htela da kažeš a genetika je i kod mog malog odigrala veliku ulogu.
Interesantno je da imaš toliko negativnih iskustava, zato što su meni, kad je sve ovo sa Filipom krenulo, najviše pomogle upravo majke iz Amerike.

inače americki psiholozi i uciteljice su se uglavnom bavili njegovom dijagnozom tj šta mu je, i uglavnom pogresnim stvarima kao sto je konstantna paznja i socijalne vestine

_______________________________________________

Ciba, izvini ali ako nema paznje dolazi do teskoce u ucenju ili kako ti kažeš „znanja u skoli”, na kome ti toliko insistiras.
Paznja je vrlo bitan kognitivni proces.
Već sam pisala kod Barili na izdvojenoj temi, ajde i ovdeda ti kopiram
Prvo treba da se vezbaju bas one funkcije na kojima se zasniva nastavni proces(nize kognitivne funkcije).A pogotovu paznja jer je ona uslovna funkcija i kompromituje rad drugih funkcija.
Bez paznje nema ni dobrog pamcenja, itd...

A što se tiče socijalnih vestina, pa zar i one nisu bitne? U soc. vestine spadaju, između ostalog, : samostalnost, samoposluzivanje(ume sam da jede, pije vodu iz case, sam da se obuce, skine, itd), ume da ostvari odgovarajuci nivo komunikacije sa ljudima, ume da izrazava svoje potrebe, i sposobnost da svoje potrebe i zelje ostvari na odgovarajuci način.
Zar to nije bitno?

Joanal, znaš li tačno o kojim lekovima se radi?

Kalimero ne znam za svu decu, ali nama su nudili lekove iz grupe antidepresiva SSRI klase, kao Celexa na pr. Meni nekako to nije islo u glavu ma koliko se oni trudili da mi objasne.Imam averziju od lekova...

Gala to je bilo pre 15 godina.Naravno da nije sada isto, bar se nadam.
Sa defektolozima nisam imala puno iskustva, sin nam je bio mali i većinu su nas upucivali da potsticemo njegov govor.
Inače on je uveliko bio verbalan ali ne na način na koji su oni želeli.

Barili, tražila sam ja ali veruj mi nisam nasla. sad smo se ionako sredili i totalno smo zadovoljni sa njegovim progresom. ja sam presrecna da imamo izbor i da možemo da idemo u srbiju gde je drugaciji način razmišljanja. ne znam za inzenjere, ali otprilike nasi se svi krste na skolu i svi imaju probleme (dete puno prica ili šta već). zato cuvam zivce.

gala, iskreno, da li je bitno kako uci, važno je da naucio. zašto „strucnjaci” moraju da znaju kako on uci ako nema problem sa ucenjem? imam isti problem sa ovdasnjim psiholozima: jel problem u detetu ili zato što vi ne razumete? paznja ne mora da bude stalna, moj mozak radi tako, na preskok. stavise skori fMRI je pokazao da za vreme daydreaming-a vise mozga je aktivno nego za vreme izvrsavanja zadatka.

afrodita, ja sam sprovodila istrazivanje na nivou Kanade i Amerike :)

Mnogo slučajeva znam lično, mnogo slučajeva sam videla u Srbiji, koju su dolazili u isti institut kao i mi, a ostatak uzorka su mame koje mi pišu jer su procitale šta sam pisala na TiM

Barilli mi imamo usko drustvo od recimo oko 15tak bracnih parova,svi imaju decu, samo jedan ima jedno dete, a ostali vise.Svi su iz prostora bivše YU.Moj sin je jedini sa ovim problemom a nijedno od dece naših prijatelja nema problem u govoru ili zaostajanje u toj oblasti a vecina ih je muska deca.
Imam i dalje prijatelje sa kojim se redje vidjam, opet imaju decu i možda je tu i tamo neko stidljivije ali svi pricaju tecno i razgovetno bar jednim jezikom.Kod neke je to engleski kod neke srpski i sl. Socijalno ni jedno ne odstupa na način koji je tipican za pervazivni spektrum a ja imam sokolovo oko za to.
Uostalom, vidi koliko nas je na TiM iz inostranstva i koliko malo dece ima problema.

Kako objašnjavas zaostatak u razvoju i govoru dece koja rastu u srbiji, okruzena „celim selom”? Moj sin je tamo proveo 4 i po godine svog zivota, i plus celu godinu kad sam otisla da pomazem mami kod oceve bolesti.On je fino razumeo/pricao i srpski i engleski ali i dalje pokazivao zake spektruma.

Ne slazem se da su „nasa deca” tipicna za probleme u govoru ili razvoju jer su imigrantska deca.Međutim ono sto je za Srbe tipicno je da se roditelji, a naročito majka krivi za sve što se detetu desi. Mi smo nevidjeno mazohisticni roditelji. Eto izdvojili smo siroto dete u inostranstvu , i zaostalo je u govoru.Ma ajte molim vas.

kalimero, nemam ništa protiv razmene iskustava, stavise odlično je ako imaš konkretan problem. ono sto sam ja videla je da ovde popravljaju sve i svasta (zato i ima toliko saveta) pa su konstantno u repair mode sto je meni bezveze. no ko kako voli, jedino da mene ne guraju i tuzno gledaju jer sam u denial hahaha.

I ja znam puno parova sa decom i nijedno nema problem o kome barili piše.

JoannaL, to što govoris iz svoje perspektive je totalno OK i potpuno razumljivo. Pokusavam da se stavim u tvoju kozu i razumem kako ti je (bilo).

Moja prica se prvenstveno odnosi na decu koja su u nekoj „sivoj zoni” kad je razvoj u pitanju i koja posle izrastu iz tih problema a strucnjaci bi ih sigurno „nekako” dijagnostikovali. Procitaj primer Galine drugarice i njenog deteta.

Što se tiče mama sa TiM uopste nije tačno da ih nema, nego se mnoge ne javljaju i ne objašnjavaju svoj slučaj. Mnoge su mi se javile privatno na mail kad sam postavila temu o svom sinu.

Ovo sto kažeš „kako objašnjavam probleme u razvoju dece koji u Srbiji” uopste ne objašnjavam jer ih ne svodim pod istu kategoriju, dakle pricam o deci ciji su roditelji (mi) inzenjeri, magistri doktori u analitickim disciplinama, koji odrastaju u izolaciji od svog maternjeg jezika, prvo musko dete, sklonost ka vizuelno-prostornoj percepciji koja dominira u odnosu na auditivnu percepc.

Roditelja sa takvim profilom ima jako puno tu gde ja živim, sticajem okolnosti je ovde velika koncentracija „mozgova”, i prakticno da bi ovde opstao i živeo moras da budes zaista izuzetan u toj oblasti, znaci, govorim o nasoj imigraciji, nema puno „običnih, standardnih” ljudi.

Nastavljam kasnije, odoh sad u Trader Joe's cekaju me svi na vratima

Barilli,
Ni ja nemam tu obzervaciju za 'nasu djecu' a okruzena sam 'velikim umovima visokog obrazovanja' sa naših prostora koji su ovde zbog Microsoft-a, Boeing-a, itd.
Nedavno smo bas bili na nekoj Dedamrazijadi, oko 100 naše djece, vecina djece Microsoftovaca i ni jedno (osim mog sina - al' i on je druga prica), nije dijete koje 'iskace' iz norme kad je pitanje govor, socijalizacija, itd. Naravno, nisu sva djeca ista, neko je stidljivije, neko je hiperaktivnije, itd. al' sve je to sasvim normalno jer ni mi kao odrasli ljudi nismo svi isti.
Ne slazem se da 'dvojezicna sredina' doprinosi ovim 'etiketama/dijagnozama/svrstavanju u PDD groupe) jer sva nasa djeca žive u takvom okruzenju a vecina nema unikatno ponasanje po pitanju komunikacije.
Jednostavno, 'unikatnost' se osjeti, neko hoće da vidi, neko neće, nekad je i jedno i drugo ok.
Mislim da je lakse roditelju koji ne želi da vidi iskakanje iz norme, i ja bih voljela dosta puta da mogu biti tako opustena.

pa ne vidi se to odmah na skupu od 100 dece za 2-3 sata. Možda malo deluju nemirniji decaci i to je sve. Tek kad popricas s roditeljima ili provedes neko vreme s detetom možeš da primetis specificnost

Ciba, gde se nalazi taj logoped Vladan Plecevic?

Ja sam se javila Barili e-mailom i pitala je za vezbice koje je logoped radio sa njenim sinom. Moj sin je 2,5 godine, poceo je dosta da prica pre oko 4 meseca, pre toga slabije. On sad cavrlja i prica sve i svasta ali ga uglavnom samo mi razumemo a nekad ni mi:) Zato sam htela da radim neke vezbe za govor da mu pomognem da pravilnije prica. Mi smo u dvojezicnoj sredini, on ne ide u vrtic, kuci pricamo samo srpski ali engleskim je okruzen od rođenja kroz tv i okolinu. Ja ne poznajem bas puno 'naše' dece tog uzrasta da bih mu uporedila govor ali ono sto sam videla u svom okruzenju je par 'naših' porodica kojima su se deca ovde rodila i njihova deca pricaju samo engleski a srpski skoro da i ne razumeju, roditelji sa njima pricaju engleski i kažu da su to uradili kad ih je uhvatila frka sto deca ne propricaju već jednom. Znam i nekoliko porodica koje su dosle nedavno i njihova decica su dosla sa već formiranim srpskim jezikom.
Moje starije dete se rodilo u Srbiji i propricalo sa 18 meseci i dosla je u Kanadi sa formiranim govorom. Moj sin, koji se ovde rodio, se normalno ponasa, uvek je komunicirao sa nama, uvek je imao kontakt ocima, igra se lepo ali se recimo iznervira kada nešto hoće a ne zna da nam objasni šta hoće. Svi me pitaju 'je li prica' i to je bas nekad naporno:) On zna da broji na oba jezika do 10, na srpskom zna sve delove tela, boje, puno zivotinja, slaze puzle i kocke, zna sve geometrijske oblike i dosta slova ali u engleskom alfabetu. Nismo ga ništa posebno ucili, sve je naucio od sestre i sa crtanih filmova.

Da, zaboravila sam ovo, tada pre 4 meseca kada je slabo pricao procitala sam na nekom drugom forumu da svakodnevno davanje ribljeg ulja pomaze deci u razvoju govora. Pocela sam tada da mu dajem riblje ulje i dete se otvorilo. Ne znam da li je to slučajno, možda bi tada poceo da prica i bez ribljeg ulja ali eto nama je izgledalo kao da je bas to pomoglo. Riblje ulje nije hteo da pije na kasicicu ali sam ovde na sc-u videla kada je Maja128 rekla da sa sajta vitacost.com narucuje riblje ulje, tako sam tamo narucila r. ulje i obliku gumenih bonbonica koje on bas voli.

I ja sam davala riblje ulje (omega 3-6-9) i kunem se da sam videla promenu u detetu za dva dana. bas se bio nekako „fokusirao”. Sada mi ponekad sam trazi da mu dam, kad ja zaboravim, i to onu običnu kapsulu, za odrasle, nemaskiranog ukusa. Prosto kao da mu „trazi organizam”. Od lososa se oboje dece takođe razbijaju, mnogo vole

Maka, ja ću ti skenirati i slati delove one knjige kad stignem :)
a nadam se da ćeš stupiti u kontakt sa logopedom. Mislim da je ciba u kanadi,nadam se u istoj oblasti kao i ti

a sada imamo i srpskog defektologa/psihologa koji nas savetuje
----------------
Defektolog i psiholog nije jedno te isto.To su dva razlicita strucnjaka.

Pa jedno je emigrirati bilo gde s fakultetom a drugo je živeti u oblasti sa najvecim standardom, najvecim cenama i najvecom kompeticijom na svetu

JoannaL, dodji pa ćeš da vidis :)
a od Sterije kod mene nema ni trunke, naprotiv, ovde je neko drugi na samokreiranom pijedestalu

„Pa jedno je emigrirati bilo gde s fakultetom a drugo je živeti u oblasti sa najvecim standardom, najvecim cenama i najvecom kompeticijom na svetu”...

Kakve veze ima standard i cene sa razvojem deteta?? Ozbiljno pitam - volela bih da vidim te studije!

Takođe ako se dobro secam, ti Barilli živis i CA, koja je država na ivici bankropta...sem ako se ne kreces u soc. krugovima a la Britney Spears , ne znam o kom standardu pricas :-))). A ako se kreces u tim krugovima, onda sam sasvim sigurna da tvoj maleni ima veci fond reci od nje :-))).

A i kakva je to kompeticija u pitanju?

