Diskusije : Emigracija

Komentar
USA: Zgode i nezgode sa kampovanja
santa
05. mart 2019. u 11.07
IZ ARHIVE:

Thursday, November 15, 2012
Secanje sa našeg zadnjeg kampovanja...

RViem 2011: Texas & Mississippi

Krajem jula meseca smo obisli Austin, i San Antonio uTexas-u. Od Nashville-a do tamo smo vozili preko Dallas-a, a u povratku smo posetili (preko Houston-a) i grad Biloxi u saveznoj državi Mississippi. Na tom kruznom putovanju (oko 3,400 km) smo proveli tri nedelje. Za vreme boravka u TX, dnevna temperatura se kretala između 100-109F (38-43C), sto je bilo izuzetno toplo i susno leto, dok u Biloxi (na obali meksickog zaliva; Gulf of Mexico) je bilo svezije pa čak i malo kise.

Na putu i u kamp-parkovima u kamperu (RV) je bilo prijatno sa klima uredjajem koji je prakticno bio ukljucen, dan i noć,od polaska do samog povratka. To nam je takođe bio i zadnji put sa našim RViem sa kojim smo, tokom zadnjih sedam godina, prošli kroz (ili posetili) 43 od 48 kontinetalnih saveznih država Amerike i jedan deo provincije Ontaria u Kanadi. Obzirom da je to bilo i tz. 'oprastajno' putovanje RViem, evo da se dotaknem i nekih detalja oko toga.Model kampera po samoj slici je kao autobus (Class-A) koji se mogu videti po putevima sirom USA/CAN. Nas model „HR/Holiday Rambler Vacationer” je bio 10.5 m duzine, 3.7 m visine, i oko 11 tona tezak, zavisno koliko se šta nosilo za put po onom; - nek se nadje, zlu ne trebalo.:).

Ovo navodim da bi bilo jasnije na šta smo neki put nailazili, po silasku sa auto puteva, na sporednim deonicama koji povezuju manja mesta i sela starijim pokrivenim drvenim mostovima. Prolazna visina ispod krova tih mostova su bila niza od visine kampera pa smo zbog toga morali kilometrima zaobilaziti da bismo stigli do lokacije gde smo bili naumili. Doduse, to nam nikad nije smetalo, jer nigde nismo bas morali stici na 'vreme' već onako 'polagacko' - penzionerski.:)

Što se odnosilo na unutrasnji raspored u kamperu to je bilo vise nego komotno za duza putovanja. Samo vozenje na duže staze nije bilo zamorno čak i po najguscem saobracaju po gradovima kao sto su; Los Angeles, Las Vegas, Chicago, i ostali; tim pre, sto vecina takvih gradova ima zaobilaznih saobracajnica. Obično smo prelazili između 500 - 650 km/dan a sama voznja sa vucnim kolima pozadi (zajedno skoro duzine velikih kamiona) je bilo lakse nego naći povoljnu benzinsku pumpu u manjim mestima gde su najcesce gradjene sa prilazom za lokalno snabdevanje kracih vozila. Kada sam već pomenuo gorivo, potrosnja goriva na 100 km je bila između 30 -36 lt, zavisno od brzine i terena voznje, posebno u planinskim predelima.
-----

PS - Dok smo u vremenu 'hibernacije' (zimsko vreme) verovatno se planira gde i kako provesti sezonu odmora i putovanja, pa rekoh da izvucem nešto našeg 'iz naftalana' i podelim sa vama koji ste još u pripremama nastupajuce sezone - 2019. :)

Happy traveling!

Camping World
http://tinyurl.com/y2swvhel

Best of the West
http://tinyurl.com/y3pkw7py

https://en.wikipedia.org/wiki/Lists_of_state_parks_by_U.S._state
santa
05. mart 2019. u 11.22
Nas model: http://tinyurl.com/y5btk5nk
baresh
(zanatlija)
05. mart 2019. u 12.59
Yo Santa bracela - kakva hibernacija kakvi bakraci;-)

Verovatno si mislio na Aljasku,Yukon i NW Teritories. Ovdeka
u mojem komsiluku sve je u pokretu, osim bakterija koje miruju -
do daljnjega. Svaki dan (ako to vreme dopusta) u jednocasovne
setnje po komsiluku. Neki odlaze na skijanje ili klizanje,docim
po neko u ribolov po onoj; 'sorom sajke a Dunavom ceze'. Pa i ako
dunu severac i kosava,grejemo se sumadijskim cajem ili kuvanim
vinom a la 'zdrebceva krv'. Tu se nadje po neka sunka, kobaja,
slanina 'od cetir prsta' debela - da te Bog vidi...

