„If it looks like a duck, swims like a duck, and quacks like a duck, then it probably is a duck.”

Pa dobro Sale majka mu stara,jel može neka ili bilo koja tema a da
se ne pomenu Ameri? Verovatno da su te po mnogo cemu zaduzili. Pocev
iz detinjstva igrajuci se kauboja & Indijanaca,gledanja holivudskih
sapunica,nosenja 'farmerica',sviranja rock&rolla,konzumiranja Coca
Cole i `amburgera po Mc Donald`sima i još koje čega 'bok te mazo'...

Mnogo bre generalizujes nešto čim si opcinjen pa ne mo`s da se
otarasis. Drugim rečima postajes totalni zavisnik nečeg čim si
opcinjen.
Setih se jedne često izgovorene izreke (čini mi se Goebels)
„sto puta ponovljena laz - postaje istina”.

p.s. hajde rodjo - menjaj plocu...

E pa nećeš ni znat` kad ides u vecernju skolu...

DakleM, Bg sam prvi put sreo leta Gospodnjeg 1958 tokom djacke
ekskurzije. Putovalo se 'cirom' od Uzica do Bg-a nekih 8 sati.
Stigli smo na prvi peron - pored poste br.2, a potom pesaka u
hotel (mislim da se zvao „Split”) tj. usidreni brod s` desne
strane Brakovog mosta. Ako sam pogresio, gos`n CTEBO će me ispravi;-)
I tako u kratkom vremenu,posetili smo uglavnom najbitnije znamenitosti prestonice, pa čak i PiJonirski Grad, vozikali u
aviJonima - vrteskama i tako too.
Elem dve godine kasnije po zavrsetku osmoletke i sticajem datih okolnosti stigoh u prestonicu da se steknu znanje i zvanje...

toliko ovim povodom

„Izvinjavam se na svojoj povrsnosti i neupucenosti, ali šta ću kad sam takav.”

Stari,_ sasma razumljivo,
A po nekad je biti povrsan & neupucen - sasvim opravdano ;-)
----------------------------------------------------------------
Kužim kužim sogore iz neovisne,

Elem kad sam se nastanio u prestonici, vise sam upozn`o 'dodjosa'
(sto rekle Lale) s` lijeve strane krive Drine. Posebno oslobodiJoce i njihove potomke koji su (po kazivanju moje tetke) zaveli red i poredak neslucenih razmjera. Nebih o tome ovom prilkom,već kad zato dodje vreme.
A ti si stovani (prema nekim izvorima) u isti stg`o zadnjim vlakom.
Dal` prije il` posle 'oluje' - nije bitno. Bitno je prezivjet`.

sutra će nastavimo...

„Nemam namjeru nešto loše reci o gradu Beogradu ali šta reci, ali šta je dobro? ”

Naravno,ko živi u poredjenju koliko recimo Beograd nije Evropa,
ili kako bi po izgledu i po stanovnistvu trebao biti Evropa,taj
će u kratkom vremenu pasti u razocarenje,u sumnju, pakost,nemoc,
cinizam, histeriju. Ne samo Beograd već i ostatak bivše nam 'bratske
zajednice' sa izuzetkom Slovenije, a koja je to oduvek i bila.

Do drugog sv. rata Beograd se naseljavao prirodnim putem. Uglavnom
i u početku iz juznih krajeva koji su do balkanskih ratova bili Turcima,a potom iz C.Gore, BiH, anesto manje iz precanskih krajeva.

U prilog tone deo citata: „ Predratni Beograd imao je i spolja
organski izraz unutrasnjih stremljenja.Pod svojom narodnom i
revolucionarnom mišlju on je bio zbijen i zguren,stegnut sav u sebe bez razmetljive snage. Kuca uz kucu malogradjanska,finija ili običnija,basta uz bastu,gazdinski domovi i cinovnicki uvek u izvesnoj srazmeri,bez besa i prkosenja jedan drugom. Komsija ministar i komsija bakalin razgovaraju i preko niskog plota;mnogo visokih ograda i razlika nije bilo ni u kom pogledu. Idu ljudi lepo do coska zajedno,pred kucom stanu i razgovaraju,secaju se uvek svojih starih,a posle jedan peske u svoj ministarski kabinet, a drugi u svoj ducan. Prave komsije. Kuca ministrova i posle ministrovanja ostaje skromna,nikakava se nova zemljista ne kupuju niti podizu palate za rentu. Pa i onaj koji se vrati iz Evrope kao snob,mora da svodi svoj prezir i svoju uobrazenost na meru,ne može da opstane inače ni u kuci ni u kafani,ni u zvanju,zbog one izjednacujuce opste misli beogradske koja je svodila sebičnost
pojedinca na dopustenu meru. Nešto se u tim kucama stalno znalo
i kad nije govoreno o tome; ako propadne veliki pothvat koji se
sprema,podjednako će se rdjavo provesti i ministri i bakali”.