*************

Kalimero, sorry sto ovako upadam, ali molim te ako ti nije teško napisi mi o kakvom se imunom odgovoru radi. Ja znam za neka autominna oboljenja koja mogu da uticu na ponasanje i razvoj deteta, ali znam da se o tome jako malo znalo...možda se sada zna vise, pa me interesuje...

babydoll, procitaj celu temu a ne samo zadnji odgovor

ja sam razvila teoriju da su deca imigranata 90tih, koji su imigranti sličnog profila, da se ne ponavljam sad kog, sklonija da pokazu ove karakteristike koje neko tumaci kao da su „na spektru ”, a ustvari nisu i da takve dece vidjam dosta ovde gde živim, a ima ih još po Kanadi (u Australiji ne znam nikog)

a JoannaL i afrodita i SLO tvrde da nisu uvideli taj trend
onda je afrodita pominjala cuvanje ovaca u Australiji a ja sam rekla da nije isto cuvati ovce u Ausstraliji i ovde heh

takođe, Ca nije samo juzna Kalifornija, ima i severna

Samo da se izvinim zbog skretanja sa teme o autizmu, možda sam trebala da otvorim drugu temu.

u kom periodu se roditelj može primetiti da dete nije , kako da se izrazim, u nekim standardnim okvirima, u kome su njegovi vrsnjaci? Kada najranije može da se primeti neki problem?
--------------------------------------------

Milice, promaklo mi je ovo tvoje pitanje. Pa zavisi koji je problem u pitanju. Ako pitas za autizam, i to zavisi jer nije svako dete isto, a i roditelji su razliciti. Neke majke primete simptome i u 6-7 meseci(na primer: dete se po ceo dan igra rucicama, gleda u njih, ništa drugo ga ne zanima- to može biti ali i ne mora alarm za uzbunu). A druge majke primete kasnije. U Najcesce oko 14-24 meseci.

maka, ja bih otvorila novu temu, ovde nas nema dovoljno da dobijes neke relevantne podatke, neke su udate za strance, nekima su deca rodj. u Srb, neke su još trudnice

otvori temu, biće interesantna

Ok, kapiram. Iskreno ne znam kako je tačno u CA, ali to što pišes je vrlo slično sa atmosferom ovde gde ja živim NC ( research triangle). Ono sto me interesuje/plasi je da li ti (kao inostale koje živite u US) mislite da se takav neki trip sprovodi I na deci od obdanista? Mislim, ne znam ni šta da mislim o ovim njihovom sistemu...pitacu te vise o tome na fb-u:-)

Maka, ja sam zbog profesije radila godinama u sredinama gde su ljudi iz raznih zemalja, mesanih brakova itd. Kombinacije koje mi padaju na pamet su majka kolumbijka, otac Svedjanin, roditelji pricaju na engleskom ( I Dan danas), a žive u svedkoj. Majka Spanjolka, otac Grk, pricaju međusobno engleski, žive u SVedkoj. To su samo neki od primera. Deca u svim slučajevim govore po 2-3 jezika. E, sad iskreno, tada me mnogo zanimalo kad su progovorili, pa nisam ni ulazila u to. Nasa situacija je veoma slična, te se sada sve vise pitam kako to izvesti. Ono sto znam je da deca nisu imala nikakve posebne probleme u skoli. Koliko se secam, price su uglavnom bile da je teze roditeljima bilo da održavaju znanje I govor maternity, dok su deca upijala bez problema jezik unokruzenju. Istini za volju, SW sistem je prilično opusten...nema bre ni ocenjivanja. Volela bih I ja da čujem of mama iz USA kako to ovde funkcionise...

Izvinjavam se na greškma-kucam sa telefona;-)

babydoll, vidim da si pitala za kompeticiju. Htela sam da kažem da je ovde u ovoj industriji vrlo dinamicno, nema ono dobio sam posao i sad ću da se penzionisem, nego propadaju firme, dolaze nove, i ti propadas ako nisi uzasno kompetitivan sa znanjem i prakticno ne ides ne ukorak, nego ispred vremena, znaci predvidjas šta će biti „hot”

_______________________________

ja ne znam šta je ovde toliko posebno,ovo je totalno normalno svuda na zapadu ako si profesionalac.
a vazi i za obične struke,sem ovog zadnjeg dela

pa jeste, pisala sam uopsteno, može da se odnosi i na bilo koji drugi deo zap. civilizacije. Ali recite mi gde je najveca koncentracija firmi, tehnologije, mozgova, strucnjaka na jednom mestu?

I sad kad uzmete taj „neprosecan” uzorak, pa izdvojite Srbe i njihovu decu, po meni je logicnije objašnjenje da se ovakva deca radjaju cesce kod dr. nauka ili ljudi sličnog profila nego diljem Srbije, Francuske ili Australije. Da li je cudno sto su deca ljudi natprosecnog intelekta i spec. profila drugacija, a to dolazi do izrazaja u sredini gde rastu drugacije nego sto bi u domovini? Meni nije

hehe Joanna i moj mm je civil eng:))) ali ja nisam doktor nauka jbg:P

ja mislim da je naravoucenije ove teme:

ljudi ne skolujte se ni slučajno,ne radite dobre poslove u struci i NI POD RAZNO nemojte da živite u CA ako hocete običnu - vanspektarsku decu:o)))

nisam se izjasnila ni šta radim ni kakva su mi deca.
otkud ti znaš kakav je moj interes na ovoj temi?

osim toga ja na ovde ne diskutujem o onome što ne znam. ni u jednom postu nisam spomenula ni da li je rano ili nije za dijagnozu,niti o terapiji,niti o takvoj deci uopste.

diskusija mi je zanimljiva jer imam prijatelje sa autisticnim detetom,koje živi pored nas i druzi se sa mojom decom (uslovno receno)

verovatno se ne bi ovoliko ni ukljucila da ti nisi krenula da prosipas neke teorije koje nemaju nikakvo pokrice,a onda si krenula u pricu o „high profile,super intelligent-super educated people”,koji žive samo tamo gde si ti :P

ja znam da su amerikanci ubeđeni da sve sto valja dolazi i postoji samo kod njih,ali nisam znala da su i nasi emigranti usvojili ovaj stav...stvarno ne znam odakle ti ideja da je najveca koncentracija mozgova u CA?? jel možeš to necim da dokazes?

na kraju ja mislim da ti ovde mesas babe i zabe,ovde je reč o deci sa poremecajem,a ti pricas o normalnoj ali zapustenoj isfrustriranoj deci profesionalaca koji rade od jutra do sutra i nemaju vremena da im se kvalitetno posvete .

i mene cela ova prica pocinje da smara..over and out:))

research (ako iko još veruje u to) pokazuje da jeste veca incidenca autizma u inzenjerskim hot spots.

http://spectrum.ieee.org/biomedical/ethics/when-engineers-genes-collide

Ciba, niko ne opovrgava research, ali se mesaju babe i zabe. Ovo istrazivanje je o inzenjerima i deci koja stvarno imaju autizam. Ne znam da li je iko radio istrazivanje o srpskoj intelektualnoj emigracijij i problemima njihove dece, koji nemaju veze sa autizmom ni sa spektrom, u te zakljucke ne verujem.

pa cekaj sad,dogovori se sa sobom,jel pricas o inzenjerskoj deci sa poremecajem ili bez??

do sad nam ovde gulis o deci super intelektualaca koji lice na spektar a ustvari nisu,a sad se slazes sa clankom koji govori o inzinjerima sa autisticnom decom..

ovaj clanak uopste ne podržava tvoju teoriju niti ima veze s njom.

btw,ako se ovako bavite research-om vi „high profile professionals” tamo u kaliforniji,nije ni cudo sto ste imali tu krizu o kojoj pricas:PP

Takođe, mislim da gresis što se fokusiras na jednu demografsku grupu, jer je onda u istrazivanju nemoguće odvojiti genetiku od faktora okoline. Sto pre razumes šta je genetski, inzeerski uslovljeno, a šta kulturom i okolinom (npr babocuvanje, uobicajeno u našim sredinama), pre ćeš shvatiti koje faktore okoline treba da korigujes, da bi pomogla svom detetu.

A da ne pocinnjemo opet o vakcinama...

Za autoimune bolesti / reakcije, obrati se Republiki, mislim da ima licnog iskustva i da dosta zna o tome.

Nikad nije rano za preglede, dijagnozu i intervencije.
Nije bitno šta uzrokuje autizam, bitno je da se djetetu pomogne.
Šta je uzrok, to samo strucnjaci mogu nagadjati, ja vjerujem da neće skoro doći do odgovora, a možda nikad.
Nama je pedijatar digao alarm za autizam sa 2 godine jer curica nije pricala kako treba, mada je sve drugo stizala, motorika joj je bila čak na nivou trogodisnjaka.
Mi sa 3.5 godine još uvijek nemamo definitivan odgovor, vodaju nas od jednih do drugih, sljedeci pregled je kod pedijatra u martu. Bas sam danas popunjavala neke formulare sto treba da joj nosim. S pitanjima o motorici, crtanju, igranju, govoru itd...
Mada ja iskreno mislim da od toga da će da nam zalijepe neku dijagnozu nema ništa, jer ona je po meni samo malo posebna, ima neki svoj tok razvoja, posebno se rodila, malecka i preko reda :), pa tako sad redom ide i sve ostalo.
Sad sa 3.5 je dosta napredovala što se govora tiče, sklapa fino recenice, a ovako inače je dijete kao i svako drugo, ziva, drustvena, vesela, voli knjige, TV, voli da crta, poslusna je, pomaze mi po kuci, itd... Jedino još kuburimo sa pelenama :S.
Ali opet, negdje u podsvjesti cuci neki strah, jer sto ako je toliko posebna da „bude” u spektru. A kako god da bude...
Ko god je na istom putu kao mi, nije mu lako, covjek bi htio odgovore preko noći ali ne ide.
Ko nije u kozi ovakvih roditelja, ne može da razumije šta se mota po našim glavama, može samo da gleda sa strane i da nagadja.
Eto i moj „input” na temu, mada vidim da je otisla u persun ;)).
Btw, živimo u inostranstvu, ona je izlozena i engleskom i sprskom, ali MM i ja nismo ultraintelektualci, vise onako srednje zalosni intelektualci ;). Tako da neke gore teorije padaju u vodu :P.

Hvala :)

Još da dodam ... Reci mi ako te interesuje spisak analiza koje bi trebalo uraditi da bi se „pokrile” te neke komplikovanije au bolesti. Ima ih dosta, pa da nenkucam u prazno :-)

Opet, ne znam šta su mu već radili I šta se od toga kod nas radi ...

ja ću samo da se odjavim sa andrew bird-om koji je sumira moje mišljenje o raznoraznim dijagnozama

http://www.youtube.com/watch?v=UaF-GqT3caY&feature=related

Hvala Baby, definitivno Filipu nisu odradjene sve ove navedene analize. Njemu je odradjeno sledeće:
crp
GamaGT
gvozdje
CPK
LDH 478 H
Trigliceridi
Holesterol
Alkalna fosfatataza 3724 H
AST-GOT
ALT-GPT
UREA
Glukoza
TIBC 66.7
UIBIC 52.2
Fosfor 1.9
Kalcijum
TTG test neg.
NBT test
Imuni kompleksi
IgG +302 ; IgM neg.(Cytomegalovirus)
Anti-PR3 (cANCA) 8.9 (+)
Anti-MPO (pANCA) 1.1 (-)
ASCA IgA 1.3 (-)
ASCA IgG 2.3 (-)
Tkivna Transglutaminaza IgA (-)
Klasicna krvna slika je radjena i tu se vidi blago povecanja Lymph 6.8*10 9/L i WBC 12.5*10 9/L
Analize stolice pokazale su da nema Candide, niti parazita ali da ima dosta nesvarenih misicnih vlakna.
Urin je uredan.
Pisala sam samo vrednosti koje su van limita.
Eto BAby, na osnovu ovih analiza u kratkom tel. razgovoru rekao mi je da misli da Filip nema dobar imunoloski odgovor.
Već neko vreme se razmišljam da odem kod sestre u London i uradim stvarno sve sto treba, sad kako si mi sve ovo napisala to moram napraviti sto pre.
Hvala još jednom.

Hvala Joanna :).
I ja mislim da ćemo prije tim putem, ADD putem, nego „spektrom”.
Jer ona je ziva, uzas jedan, k'o zvrk.
Mada, meni je vise iskreno da kažem i svejedno, ona je nama super ovakva kakva je, ni jedna dijagnoza vise neće biti sok. Samo još jedno medicinsko ime za nešto koje nikad u zivotu nisam čula niti sam mislila da ću cuti.
Jer rodila se ranije, imala mnoge zdravstvene komplikacije, tako da vremenom naucis da lako prihvatas sve sto doktori serviraju.
A kad se djete rodi, onako sto bi se reklo perfektno, roditelji imaju velika ocekivanja, da neće nikad ništa naopako da krene, i onda od jednom, bum, svi pricaju o nekom tamo autizmu.
Vjerujem da je tu ispočetka sok, nevjerica, razocarnje, itd, ali šta je tu je. Djetetu se treba pomoći, pa kako bilo. Nije lako, ali korak po korak i vremenom će biti bolje.

Barili,
tvoje razmišljanje i istrazivanje ima i te kako smisla ako tu ciljanu grupu malo proširimo sa ADD, ADHD... onda dobijemo veoma raznolik/sirok spektar.
Tada, tvoju teoriju i te kako mogu da primetim među nasom decom, u mom okruzenju.

Pozdrav;)

off topic:

barilli je dobro rekla silicijumska dolina, jer se kod nas tako prevodi naziv geografsko-industrijske oblasti sf-a, jer to i znaci bukvalno to, a obe reci postoje u srpskom, tako da je njen prevod potpuno ispravan.