Ove godine se navrsava tačno 12 (slovima dvan`es) kako se imalo
prilike putovati sa RV. Taman kada se otislo u zasluženu peMziju.
Na tom putovanju imalo se prilike sresti i upoznati sa mnogima u kucama na tockovima. Čak iz Australije sa N. Zelanda za koje nije
bilo prilike za 'hibernaciju. Utoliko sto su tokom godine leto
provodili u severnim državama US i Kanade,dok su tokom jeseni
odlazili za lastama i guskama.

toliko ovim povodom...
santa
05. mart 2019. u 13.41
Za nas sa juznog dela (TN) bogama i ovo malo zime/kisovito je vise nego dovoljno da se držiš zapecka i da jedva cekamo rascvetane grane i ostalog i ako sve to 'rascveta' i alergijul, pa ne znaš šta je bolje ili gore.

Da, putovanjem RViem imaš svakojakih utisaka, dobrim, lepim, i prelepim, ali i one druge po onoj narodnoj; -bilo nekad, ne povratiolo se (mislim kad se nadjes u situaciju u ulici ili uskom planinskom putu gde se moras vracati nazad a u 'rikverc' ne možeš, jer imaš kola prikacena pozadi sto iziskuje; odkacivanje, manevrisanje, prikljucivanje, etc.). Ipak, bilo je sve to lepo i nebih se ustrucavao da se opet nađemu RV, mada ovog puta, sve to 'manevrisanje' bi bilo teze izvoditi jer se dans daleko lakse spustam na kolena nego što se - dizem. :)
baresh
(zanatlija)
05. mart 2019. u 15.14
Davnih 80-90-ih sam prolazio kroz tvoj komsiluk bar desetak puta.
Uglavnom tokom proleca i jeseni (autom) kad je cud prirode donekle
predvidljiva. I to sve planski proracunato kad i gde se izbegnu one poznate duzve i zastoji po nekoliko km. Iz TO krenemo rano ujutro oko 5h da se izbegnu 'obavezni' zastoji. U Detroit se stize oko 9h kada je prošla uobicajena guzva. U Cincinati se stize oko 1.30 - 2 taman se izbegne by pass. U Knoxville se malo uspori zbog delimicnog spajanja freeway`s 75 & 40. Kroz Atlantu GA prolazimo bez zastoja negde oko sedam i na prvom izlazu se 'usidrimo' dok nije kasno. Pre nego padne mrak, prenocista nama 'ni za lek'.
Sutradan ujutro oko 7 nastavimo put do Clearwater Beach gde nas u svom motelu doceka i ugosti stari a. emigrant penzos M.I sa hladmim vinom & pivom Inače taj penzos je veci deo rad. karijere proveo u J. Americi i nekim istocno-azijskim državama kao masinski inzenjer radeci za am. nafne kompanije. Osim našeg i engleskog, baratao je sasvim solidno;francuski,spanski, talijanski, nemacki pa čak i ruski. Naše posete FL su prestale krajem 90-ih, utoliko što se sama obala (plaza za kupanje) previse komercijalizovala.
Posebno motornim camcima i skijanjem na vodi sto je osim buke
sam vazduh i voda postali prilično zagadjeni. Od tada pa nadelje,
uglavnom po karipskim ostrvima & kirstarenje na ladjama...

