Već sam napisao ovde svojevremeno - skurci se meni nešto ova država, i pricam sa ortakom, on je rođen u stutgartu, cale tamo imao neki small business (dakle nisu bas bili baba-sere), on isto tamo sljakao neki regularan pos'o (tehnicka srednja neka) - i vrati se 'vamo, mislim da je ovde još sloba drmao - on se vrati ovde... u malu kucu, da nadje pos'o (nasao ga je relativno brzo - i to neki „levi”).
uglavnom, ja se izdepresirao na državu ovde - i pricamo, i reko' - jbs mi sve odo u 3 p..lepe materine - sqrcili su mi se ovi ovde ludaci - i on kaže vrlo dobru recenicu - o.k. ako te vuce - idi - ali pazi dobro, i razmisli jako dobro pre nego sto odes - gde si to krenuo, i po šta si to krenuo tamo gde budes otisao.
posto masa ljudi ode „samo da odem” - bez nekog jasnog plana, čak i bez definicije - a šta ti to konkretno smeta ovde, i bez analize - a da li to, konkretno - ima „tamo negde”?
i tako.

*čak i u hong kongu, u svakom momentu, čak i kada je oblacno - znao sam nepogresivo gde je zapad, tamo među onim zgradama visokim po sto /parsto metara, udaljenim par metara jedna od druge, gde vidis samo fragment neba. a i 'vamo preko u shenzhenu.

„Grč jer nisi u svom krdu, vjecitio ustraseni.
Slažete se?”

Svaki slučaj za sebe - nema opsteg za sve.

Bilo je toga u početku kad se otislo iz porodicnog gnezda a potom
sve redje. Kada se steklo svoje 'gnezdo' nostalgija je potisnuta
na dopustenu meru. Ne može se sedeti na istoj stolici istovremeno.
Ovo posebno za gastarbajtere & iseljenike koji nikako da rasciste sa
sobom gde da se skrase, sto negativno utice na njihove potomke.

Toliko ovim povodom...

skoljka ja radim već neko vrijeme na tome da se „vratim”.
Ne bas od kud sam posao već bih da odem gdje je malo ljepse i toplije.
Gledam neko veće imanje u juznoj Sloveniji ili Hrv. Istri.
Živio sam nekad par nekoliko god. u Istri. Odem tako tamo kao i prošle god. i prosetam Rijekom, na nekoj terasi narucim neko pice i tako posmatram ljude, arhitekturu, gradske golubove.. odem onda do gradske pijace.. ma neki osjecaj šta znam.

Ima tamo na Balkanu nešto.
Bio sam u Norveskoj i jedna Norvezanka mi kaže da je bila svuda u svijetu ali nigdje tako lijepo kao tih par dana kod nas.

-

ja ću se vratiti 100%, ali samo kada se penzionisem. ne mogu i ne želim ni da zamislim starost u Americi. to je bolje ubiti se odmah.

a te varijante da se vratis pa trazis posao, ili otvaras neki svoj biznis dok si još mladji, zaj*ebi! to ne vredi. to je samo stres i glavobolja. mislim može se, ali po koju cenu? čak i da imaš vezu i da te ceka dobar posao na gotovo kad se vratis, ni to se ne isplati.

tamo odakle smo mi nazalost neće nikada biti dobro, i zato je tamo OK samo ljudima koji dodju sa strane i ne zavise ni na koji način od tog sistema, ni od ekonomije i drustva.

Skoljka kad nabavis te koke, doći ću da odnesem koje jaje

Imam ribe, golubove, macu i kokosi :))
Jaja naravno ne kupujemo.
Ima ovdje jedan Njemac ima farmu za uzgoj pilica, ono dodju stari jedan dan i odlaze ugojeni za mjesec-dva.
Odem kod njega reko daj mi tih par pilica, svi zuti.
Da mi 6 kom, i napreduju brzo stvarno.. i jedna koka ostala nekako mala i još sepa na jednu nogu.
Sve je druge koke zayebavale, nedaju da jede sa njima, kad produ pored coknu je..
Nisam znao da su kokosi tako agresivne.
Žena htjela sa tom sepavom u lonac al ja ne dam.
I ta mala koka negdje u proljece prošle god. prokvocala.
Hajde drz-nedaj da joj sakupimo jaja koja su kao oplodjena.
Izlegla 12 pilica i svih 12 izvela i sacuvala.
Iako mala i sepava ali jurila vece kokosi od sebe.
Ovi njeni 12 odrasli al još uvijek se drzali u njenoj blizini.
Majka ali neće ih blizu, tuce ih kako se priblize.
Nije mi jasna ta kokosija filozofija al hajde.
I u kokosinjcu imaju precke na kojima spavaju i uvijek jedan njen odrastao gleda da sjedne pored, nekad ga pusti ali uglavnom tjera od sebe.

Natao problem jer ima nekih 10-tak kokosiju ali sad 3 pijevca.
Predivni, neznas koji je ljepsi od koga.
Žena hoće dva u lonac ja kažem ja ti tu supu jesti neću.
Al dosta velik ja to problem jer kokosi njih 3 nebi mogle izdrzat.
I tako vratim se jedan dan kuci i vidim samo jedan pijevac, dva fale. Ni danas ne pitam ništa ženu.

Prije ovih pijevaca imali smo jednog bas pravi, veliki pijevac.
Kad udjem u taj dio dvorista u ogradi (kokosi su slobodne kao i golubovi) sjate se oko mene a njemu bas nije pravo pa me napadao.
Jedna komsinka se opet zalila da je preglasan, sto stvarno i bilo.
Javlja se još prije 4 sata ujutro i iako zatvoren u kokosnjcu možeš ga cut na 200 metara.
Pitam jednog Njemca stanuje dalje, isto ima kokosi reko hoćeš da ti dam pijevca, pogleda ga i kaže može.
Reko dodji oko 22:00 pa ga nosi.
Odemo ja i žena uvece do kokosinjca i uhvatimo ga i stavimo u veliku kartonsku kutiju dok ovaj dodje.
Odmicem se od kutije a on bas tuzno nešto zbori u onoj mracnoj kutiji.
Kažem ženi, ne mogu tako da ga dam. Odem do kutije i odnesem nazad u kokosima u kokosinjac. Nazovem Njemca i kažem da netreba da dolazi.

I tako prošlo par dana, rece mi žena da je vidjela kako skace na kokos i to nekoliko put zaredom. Bio je stvarno krupan i jak, bilo mi zao one male kokosi. I tako rijesim. Zovem onog Njemca i reko dolazi po onog pijevca.

-

Nije Hrvatica, ni Srbijanka, ni Njemica.

-

verovano si je zato i birao, jer je krvolocna, jer nikad se ne zna kad ćete morati opet da krenete da koljete Srbe. :)))