'silikonska dolina' se kao takva koristi u sj iskljucivo za jedan deo dorcola, od pmf-a do cara dusana, gde dolaze devojke sa silikonima, pa se zato koristi orig. naziv 'silikon', jer se kod nas taj izraz maltene iskljucivo koristi za implatante.

koje druge prirode, goffman???? :)

imaš mail

ja sam napr citala uvezi inzinjera i programera koji rade u silicon valey,ondnosno o njihovim uslovima rada i zivota,kao i odnosa poslodavaca prema njima.
uglavnom surova je konkurecija,takmicarski duh,a od zaposlenih se trazi makismum makismuma.
uglavnom svi mlate dobru lovu,ali se tretiraju kao srestvo za jednokratnu upotrebu, tj vrlo su zamjenjivi.
na zalost ogromoan broj tih visokoobrazovanih strucnjaka oboli od raznih oblika depresije:(
možda se iz jedog takvog miksa i radjaju djeca koja su poslije (pogresno) ili preuranjeno)dijagnoirana autizmom,a u stvari se radi o djeci koja rastu pod specijalnim okolnostima.

ja sam citala o nalicju zivoa u sillicon valey.

možda je barilli na to mislila

E ovako, nije prerano za dijagnozu iz autisticnog spektra sa 22mes. mada se najcesce dijagnostikuje između 2-3god.
Pošto ste u Svedskoj, onda su korisceni ICD-10 dijagnosticki kriterijumi, koji se koriste i u ostatku Evrope a razlikuju se od americkih DSM-IV.
Vrlo je bitno sto je dijagnoza postavljena tako rano, jer uz tezinu oblika, rana intervjencije igra veliku ulogu za dalju prognozu.

Dijagnoza iz AS se postavlja u specijalnim centrima za dijagnosticiranje ili na decjoj psihijatrijskoj poliklinici.Postavlja se od strane decjeg psihijatra ili psihologa, nakog razmatranja strucnog tima.

Dijagnozi prethodi zabrinutost od strane roditelja (čitaj klinicka slika) i uput lekara.
Ispitivanje obuhvata observaciju in vivo- kuci, u skoli/vrticu i in sensu- na klinici. Na klinici se između ostalog radi (semistrukturisana) opservacija igre, kao i dijagnosticki intervjui sa roditeljima. A svemu tome prethodi kompletan somatski i neuroloski pregled deteta, ispitan sluh i vid, laboratorijski nalazi sa hormonskim profilom. Takođe se radi hromozomska analiza, naročito u tom uzrastu, jer autizam može da bude deo naslednog sindroma.

Dakle, nije prerano za dijagnozu autizam, već je optimalno vreme upravo od 0-3god.
Asperger se naravno kasnije dijagnostikuje, s tim sto je jedan od kriterijuma upravo nesmetani razvoj govora u prvim godinama zivota. (sto ovde nije slučaj, a to je i već druga tema).
I još da dodam da svedjani i te kako imaju veliko iskustvo sa dvojezicnom decom.

poz

Daj bre, šta ste se okomili na mene, pricam samo ono sto vidim i znam. ne bih se usudila da pricam kako je u svedskoj, holandiji, kanadi ili australiji, a vi meni to hocete da objasnite, kako je ovde.

Ne rade ovde samo genijalci, neki su dosli iz istog sela iz Indije kao njihov sef, a neki ukazom svedske kraljice, šta ja znam.

Srbi su većinom dosli sami, i sami se probijaju. Nema značajne srpske zajednice ovde, nema podrske za novodosle. Nema ni boravisne vize kao u Kanadi i Australiji, ni phd post doc magistrale za NIH, nego prvo iskamcis H1B vizu, pa onda cekas milion godina da ti urade zelenu kartu itd.

malasara, hvala za povratak na temu, a mene jako interesuje šta će dalje reci bubasandrinoj drugarici

Baby, puno si mi pomogla, iz razloga što se ja toliko spetljam kad odem kod doktora da ga ne pitam pola od onoga sto sam htela da znam, a u Srbiji ti lekari daju informacije na kasicicu, prosto ih smaras kad nešto pitas. Sad ću sve ovo da zapisem pa ću mu gurnuti pod nos, i traziti dodatne analize.
Zbog tih nesvarenih mesnih vlakana uveli su mu neki enzim (valjda pepsin) u toku jela. Inače, nisi pobrkala, Filip stvarno nije ništa uzimao u ruke, e to se recimo sad promenilo u smislu da sve uzima i drzi bas cvrsto, jedino nema tu finu motoriku da hvata sitne predmete, mada smo vezbicama i tu puno postigli.
Bubasandra, neka tvoja drugarica obrati paznju koliko je dete razume i dok ceka sve te timove da daju dijagnozu, može samo malo vise da se igra sa detetom, ništa na silu, samo kroz igru. Neka stavlja jake mirise, oblaci drecave stvari sa puno nakita kako bi mu maksimalno probudila čula. Mislim da nikako ne treba da ignorise sugestiju lekara ma kako joj to zvucalo kao ishitren komentar. Sve najbolje i pisi šta se desava

Una,
Javit ću se ponovo kad budem imala vise vremena ali nisam mogla da ti bar na tren ne kažem svoj prvi utisak.
Moj prvi utisak je da ti/vi kao roditelj(i) ste već napravili sve sto mozete da napravite. Ništa stavili glavu u pjesak, dijete vam već ima podrsku kroz Early Intervention, uvijek se možeš pitati da li je dovoljno (a sa roditeljske tacke gledista čini mi najgori smo sami sebi kriticari - uvijek mislimo da možemo vise).
Ja sto procitah iz tvojih rijeci je ono najvaznije - vi već ulazete u njega maksimalno, znaš svoje dijete u dusu, znaju i roditelji djece bez problema svoju djecu al' kad ti dijete u nečemu zaostaje, ta veza sa tim djetetom je nekako magicna. Pocinjes da čitaš svoje dijete prije nego što se nešto desi, osjetis šta je u redu, šta nije, nekad mislis da se vrtis u krug ali vjeruj mi da ovako sa strane, to ne izgleda tako. Zvuci kao da ste na dobrom putu, da radite sto je moguće a ima nečeg veoma važnog i u vremenu. Kad su mi govorili da dam sinu vremena, da će vrijeme samo po sebi da rascisti sliku malo vise, nisam imala strpljenja za takve izjave. Ipak, sad sa 7.5 godina sve izgleda malo drugacije. Sa 3 godine smo bili u mraku tako kao ti, svasta smo radili, bili smo u Early Intervention od godinu dana, itd. Ipak, opet sam imala osjecaj da ne znam gdje glavom udaram, napadi epilepsije bili vidljivi već (sad kad gledamo u nazad) a mi tad nismo još reagovali, itd, itd, itd.
U svakom slučaju, moja prva i najvaznija poruka tebi Una je da vi zvucite već na pravom putu. Radite sto mozete, možeš uvijek da 'pojacas' terapije, da budu intenzivnije (vise govorne terapije privatno, upoznati se vise sa ABA terapijom i vidjeti jel' moguće da li mozete da mu dodate nedeljni program za sledećih par mjeseci(bez obzira sto vam dijete nema autism spectrum diagnozu).
ABA će pomoći svakom djetetu kojem treba vise rada/pojednostavljenje koraka u procesu ucenja/intenzivno ponavljanje koncepta, itd. Pitanje je samo koliko stredstava imate (novac je nazalost velika prepreka u ovom procesu), koliko vremena, koliko ostalih obaveza (druga djeca u porodici, posao, itd), al' ako je moguće, ništa neće naskoditi svom djetetu sa konsultacijom sa nekim (pa čak i roditeljem nekog djeteta koje je u dobro osmišljenom i uhodanom ABA programu) da vidite da li mozete slično okruzenje napraviti i za sina.
U ovo veoma kljucno doba njihovog razvoja, intenzivni rad sa njima mnogo znaci. Jedino sto treba uvijek imati u vidu je da rad sa djetetom koje zaostaje u razvoju ne smije da slomi porodicu. Moras da imaš i neki mir, i normalni dan, i normalne finansije (da se ne razapnete na sto strana pa ništa drugo ne postoji osim placanja za to jedno dijete), i koliko god moguće sto vise lijepih trenutaka kad to dijete može da bude bas to što jeste - tako unikatno.
Znam da ne pišem organizovano, sve sam ti ovo u jednom dahu iz glave stavila na ekran i nadam se da ću se malo bolje organizovati kad budem imala vise vremena. Za sada te samo puno pozdravljam i želim ti da cujes moje najvaznije rijeci a to je da ti zvucis kao roditelj koji već radi sve sto može za svoje dijete i da si na pravom putu ma koliko mracan on za sada izgledao. To dijete je rođeno pod srećnom zvijezdom sto ima vas za roditelje.
Sve najbolje!

mislim: pratis lekarsku dijagnozu za frasove. ovako radis sa njim svakodnevno (vidi developmental milestones i rad na onome sto je razlicito).
strpljenje moras da imaš, stavise deca koja su pametna vise znaju kako da zezaju tako da je sa jedne strane dobro sto ti je dete pametnoa a sa druge nije lako (i sa mojim je tako, stap i sargarepa i strpljenje). moras da znaš oko čega se vredi boriti a šta da ostaviti za kasnije.
recimo jezik je mnogo bitniji IMHO od seckanja makazicama i plastelina.
ono sto sam videla kod mog sina je da oni idu polako recimo za pisanje krecu od jacanja ruke plastelinom pa osnovni objekti i slično a tek onda slova. to jeste logicno ali recimo moj sin isto voli da preskace (prvo hodao pa posle puzao) tako da smo cekali da se izigra plastelinom ništa ne bi naucio. pllus njihov metod je spor i oni tako rade po 20 godina (mi smo tek posle 2 godine shvatili da oni sina pripremaju za skolu ali sa pomoćnikom, iep i cudima tj niko ni ne pomišlja a kamoli priprema dete može da ide samo). ako nisi zadovoljna, menjaj nemoj da cekas. ja sam u principu za privatnike. nisam nešto presrecna ni sa njima ali posto je (veliki) novac u igri, možeš da se bunis i vise gledaju da ti udovolje a i ti vise pratis. ciljaj za ono sto ti najviše treba, jezik recimo posto mi nismo native speakers a kuci sama radi na drzanju olovke, bojenju i seckanju (i sl).

drugo, IMHO nasa deca imaju taj juznjacki karakter pa treba i emocija i vike i ljubavi i svega tako da slabo reaguju na njihove metode. hoću da kažem da naravno da se dete buni kad ga teras da se radi (uciteljice misle da je sve to fun ali mom sinu njivo lepljenje i seckanje uopste nije fun). oni se cudom cude kako eto moras da ga opominjes. mali su, zahtevi su veliki, normalno je da se opiru; uci će u semu ai mi, samo strpljenja i rada na svim tim osnovnim skills.

elem što se tiče jezika ima knjiga zove se talkability koja je opisuje kako svakodnevno možeš da radis na jeziku.

to je moje iskustvo naravno sve zavisi od deteta, probaj i prati dok ne nadjes da si zadovoljna. nedaj samo da te zaplase i uspore (kao polako) „profesionalci”.

moras i dobro da gledaš kad imaju tako quirks, recimo OT se žena ubila da ga nacrta kvadrat ali nikako nije islo (stavise on i danas ima problema da nacrta iz jednog poteza) a ja sam pokazal da nacrta prvo 4 tacke i spoji ih i to je odmah islo.

Mnoga deca dobiju pogresne dijagnoze kao sto kažu u ovom clanku

http://www.sengifted.org/articles_counseling/Webb_MisdiagnosisAndDualDiagnosisOfGiftedChildren.shtml

pri tome ne mislim na malu decu ispod 2 godine nego vise na to što je govorila Barili ili Ciba.

nadji knjigu talkability: ona opisuje kako da kroz igru razvijas recnik. jedna od starih fora (pominjana u knjizi) a i onako je da se pravis da ne razumemes šta trazi dok ne kaže lepo.

Ja bih preporucila sto vise speech terapije, iz našeg iskustva mogućnost izrazavanja znatno smanjuje nivo frustracije, a po ovome sto pišes, deluje da je decak bas isfrustiran (skrgutanje zubima, udaranje po glavi)

Znam da se u early intervention programu ne nudi dovoljno speech terapije, a pogotovo ne 1 na 1

Barili,

Hvala na prijedlogu!

Moram da priznam da je odnos djece i OT i logopeda prevagnuo u korist djece, ima ih 19-toro u uzrastu mog sina.
Ekipa u skolici se sastoji od dva OT-ja, dva logopeda, dva fizioterapeuta i 5, kako ih oni zovu, uciteljica koje su specijalizovane sa rad sa djecom sa posebnim potrebama i kasnjenjem u razvoju. Grupa djece je miks tipicne i djece sa posebnim potrebama .
Skolica je svaki dan od 9-11:30.
Inače su jako dobro opremljeni,imaju sobu koja se zove sensory room
koja pomaze djeci da razvijaju čula dodira, vida i da ih smire.
Uciteljice su mi rekle da vrlo često kad je uzmemiren(prevelika buka mu smeta) ,odvedu ga u tu sobicu i to ga jako opusti.Imaju izuzetno dobru salu za fizioterapije , to je jedam mali svijet za igranje i uzivanje i rad. U glavnoj sobi imaju 6 malih stanica , sve su dizajnirane sa razvijanje paznje i ucenje. Mala citaonica,kutija sam pijeskom, mini samoposluga gdje rade na masti i mijenjanju uloga,centar za umjetnost( tvrde da je ovo bas terapeutski), i aqua centar .