santa
05. mart 2019. u 16.02
Lepe uspomene (čak se još secas u detalje iz '80/90tin, alal ti cufte :-)! Nego, valda će nas nas Novak udostojiti sa svojim 'kamperskim' zgodama i obrnuto iz Kine i Indije, dok mi ostali se samo sepurimo - tu naokolo?! :)
Novak
05. mart 2019. u 16.59
1988 bas u vreme 8 sednice SK Srbije, kampovao ja u
Zatonu kod Zadra, Prikolica Zg tablice a moj Yugo45 NS broj.
Pored nas neki zagrebcani, dva slatka klinca 7-8 godina
poceli sa mnom da se zezaju, ja prihvatio zagrebacki akcent
pa punom parom razvalio sa klincima.
Za kratko vreme postalo tati od klinaca cudno ko bi ja mogaoa biti.
Ide jedan dan sa plaze ja ispred prikolice kad će ti on.
Bog susjed, o Bog kažem ja, kak je kaj, fala na pitanju, veli on
cujte susjed ja bih vas nekaj pital, kak to vi ste iz Zagreba
a vidim vozite novosadsku registraciju,
E moj susjed duga je to prica ja sam iz Novog Sada a prikolica iz Zagreba, i usrecimo se u razmeni pogleda na 1988, ne sluteci šta nas ceka u 91.
Novak
05. mart 2019. u 17.07
e zaboravi..
U Indiji kamp ko kamp, mislim da se zvao Sheraton na sedmom spratu,
dok u Kini za mesec dana desetak grdosija sa vodopadima na recepcijiama
sa sobama raznih iznanedjena ja sa mojim drugarima konstatovah samo jedno, e moji momci ništa od ovih kineskih curica, ajmo kuci sto pre,
Novak
05. mart 2019. u 17.42
https://pix.sfly.com/GwvbYP
santa
05. mart 2019. u 17.43
„kak to vi ste iz Zagreba a vidim vozite novosadsku registraciju,”
----------

Ovo me potseti, Novace, na vreme iz '79/80te kada sam radio u Bukurestu odakle sam dosta često putovao preko Rumunske granice (kod Srpske Crnje) za YU i dalje gde me zadrzase sa sosom i dvoje malisana na granici vise od dva sata zbog; u USA pasosu vide da sam rođen u YU, kola Volkswagen Passat, registrovan u Italiji, ja sa rumunskom licnom kartom (za strance) i sosom i decom rođeni u USA sa vise ulaza/izlaze preko granice?!

To su bila vremena (NE povratila se!), dok je danas sasvim druga prica u svak - grane ili velike bare. :)
santa
05. mart 2019. u 17.47
... u svakom prelazu preko - ...
baresh
(zanatlija)
05. mart 2019. u 19.08
„Lepe uspomene (čak se još secas u detalje iz '80/90tin, alal ti cufte ”
---------------------------------------------------------------
I to što rece, a šta tek reci za tamo nekog koji se seca detalja
70/80-ih? ;-)..

Elem krajem sedamdesetih, tacnije receno leta gospodnjeg 11-IX 79-e hitnog slučaja radi (u bliznjoj porodici) krenem u pohode Starom
Kraju. I tako 'na vrat - na nos' prvim mogućim aviJonom krenem iz
ladnog TO - CAN za Vrankfurt u kojem trebalo nekih 5-6 sati cekati
za presedanje u nas nadasve poznati JAT. I dok sam tako dremuckao
u tkr. praznoj cekaonici, muklu tisinu prekide prodoran glas na
nasem maternjem: „ajoj, a kud ću sad”? Okrenem se u pravcu odakle
dopre glas, kad ono 'bok te mazo', baka od nekih 80 leta pogurena
i u crnini uznevereno gleda oko sebe...pridjem joj i upitam: bako,
šta treba ? Kad to izgovorih, nju kao da ogreja sunasce zarko pa uzvrati,'ajoj, pa ti govoris po naski'? Govorim bako govorim... u tom pristupi jedan mladic ridje brade - tipican Amer-juznjak,
prestavi se i rece da putuje iz Cikaga takođe za Bg, istim aviJonom. Njena rodbina pri ispracaju joj rekli da i ovaj mladic putuje za Bg, pa kad bude presedanje - kud on tuda i ona, sto je ona svakako zaboravila.
I tako pojasnim baki da ide iza doticnog mladica koji putuje istim aviJonom, dok ja još trebam cekati za neki drugi u istom
pravcu.
Sad mozete pretpostaviti kako i koliko me je nasa baka blagosiljala - 'vala ti sinko do neba - gde čuo i ne čuo'.

