Marko,

matori, proja ti je prelaka da napravis sam. moja žena pravi non stop.

Ne znam tačno šta mi se jede, jer mi bas dosta kuvamo nasu klopu tako da manje vise ničega nisam bas zeljna. Možda i ja dobrog rostilja to je najteze rekreirati u kucnoj radinosti.

A sto smo u Bg-u otkrili odličan rostilj - Savcic, na Slaviji u Kralja Milutina. Fenomenalan. Toplo preporucujem. Meni je dosta bolji od Waltera, možda samo za nijasnu preslan.

Nego, Marko ako hoćeš super recept za proju sa sirom i ostavicu ga ovde. Bas je laka da se napravi a ne gusi kao neke proje zato što ne ide klasicno brasno već mesavina kukuruzne polente i griza sto joj daje ratsresitost koja nekad fali klasicnim priojama.

krtolov kacamak

Vremena se menjaju a uporedno i sve ostalo.

Svojevremeno 60-ih na Terazijama u ekspres restoranu „Atina”, jedino
mesto gde se pored svega ostalog prodavao kacamak. Ne samo za
dorucak,već ga bilo tokom celog dana. Dusu dalo za plitke dzepove
pa se moglo piosti i dve porcije.
Osim toga bio nekakav restoran-menza 'Bosna„ u ul. Majke Jevrosime
poznat sa specijalitetima za sirotinju raju radnike i skolarce.
Uglavnom corbast pasulj, 'klot'- bez mesa ili sa mesom, gust sa
ili bez konasice, a hleba koliko ko može pojesti - u četvrtkama.

'stara dobra vremena'.

p.s. kasnije se moglo odlaziti i u one koji su bili 'na glasu'.”

šta mi se prijede - to napravim.
u aziji kad sam bio - bilo je malo teško (t.j. - NEMA) za poneke ingridijentze. -al dobro - prilagodis se, pa krljas to što ima lokalno. Realno, klopa kod tajaca mi se skroz svidela, uz par nekih nedostataka.
Recimo upravo klopam presnu posoljenu skusu, posoljenu i polivenu limunom, sa par sireva, nekim kuvanim hlebom od razenog i psenicnog brasna koji sam napravio sam (i tu skusu sam napravio sam, a da sam u nekom primorju - i uhvatio bi je sam :) ), sveza feferona, i pijuckam, pravo da ti kažem ni ne znam da li je cabernet ili merlot od mog omiljenog vinara iz sremskih karlovaca. proslogodisnje. (odlično).
mada... meso kod kineza mi je bilo... paa - kao iz aldija u nemackoj - ili kao iz lidla u srbiji. nisam uspeo da nađempristojno meso (iako sam uspeo da nađempreskupo) u 14milionskom gradu...
uglavnom, skoro sve od klope (umem da) napravim sam - tako da mi to nikad nije bio problem (osim ingridijentza kad sam negde daleko).

ja se to malo salim
u vezi kacamaka, polente, pure stvar je u tome sto je to nekad bilo mnogo ukusnije nego sada
tako da npr svi u americi znaju da italijani 'vole' polentu ali niko ne shvata zašto
ne znam u cemu je razlika (vjerovatno u kukuruzu) ali to nešto je cinilo svu razliku
danasnji kukuruzi nisu vise kao nekad (u doba mog djetinjstva ) što se ukusa tiče , čak I oni koje reklamiraju kao secerac , visokokvalietni polutvrdunac itd

OK, evo recepta za proju sa sirom koju ja pravim. Ovo je pola mere, za manju proju..ja sam mišljenja da se i najbolja proja osusi posle 2 dana pa zašto bacati.

Ja je pravim u standardom kanadskom pan-u 9X13 sto je oko 33X23cm ali ako volis da proja bude bas visoka uzmi manju tepsiju jer ipak je ovo pola mere.

Suvi sastojci:

-100 gr kukurizne palente (ono zuto krupnijeg zrna, ovde se to zove cornmeal)
-100 gr griza (wheatlets)
- 1/2 kasicie praska za pecivo
- 1/2 kasicice sode bikarbone (ne preskakati ovaj sastojak jer soda pomaze da proja ne gusi)
- soli u zavisnosti od sira koji stavljas. Sto je slaniji to manje soli, ali čak i ako je sir vrlo malo slan ja ne bih isla preko 1 kasicice soli

Umesati sve ove suve sastojke.

Vlazni sastojci:

- 3 jaja se izmute tek toliko da se sjedine, može i rukom
- 300 ml kiselog mleka, pavlake ili jogurta (bilo šta od ova 3 ili može i kombinacija, ja najcesce pomesam kiselo mleko i pavlaku onako da bude tecno kao jogurt...stvarno svejedno, smao da bude u totalu 300)
- oko 50-100 ml ulja
- 300 gr belog sira (može i malo manje, ko voli blagu). E sad, ja volim stari, ovciji beli sir, meni je bugarski ovciji sir VRH i mislim da takvi sirevi dalju bolji smek i proji i gibanici ali može i feta ili bilo koji beli sir koji volite ili nađete Samo paziti na kolicinu soli. Ja, recimo, uz bugarski beli ne stavim ni malo soli.