Skolicu inače ne placamo jer smo preporuceni za nju i to placa država.Autobus ga odvozi i dovozi do obdanista / day home-a u koji ide prije i poslije .

Voljela bih da čujem kakvi su programi u koje vasa djeca idu, kakve su terapije i kakvi su rezultati .

Al' sam se raspisala ...

Ja samo da kažem da želim svima mamicama cija deca imaju bilo kakve 'probleme' sve najbolje i najlepse, i da još dodam da se divim snazi i ljubavi koju pokazujete.

I sama sam nedavno bila na dnu jer sam sumnjala u neke developmental probleme, ali izgleda da je sve u redu (mada se nikad ne zna - rekli su mi da pazim i pratim šta se desava, pogotovo kad je u pitanju govor).

Niko ko nema taj 'problem' ne može da zamisli kako je teško gledati dete koje ne uklapa 100% u drustvene i socijalne norme. Problem stavljam pod navodnike jer sam sigurna da se ama bas svako u zivotu suocava se nekom poteskocama, svako svoj krst nosi, što se kaže.

Joanna,

Kažem muzu da vise informacija u tako malo vremena nisam dobila .. hvala puno i tebi i Sarenoj Laži , fenomenalne ste !!

Opet kažem da si izuzetno hrabra, mogu samo da zamislim strah koji imaš kad sjedne u kola.. ja ti od sveg srca želim da su sve te poteskoce kroz koje ti je dijete prošlo već iza njega, i da ako Bog da, sve to prestane i bez Tegretola !

Hvala za sve ove stvari sto si pisala, sve ću ovo da odstampam i cuvam .
Citala sam o Aspergersu dosta od kako mi je kolega rekao da je njegov 6-nji sin dobio dijagnozu (tražila sam moguće pokazatelje za mog sina)i nisam nasla u tome.
Ja nekako mislim da on ima nešto jer je drugaciji i jer nekako znam i osjecam. Meni je bitno da dodjem do sustine stvari i da znam šta je šta, i lakse ćemo funkcionisati.Spomenula si gore da tvoj sin ima Aspergers i palo mi je na pamet da mi je kolega rekao kako je Napoleon imao, a isto tako i Bill Gates ! Mene to fascinira,taj spoj velike inteligencije i s druge strane , velikih izazova u drugim sferama.Kaže da je nasao podatak iz nekog intervjua sa Billom da vrlo često moraju da mu kažu kada treba da se rukuje sa nekim i isto tako nasmije.Ali šta je taj covjek sve napravio , svaka mu cast !

Hvala ti Joanna na svemu ovom ! Tako mi je lakse sada kada znam da nisam sama u svemu ovom i da uvijek mogu da svratim u ovaj kutak po savjet a i da se izjadam :)

Sarena Lazo:)

da li su vam lekari ponudili uz lekove, kao drugu opciju, ketogenic diet?

Sarena Lazo, ti si žena heroj ! Čitam sve ovo i kontam,kako si samo ostala normalna pored svega ovog.. i znam odgovor već, zato što si majka i jer volis to malo pace vise od svega i jer , na kraju, nisi imala izbora ! Sad bih te zagrlila do neba da si mi blizu i rekla ti da si andjeo !!

Covjece, sve ove informacije ja nikad do sada nisam čula od neurologa, isto kao da mu krvi tražim kad god nas je primio i uvijek neka generalna prica i jako pazi šta će reci ( znajuci da ga cekam sa slijedecim pitanjem ).

Hvala ti beskrajno za sve ove ideje ( dnevnik svega što se dogadja, kamera pored kreveta ). Ovo sto si napomenula -„da zvace sve oko sebe (rukave, knjige, itd), da mijenja raspoloženja u trenu, da jednostavno izgleda kao da hoće iz koze iskociti, mi je poznato jer moj sin to radi , samo sam ja to pripisivala rekciji na lijek jer bude edgy jako. Trenutno već mjesec dana hoće da bukvalno pojede svoje prste, sve zivo stavlja u usta i grize ,i grize i nas non-stop.
Mogu da zamislim koliko malo vremena imaš i hvala ti sto si odvojila vrijeme za mene :)
Što se tiče planova za buducnost i bilo kakvih planova oko mog djeteta, ja samo vidim maglu ispred sebe, ali citajuci po netu zivotne price roditelja shvatam da se sve mora gledati korak po korak.Svaka faza nosi novi izazov i znam da ti, sto kažeš - hoće nekad srce da pukne,ali isto tako dobro kažeš - tu smo , na pravom tlu gdje su ipak prihvaceni! Ja vrlo često mog svrcka dozivljavam kao jagnje među vukovima ( karikiram naravno )jer pored dobrog zakasnjenja sa razvojem, on ima i dozu naivnosti koja je ljudima simpaticna jer je još mali , nasmijan je i veseo kad je u redu, ali za koju godinu znam da će to da iscezne jer će razlike u sazrijevanju biti sve drasticnije.
Po ovom sto opisujes moje dijete je uvijek imalo grand mals do sada ali se pitam sad i za complex i simple partials.Jednom je bio u bolnici , uzasan virus zakacio , infekcija uha + stomacni virus , temp 40.9 , u roku od 24 sata je imao 15 epizoda ,oni su ih nzavali ”clusters„ , gdje se čitavo tijelo ukocilo (trajalo par sekundi )i plakao je , sve se desavalo u razmaku od po pola sata, sat.Nije se tresao niti spavao tada.Sumnjali su na meningitis i radili su LP.Tada smo otkrili da je alergican na penicilin + vancomycin ( dobio je red man syndrom).Bilo -ne ponovilo se !

Hvala ti još jednom na vremenu , trudu i informacijama koje zlata vrijede !
Sve najbolje malenom i da ta skolica postane laka i da ljudi oko njega shvate koliko je jedno super dijete !Sve najbolje ti želim Sarena !

”

Nikako da stignem da se javim, uhvatio nas redom sve grip.
Bili smo na kontroli i šta da kažem, ništa specijalno nam nisu ni rekli do onog sto inače kažu: praticemo, videcemo, još je mali itd.Inače, povecane vrednosti anti tela ukazuju na los rad jetre, mada zbog nekih nelogicnosti u analizi sumnjaju da je možda i greška pa će imunoloske analize ponoviti. Ako nisam poludela, kakva bre greška, uzeli su mu deset epruveta krvi, i ko mi garantuje da ponovo necete napraviti grešku. I zašto mi nisu odmah preko telefona rekli da ima nelogicnosti nego smo izludeli.
Takođe, su nas uputili kod gastrologa (dr. Perisic, Tirsova) kako bi se uradile još neke analize u vezi njegovog lošeg varenja i nacina ishrane.
Baby,pokazala sam listu analiza koje si mi dala, ali isto kao i da nisam, pogledao je, kao, mnoge stvari se ne rade i komentar koji inače možeš da ocekujes u našim bolnicama.
Na pregledu u Palmoticevoj (Institut za mentalno zdravlje), Filip me je dokrajcio. Nije hteo ništa, ma da se okrene prema doktorici. Toliko nije hteo da saradjuje da je doktorka predlozila da nas hospitalizuje kad napuni dve i po godine.
Smucilo mi se da vam pravo kažem da ga vodim kod doktora, kod jednih, kod drugih,jedni ne priznaju jedno, drugi ne priznaju drugo, a ja se hvatam i za slamku ne bi li mu ikako pomogla.
Sad me jeza hvata kad pomislim na tog Perisica, jer su me upozorili da mi se slučajno ne desi da ga iznerviram (čitaj:da ne pitam mnogo), inače može da se desi da nas ladno izbaci iz ordinacije.
Nisam zapamtila nick, ali zar dr. Bojanin još uvek radi? Mislim da on sad mora imati negde oko 80 godina i svaka mu cast ako je i dalje aktivan. Napisi molim te neki kontakt.

Dr. Perisica sam često gledala na tv-u. Veoma je postovan među kolegama i vazi za najboljeg gastroenterologa. Teško je i doći do njega. Za narav ne znam ništa :). Sve najbolje

Baby,pokazala sam listu analiza koje si mi dala, ali isto kao i da nisam, pogledao je, kao, mnoge stvari se ne rade i komentar koji inače možeš da ocekujes u našim bolnicama.
---------------------------------
A te analize da li se rade privatno? Mislim ako se rade i ako hoćeš, možeš ti to uraditi i na svoju ruku pa pokazati nekom imunologu.

Nisam se do sada oglasavala na ovoj diskusiji, ali nadam se da sam dobrodosla:). Imam devetogodisnje bliznakinje sa komplikovanom epilepsijom i autizmom i uglavnom sam pisala na Roditeljima već godinama. Najprije sam tražila informacije, kasnije „postala pametnija” pa pocela i ja da dijelim savjete.
Po pitanju teme hoću da kažem da se i te kako može dvogodisnjem djetetu dijagnostikovati autizam. Može i mnogo ranije. Sada kada znam ovo sto znam, mojim kcerkama, nazalost, mogao je biti dijagnostikovan i oko prve godine.
Ne može možda u Srbiji, jer tamo još niko nije na tom nivou i vjestini, nazalost, sve je samo tapkanje u mraku. Mi smo posjetili gotovo SVE Srpske strucnjake i „strucnjake”, ali nam niko nije mogao pomoći. Tamo ima pomoći ukoliko dijete nije komplikovan slučaj, ali za sve komplikovanije situacije, teško.
U svedskoj, vjerujem da je to moguće i to prilično precizno, jer u ovome dijelu svijeta gdje smo mi to se radi.
Predlozila bih postavljacici da ne ignorise preporuke ljekara, ali i da sama razvija osjecaj šta sa djetetom i koliko raditi, nekada i te terapije mogu da „nanesu stete” da tako grubo kažem.

Curice ljubice, ti si moj idol! Ko bi rekao da se u zivotu nismo srele al' kad ti čujem glas (pa i ovako 'pisani') sve mi nešto drago, ma pravo si mi virtuelna simpatija.

Nego, dobro sam, guram sitno, Skoro 36 nedelja, nadam se da će ovo bebce stici za 2 nedelje i da neće cekati bas termin. Naravno, cut ćeš kad stigne.

Nego, to što pišes oko testova, sve smo to prošli. Kad samo pomislim na silne novce potrosene (nije mi zao novaca za dijete al' gledajuci unazad, pa mogli smo napraviti veću razliku sa vise ABA terapije nego na silne testove (pa ih onda salji u Francusku), pa supmlemenata, pa onda dijete, pa sastanci sa prirodnjacima, pa endokrinoloski pregledi, onda opet u krug za geneticarima, itd, itd, itd.). Čini mi se da smo u prvoj godini naše avanture stavili $30,000 na kreditnu karticu od silnih pregleda, testova, terapija. Uzelo nam je 2-3 godine da isplivamo u normalu pogotovo sto smo taj tempo gurali još godin/dvije. Ma grozota.
Sto ti rece, da ti je da ni jedan kamen ne ostavis neprevrnut a opet na kraju balade, dijete iz temelja promijeniti neće, ne vjerujem da je problem u 'stomaku' već u glavi (dok neki ipak insistiraju da ako se sredi 'stomak', da će im i se mnogo toga i u glavi poslagati).
Intenzivan rad na 'obrazovanju' djeteta pojednostavljenim metodama kao sto je ABA je ono u šta slijepo vjerujem.
I ljubavi i normalnosti porodice koja ukljucuje dijete maksimalno u sve sto ostatak porodice radi - to je za nas kljuc. Nema price tipa 'ne može on to, njemu je to teško, nije to za njega' već daj djetetu svaku priliku da proširi svoje iskustvo u svakom mogućem polju do neke njegove mogućnosti jer tako se gradi samopouzdanje a vjestina ide za njim. Nama je sin proskijao ove godine - ne može sam skijati, ne može sam ništa skoro uraditi ali sa volonterima koji ga 'privezu' pa mu kontrolisu skije dok ide niz planinu može da radi radnju koju radi i njegova sestra. E toliko ponosa u malom covjeku ne može niko da zamisli. Nema tog lijeka, nema tog magicnog stapica koji je mogao da ga dovede dovde - to skijanje nam je ove zime nam je ostavilo velikog traga. Tako i plivanje, i voznja bicikla, sve sto uzmimamo zdravo za gotovo za 'tipicnu djecu', nama ništa nije zdravo za gotovo. Uzme 3-10 puta vise novaca, 10-50 puta vise vremena al' i nagrada je 100 puta veca kad vidis da ti dijete napravi neki korak kojem se 'drugi' nikad nisu nadali od njega.
Raspricah se ja opet - šta ću kad ne znam krace.
Curice, zovi me, tu sam ove nedelje pa ćemo cakulati!