pa da nastavimo...
santa
05. mart 2019. u 19.33
👍
Novak
05. mart 2019. u 19.50
Bio ja na poljoprivrednom sajmu u Veroni aprila 1986
sa grupom vojvodjanskih naprednih poljoprivrednih proizvodjaca
udruzenog rada.
Ustanem ujutro u hotelu i po obicaju pravo na kafu na recepciu.
Dodjem do one tete i jedva kažem na mom 55 reci bogatom talijanskom
Uno espreso pervfavore, dobijem kafu i vidim sede za stolom
dva zemljaka iz autobusa, pridjem i pitam jel slobodno, kad će
oni ma kako nebi bilo, a jel bi bio tako dobar da i nama porucis kafu,
odem ja nazad i kažem due espreso, dade mi cura dve kafe, sto rece Bares
neprijatno mi bismo od blagosiljanja, usput jedan cica doda, ma staces nema tu problema kad covek zna jezik.
santa
05. mart 2019. u 20.00
Jasta, Novace, bRez jezika - nemeres ni kavu popit. :-)
Novak
05. mart 2019. u 20.05
Bez jezika nemos kafu popiti, a tek nasmejati bez zuba.
santa
05. mart 2019. u 20.10
„baka od nekih 80 leta...”

baresh, uff..., gde bre 'baka' tek u tim (jedva odmaklim) godinama?! :-)
baresh
(zanatlija)
05. mart 2019. u 21.09
Bas tako Santa,

Zavisno od okolnosti i datog momenta jezik može znaciti mnogo,
a bogme nekad i da ti zastane knedla u grlu, a potom tutanj.

Elem nekada davnih i dobrih 70-ih putuju s` posla tramvajem dve
zemljakinje s` brdovitog Balkana. Kad na jednoj od usputnih
stanica udje jedan srednje-africki cova ili po naski 'ugljesa'
izrazito belih ko bisera zuba i mesnatih usana. U tom jedna od
od dve pomenute putnice sasvim zdravo i slikovito prokomentarisa:
'ajoj kako je ovaj ruzan, bogo mili', ne znajuci da je isti jedan
od naše 'brace' nesvrstanih koji je studirao medicinu u nasem
prestonom gradu. Ovaj se okrete i na cisto nasem naglasku se
nakloni i rece 'dobar dan moje dame'. U tom tramvaj stade na jednoj u nizu sledećih stanica, a ove zemljakinje - tutanj na vrata.
Drugi slučaj: jednog majskog dana kada je bastovanluk u punom jeku,krenem u „Dolaramu” da nabavim mnostvo drangulija za bastu, među kojima i nekoliko raznobojnih cangrtaljki - sto za ukras,sto da se plase ptice i po neko zverinje. Bila je radna nedelja oko podne,tako da osim mene nikog zivog pred kasom. U tom iza mene staju u red njih dvoje - ocito u zurbi, Ona i on. Tek će ona glasno sa naglaskom s` leve strane krive Drine: Au p.m., vidi ovoga koliko je napakovo stvarcica... istog momenta iskoracim u stranu i po naski dam na znanje;' izvolte, ja sam penzos,imam
ionako visak vremena. Nju ko da grom pogodi iz vedra neba, pa brze bolje pridjose kasi,platise par stvarcica i glavom bez obzira put vrata ubrzanim koracima...
Naravoucenije; 'jezik nekada može biti ostriji nego mac',
pa rema tome nije uzalud receno;'da čak i zidovi imaju usi'.

idemo dalje...
baresh
(zanatlija)
05. mart 2019. u 21.21
„baresh, uff..., gde bre 'baka' tek u tim (jedva odmaklim) godinama?! :-)”

Uf uf Santa, ne secas se kako je nekad(u naše vreme) covek izgled`o mator čak i u 50-im? ;-)