Pomesati vlazne sastojke sa suvim, obloziti tepsiju papirom za pecenje i staviti da se pece na 180C oko 30 ak do 40 min (obavezno proveriti na 30 jer ovo je 1/2 mere), zavisno od rerne. Ja proju ne stavljam na fen da se ne bi isusila.

@vodena: Moj recept je malo sličan ali opet razlicit. U proju i gibanicu ide i kisela voda, ulje može ali ja ga ne volim. Izbegavam svaku vrstu masnoce bilo kojeg oblika tako da ne stavljam ni pavlaku a ni bilo kakav beli mrs. Sir obavezno ovciji ili koziji, kravlji je ako se nema drugog. Inače ja sam pobornik ovce i koze a ne krave. Što se tiče brasna kod mene ide pola palente (kukuruzne) i pola kukuruznog brasna. Nema mesta psenici u proji. Jedno ili dva jaja (ne vise).

Sule, ono sto tebi radi kisela voda, ovde radi soda bikarbona. Ali, ima 100 recepata i po meni je jedino bitno da ti ne treba hitna pomoć da izvlaci proju iz grla ukoliko nemas 1l vode pored sebe. A probala sam i takve proje, lol.

@vodena: Mi nikako da shvatimo da je nasa kuhinja izuzetno siromasna i bedna. Da nam nije bilo okupatora jeli bismo šta? Da nije bilo Madjara, Nemaca, Turaka i ostalih? Nema tu bas nekih autohtonih jela i slično. Nismo mi bas tako bitni. Pa pogledajte samo šta na turskom znaci sarma, dolma i slično, čiji je paprikas ili gulas? Pa i Italijani se ponose pizzom koja je zapravo nastala kao otpad sa trpeza bogatih. Dakle, otpad otpadu. Englezi su izmislili bifteke ili slično ali to nije jeo John Doe koji je terao krave po njivi nego njegov King. Francuska kuhinja isto potekla od kraljeva pa posle se dohvatila i sirotinja iste kad joj je postalo dostupno. Shvatate li vi da su do samo pre sto godina ljudi imali jedva da jedu a da ne biraju šta? Hrana nije bila za svakoga. Samo za elitu. I sad odjednom velicanje proje, kupusa i kacamaka kao vrhunskog uzitka? Idi molim te, da se sledis od gluposti. I sad da mi neko pomene poparu da se userem od muke...

Ih, sto si ti ozbiljno shvatio ovu domaćicku razmenu recepata, pa otisao do jelovnika francuske burzoazije, lol:)

Ovde na zapadu nam je biftek možda i vise pred ocima nego proja, a svi ili vecina imamo u sebi negde fiksirana secanja na detinjstvo i neke stvari vezane za njega jer to ne možemo ovde da kupimo ili vratimo, bez obzira koliko para imamo. Otuda i secanja na proju, expres restorane, itd.

@vodena: Nisam ozbiljno shvatio posebno nego tako razmišljam. Tako je bilo iz moje perspektive. Do pre neki mesec sam isto tako mislio o svojem detinjstvu a onda mi se (kako Buda rece) desilo prosvetljenje. Nije bas Nirvana (kako on sam kaže) ali prilično blisko iskustvo, Jednostavno sam se „prosvetlio” i shvatio da je to sve nekako bezveze. Proslost ostavi tamo gde joj je mesto u najkracem.

sule, mislim da nisi ni blizu prosvetljenja, jer mislim da imaš standardni problem kao i svi drugi ljudi, t.j. vecina - a to je da nisi skontao da je sve, ama bas sve as-is. bez ikakve definicije, i potrebe objašnjavanja. recimo tu ima par staraca na diskusiji koji su pajseri, i to je tako kako je. totalno nema potrebe analizirati kako/zašto i tako to. naprosto pajseri su. tako je to :)
mislim, ljudi koji su skontali neke tu detalje, a koje sam lično upoznao za zivota - bez izuzetka, su blagi. i to izbija iz njih, i svake njihove reci i dela. naprosto takvi su. -ti, iako se neretko apsolutno slazem u iznetim stavovima, to nekako uvek saopštis sa vidnom dozom agresije ili besa. mislim nije ni jedno ni drugo, ali ne pada mi na pamet prigodniji izraz. -naprosto - nije to „evo tako vam je to rodjaci moji maleni” - nego je „tako vam je to rodjaci moji maleni, zarez, sunce li vam psujem maleno”. (recimo).