Curice, drago mi je da si se javila. Kad je sve ovo pocelo puno si mi pomogla. I ja vidim da ovde lekari vrlo malo znaju. Kad pogledam neke hrvatske sajtove na tu temu vidim da postoji čitav jedan protokol oko dijagnostike i da mi nismo uradili ni polovinu. A i da uradimo, ovde lekari ne znaju da čitaju rezultate takvih analiza, i sve je stvarno vrlo, vrlo skupo. Rekla si da ste prošli isti put, i da sada ne bi vodila dete na pola tih pregleda. Molim tebe i SLO da kad nađeteslabodnog vremena napisete šta smatrate da je neophodno uraditi. Konkretno, Filip pije neke suplemente i bio je na dijeti bez glutena a sada je na dijeti bez mleka, kad sam procitala na osnovu kojih analiza se ti suplementi daju i propisuju dijete, iskreno bas me neki strah spopada, jer Filipu te analize nisu odradjene (radi se o nekoj terapiji po DAN protokolu i organix analiza).
I još, ne mogu da se otnem utisku, da koliko god se mi trudili da ga naucimo nečemu, na kraju on nauci samo ono sto on želi. Ponekad mislim da bi se on isto razvijao i da ne radimo terapiju, ne znam ali rezultati su nakon osam meseci rada vrlo mali. On se i dalje ne odaziva na ime, za mnoge stvari se pravi gluv, kontakt ocima je malo bolji, uzima igracke ali se igra samo s onima koje smo mu mi nedeljama pokazivali, ne prica ništa smisleno, čak nisam uspela ni da ga naucim da kaže daj, e poceo je da ponavlja reci koje cuje, onako bezveze. Nijednom me nije pozvao mama :-((
Za postavljacicu pitanje: dokle je stigla tvoja drugarica, na kakve preglede su je uputili?

Tajanice, hvala za kontakt, GAla je već ostavila.

I još nešto, u BG pre 30+ godina se jako malo znalo o defektologiji, a moja majka je imala dete sa posebnim potrebama(100% ostecenje sluha- obostrano). Dete je bilo ukljuceno samo u logopedski tretman, a sve ostalo je moja majka radila kod kuce sa detetom.
Smišljala je sama iz svoje glave igre i igrice, na kartonskoj kutiji velicine , mislim 5x5 (nisam sigurna) crtala je predmete kao sto su automobil, sunce, sto, stolica, jabuka i tako ucila dete da cita sa usana, da komunicira, da trazi. To je zahtevalo zaista mnogo strpljenja i upornosti, ali rezultat nije izostao.
Zatim imala je posebnu svesku za vezbe, tu je lepila slicice neke radnje, glagola, predmeta itd...
Tada nije bilo interneta i googla, tako da je ideje morala sama da smišlja. Hoću da kažem, uvek se može naći način, samo budi uporna.

Kad smo dosli u USA, oni koji znaju KAKO da rade s njima, naucili su ih to za 2-3 mjeseca.
_______________________________

Ako imaš vremena, opisi nam kako se tamo radi. Mislim da bi bilo korisno a i mnogima bi znacio.

BTW, ne upoređujem dete sa ostecenjem sluha sa detetom koje ima autizam, i sama sam radila sa decom koja imaju autizam i naravno nije isto.
Poenta mog posta je da uvek postoji način da se detetu pomogne. U tom kontekstu sam pomenula majku,a ne da bi upoređivala.
Ti Curice si nasla, Moja majka je nasla način koji je njoj trebao, a Kalimero može naći način evo na primer: za početak ti i SLO joj mozete preneti vase dragoceno iskustvo. Mozete je uputiti gde dalje.
Nemoguće da samo zato što je u Srbiji nema pomoći za nju i njeno dete. Dobro, uzmimo da jeste tako, šta ona da radi? Kako da pomogne detetu? Gde da odvede dete? Kod koga?

Gala, razumjela sam ja odlično šta si ti mislila, samo sam se ja malo raspisala pa iskoristila priliku da poredim. A ti si super iznijela šta si htjela i to jeste i najvaznije.
Ja bih ga u Bg odvela kod doktora Bojanina. On je star, iskusan defektolog i kraj njega je prodefilovala cijela armija djece sa posebnim potrebama iz cijele bivše Jugoslavije. On možda nije iskusan u autizmu, ali njegovo zivotno i radno iskustvo je ogromno i mislim da može dati dobre smjernice i preporuke za rad. Ne znam samo da li je dobrog zdravlja i da li još radi.

Po dolasku u USA mi smo ugostili ženu iz Bg koja je psiholog i radi sa autisticnim osobama. Bila je nas gost, ostala 6 mjeseci i imala sansu da radi u skoli i u centru za odrasle sa autizmom ovdje. Vidjela je kako to sve ovdje funkcionise i mislim da je dosta znanja ponijela i odavde, iako ga je već dosta imala. Nasa ideja je bila da pokusamo dovesti nekoga ko bi kasnije u Srbiji mogao da pomogne malo mamama i tatama ovakve djece. Ostavi mi email, pa ću ti dati njen kontakt.

Dalje, ima forum o autizmu (istina hrvatski:)), gdje sam bila aktivna od početka i na njemu možeš naći mnogo korisnih savjeta bas po pitanju rada sa djetetom. www.pforum.autizam.org
A i na Roditeljima sam već dosta toga pisala, pa da se ne ponavljam, prelistaj malo stare teme.
Čitaj i sve sto je ostavila Sanja1313. Ona je bila moja zvijezda vodilja ovih godina, jer je njen sin već 14togodisnjak, gotovo potpuno oporavljen...
Utjesno je da se autizam u velikoj mjeri PREVAZILAZI. I ako mi ne spadamo u tu grupu, ne znači da vi ostali necete...
Svako vam dobro, izvinjavam se na konfuznosti u pisanju, biće bolje drugi put...:)

Curice, mi smo Filipu proverili sluh, MRI, EEG i sve je u redu. Pogodila si tačno moju muku a to je da ne znam da ga naucim. Pokusacu na taj način, da stojim iza njega. Kad je mm kod kuce pokusavamo da tako radimo s tim sto sam ja ispred njega a on je kao osoba iza njega i vodi ga da ispuni moj zahtev.
Zakazali smo kod dr. Bojanina 15.aprila pa ćemo videti šta će reci i gde će nas uputiti.
Inače,curice ja sam na osnovu pforuma i još jednog hrvatskog sajta (dira.forums) stvorila utisak da su roditelji tamo mnogo organizovaniji i upuceniji, i tu sam prvi put citala o nekim alternativnim metodama lecenja tipa hiperbaricna komora, ili lecenje maticnim celijama, i još dosta toga. Da li ste možda nešto probali?

Istina je da u USA i Americi postoji metoda za rano utvrdjivanje autizma tj. testovi za otkrivanje prvih simptoma autizma još od 6. meseca starosti. Ako se ovi znaci sto ranije otkriju i dete ukljuci u sto intenzivniju i raniju terapiju, sanse za potpuni oporavak, znaci potpuno izlecenje su najmanje 47%- ovo su rezulati ponovljenih naučnih studija baziranih na intenzivnoj ABA terapiji i to sa raznih kontinenata. Poenta je u tome da se sto ranije pocne sa treningom zona mozga u kojima se prirodnim putem nisu mogle razvijati konekcije kao u mozgu dece koja ovo razvijaju normalno bez intenzivne vezbe.

Niko ne zna šta je posredi uzrok autizma da li je genetski faktor u pitanju da se mozak razvija drugacije (mada nije moguće genetsko desavanje u epidemijskim razmerama tolikih utvrdjenih slučajeva autizma na Zapadu), zatim postoji i dokazana studija da preveliki stres u trudnoći i hormoni stresa mogu uticati na nepravilan razvoj mozga kod embriona, postoje teorije poremecenog metabolizma kao uzroka autizma od kojih je naučno dokazana ona za gluten da izaziva poremecaje motorike, koordinacije i govora zbog toksicnog delovanja na mozak kod individua koje nisu u stanju da ga metabolizuju, (kod nekih smetnje izaziva i molekul kazeina koji je veoma sličan glutenu ali za koji još nije utvrdjeno da ima toksicno dejstvo kao gluten). Među daljim uzrocima su razni spoljasnji faktori npr. trovanja zivom i olovom, zatim i autoimuni poremecaji (bilo prirodni ili oni nastali od spoljnjih uticaja na ostecenje imunog odgovora), kod neke dece rezultat preosetljive reakcije na vestacku imunizaciju tj. vakcinaciju, pogotovo sa visestrukim koktelima gde se kombinuju vise razlicitih uzrocnika (živi virusi, žive ili umrtvljene bakterije, toksini bakterija kao i ostaci nepreciscenih vakcina koje su uzgajane na živim celijama koje mogu sadrzati delove stranog DNK materijala koji kasnije dovodi do autoimunih poremecaja u organizmu).

Još nije dokazan da li je dovoljan samo jedan uzrok za pojavu autizma ili kombinacija i koja kombinacija uzroka u isto vreme da bi se razvio tzv. 'late onset' ili 'kasno javljanje' autizma od 2-3 godine pa nadalje u vidu slike normalnog razvoja do te starosti a onda nagle regresije.

Bez obzira šta su uzroci autizma i kada će nauka biti u mogućnosti da ih potpuno desifruje, najbitnije da se simptomi utvrde sto je ranije moguće i ukljuci intenzivna terapija koja je najdelotvornija u sto ranijem uzrastu.

to što kažu da dijagnoza može da se promijeni ustvari znači da dijete može toliko lijepo da se oporavi uz dobar rad, da kroz koju godinu na njemu ne budu vidljivi tragovi autizma i da nastavi zivot kao normalan clan drustva, te da se nikada kao odraslom ni ne prepozna kroz šta je prosao kao dijete.
Znam da je tvoja prijateljica vjerovatno u shoku i razocarenju, ali treba da bude srećna sto je tu gdje jeste i sto ima sansu da joj se tako rano pocne raditi sa djetetom na pravi način. Iskreno vjerujem da će za koju godinu sve to da bude iza njih, jer znam nekoliko porodica koje su izasle iz svega ovoga do polaska u skolu.

Kalimero, ova Lastina preporuka se meni čini ODLICNA. Ako ima ikakve sanse stupite u kontakt sa ovom terapeutkinjom, ona može da vam daje instrukcije na cemu i kako sa djetetom raditi, a da samo povremeno vidja dijete. Mozete s njom da komunicirate preko skypa ili telefonski. Organizujte se vi svi kod kuce, platite možda nekog našeg defektologa voljnog da radi par puta sedmicno, po njenim instrukcijama i ubijedjena sam da ćete imati veliki pomak. Znam jednu mamu iz Hrvatske koja je tako radila pune tri godine sa terapeutom iz Njemacke. Ovo bih ja smatrala najpametnijom dugorocnom investicijom u tvog djecaka.
Svako vam dobro

Izvinjavam se na nejavljanju ovoliko dugo. Ovih dana stvarno ne znam gdje mi je glava a gdje rep - sto zbog posla, sto zbog porodice i zezancije sa sinovom skolom, a onda u to uracunam da mi je ostalo još 3 nedelje do poroda a ja kao da uopste nisam trudna osjecam se kao riba van vode. Nikako da sredim misli, organizujem 'šta mi treba' prije poroda, itd. Ovih dana sam mišljenja da trecem djetetu ne treba ništa - sve ono od čega sam pravila frku sa prvim djetetom sad mislim da mi 'nije potrebno' (a najviše milion i jedna stvarcica tipa ljuljaske, zezalica, 3 vrste kolica, itd.).
Nego, da se vratim na temu.
Drage moje, ja nemam nekih konkretnih savjeta što se tiče ucenja djece kao sto je moj sin. Ja nisam dovoljno organizovana da sama napravim i održavam program za njegovo obrazovanje. Uvijek sam bila dobro povezana sa obrazovnim sistemom oko sebe - znaci dosla do najboljeg lokalnog neurologa, do najboljeg 0-3 early intervention programa, poslije toga sam napravila propust pa stavila sina u jednu skolu sa 3 godine koja je bila cisti promasaj i onda mi je uzelo 2 godine da ga prebacim u opet 'najbolju' opciju za preschool. Kroz sve to smo radili tone privatnih terapije sto govorne, sto fizikalne, pa occupational (ne znam prevesti) terapije i onda ABA. Ja sam uvijek bila dobra u organizaciji ovoga sto imam oko sebe i da ga okružim ljudima koji ga 'razumiju' i imaju vjeru da on i te kako ima potencijala.
Uocila sam davno da ja nisam njegov najbolji ucitelj kad je u pitanju striktan program kao ABA. Ono sto dobija u nasoj kuci, to je da ga tretiramo kao i njegovu sestru. Od njega se ocekuje da ucestvuje svim porodicnim aktivnostima (skloni svoju odjecu, opere ruke, odnese tanjire u lavabo, ide na plivanje, skijanje, raznorazna skupljanja sa prijateljima, itd). Između njega i mene postoji neka magicna veza, osjetim nekako u sebi kad je on super a kad nije, kad mu je 'pamet mutna', kad nadolaze napadi epilepsije. Ljubim ga po 100 puta na dan, mazimo se, vodim ga sa sobom gdje god stignem, stavljam ga u milion i jednu novu situaciju/aktivnost, i na oko sam nekad dosta stroga (i pored silnog mazenja). Mislim da ne bih cinila sinu nikakvu ulogu da ga 'tetosim' i od njega pravim 'nesposobnijim' ili da ga tretiram onako kako okolina ocekuje da treba 'maziti i paziti' ovakvo dijete.
Nekad 'golom oku' ja izgledam kao veoma lijen roditelj jer sjedim sa strane i ne skacem na svaki njegov korak, ne svaki pad, 'izdajem naredjenja' tipa 'donesi ovo, odi tamo i odradi ovo, itd'. To 'golom oku' ili nemarnom posmatracu lici najviše na ponasanje nemarnog roditelja dok ja na svaku moju interakciju sa njim gledam kao priliku da on proširi svoje iskustvo, da nauci malo vise, da vjezba razumjevanje i rad na direkcijama od 2-3 dijela, itd.
Dosta puta sam bila u situaciji da na mene 'vrisnu' da će sin da se povrijedi (recimo previse se priblizio ivici bazena) ali ja sjedim i cekam i mirno ga zovem da se vrati nazad. Da skocim da ga 'spasim' od 'nečeg što se još nije desilo', ništa njega ne bih naucila. Razmotrim situaciju i vidim 'šta bi bilo kad bi bilo' (kad bi recimo pao u odjeci u bazen) i vidim da i kad bi pao, bilo bi malo dramaticno za njega ali ja bih ga u roku od 5 sekundi izvukla van. Mislim da je lekcija vaznija za dijete nego stalno 'sprečavanje' da se nešto ne desi djetetu kao sto je on.