Jedan (od mnostva) u prilog: razgovaraju dva penzosa u 'mladalackom'
domu:Secas li se Milutine kad ono bejasmo mladi i trcasmo za zemskama? Secam,secam ko da je juče bilo. Ti si jurio za plavusama,
a ja za crnkama. Samo se ne secam, zašto smo ih ono jurili?
Novak
05. mart 2019. u 22.47
Ja bas nisam jurio nikog al mi ostalo u navici da se okrenem i dan danas, nije da mi to treba al navike se teško osloboditi.
Nas trojica u The Bay 1992 pre nego sto sam uselio u Kanadu,
pazarimo na muskom odelenju, drugar kupio neku skupu kosulju, a ja mu kažem prijavicu te ženi da se razbacujes sa parama, on će meni na to,
ej Novak ne seri, kako je on to izgovorio, prodavacica lepa ko Barbika slagala je tamo nešto pa ko iz pistolja rece, e to nije lepo sto ste sad rekli. Mi se ukocili od srama, kad ona nam rece ma nebi ja progovorila,
ali slusam vam akcent a ja iz Beograda...
Manje vise svi smo svedoci koliko ljudi grese misleci da ih niko ne cuje ili razume, Ja sam neke Madjare ostavljao zabrinute jer nisu racunali
na moje poznavanje njihovog jezika.
Inače znam dva crnca Srbina, jedan je ovde a drugi u Novom Sadu.
Ni jedan nezna ko im je otac jer je u Futogu u poljoprivrednoj skoli
sedamdesetih bila upisana veca grupa mladica iz prijateljske nesvrstane
Ugande koji su bili i omiljeni kod naših plavusa, Ocevi su se vratili a
sinovi su ostali, njihova iskustva i price su neverovatne.
baresh
(zanatlija)
06. mart 2019. u 11.47
Prvi utisci zgode & nezgode u'in old good USA,

Bilo je to davne 1977-e početkom jula meseca, tj. pet godina po
sticanju CAN državljanstva. Tih dana se kao i svake godine proslavljao 'Srpski Dan„ nedaleko od Nijagarinih vodopada, kojeg
smo do polovine 90-h redovno posecivali. Krenuli smo posle rucka
presavsi granicu kod Buffal-a i nastavimo prema zapadu pored jezera Erie stigavsi oko 7pm u istoimeni gradic gde smo zanocili.
Sutradan ujutro nastavimo za Pittsburgh u kojem smo proveli par sati,a potom produžimo u pravcu Wash. D.C. Zanocili smo neposredno po ulasku u državu Maryland nedaleko od glavnog grada USA. Ujutro
nastavimo put, i čim se ukazao izlaz za W - D.C. udjemo u neko naselje strave i uzasa koje sam do tada jedino video u horor filmu.Trajalo je to nekih desetak minuta. Prolaznici nas gledali sa cudjenjem, a bio me strah da otvorim prozor i upitam gde je Bela Kuca.
Na svu sreću Vasington nema velikih zgrada tako da sam zapazio onaj poznati Memorial Monument i krenem zig-zag u tom smeru. Jedva smo nekako nasli parking - nekih 15-20 minuta pesaka od Capitol zgrade. Obzirom da je taj dan bio praznik - Independence Day, mogli smo posetiti ovo zdanje koje je bilo dostupno običnim smrtnicima. Daljnje razgledanje grada nije bilo dostupno,utoliko
sto su bile neke razno-razne manifestacije i protesti, pa odlucim-o da nastavimo put prema okeanu. I tako zaglavim u veliku guzvu.
Ne znajuci kuda dalje,upalim zmigavce sto je pivuklo paznju
policije. Videvsi po registr. tablicama da sam dodjos, upita me:
'whats the problem'? Kažem da ne mogu da nađemfrwy 95 south.
On klimnu glavom i zapovedi:'izadji iz te trake u ovu gde sam
ja (emergency) i prati me, kad izadjem na 95 south ti produzi,O.K.
Ja klimnem potvrdno glavom, on upali rotirajuca svetla i ja za njim.

p.s. desetak godina kasnije,a pouceni prvim iskustvom, odemo u isti grad tokom jeseni i detaljno sto pesaka sto sa tur-bus-om
posetimo i vidimo sve pojedinosti ove prestonice. Čak smo presli
preko cuprije u Arlington da se uverimo gde pocivaju nasi savremenici - braca Kennedy i ostale znamenite licnosti, pa čak
o one obične smrtnike (nekih 50.000) koji bespotrebno(lično mišljenje) dadose svoje zivote daleko od zavicaja - i za badava.