*kapiram da je steak ili pljesak od buffala do-jaja. za ko ume, i ima uslova da napravi. (tipa rernica od petstotinak stepeni, recimo).
ja napravih evo 'leba od razenog krupnog i psenicnog brasna, i neku juhicu gustu od povrca. sutra ću verovatno neku pizzu da zamesim. ako ne zaboravim :)

lično volim da pravim klopu, volim da klopam to što napravim, jer uvek iskidam, bez izuzetka, i volim i da pravim za drugare.
koliko volim da jedem i pijem - morao bi imati sto kila - a nemam. jerbo sam i fizicki aktivan, a i kad se razvalim jedan dan od klope - onda najcesce sutradan ne jedem ništa.
neretko jedem jednom, tu i tamo dva puta dnevno. evo danas sam klopao čak 3 x, ali bila je iznimna situacija - bio sam jutros sa gitarosom da kupi gitaru do grada (kupio je, ali u mudima jedne žene...) pa sam skoknuo kod andjelka pekara gde sam krljao burek kao klinac srednjoskolac (u balkanskoj), pa sam kupio 400g bureka sa sirom i poj'o...
onda sam oko pet pojeo tanjir guste juhice gorepomenute od krompira, cvekle, i još pokojeg povrca. onda sam otisao da napravim krug oko bloka, i popio pivo napolju u parkicu. i onda sam kucama se naklopao ovog 'leba sto sam ispek'o, i neki prsut slovenacki, sremacku slaninu, neke sireve, i evo deljem drugo pivo...
ali to je bas bas retka situacija. najcesce jedem jednom dnevno.

ukusi vezano za hranu je siroka tema , mnogo faktora utice kao npr to što si naveo nepouzdanost sjecanja , momentalna raspoloženja/stepen gladi , uzrast , navike , individualne razlike , stepen prosvjetljenja..

u slučaju palente/kacamaka vjerovatno nije slučajno što se , kao sto rece Marko , jeo pretezno u sjevernoj Italiji a u bivšoj yu vazio za specijalitet u planinskim krajevima (vjerovatno se pravio od lokalnih vrsta kukuruza ). I neke druge vrste hrane su bile posebnog okusa (da ne kažem ukusnije) kada su dolazile s planinskih podrucja kao npr krompir, mlijecni proizvodi , meso odredenih zivotinja .
to što kažeš za nasu siromasnu kuhinju , grjesis .
jela jesu bila jednostavna , kao većinom u evropi , ali kvaliet/ukus namirnica je bio iznad standarda mnogih sjevernih i zapadnih evropskih zemalja zbog klime I geogr.polozaja .
(pricam u proslom vremenu jer ne znam kako je u posljednjih 20-30 god )

steta je to izgubiti jer kada se izgubi ljudi će samo još vise da jedu , jer hranom slabijeg kvaliteta se teze stvarno nahraniti/zadovoljiti I onda su samo vise opsjednuti istom.

pored toga sto smatram da kukuruz nije isti kao nekad smatram to I za banane .Banane koje sam jela do npr 8.godine zivota su bile mnogo ukusnije nego ove danas I ne vjerujem da umišljam.

meni se Toblerone nisu svidjale ni kao detetu. bez veze su mi te cokolade u koje stavljaju med, karamel ili kikiriki. to ne lezi mom ukusu. po meni, zna se šta je prava cokolada. a to Toblerone nisu.

ja sam primetio recimo da Milka cokolade kad se donesu iz Srbije u Ameriku promeni im se ukus. ne znam da li ima neke veze sa tim sto lete na velikoj visini avionom, vazdusni pritisak, zracenje na rengenu ili šta već, ali bas dosta izgube na ukusu dok stignu do Amerike.

Šta meni nedostaje? Pa prvo mi nedostaju przena jaja za dorucak ali ne ova providna nego ona seljacka koja su skoro crvena a ne bledo zuta, skoro bela. Sa tim naravno ide sir i slično. Možda ona seljacka slaninica ali vrlo malo. Pošto nisam veliki ili uopste ljubitelj mesa nedostaju mi sledeće stvari. Nedostaju mi pecurke iskreno receno. Vrganji, mlecnjace i one sto rastu između sljiva koje smo znali da beremo i samo bacimo na plocu od Smederevca (sporeta). Nedostaju mi lepinje iz furune koje su onako zasecene u sredini da se bolje ispeku. Nedostaje mi pasulj prebranac, mladi krompir, pecene paprike sa belim lukom i tako to.

kakva su to crvena jaja? to nikad nisam video, ni čuo, a proveo sam skoro svako leto na selu kao klinac.