Ovo sto ja pricam je totalno van teme, ja nemam ništa konkretno reci kad je u pitanju 'kako nauciti dijete da uradi 'ovo ili ono'' jer ja idem vise po instinktu a manje po programu a programe ostavljam licima koja nisu dio naše porodice (terapeutima i raznim konsultantima). Na te programe smo potrosili I tonu vremena I novaca sto zbog organizacije sto zbog potrebe da on ima ispunjen obrazovni sistem van porodice.
Mi smo svasta probali (dijete, testove, terapije, par ABA terapeutskih grupa (od kojih je jedna bila pravi promasaj i osjetila sam od prvog dana da ne stima al' sam onda protracila cijelo ljeto i tonu novaca da se uvjerim da me prvi osjecaj nije ni malo prevario).
Dijete ne bih probala ponovo, probali smo i vidjeli smo da mi kao roditelji nismo bili 'objektivni'. Od silne zelje da vidimo neki pomak, mi smo 'pomak vidjeli' a onda smo 8 mjeseci kasnije slučajno gledali neki video sina od prije dijete i shvatili da mi uopste nismo objektivni u procjeni njegovog progresa. Nekad se pitam koliko on napreduje zbog našeg rada sa njim a koliko sam od sebe zbog godina. Mislim da rad i te kako pomaze ali toliko intenzivan rad kroz igru bi pomogao I djetetu sasvim tipicnog razvoja u smislu da svaka paznja upucena djetetu nije bez dobitka.
Ipak, velikog sam mišljenja da porodica mora da ima neki balance kad ima dijete sa posebnim potrebama. Ne bi smjelo da se izgubi iz vida ostatak porodicnih aktivnosti, drugo dijete ako već postoji, održavanje poslova, održavanje braka, održavanje prijateljskih veza, rad unutar vasih finansijskih mogućnosti. Ne kažem da se ne treba 'rastegnuti' - rastegnuti smo već 7.5 godina vise nego vecina porodica tipicne djece koju znamo. Pucali smo po savovima s vremena na vrijeme na razlicitim poljima - nekad iz uzajamnog porodicnog osjecaja nemira/nemoci/bijesa, nekad zbog novaca, nekad zbog nedostatka vremena i osjecaja da nam se 'zatvara prozor mogućnosti u kojoj možemo priustiti sinu najbolju pomoć, itd, itd, itd.’
Pucali smo često, i sad pucamo ponekad ali covjek mora da se podsjeti da je djetetu ipak najvaznije da je prihvaceno u porodici bas takvo kakvo jeste i da ima i opustenih dana, da se ljubi, mazi, tepa, voli, hvali, podržava bas takvo kakvo jeste. Ako stalno radimo na 'popravku' situacije, treba paziti da dijete ne dobije losu poruku o samom, sebi.
Sto normalniji zivot nacinite za to dijete, bolje je za sve. To je neka moja prica, znam da nema ama bas nikakve veze sa konkretnom pomoći, možda ću se bolje srediti uskoro i organizovati konkretnije misli sa necim 'korisnim'.
Ja ovako pravac iz glave na ekran, izbacim sve sto mislim bez citanja unazad pa vi na kraju odlucite jel' ima ista u ovome sto može biti od koristi. Neke iskusnije mamice tipa Curice (koja je inače moj idol ;-)), Laste, Sanje su dale konkretnu pomoć a ja ovaj put dajem samo 'moralnu podrsku' i moje vidjenje da je i ovo 'nevidljivo' tipa ljubavi, poljubaca, hvalisanja, itd vid terapije koja je prijeko potrebna nasoj djeci. Kad sastavis ovo konkretno od gore navedenih mama strucnjaka i ovo moje 'okolo-naokolo', nadam se da ćeš osjetiti bar trunkicu vise mira kad vidis da zivot ide dalje, nisi usamljena, tu smo ako ti šta treba a najviše smo tu da jedna drugu čujemo i podržimo.
Imamo unikatnu djecu a sa njima dodje milion i jedan unikatan nevjerovatno vrijedan trenutak. Kad te prođe prvi sok, prve 2-3 godine i sama ćeš vise vidjeti sunce a manje brigu da ti se zatvara 'vremenski prozor' u kome MORAS uraditi milion i jednu stvar da pomognes svom djetetu. Sve će biti bolje nego sto sad iz ovog ugla, iz ovog trenutka u vasem zivotu izgleda! U to sam cvrsto uvjerena!

Sarena Lazo iskreno ti čestitam na poduhvatu za dobijanje prinove- želim svaku sreću tvojoj porodici i vasoj novoj bebi!
Želim da porucim svim majkama da ako imate dete sa autizmom, to ne znači da treba prestati radjati i živeti normalan zivot, a pogotovo ne bi bilo nikako dobro osuditi autisticno dete da ostane samo i izolovano. Ja lično imam troje dece, moja cerka koja ima autizam je druga po rođenju, ovo drugo dvoje zdrave koje imam su bila i ostala SPAS za nju koja se razvijala u sto normalnijem socijalnom okruzenju upravo odrastajuci između njih dvoje koji su neumorno pomagali njenoj podrsci u svim domenima gde je ona zaostajala zbog svoje dijagnoze, i tvrdim da nikada ne bi imali takav progres naročito u domenu njene emocionalne inteligencije koja je sada iznad proseka. Sarena Lazo tačno je da je u mnogim domenima ABA terapija striktna i na oko rigidna i podržavam tvoj stav da je jako važno ljubiti svoju decu igrati se sa njima na prirodan način i razmenjivati emocionalnu inteligenciju bez obzira na njihovu sposobnost razvoja fizickog govora ili bilo kakvog invaliditeta jer niko ne zna gde su granice ljudskog uma. Svi roditelji novodijagnostikovane dece ne odustajite ne predajite se u borbi za tretman svoje dece, svi vi ste jednaki HEROJI bez obzira da li tek pocinjete bitke ili ste stari borci. Čitajte primere iskusnijih roditelja kao sto su Sanja 1313, Curice, Sarena Laza ima tu i odličnih komentara defektologa, lekara i ostalih roditelja- mi svi ovde razmenjujemo svoja iskustva u zelji samo da pomognemo, pruzajuci istinitu informaciju. Borba mora biti neprestana isto kao sto je instinkt za zivotom neprestan, bez obzira šta god da vas snadje u zivotu.
Želim samo da navedem primer moje dobre prijateljice koja je na veliku zalost tragicno preminula pre dve godine posle njene divovske ali uspesne borbe da spasi svojeg sina od teske epilepsije. Decak je dobio prvi napad epilepsije nakon manje od pola sata posle vakcinacije koktelom koji su dali u skoli kada je imao samo 9 godina, pre toga bio je potpuno zdravo dete. Epilepsija je napredovala na zalost toliko da je sa pojavom prvih pubertetskih godina dobijao najteze vrste napada svakog dana, koji su ga usporavali u ucenju i opstem napredovanju da ne napominjem izlagali smrtnim opasnostima. MRI nije ništa pokazivao, nikakve fizicke promene, bio je slučaj za koji nije postojalo lecenje medikamentima niti hirursko rešenje. Posle velikog rada i konsultacija sa mnogim lekarima sa gotovo svih kontinenata, ona je uspela da sakupi novac, ode u Meksiko i uradi terapiju stem celijama. Decak od tada nije imao ni jedan jedini napad u kontinuitetu od najmanje godinu dana, kad je napunio 16 godina. Na zalost ona je preminula i nije docekala da vidi njegov dalji uspeh i kasnije, ali docekala je da vidi ispunjenje pobede koja je bila najveca u njenom zivotu. Ne želim nikome da dajem laznu nadu, ali ovaj decak je izlecen maticnim celijama i to je dokazana istina koju su prihvatili i ovdasnji lekari koji mu nisu znali pomoći.

Kalimero73, izvini sto sam se kasno ukljucila u diskusiju ali vrlo retko imam vremena za javljanje. Možeš se slobodno obratiti mojoj bivšoj konsultantkinji sa Ms. Hopton-Smith, to je dovoljno. Ako budes imala bilo kakvih problema za ostvarivanje kontakta, ostavi mi neki tvoj mejl, ja ću vas povezati. Nije važno da joj navodis ko te je i kako preporucio, ona je radila sa najmanje 30 roditelja u Vankuveru i svi smo jednako bili odusevljeni sa njom. Ona je Engleskinja poreklom i specijalizovala je u Vankuveru na privatnoj klinici za autizam pod direkcijom strucnjaka koji su radili na UCLA projektu direktno sa pokojnim Dr. Lovaas-om. Inače, Dr. Lovaas metoda je jedina za sada naučno dokazana terapija među svim vrstama ABA terapija, koja je specificna iskljucivo za tretman autizma i podrzana sa najmanje 4 ponovljene naučne studije. Ova konsultantkinja prihvata decu za rad do ranog skolskog uzrasta, za stariju decu nije specijalizovala.

Ako si u mogućnosti, bilo bi dobro kad bi ona uradila evaluaciju pa da sina odvedes kod nje jer tako ne samo da je jeftinije, već tamo imaju sve moguće nacine da ga ispitaju kako treba. Ona je odlično upoznata sa finansijskom situacijom u zemljama ex-Yu (secam se odlično koliko joj je bilo krivo sto nasoj deci nema ko da pomogne). Obavezno snimaj svojeg sina kamerom u svim momentima redovnog ili nekog neobičnog ponasanja pa onda te snimke ponesi na uvid. Ako te ona uputi na neku drugu kliniku koja nije u Belfastu već u Londonu, prihvati i tu opciju jer oni rade po istoj metodi. Zatim, kad ti ona (ili neki drugi predlozeni konsultant) odredi šta treba raditi sa malenim, onda vidi da li je ikako moguće da ti konsultant dalje nadzire terapiju, pa makar i preko skajpa, kako rece mama od Curica.
Kako god da bude, barem ćeš znati na cemu si i kakve vrste vezbi da radis sama i uz pomoć terapeuta (defektologa, logopeda, fizioteraputa ako je neophodan itd.)Ja sam svojevremeno tražila mlade psihologe iz BG da dodju i budu moji terapeuti u kuci i da se obucavaju u ovoj metodi, ali niko mi se tada nije odazvao.

Ovde gde živim, unajmljivala sam studente psihologije, okupacione terapije i buduce logopede koje je nasa konsultantkinja obucavala kako tačno da rade vezbe terapije sa mojom cerkom kod naše kuce i da vode pisane podatke koje je lično nadgledala svakih 15 dana i na osnovu tih podataka kreirala i vodila program šta dalje raditi od vezbi. Podaci se mogu slati i imejlom na uvid, ali se tvoji buduci kucni terapeut moraju prvo obuciti za tačno vodjenje podataka . Trening kosta i ne znam da li ćeš moći ovo da podneses ili će ti biti date samo generalne direktive šta i kako dalje raditi sa detetom. Koliko znam ovu metodu još niko nije preveo kod nas, tako da se svi podaci vode na engleskom.
Takođe postoje i razni kompjuterski softveri koji su velika pomoć za ucenje nasoj deci, i o tome ti može dati savet onaj konsultant koji bude uradio-la evaluaciju da znaš šta bi moglo doći u obzir za tvog sina.
Ako ne znaš engleski tecno, nadam se da tvoja sestra može pomoći da naucis najneopohodnije stvari koje ti konsultantkinja bude preporucila.
Lično nisam nikada prestala da koristim oba jezika sa mojom cerkom, sve ono šta su je oni ucili na engleskom ja sam joj posle prevodila na srpski tako da ona ima jednako razumevanje za oba jezika. O jeziku ću napisati vise u sledećoj poruci.

Slučajevi su razliciti: moj sin je recimo bio totalno na vreme sa srpskim jezikom dok ga nismo upisali u vrtic. Iako je znao engleske reci, to ga je toilano poremetilo, engleski nije naucio a sa srpskim je stao. Ustvari engleski uopste nije progovorio dok mi nismo kuci poceli da pricamo engleski.