Da nastavimo:
No kada su sticajem ratnih okolnosti i bez narodne volje tj. tkzv.
narodnih izbora stupili na vlast oslobodioci, u celoj zemlji je
nastao opsti haos i obracuni svih vrsta. Najpre obracun sa 'izdajnicima' koje su sto fizicki sto javnim osudama likvidirali
i u njihove kuce uselili,a potom nasrnuli na 'kulake' oduzimanjem viska poseda stvarajuci nekakve 'kolhoze'. Prilikom ovih reformi
nastao je čitav haos,ne samo kod ponizenih gradjana i seljaka,već
unutar istih dusebriznika koji se sve vreme rata rame uz rame borili za istu i sveopstu pravdu i dobrobit.
Samo tri godine kasnije,preko noćinadjeno je prividno rešenje
i opravdanje u otvaranju logora za prevaspitavanje. Secam se onako
kao kroz maglu kako se na prvim stranicama tadasneg casopisa
„Proletr” dobrocudno osmehivao onaj brka u rubaski, a potom mrak
i muk.

p.s. izvinjavam se na gresci sa copy/paste...

„zamislite taj uzas da ste recimo vi jedni od nekoliko jedinih preostalih i prezivelih staraca koji su ostali u nekom napustenom selu?”

Nema šta da zamišljam-o. Toga je bilo dok smo bili pijoniri maleni.
Samo sto tada nije bilo cellphon-a facebook-a i inih dzidza bidza.
A bogme Stari, ni tebi se dobro ne piše.

p.s. pogotovu ako imaš kakvu-takvu deviznu peMzijicu-crkavicu.

„Ima jedno selo u Srbiji zove se Voganjci..u to selo ne razgovara niko sa nikim.”

Naravno da ima, cudna mi cuda - jelte...

A šta tek reći da je imala (bila)jedna država u kojoj smo slusali bajke i u iste verovali manje-vise svi 'od kolevke pa do groba'.
I tvorcu iste priredilji zadnji ispracaj kojeg svet nije video a
kamo li doziveo.
Ucilo-trubilo da je najdemokratsjija i da ima sve kao niti jedna
na ovoj planeti. A to gorepomenuto selo, kao uostalom i mnoga u bivšoj nam, bila su svojevremeno rasadnik iz čega je poteklo sve što se imalo i steklo. Selo je nekada bilo rasadnik svega sto je svaka sira zajednica potrebovala. Selo je nekada kad je bilo nekog reda i poretka dalo:ucitelja,lekara,oficira,svestenika,naucnika,
zakonodavca pa čak i vladara, a ponajmanje sljama i otpada.
Pa kad su sticajem datih okolnosti divlji zamenili pitome, selo je postradalo kao nikada otkako pamtimo i znamo o sebi i za sebe.
A toga, kao sto znamo; Ti,ja i mnogi koji su otisli 'trbuhom za kruhom' nije bilo tamo gde smo se uselili, tj. nasli utociste.

Bio sam u mnogim zemljama Z.Evrope,većim i manjim, i skoro nigde
nisam video zapustene domove,domaćinstva,polja i pasnjake kao
kod nas. A to iseljavanje traje vise od sedam decenija,pa čak i
dan danas. Iz Srbije posebno,koja do novije istorije nije imala
tkzv. dijasporu.
Uostalom kao sto znamo,dusebriznici nisu gradili puteve za pristup
i povezivanje sela sa trzistem. Već najpre tzv. „J magistralu”
prvenstveno za provod, kao i puteve u planinske predele za zimski
tj. domaći turizam. Docim na onaj najvazniji od Triglava do Vardara, cekalo nekih četiri decenije...

„gosin baresh, što se mene tiče - može pivo. ako dodje i santa, onda neću,...”

Sale rodjo, nemo` da si zlopamtilo.

Ta ne znaš ti Lale kad im se stane na zulj, a do tada mo`s na ranu da ih-ga previjes. Ta samo nemo da ih-ga jedis,i mirni Srem, Banat i Backa ;-).

A ono za janicare? Nisu opasni (niti mogu biti) oni sto su otisli, a bez nade na povratak, već oni koji su nastali i ostali tamo - smatram.

p.s koliko juče,prekjuce saznah da zbog nedostatka,tj. manjka radne snage,moraju se primiti, odnosno legalizovati i zaposliti one izbeglice. S` tim bi ujedno resili i problem 'bele kuge' koja vlada decenijama.

p.s.s. najnovija vest od precednika takođe;'jedan od razloga lošeg vazduha je povecanje zivotnog standarda,a koji uslovljava veću kupovnu moc auta'.

„-i onda kad neko sa strane, ko nema pojma kako je ovde, krene da ti palamudi”.

Neka palamudi, pa šta?

I ja (i mnogi) kad odem-o u posetu oklen sam dos`o, mnogo vise slusam
nego pitam. posebno kad krene razgovor sa nekim gde ne mos` doći do reci.Po nekad me upitaju; 'jesam li u pravu, jel tako'? Slegnem ramenima i kažem; ako si u to uveren-a,pitanje je suvisno.

Držim se one narodne da je;'Svevisnji(i sa razlogom)svakom od nas dao par usiju i par ociju, a samo jedna usta'.

Sogore, po malo me zbunjuju te pozajmljene reci - kod toliko
domaćih na raspoložemju...

p.s. ništa lično - samo zamjetih...
;-)