Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
09. januar 2019. u 01.01
pa vidi, ja sam ti ovde 1 od ozbiljnijih diskutanata, ono, zivotno jedan od iskusnijih i t.d. plus sto sam kul tip - tipa ne bi te razlupao sad bas o patos oko/zbog napisane reci na tastaturi, a da te pri tom ni ne poznajem.
no
sustina pitanja je, po meni, bila ovo:
.. dal bi se neko od vas vraćao u stari zavičaj i šta na osnovu tog vašeg belo svetskog puta, učenja i svega drugog bi se imalo reći, podeliti ili bi to bilo ponovo učenje ?
-dakle ako bi se vratio - šta mislis da bi bio slučaj? -da ti imaš (iskljucivo) njima nešto da kažeš, ili imaš i ti ponesto da saslusas, posto, iako sa sienena i enbisija zvuci prosto veverovatno, ali, zanimljivo, i tamo odakle svako od nas digne sidro - nastave satovi da idu, kao i tamo gde se dodje, pa je sva prilika da kada neko ode - tamo odakle je otisao ne stane vreme. desava se i tamo nešto. kao. (posto je diskutabilno po meni - da li se igde ista desava? -ali nije tema).
i u tom smislu, iskljucivo, i samo iskljucivo zavisi od coveka.
posto čak i ako odes od najgorih panjeva, i oni stvarno ostanu isti - osim sto su malo omatorili u međuvremenu, ono, spolja, povrsinski i brzinski gledano - „vreme je stalo kod njih”, i „sve je isto” - to naprosto nije slučaj. vreme je jako važan faktor.
i sad, ako si jurcao pare ceo zivot, zapadno od nas, onda imaš dobre sanse da mislis da iskljucivo ti imaš šta da pricas (i da tu i tamo nema ko da saslusa). -jer ono - dosao/vratio si se u relativno lepom autu, imaš (daj boze) nekretninu tamo negde, imaš i lepo odelo na sebi (ili barem prakticno) - a otisao si recimo sa dva kofera i posudio si pare po familiji za kartu (jer eto, mnogi su tako sjajno živeli u toj sjajnoj jugi punoj pravde i jednakosti za sve). plus, taj sistem tu, zbog svoje ustrojenosti, te sa svih strana filuje, ali samo informacijama - ti si bitan, tvoje malo dupe je bitno, budi sebican, budi sitnicav, ne daj drugarima oko tebe da prepisuju, budi uskogrud, ne brini se - sistem je tu za svaku situaciju za tebe, ko ...e druge, ne ostavljamo amerikan lajvs nigde, ne ostavljamo marinz ni jednoga neprijatelju (koji nas nikad nije napao još od perl harbora), ili ni jednog legionara, i t.d. standardno zapadno napumpavanje male sebične guzice, i beskrajnog licnog ega. i onda je od toga svega teško se i odbraniti, i covek, kada se vrati u zavicaj, pogresno, na osnovu svog, prosecno boljeg pre svega materijalnog statusa, pomisli da je stvarno i bolji od onih koje je nekad napustio, i sada ih ponovo zatekao. -a to ne mora da znaci, i najcesce nije slučaj. mislim, covek ako makar malo otvori i usi i oci, ali ipak upali svoj mozak, bilo gde, postaje bolji -ali ne znači da i drugi to nisu uradili, pa i oni postali bolji. (bolji u smislu - sirine pogleda na svet, opsteg naobrazovanja i tako dalje, ona fraza „licni rast”).
Mada, i pored toga svega, sigurno nemali broj ljudi (ja se barem tako nadam, jer verovatno želim da verujem da je to tako) shvati - da definitivno ima šta da kaže tamo u zavicaju kad se vrati - onim (nazalost retkima :) )-koji hoće da slusaju i saslusaju, ali da, takodjer, ima svasta nešto i da cuje/saslusa/nauci.
Evo na primer, moji deda i baba, oni koji su preziveli drugi svetski rat, nisu bili bas nešto imucni, aj' baba je bila čak i u dalekoj germaniji kod tetke par puta, deda mislim da nije - evo nisu recimo bili kao ja u gradu u kome samo jedna fabrika - iz koje svako od nas ima poneki produkt u kuci - foxcon, ima recimo 12 ili 16K zaposlenih. u jednoj fabrici. grad ko dve srbije. to nisu videli. -ali, na većinu, sustinskih, bitnih pitanja - iako im je fizicko kretanje za zivota bilo takvo kakvo je - prilično bi znali i danas odgovore.
Opet, ako je emigrant bio na istoku, malo daljem-tamo još istocnije od muslimanskog sveta, -taj je najcesce i odlazio tamo ne zbog 'leba, garam masalle i pirinca, nego je vise bio u nekoj duhovnoj potrazi-pre svega - unutrasnjoj / filozofskoj i t.d.
i sad, ti istocnjaci su bas suprotni zapadu - ti kao jedinka nisi bitan ni na koji način, ne vrti se svet ni oko tebe, ni zbog tebe. -takvih vise kad se vrate, vrlo dobro znaju da imaju i šta da kažu (a onda popricaju sa recimo nekim našim kaludjerom, ili verujucim popom, i skontaju da i nemaju bas mnogo - jer to sve - su imali tu,kod kuce, samo nisu toga bili svesni). a takodjer vrlo su svesni da ako žele, imaju šta i da cuju.
dakle - ma ko da si, ma šta da si, ma kakav da si - gde god dodjes (pa makar to bila i početna tacka nekog tvog puta zivotnog dotadasnjeg) - imaš i šta da kažeš, a imaš i šta da saslusas. najcesce, imaš vise da cujes, nego da kažeš, opet, ma gde se zadesio.
my 2c.
jebo ga - pokid'o sam ovaj tekst. :)