Marko bilo je Milki i pre Ante Markovica, ima ih i ovde u USA, ali nisu tako dobre i ukusne kao one u Evropi. definitivno ima razlike.

ne znam. ja bukvalno sve sam pravim, i prilično mi dobro ide.

bas su u toku radovi (bas pre par sati donesoh gredice u gajbu) - pravim ono neko kithcen island/cart. mnogo mi je mala ova kuhinja ovde u novoj gajbi.bas mi fali prostora.
napravicu gornju plocu na sarku da se otvara, i ispod plitki sanduk - da stavim nozekanje i tako neke gluposti koje retko koristim, i još dva-tri spratica. videcu kad sklopim ugrubo. nosece 5x8 gredice, ono ostalo paletna daska/krovne letve. ploca od nekog univera sto sam svojevremeno napravio radni sto za komp.
*a što ne napravis prebranac. koliko se secam onaj krupni pasulj u germaniji je kao i ovde u srbiji - uvoz - iz kine :)

to se zove kupus ribanac.

„Pre neku godinu, dodje meni zelja da probam
kupus kiseli.”

Markane, kiseli kupue se može spremati na vise nacina. Onaj u prodavnici uglavnom u kratkom roku tako što se dodaje sirce
koje ubrzava proces. Za domaći i za svoj ukus, treba vise vremena,a osim toga 2-3 puta pretace. Ovo iz razloga što se so koncentrise pri dnu i treba vremena da se ravnomerno izjednaci.
Da bi kupus dobio 'zlatnu boju' poželjno je staciti zutog kukuruza u zrnu. Inače obicavao sam staviti po neku dunju i koren od rena.
Dunja je dotrajala pa sam zasadio novu,pa treba cekati par godina
do ploda. Zato je poželjno imati podrum u kojem se osim kupusa može odrzati i zimnica koju takođe pripremamo i može trajati godinama.
Rasol je veoma lekovit,ali ga zbog soli povremeno popiti po jedan
dcl. Osim toga je preporucljiv za prociscavanje zeludca i creva,
tako što se u nekoliko minuta popije pola litra. Posle toga se
stomak sasvim procisti, ali za divno cudo neoseca se tegoba kao
kad je u pitanju 'zitko-seritis' ;-) već naprotiv.

p.s. Obzirom da ima vise vrsta kupusa, za kiseljenje treba znati
koju vrstu nabaviti, i u koje doba godine početi sa kiseljenjem.

Možeš bre da stavis bilo šta - stos je da naprosto sve bude potopljeno dole - dakle da nema dodir sa vazduhom/kiseonikom.
Pošto samu fermentaciju/vrenje vrse tzv mlecne bakterije - koje su anaerobne - ne treba im kiseonik iz vazduha, a delovi koji dospeju u vazduh / isplivaju gore, imaju sanse da na njima pocnu da se odigravaju neki drugi procesi (tipa skupljanje i razvoj plesni - koje su svuda u vazduhu) i t.d.
Tako da je, u tom smislu, po meni, bolje imati i plastiku (tipa oni baloni za vodu), a naročito staklo - nego neko kamenje, posto je svaki kamen neki mineral, koji možda može i hemijski da reaguje sa rastvorom NaCl, i kasnije sa kiselinom, koju će te bakterije da proizvedu. (recimo ako „uberes” kamen na kopaoniku, i ako je vrlo tezak i taman - imaš svu sansu da si doneo zeljeznu rudu, koja će sigurno odreagovati. doduse, ne mora da znači da će odreagovati stetno po ljudski organizam.
ne moras ni onaj koren da izdubis, možeš samo da ga zaravnas/eventualno skines spoljnji sloj listova - da dodjes do dela biljke gde je sve „cisto” - posto je on prakticno istog sastava kao i cela biljka, i bakterije će, kada se razviju i na njemu izvrsiti to što rade (na celuloznim vlaknima). Takodjer, nema potrebe ni da pretaces rasol, posto na taj način samo povecavas mogućnost da prilikom manipulacije zagadis sve to.
Imaj uvek cistu posudu / bure ili već u šta ćeš da stavis, i ciste ruke (možeš one gumene duboke rukavice za domaćinstvo, pa pre cele akcije, „operes ruke” - sa tim rukavicama na rukama.

Lično par puta kad sam pravio, sam prosuo obično suncokretovo ulje - tako da ga apsolutno izoluje od vazduha, posto za to vreme od kad se stavi, pa dok se ne potrosi, nema sanse da se to ulje uzegne. -fazon kao sto vinari koriste parafinsko ulje da zapecate vino u rezervoarima odozgo. Ni jedna glavica mi nije nikad istrulila.
So inače sluzi kao konzervans u smislu aerobnih bakterija i ostale mikro-ekipe koja voli vazduh.
dakle bitno: potrebna kolicina soli, i da sve (kao i sa bilo kojom drugom fermentacijom) sve bude cisto.

Ajde mrsh' na temu iznad! Nemoj da se*rete sad na sve strane. Ser*ite na jednom mestu. :))))