I stvarno mi ide na nerve kad ljudi preach-uju jednu terapiju kao rešenje za sve. To sto je radilo za vas, ne znači da će da radi za svakoga pogotovu sto su slučajevi u spektru jako razliciti. Doduse bilo šta sto bi se radilo 40 sati nedeljno vise godina bi dalo neke rezultate.

Bas ste se lijepo raspisale...sjecam se ovakvih postova prije par godina, kada sam ja dosla na ove stranice sa svojom mukom, i sjecam se da mi je to tada bilo kao da sam zakoracila u novi svijet, u kom ne samo da sam nasla informacije i pomoć, nego i konacno nekoga ko POTPUNO može da razumije kako se osjecam, čega se plasim i cemu nadam. Nama se toliko mnogo ljudi sa ovih stranica javilo i olaksalo prelazak u USA i adaptaciju, bilo savjetom bilo konkretnom akcijom, da je gotovo izgledalo nestvarno i mogla bih o tome da napisem roman (možda jednom to i uradim, ko zna:)
Ostavljala sam zahvalnice i javno, ovdje na diskusijama, i Serbiancafe-u odvojeno, ali je cinjenica da u nasem zivotu bez Serbian cafe-a, tj svih ovih ljudi sa diskusija, stvari bi bile mnogo teze i komplikovanije. Zato ja, valjda, imam neke posebne emocije prema ovim stranicama i ovakvim temama, i mamama koje odavde znam, a koje nikada nisam srela...
KOliko god da se nečije pisanje možda čini besmislenim i neprimjerenim, uvijek ima neko kome će bas te rijeci pomoći ili ga negdje usmjeriti.
Drago mi je da se i Lasta ukljucila, ona je uvijek bila prepuna informacija i konkretnih prijedloga. Idem sada da „dovedem” i Sanju, ona je davno bila trudnica i sigurno ni ne zaviri u ovaj separe :)...
Samo pišite...

nteresuje me da li bi bio dobar potez vratiti se sada u Ameriku, s obzirom da dete niti prica niti razume engleski. Da li bi mu bio problem jezik i adaptacja na novu sredinu. Inače! nemamo nikakvo osiguranje, ja ne radim, muž je self employed, eventualno bih mogla apllicirati za all kids, ali nisam sigurna da li bih ga mogla dobiti.
////////////////////////////////////////////////

Evo još na ovo da odgovorim, posto sam možda i jedina koja je prošla kroz ovo sve.
Preseliti sa autisticnim djetetom u novojezicnu sredinu je takav poduhvat, da mi sada, iz ove tacke izgleda potpuno samoubilacki. Za nasu djecu je to bio APSOLUTNI SHOK, do te mjere da je jednoj od njih gotovo potpuno opala kosa u prvih nekoliko mjeseci. Dovveli smo je sa gustom kosom i dugackim kikama, a za par mjeseci se to pretvorilo u „paperje”, kratko, sa par „rupa u glavi”, jer je ona sama još cupkala kosu.
Druga je vristala na svaku i najmanju sitnicu. Bjezala kad god bi uvrebala priliku da je niko ne gleda, dovodila je policija dva puta, a dolazili na vrata bar 10, jer je neko prijavljaivao koliko se derala.
Kada sam taj prelazak prezivjela, sve ću ostalo prezivjeti, sto smrti me ubiti neće, što se kaže.

Pišem ti ovo da znaš kako je prošlo kod nas. A imali smo obezbjedjen krov nad glavom, siguran posao, odlično zdravstveno osiguranje i ja nisam morala da radim u početku. Pa je opet bila ludnica, jer pored djecije teske adaptacije ima gomila, gomila papirologije i procedura koje treba da se prodju i ispostuju dok sve ne krene.

Ukoliko odlucite da dolazite,unaprijed sve isplanirajte i idite na sto sigurniju moguću varijantu. To je moguće i iz Srbije odraditi, bar smo mi tako uspjeli dosta toga. Sve zavisi od stanja u kojem ćete da dodjete, kakvu pomoć ćete moći da imate, koliko ustedjevine da ponesete, jer će troskovi u startu da budu poveliki i koliko ćete moći da se posvetite djetetu, tj da ne radite u početku.
Kriza se osjeti i ovdje, dosta programa je skresano, procedure strahovito dugo traju, a dok se ne kompetiraju sve je na vama...
Ukoliko te zanima nešto konkretno, pisi mi, pomoći ću sve sto budem mogla...
A sad vas napustam, nikakva sam domaćica danas... i izvinjavam se na greškama i gramatici, ali nemam kad da se vracam i to popravljam...:)

Ciba, ne gadjam se referencama- za tretman koji preporucujem navodim naucnoistrazivacke radove koji podupiru ovaj tretman. Nisam nikada nasla nijedan dokaz da je ABA terapija stetna, a za eclectic ili manje vise eksperimentalne metode ima dokaza da su bile beskorisne ili stetne. Naročito eclectic approaches u skolama gde deca nisu imala nikakav kognitivni napredak- zašto su onda uopste isla u skolu, dok se kobajagi socijalizuju bez sanse da rade na svojim „academic skills” tj nauce korisno skolsko znanje.
Koliko znam kognitivne sposobnosti su osnova za razvoj svih ostalih, ako deca tu zaostanu, onda zaostaju svuda. ABA terapija je upravo način da se ciljano podignu ove sposobnosti ali ne iskljucivo samo ove; sa pravilno kreiranim programom ABA terapije radite na apsolutno svim poljima, socijalizacije, komunikacije, self-help skills, behavior, Occupational i Physiotherapy goals(u prevodu aplikacija fizickih sposobnosti koje zahteva okolina i rad na fizickim sposobnostima tipicnim za određeni uzrast, ukljucujuci finu i veliku motoriku).

Interesantan je naucnoistrazivacki rad koji navodite, naročito mi je zapala za oko recenica: „Within the group with less severe autism symptoms, those who received Eclectic intervention had a better outcome than those who received ABA in communication and socialization adaptive skills as reported by the parents, but not in the standardized cognitive test results.”
AS REPORTED BY THE PARENTS- znaci roditelji su ocenjivali uspeh socijalnog i komunikativnog progresa, interesantno.

Drugo, istrazivanje je radjeno in community center-based programs, znaci ne u kontrolisanoj sredini kao sto je sredina u kuci deteta već sredina u kojoj nema potpune kontrole okolisnih uticaja na distrakciju kod ucenja, znaci sredina unapred kreirana da ima efekta samo na socijalizaciju; nije ni cudo da nije bilo većeg pomaka u kognitivnim sposobnostima.

U poredjenju sa eclectic approach-ima, ne bih nikada menjala ABA terapiju za senzornu integraciju, muzikoterapiju, jahanje konja, plivanje sa delfinima, neurofeedback-om i ostalim eksperimentima. U poredjenju sa ABA terapijom ovo je samo dokolica.

Cilj ove studije podseca me na neke manje koje smo imali i u Kanadi,(zemlji kontrolisanog zdravstva od strane države) da se sto vise podrže sto jeftinije „metode” a ona koja je naučno dokazana potisne, jer KOSTA sistem. Zbog cene ABA terapije svim lekarima bilo je preporuceno da odlazu pravu dijagnozu sto je duže moguće da bi se ustedeo novac državnom zdravstvu.Zatim su ona deca koja su uspela da dodbiju dijagnozu stavljana na visegodisnje liste cekanja i pored odvojenih para za državne servise. D tragedija bude veca, ova terapija ima najbolje efekte ako se primeni u sto mladjem uzrastu i intenzivno, tako da je ovoj deci do skolskog uzrasta bila oduzeta sansa da imaju bilo kakav tretman. Na zalost, tamo gde politika rukovodi sa naukom, tu nauke vise nema.
U USA imate zakone tipa IDEA, ADA, imate način da se pozovete na zakon koji stiti disabled populaciju.

U vezi majke koja je pitala gde bi bilo bolje, i dalje tvrdim, ako već ima sansu za boravisne papire i iskustvo sa sistemom u USA, biće joj zasigurno bolje nego u Srbiji gde nema ni eclectic approach-e ni ABA metode placene od države, i još najgore ni sredinu koja će to dete podrzati kad malo poodraste pa nadalje. Ciba ako znate šta je bolje u Srbiji nego u USA za lecenje autizma kod dece, navedite.

Ja sam pronasla ovo
address: Centre For Early Autism Treatment
21 Laganvale Manor, Stranmillis
Belfast
BT9 5BE
category: Health > Alternative_Medicine

telephone: 028 90662651
Da li je to?

cao Kalimero,

Ne znam kako mi je promakao tvoj post. Jedno vreme sam strogo pratila da li ćeš se javiti posle pregleda 10. 2., ali nekako mi ipak promace.

Vidim da je tema otisla u drugom pravcu, sto je verovatno mnogo bolje i informativnije za tebe (nego kopanje po imunoloskim analizama).

ja samo mogu da kažem par stvari- ne razumem kako je imunolog zagkljucio da Filip ima problema sa jetrom. Iz rezultata koje si poslala ja to ne vidim, a i znaci autoimmunog hepatita su DRASTICNO razliciti od onoga sto ti opisujes.

Ipak, najviše me je pogodilo tvoje iskustvo i komentar doktora iz Palmoticeve. :-((. Citajuci to, ipak je najbolje da poslusas savete mamica koje znaju vise o tome, nego ceprkati po imunologiji. Ja samo da kažem da ne bih propustila da ponovim svakom Dr.-u cinjenicu da Filip ima problema sa varenjem i to javise onda kad se najlosije oseca.

Eto, Puno, puno sreće ti želim. Samo budi uporna i istrajna-sve će to biti u redu!!

Pozdrav i svim ostalim hrabrim mamama koje se javljaju na ovu temu da podele njihova NEPROCENLJIVA iskustva!

I još jedno pitanje za curice i ostale koje su u USA
Da li vam osiguranje pokriva ABA terapiju a ako ne koliko kosta, odprilike.
Hvala!

Kalimero,
Što se tiče pitanje o postavljanja granica djetetu sa posebnim potrebama, mislim da je to jedan bitan faktor u razvoju ove naše djece. Ne kažem da se mogu koristiti iste metode kao sa djecom tipicnog razvoja ili pak do iste mjere, ali da neka mjera mora postojati, u to sam 100% sigurna.
Čak šta vise, nasi terepeuti u tim ranim godinama od 18 mjeseci do 3 godine su nas upozoravali da ne spustamo standarde ponasanja pod isprikom 'on ne razumije'. Čak šta vise, nasoj djeci su 'visoki standardi' najveca pomoć. Od njih se mora ocekivati vise.

Ne znam jesi li imala priliku da poslusas, vidis ili procitas o Temple Grandin. Ona dosta često ponavlja kako je važno da nasa djeca znaju 'za red', za kulturno ponasanje, za postavljene granice.

Kako to da postignes? Tako sto manje objašnjavas, pojednostavis 'grdnju' (znaci nije to grdnja niti negativne kazne), sve dobro nagradis, vristis od sreće, napravis zurku od najmanje stvari i vise nego sto bi obično ali i loše ne ignorises već zaustavis u korjenu. I moj sin ide u time out kao i kcerka ali sa njim je sve jednostavnije. Poceo je sigurno sa tako 2-3 godine po 20tak sekudni, samo da se odvoji od centra zbivanja, da ako ništa drugo onda sa mojom dosljednoscu navikne da kad se desi to i to, desit će se onda neka konsekvenca.
Naravno da to u njihovim glavama ne mora da bude cisto zašto je bas tako ali je važno da nauce da je tako. Neće ih niko drugi u zivotu tetositi kao mi niti imati razumjevanja za njih kao mi. Ne smijemo ih staviti u poziciju da smo ih nespremne poslali u drustvo/skole gdje drugi nemaju dovoljno strpljenja za stvari koje se mogu popraviti.
ABA je zasnovan na pozitivnoj podrsci i ja opet kažem da je to kljuc. Ali isto tako, ako se ne uradi to što je 'ocekivano' od njih, nema nagrada koje dobiju kroz ABA. Znaci grdnja nije grdnja već jednostavno striktno neodstupanje od visokih ocekivanja za odredjenu vrstu ponasanja.

Pozdravcic svima u ovom separeu, u koji ja, iz metuzalemskih razloga ( čitaj: davno sam bila trudnica) nikako ne zalazim. Da nebi Curice,koja mi NAREDI da dodjem na ovu temu, obilazila bi oko ovog separea k'o slijepac. :))))))))))))))

Lijepo ste se raspisale, vidim palo je dosta korisnih prijedloga i savjeta, sto mi je jako drago. Da nebi, po ko zna koji put, iz početka ponavljala svoju zivotnu pricu marsiranja kroz autisticni svijet, napisat ću kratak sazetak. :)))))))))))))

Majka sam sincine od skoro 14 g koji je dijagnozovan sa autizmom u trecoj godini zivota.Zaklinjem se sa ABA terapijom koja nam je pomogla da izvucemo našeg junacinu iz mracnog svijeta.Veliki sam protivnik ukljucivanja biomedicinskih terapija i sedativa autisticnoj djeci,ali sam veliki pobornik prirodnog ciscenja organizma kod ovakve djece.

