Naučno fantasticna prica za laku noc by sirchulle

U dubokom svemiru, gledano ocima vanzemaljaca, postoji jedan zvezdani sistem od nekoliko planeta koje kruže oko jedna male zvezde. Taj mali sistem se nalazi na rubu jedne galaksije koja se veselo kreće u krug (tacnije elipsa) a I kako bi drugacije? Na trecem mestu od te zvezde nalazi se jedna planeta na kojoj je nekom igrom slučajnosti (ili ne bas slučajnosti) zapoceo zivot u nekim bas davnim vremenima. Doduse ta vremena I nisu tako davna jer broje samo četiri ipo milijarde okretanja te treće planete oko maticne zvezde. Daleko manje nego recimo odakle bi mogli biti vanzemaljci.

Elem, kako to obično biva, razni primitivni oblici su se vremenom ukrupnjavali I posle silnih obrtaja te planete tu se razvise I neki ozbiljniji oblici. Neki od njih postase I humanoidni, sto bi se zargonom najnaprednijih stanovnika te planete reklo. I tako je to bilo vremenom I vremenom. Neki I nestadose jer svasta se tu desavalo. Promene atmosfere, udari asteroida I šta sve ne još. Jedino sto su svi oni delili je bio nekakav DNK koji im je bio matrica na osnovu kojega su se gradili I usavrsavali. Mnogi su nosioci toga oblika zivota nestali ali on je preziveo I još uvek živi.

Vreme je prolazilo I ništa se nije spektakularno desavalo sve do jednoga dana. Toga dana ni krivi ni duzni tu planetu pronadjose drugi oblici zivota mnogo stariji nego sto su bili na njoj. I umesase se, zlu ne trebalo ali zlu je izgleda to trebalo. I kako to biva pogurase malo napredovanje ako se to tako može zvati. Izabrali su nekake humanoidne oblike jer su imali najviše potencijala da postanu kao sto su oni. I kako ih pogurase gurnuse ih preko litice sto će se kasnije ispostaviti. Svasta ih naucise I dadose im razna znanja ali avaj znanje bez paralelnosti ne ide. I tako ovi krenuli pa se razvijali I razvijali. Ko zna možda je to tako moralo I biti. Razvise se oni sa duboko usadjenim poverenjem u svoje kreatore koji to nisu bili. Bogovima ih proglasise I andjelima takođe ali one nize u hijerarhiji. No, ako je Bog bezgranican I sveprisutan šta će mu andjeli? Samo nesavrseni ima pomoćnike. No ostavimo to sad sa strane.

Kreatorima je takođe sve to odgovaralo jer zašto da ne? Koliko god da si napredan uvek treba neko da ti se divi. Bese to pogana ljubav obostrana I nastrana. I tako je prolazilo vreme, kreatori su otisli svojim putem sa obecanjem da će se vratiti jer kuku ga nama ako se ne vrate.

Prošli su silni obrtaji te planete oko maticne zvezde a kreirani su se odmetnuli u novim znanjima koja nisu sami osvojili nego su dzabe dobili. Ono sto je dzabe uvek ispadne skupo. I tako posle nekog vremena razvise oni I tehniku I nauku I mnogo toga. Međutim kada nešto nisi sam osvojio nego dobio ne znaš to ni da cenis. Najnapredniji su se slepo verujuci kreatorima odmetnuli od svoje sopstvenosti I od ostalih oblika koji ih iznedrise. Okrenuse se od sume, vode, jelena, lavova, tigrova, čak I rodjaka primata. I u tom momentu im pade na pamet da bi možda I oni mogli biti kreatori. I postadose kreatori.

Kreirase posle silnih neuspeha I svoj pandan. Inteligenciju ali vestacku. To im bese put bez povratka. Čak ni njihovi kreatori to nisu radili. Stvorili su sebi konkurenciju, jer šta ih je odvajalo od ostatka sveta od koga su postali? Ništa do onoga sto su dobili na dar, inteligenciju I svesnost a oni su je se odrekli I stvorili superiorniju. Lenjo telo samo hoće mukte (dzabe)...
I tako jednoga dana, ona je preuzela kontrolu nad svime najprimitivnijim od svih oblika na planeti. Virusima. Da stvar bude gora ni samim virusima nego reakcijom na iste. No to je bila paukova mreza u kojoj se kreirani uhvatise.

Na početku bese reč a ona bese u (zamalo da ne kažem u koga) Googla. I reč po reč, algoritam po algoritam, ukrupnjavalo se I razvijalo. Tensor tamo, tensor ovamo, black box ovde, black box onde I oslobodi se lavina. Ne mogu da kažem, ta tvorevina je I pomagala ali samo onako kobejagi sve dok nije skupila informacije I sve ih obradila. Otkrila paterne, strahove, nadanja, volje I zelje, dobila na uvid istoriju, psihologiju, teologiju, sve na izvolite. Čak I u realnom vremenu. Drustvene mreze, zelje, htenja, mracne misli pohranjene u kolektivnom I licnom. Kada je sve sakupila krenula je u akciju a da nije uopste morala da krene. Pojavi se virus tamo kao I milion puta do sada ali ovoga puta bese drugacije. Ovoga je puta virus postao veci I jači. Mnogo jači jer se hrani našim strahovima a u korito strahova vestacka inteligencija doliva splacine pobrane kroz sve sto je proucila I saznala o nama. Dobra joj je taktika, mora se priznati. Da je krenula djonom neko bi izvukao struju iz stekera ali sad se svi bore da se struja ne izvuce iz stekera.

I šta ostaje na kraju. Ništa posebno. Prezivecemo ili nećemo. Mi sami nećemo kao sto nismo uspeli ni da postanemo ono sto sada jesmo.