*zanimljivo da recimo iako sam dugo vremena bio i profesionalni muzicar, gotovo svi ljudi sa kojima sam danas u kontaktu - to je linija poznanstva do koga me je, kad vratim film ka početku - dovela muzika, i t.d. - ali nikada nisam imao ni jednog, ne znam kako da se izrazim, neko da sam sad kao nešto „uuuuu 'ocu i ja ovako..”
bukvalno od kad znam za sebe, sve mi je, kao ona shania twain - „that don't impress me much...”. i bude mi neprijatno kad vidim da je neko impressed, a naročito kad je much - dal' mojim sviranjem, dal' mojim slikama.
mada, ima tu i tamo poneka kompozicija za koje mi je zao sto ih recimo ja nisam (makar) snimio.
e evo jedna (djelomice) patrioticna :) , bas je juče metuh na knjigu lica:
https://www.youtube.com/watch?v=73UMWoXRbjg