Moj junak je, gledajuci iz ove perspektive, prevazisao autizam. Ima svojih bubica,za razumjeti je musko je :)))))))))) , ali ga to ne sputava da ima jedan zdrav,normalan i sretan zivot, prepun aktivnosti, gdje ga mi ukljucujemo u sve moguće porodicne i van porodicne aspekte zivota. Muž i ja smo, od početka našeg putesestvija kroz autizam,zauzeli cvrst stav, od kog ne odstupamo ni milimetar, da nikad i nikome nećemo dozvoljeti da našeg sina sputava da dosegne neki cilj zbog toga sto je autistican.Mišljenja smo da, to što on ima dijagnozu, neznaci da nije u stanju nauciti mnoge stvari, već da on uci na malo drugaciji način nego mi.Pruzili smo mu sve moguće uslove da uci i napreduje u razvoju i rezultati su prevazisli sva nasa ocekivanja.

Nas cilj je da ga vidimo sa fakultetskom diplomom, i nimalo ne sumnjam da će on to postici.Nije bilo jednostavno postici sve ovo.U, njegov uspjeh i napredak,utkali smo skoro 14 g selektivnog rada,jer smo osjetili da nešto nije bilo uredu sa njime od rođenja.Odrekli smo se dosta toga u zivotu da bi sin imao uslove za napredak u razvoju i imamo moto da nikad ne gledamo unazad, već samo naprijed.

Moj sin, na sreću, nikad nije imao problema sa epilepsijom, ali ima druge zdravstvene probleme koji nemaju vezu sa autizmom. Zbog svega ovog smo se okrenuli iskljucivo prirodnoj ishrani, bez pesticida, prehrambenih boja i bez hrane koja je fabricki obradjena.

Koji su uzroci autizma, teško je reci, jer je svaki slučaj individualan. U nasem slučaju se radi o nasljednom autizmu, sin ima mutaciju na 15tom hromozomu, koju smo otkrili DNA analizom.

I za kraj ću opet ponoviti samu sebe, po ko zna koji puta. Jezim se kad procitam, ili čujem, kako su autisticna djeca bolesna i da je autizam bolest. Autizam NIJE BOLEST, već je STANJE SVIJESTI (MOZGA) za koji nema lijeka, ali postoje edukativne terapije, koje mogu pomoći autisticnim osobama da jednog dana prevazidju isti i izadju iz njegovog mraka.

Volite svoju djecu bezgranicno i uzivajte gledajuci ih kako rastu i napreduju u razvoju. Okrenite se svojim porodicama i nedopustite da dijagnoza autizma preovlada vasim zivotima. Odvojite vrijeme za razgovor uz casu vina ili solju caja sa svojim supruznicima,ne zapostavljajte odnose i komunikaciju sa njima. Ukljucite ih u sve aspekte edukacije vase djece i u donosenje odluka o njihovom skolovanju i terapijama.

Sarena Lazo, sretno ti u novoj avanturi poslijeponocnog dojenja i mijenjanja pelena. :))))))))))))))

Držim vam palce svima i iskreno se nadam da ćete svi, kao sto smo i mi, vidjeti svoju djecu kako izlaze iz zacaranog tunela i koracaju svijetom sretni, veseli i zadovoljni.

Pozdrav za sve divne mame :)

Samo sam zeljela da podijelim sa vama clanak koji me obradovao.Lijepo je vidjeti još jedan dokaz da je autizam stanje mozga a ne bolest i da u slučajevima kao sto je ovaj,čak otvara jedna sasvim nova vrata i daje mogućnosti za uspjeh !

Genije oduševljava naučnike
Ima 12 godina i razvija svoju teoriju o nastanku svemira

Dvanaestogodišnji Jacob Barnett iz Indiane je čudo od djeteta. Svojom inteligencijom i znanjem iz matematike naprosto je zadivio univerzitetske profesore. Štaviše, on razvija vlastitu teoriju o nastanku svemira.

Jacob Barnettiz
Jacob Barnett je autističan, tačnije pati od Aspergerovog sindroma, poremećaja kojeg karakterizuju poteškoće u društvenoj interakciji i ograničeni, stereotipni interesi i aktivnosti.

Međutim, njegova bolest ga ne sprječava da se bavi onime što najviše voli - matematikom i fizikom. Dječak ima koeficijent inteligencije 170, dakle veći nego što je imao Einstein.

Sam je učio računati, algebru, geometriju i trigonometriju, a sve to je savladao za samo sedam dana. Sada školske kolege jedino od njega traže pomoć kada im je potrebno dodatno objašnjenje iz neke matematičke oblasti.

No, osim što nakon nastave pomaže kolegama koji imaju problema s matematikom, on radi i na vlastitom projektu - „proširenoj verziji Einsteinove teorije relativnosti”.

Upravo teoriju na kojoj je radio njegova majka je poslala Institutu za napredne studije i sama nesigurna da li njen sin govori gluposti ili je zaista genije.

Teoriju je proučio i analizirao professor Scott Tremaine, svjetski poznati stručnjak sa Instituta za astrofiziku, i potvrdio autentičnost dječakove teorije.

„Impresioniran sam Jacobovim interesom za fiziku i svime što je do sada naučio. Teorija na kojoj on radi uključuje nekoliko najvećih problema u astrofizici i teorijskoj fizici. Onaj ko uspije riješiti to sigurno bi trebao biti odlikovan Nobelovom nagradom”, napisao je profesor Tremaine u e-mailu koji je poslao porodici dječaka, prenose strani mediji.

Roditelji dječaka još ne mogu povjerovati u to da je njihov sin pravi genije. Ističu kako niko u njihovim porodicama nije dobar matematičar, te čak i ne razumiju svog sina kad im počne pričati o matematičkim problemima.

Majka je ispričala da je Jacobu dijagnosticiran blaži oblik autizma, nakon što su ga, kada je imao dvije godine, odveli doktoru jer nije progovarao niti riječi.

Ubrzo su primijetili njegove sklonosti prema drugačijem vidu izražavanja, iako je uskoro počeo i govoriti. Naime, čim bi pronašao papir i olovku počeo bi iscrtavati složene geometrijske oblike, rano je naučio računati, a nerijetko je po prozorima ispisivao jednačine i rješavao ih.

Sa osam godina Jacob je išao na predavanja iz astrofizike na Univerzitetu Purdue u Indianapolisu. Vjerovali ili ne, ali studenti koji su više od 10 godina stariji od njega, tražili su da im pomogne i objasni pojedine zadatke.

Profesori na univerzitetu svjesni su da podučavaju dječaka koji je pravi genije i tvrde da s njim mogu razgovarati kao sa sebi ravnim, jer ima širok spektar znanja.

Dječak zbog opterećenosti matematikom i fizikom ne može spavati noću, jer neprestano vidi brojeve. Međutim, on tvrdi da to njemu nije problem. Neprospavane noći koristi za razvijanje svoje teorije o velikom prasku.

On bi uskoro mogao postati i istraživač na univerzitetu i dobijati novac za taj posao.

clanak preuzet za sa-ex :)

Q&A sa Temple Grandin

http://instantteleseminar.com/?eventid=18441264

vrlo korisno

Ne mogu nikome pomoći (na moju zalost)ali možda će nekome pomoći ovaj link http://www.lekovitobilje.rs/reč-travara/bozidar-arsic-petrovac-i-propolis-pobeduju-epilepsiju/

Drage majke želim vam svu sreću ovoga sveta i da vasoj decici bude svakim danom sve bolje.

POzdrav svima, evo me sa vestima kod nas.
Gala, bili smo juče kod Bojanina, radi sa još dve mlade devojke. S jednom od njih je Filip ostvario kontakt, i ponasao se fenomenalno. Covek je redjao kocke i prvio kulu, zatim je rusio, pa donosio kocke i profesoru i meni i ovoj devojci. Onda je sve vreme gledao u oci, i saradjivao skoroz. Bojanin je rekao da za sada ovo nema veze sa autizmom, i da je on jedno zdravo dete koje se zaglavilo sa govorom a shodno s tim i sa razumevanjem. Dalje, dao je preporuku za dalji rad sa akcentom na igrama ritmike i imitiranja. Zakazao je kontrolu u septembru i bio bas onako pun optimizma u vezi sa Filipom.
Elem, moram da priznam da sam se i ja primila na pricu i već mi je u glavi bilo da sam eto stvarno preterala sa brigom oko njegovog stanja i resim da odmah sidjem na drugi sprat Beogradjenke gde se nalazi jedna velika prodavnica igracaka i kupim Filipu neku igracku. Tu je već bilo prvo razocaranje. Naime, zamislite prodavnicu gde neme šta nema, pocev od tobogana, ljuljaski, raznih kucica, automobila i motora, bicikli, pa milion nekih kocki, sareno gde god pogledas, e sad Filip ništa od toga, ali ništa nije hteo ni da pogleda, zalepio se za pokretne stepenice i bukvalno je hteo da dozivi nervni slom kad sam pokusala da ga odvojim od stepenica i odvedem u prodavnicu.
Ništa, vratimo se mi kuci, on nekako zaspi, i probudi se ranom zorom. Nije hteo ni da spava, ni da jede, ništa mu se celo jutro ne ugadja, a mi smo danas imali kontrolu kod dr. Selakovic. Sve u svemu, kad smo usli kod nje Filip se do te mere ponasao bizarno da ova nije mogla da veruje kad je procitala izvestaj prof. Bojanina. MA nije hteo da je pogleda, i ne samo sto okrene glavu kad ga doktorka uhvati za ruke,nego i zazmuri da je slučajno ne vidi, onda je poceo da se smeje bez razloga ko lud,i da se igra tako što udari glavom o zid, pa ode do prozora, provuce se ispod stolice, pa sve ispočetka, ma katastrofa. Ona je to odmah povezala sa ishranom i predlozila da uradimo test intolerancije IgG na 90 nekih namernica, i Organix test, pa bi u zavisnosti od rezultata uvela terapiju sa vitaminom B12 koji se uzima nazalno.
I tako me Filip za dva dana digao do neba samo da bi nakon toga jače i bolnije tresnula ponovo na zemlju.
Takođe, zaboravila sam da vam pomenem još jedno cudo koje je izveo pre dve nedelje, imamo neki mali ksilofon (valjda se tako zove, kao mali klavircic) i on vam je podigao prstic i udarajuci po dirkama tecno izbrojao do pet, i to ponovio još par puta, on koji ne zna ni kako se zove, broji tecno. Kad sam danas to rekla Selakovicki, rekla mi je da je najverovatnije to zapamtio kao pesmicu.
U međuvremenu, moja sestra je uspostavila kontakt sa g-djom Kimberly Wroblewski iz CEAT-a (kontakt koji mi je ostavila lasta). Žena je bila vrlo otvorena po pitanju svega. Oni već 17 godina rade sa decom i nesumljivo je da imaju puno iskustva, ali ona je preporucila i još neke klinike u Londonu koje su i jače nego njihova. Oni sami ne rade procenu dece i ne daju dijagnoze, ali su spremni da rade gde god ih pozovu. Tako, rekla je da bi dosli kod nas kuci. radile bi dva dana po sest sati, dale bi program rada, i tako bi dolazile svake deset nedelje. U međuvremenu bi se vidjali na skypu, ili već nekako. E sad, jedan sat rada kosta 80 funti, plus avion, plus smestaj i hrana, pa bi nas jedan dolazak iskostao minimalno 1500 eura. Vrlo skupo, za naše uslove, ali videcemo...
Bas sam se raspisala, veliki pozdrav

nema mnogo veze sa vasom diskusijom ali ima sa autizmom. danas je objavljen clanak o najnovijoj studiji u Journal of Pediatrics (americki). Nije ništa toliko novo ali možda nekome bude zanimljivo i korisno:

http://www.npr.org/blogs/health/2011/04/28/135809890/test-flags-babies-with-autism-but-also-feeds-false-ala... ms?sc=fb&cc=fp

Nije Dete ima 13.meseci ,sve je bilo ok.dok Nismo otisli na put u Hrvatsku i Srbiju.Poceo je manje da prica,ne ostvaruje Veliki Kontakt ocima SA drugom sa mnom da,ne odvaja se od mene ,pruza mi ruke da GA uzmem,pokazuje rukom kad hoće nešto,imitira ,smeje se kad mu se smejem,sve zna da uradi šta mu kažem,Nekad neće da se okrece kad GA zovem.Kad smo se vratili u Nemacku posle mesec ipo Dana zaboravio je Babu i dedu.Dosta se smeje i hipetaktivan je,igra se SA kucom,mai lutkice,ljubi ih.Nekad se smeje Sam SA sobom i place.Prica Sam SA sobom.Problem je da neće ni kod koga samo uz mene.Procitala Sam pa me je uplasilo ,on se nekad klati i skace u mestu da nije autiza.Ujutro kad se probudi kao da me ne poznaje i onda u toku Dana ok.i navece opet isto kad treba da spava postaje hipetaktivan mnogo se plasim da nije autiza.Kad GA golicam smeje se kad napravim grimasu smeje se,Al kod oca isto neće.Primecuje druge ljude i decu al samo to.Molim vas ako neko zna da li je to normalno ili ne,drzi kasiku sa.,pije vodu Sam,mirise cvece,odusevi se kad vidi nešto zanimljivo.