Srpske narodne poslovice i izreke
A
Ako drugog poštuješ za sebe ne brini.

Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.

Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.

Ako ne počneš, nećeš ni završiti

Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.

Ako želiš jezgro, slomi ljusku.

Ako želiš izgubiti prijatelja, posudi mu novac.

Ako ih ne možeš pobediti pridruži im se.

Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.

B
Bez alata nema ni zanata.

Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.

Blago onom ko se tuđom štetom opameti, a teško onom koji svojom mora

Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.

Bogata je teško darovati, sita gosta još teže častiti.

Bolje ikad nego nikad.

Bolje je u kolibi pevati nego u dvoru plakati.

Bolje suv hleb s poštenjem nego kolač s nepoštenjem.

Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.

Bog je spor, ali dostižan.

Bol se savlada strpljivošću.

Brat je mio ma koje vere bio.

V
Vreme je najveći gospodar.

Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada.

Vatra i voda su dobre sluge, ali zli gospodari.

Veselo srce pola zdravlja

Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi.

Vreme donese sve ko ga dočekati ume.

G
Gde je sloga tu je i pobeda.

Gde je mnogo priče malo je rada.

Gvožđe se kuje dok je vruće.

Gde je cvet, tu je i med.

Gladnog ne teši, već nahrani.

Gospodskom smehu i vedru nebu ne valja verovati, jer se začas promeni.

Gvožđe reže i drvo i kamen, ali i njega rđa jede.

Gladan pas i na gazdu laje.

Glad je najbolji kuvar.

D
Da je steći ko što reći, svi bi bogati bili.

Da ga zemlja ne vuče sebi, poleteo bi.

Dobra žena praznu kuću čini da je puna.

Danas u zlatu, sutra u blatu.

Dva loša ubiše Miloša.

Dva puta meri, a treći kroj.

Dok je raje i muka, biće i hajduka.

Dragom često opraštaj, sebi nikad.

Drvo bez grane i čovek bez mane – ne mogu biti.

Drži se novog puta i starog prijatelja.

Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.

Dobru čoveku sve dobro stoji.

Đ
Đe brat brata ne voli, tu nema sreće.

Đe dosta ruka pregne, radnja je brzo završena

Đe je sreća, tu je i nesreća.

Đe nije žene, tu nije ni kuće.

Đe nije mačke, tu miševi kolo vode.

Đe će kruška no pod krušku.

E
Ekser drži potkov, potkov konja, konj junaka, junak grad, a grad zemlju.

E, džaba ga, vala, bilo!

Eto mene, eto vas, eto vama rat sa Turcima.

Ž
Žalost i radost se poznaju čoveku po licu.

Ženiti se mlad – prerano je, a star – prekasno je.

Žensko je oružje jezik.

Živ bio,srećan bio,kud god hodio!

Živi ko riba na suvom.

Živ mi i zdrav bio!

Ženi je najslađi zalogaj – muško srce.

Ženska lepota je njeno oružje.

Žive ko pas i mačka.

Z
Za zlato rđa ne prijanja.

Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju.

Zima ujeda bez zuba

Zlo brzo dođe, a polako prođe.

Zlo je ko ne zna a učiti se ne da.

Zavadio bi dva oka u glavi.

I
Ispod Mire sto đavola vire.

Isteruje mak na konac.

Istina uvek najviše boli.

Iver ne pada daleko od klade.

Iz prazne kuće i miševi beže.

Inat je zao zanat.

I zid ima uši, i plot ima oči.

I jedan je neprijatelj mnogo, a sto je prijatelja malo.

I sunce prolazi kroz kaljava mesta ali se ne okalja.

J
Jednog gleda dvojica se nadaju.

Jeftina roba prazni kasu.

Jezik kosti nema, ali kosti lomi.

Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.

Jezik je više glava poseko nego sablja.

Jabuka koja dockan sazri dugo stoji.

K
Kad mator pas laje, valja videti šta je.

Kad mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati

Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.

Kad se slože i slabi su jaki.

Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.

Ko brzo sudi, brzo se i kaje.

Ko peva, zlo ne misli.

Ko se ne muči u mladosti, kuku mu u starosti.

Ko čeka i dočeka.

Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.

Ko ne čuva tuđe, neće imati ni svoje.

Ko pita ne skita.

Ko želi da peva, uvek će naći pesmu.

Ko je mnogo patio, mnogo je i zapamtio.

Ko jedanput slaže, drugi put mu se ne veruje iako istinu kaže.

Ko visoko leti, nisko pada.

Ko dva zeca vije, ne ulovi nijednog.

Ko drugome jamu kopa, sam će u nju pasti.

Koliko ljudi toliko ćudi.

Krv nije voda.

Koliko je nizbrdica onoliko je uzbrdica.