”
Novak
06. mart 2019. u 12.23
Da se zna people helping people, nije mrtvo slovo na policijskom automobilu.
Kad smo već kod uniforme, moje prvo kampovanje i spavanje pod satorom
bilo je u Maju 1975 ne daleko od manastira Studenica,
Bilo mnogo vojske, satori nikakvi zenske ni od korova, a korov
veci od satora. Bili na gadjanju i moja ceta bila losija od druge,
Vodnik 1.klase popizdeo sto smo izgubili i smislio kako da nas kazni.
Prilikom vracanja u kamp, na ulazu kroz jedno selo odjednom on vikne,
ceta stoj, stanemo mi kako nećeš, veli on ovako.
Pošto ste se pokazali losi, sada ulazimo u selo koje je bilo četnicko
za vreme NORa, imaate na izboru dve mogućnosti, da kroz selo prođete
pevajuci revolucinarne pesme ili pod gas maskama strojevim korakom.
Ajme raspevali se mi ko grlice, suton se hvata, moje oci ne veruju,
nigde žive duse da izadje kakvo devojce pa da nama oslobodiocima mahne
rukom ili maramom, ništa, razmišljam ja o repertoaru, šta bi bilo
da smo smeli onu oj vojvodo..., dosli u kamp, suva hrana za veceru,
ej zivote idiote veli meni moj kaplar Stjepan.
baresh
(zanatlija)
06. mart 2019. u 13.08
„Ajme raspevali se mi ko grlice, suton se hvata, moje oci ne veruju,
nigde žive duse da izadje kakvo devojce pa da nama oslobodiocima mahne rukom ili maramom,...”

He,he Nole ljuti Krajsnice -'povijest' je slabija strana,reklo bi se.

Potseti me na ono vreme kad po ulasku Sovjeta u Srbiju,oslobodiJoci iz NDH pohrlise u Srbiju da je oslobadjaju. I tako jedan ripi u
jednu seosku kucu u kojoj bejase baka pored ognjista, pa uzviknu:
„smrt fasizmu bako”! Ona ga i ne pogleda već odbrusi:„i tebi sinko”.
baresh
(zanatlija)
06. mart 2019. u 13.11
p.s. htedoh reci: 'povijest Ti je slabija strana...
santa
06. mart 2019. u 14.11
Nije bas vezano za temu, al' moz da nekom penzosu posluzi da ustedi koju krajcaru?!:)
santa
06. mart 2019. u 14.12
Oops; http://tinyurl.com/yyl7xhq9
baresh
(zanatlija)
06. mart 2019. u 20.06
Takođe nije bas vezano za temu - tek toliko da nije pusto ;-)

With Age Comes Wisdom:

1. Your investment in health insurance is finally beginning
to pay off.

2. Your joints are more accurate at predicting the weather
than the national weather service.

3. Your secrets are safe with your friends because they can`t
remember them either.

p.s You don`t have to agree, but that`s fact for most of us
in late ages.
Novak
06. mart 2019. u 21.17
Your secrets are safe with your friends because they can`t
remember them either.
---
zato svaki put sa odusevljenjem cuju prave novosti kad im po
ko zna koji put ispricamo nešto davno poznato.
santa
06. mart 2019. u 21.36
Uff, jel imate nešto 'vedrije' iz nešto mladjih dana (od AVNOJ-a pa do zlatnog doba)?! :)
santa
07. mart 2019. u 09.06
Na izgled, ni kod vas nije bas tako vedro kao i u ovom nasem kisovitom i dosadnom vremenu.

Nego, sto nam nema 'rizlinga' (iz brdovite SWI) da se javlja to je donekle i opravdano, jer zimsko vreme provodi sa Svojom sosom u toplije krajeve sveta, a ne kao nas dvoje/troje ovdeka u ovom 'zadimljenom bircuzy; doduse i za ostale sto nisu oko sanka, i za njih ima opravdanje, a koja su to(?!), e to samo oni znaju.

Kisobran pred vratima, pa kad Sosa podvikne sa njenom 'Honey-do list' zna se šta mi je raditi (u the good old USA Democracy; na papiru)! :)
baresh
(zanatlija)
07. mart 2019. u 10.00

Ta naravno da se ima vedrije, svega i svačega u Boz`joj basti,
pa da nastavim-o...

Elem jedna tv. ekipa dobila zadatak da ode u neko planisko selo
da se na licu mesta uveri,snimi i napravi izvestaj o tamosnjem
zivotu. Jer tamo je uglavnom sve ono čega nema u gradu,kao npr;
cist vazduh,izvorska voda, zdrava hrana,nema politicara,
saobracajne buke niti pak kriminala. To bi ujedno doprinelo da se poveca tiraz novina, a s` time propagira i seoski turizam.

I tako oni dodjedu u jednu planinsku zabit sa tabanovica fijakerom,i posle par sati naidju na jednog stogodisnjaka pastira. I tako krenu oni sa uobicajenim pitanjima;'kako se živi? šta je tajna za dug zivot? i na kraju šta vam je najviše ostalo u secanju? Deka se pocesa po glavi,nasloni na stap pa poce: 'najviše mi je ostalo u secanju kada sam izgubio jednu ovcu. Tada sam im`o nekih 16 leta. Onda se sve sto je u selu bilo musko od 16 do 60 godina, da u poteru za ovcom. Lutali smo do ponoci i nađemoje
čak u trecem selu. Onda je po kazni svi od reda kresnemo,pa srećni i zadovoljni vratimo svojim kucama. A jel` osim toga bilo još nečeg važnog u dugovecnom zivotu? Pa ima još jedan dogadjaj kad se jedna žena nasa žena iz sela vracala iz varosi. Bila neka magla,pa se zagubila,te svi mi muski od 16-60 krenemo u potragu. Lutali smo do pred samu zoru i nađemou jednoj zapustenoj kolibi. Onda je
svi redom kresnemo da joj vise nikad ne padne na pamet da ide u
maglu, i tako svi srećni i veseli vratimo kucama. U tom jedan od
novinara iz znatizelje primeti;'kod vas ovde izgleda svaka nesreca ima ima srećan zavrsetak, nego jel` ima neka sa trgicnim'?
Deka se malo zamisli, nakaslja pa rece;' ima jedna - kad sam se
jedared ja izgubio...'.

p.s. svasta li ima na ovom brdovitom Balkanu, pa reko da ne ostane
u zaboravu...
;-)
santa
07. mart 2019. u 10.34
Bas dobra i ohrabrajuca vest, da hormoni do 60te još rade..., nego, šta rece deka posle 60te; dal se 'izgubleni' traže...?! 🤔
baresh
(zanatlija)
07. mart 2019. u 11.05
Ta evo nešto po tem pitanju pronadjoh na tavanu, ali na stranjskom
slikovitije zvuci;

The guy`s life can be described as train on raillway track:

When they are 20 - they want to stop at every station.
When they ara 30 - they can only stop at one station.
When they are 40 - they want to stop but they are not alowed to.
When they are 50 - they want to stop but they cannot.
When theu are 60 - how can they stop when they can`t even start?

So dear Santa: after 60 you figure out - yuorself - O.K.
;-)
baresh
(zanatlija)
07. mart 2019. u 11.27
Dok je još frisko, setih se po tem pitanju nešto o Lali,

Dos`o Lala kod doktora da skine gips sa ruke. Kad je doktor
obavio posao, kaže Lala:' doktore, jel` mogu nešto da Vas
upitam? Kako da ne Lalo,samo pitaj. Ta sad kad ste mi skinuli
ovaj gips, mogu li da radim one stvari sa mojom Sosom?
Doktor ga pogleda uznevereno pa rece;'možeš,možeš Lalo,zašto da ne?
Uf,uf, bas ti fala doktore, a do sad nisam mog`o.
santa
07. mart 2019. u 12.16
„Uf,uf, bas ti fala doktore, a do sad nisam mog`o.”

'Sil ciguran da je to bio pravi praCati Lala (umesto jedan od ovih skorasnjih - dodjosa)?
santa
07. mart 2019. u 12.21
„When theu are 60 - how can they stop when they can`t even start?”

Moz', bracela baresh' da to tako ide za neke od skora 'predjasnje' generacije, ali SUMNJAM da je to tako i za onu predratnu (WWII) generaciju. Got it?! :)
baresh
(zanatlija)
07. mart 2019. u 12.32
Ta ko će ga znati - kad su u pitanju dodjosi...

Kad ono proterase Svabe a na njihovo mesto dovedose dodjose,
pitali Lalu: Lalo, šta mislis o ovim dodjosima? Lala; tamanite ih.
santa
07. mart 2019. u 12.51
👍
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Oil Diffuser Necklaces Sterling Silver?
.