Resih da podelim sa (koliko nas je još ostalo u ovom bircuzu), neka iskustva sa putovanja tokom godina dobrim delom USA i još tu i tamo.

'Literarni kriticari' po pitanju srpskog pravopisa neka zaobidju, jer prilozi će svakako biti prozeti kojekakvim pravopisnim greškama k'o svajcarski sir, dok za ostale - happy reading!

PS - Tema je otvorena o svim 'zgodama i nezgodama' sa putovana iz samog komsiluku, preko grane, ili velike bare... :)
_________

Sunday, October 18, 2015
Mini Vacation - odmor

Za ovogodisnji odmor bilo je planirano nekoliko verzija gde, kako i kad da se i to obavi i na kraju nas ‘kucni savet’ (sosa i moja malenkost) se konacno dogovorili negde sredinom oktobra meseca sedam dana ponovne posete turistickom mestu „Branson” u saveznoj državi Misuri (Missouri). Kažem ‘ponovnoj’ jer smo u zadnjih 20+g. bili tamo dva/tri puta gde svaki put se vidno da primetiti razvoj tog malog turistickog mesta ne samo po izgradnji tog Ozark planinskog lanca već i po raznovrsnosti turisticke atrakcije.

Dok samo mesto Branson broji oko 11,000 stanovnika po izboru Travel Channel mesto se smatra da je jedno od deset najposecenijih turistickih mesta sirom USA sa 8,000,000 posetilaca tokom 2014g i prilivom oko $3.1 billiona dollara od tiurizma. U gradu je zaposleno oko 47,000 radnika iz uze i sire okoline koji opsluzuju;

> 125 restorana sa 30,000 sedista
> 207 hotela i motela sa 22,000 soba
> 50 teatra sa 100+ predstava (shows) sa 64,000+ sedista
>. 13 golf terena, etc.

U mestu smo proveli skoro punih pet dana, posetili tri predstave i nekoliko restorana, dva sata vozom obisli deo planinskog venca i sve iukupno presli 1,081 milju (1,730 km) sa dva usputna prenocista. Vreme nam je bilo izvanredno lepo suncano (oko 28 C), a tokom celog tog puta saobracaj je bio prilično otvoren jer od Paducha, KY (I-24) pa do Branson-a hwy #60 se retko koristi teskim kamionima pa samim tim put je prakticno otvoren za laki saobracaj.

Kad pomenuh ‘laki saobracaj, tj. otvoren put da prenesem i mali dozivljaj već opisan na FB, naime radi se o - duhovitom policajcu. - Jednim delom na planinskom putu do Brandsona saobracaj je bio vrlo slab sa dozvoljenom brzinom voznje do 65 MPH (104km/h). Većinom tog puta ja sam se drzao priblizno toj brzini, ali u jednom zaobilasku kola ispred mene malo sam pricepio gas i tek sto sam ih zaobisao vidim upaljena svetla policijskih kola iza mene sto je bio znak da se parkerim postrani i cekam tiket, tj 'debelu kaznu' za prebrzu voznju.

Po ustaljenim propisima spustim prozor, stavim ruke na upravljacu i cekam da mi se 'ocita bukvica' o posledicama prebrze voznje i sve ostalo sto ide uz to; ukratko sto duza lekcija s' tim veca kazna. Dok ja cekam Sosa mi napominje da ne zaboravim da pomenem policajcu šta imam u kolima ispred njenog sedista (glove compartment).

Posle minut/dva prilazi mi vrlo mlad policajac i kaže da me je zaustavio jer sam vozio 82 MPL (131km/h) na šta mu ja odgovaram da je verovatno u pravu ali pre bilo šta drugo da imam napunjen pistolj u ladici i da imam dozvolu za nosenje oruzja (tako propisi nalazu da se najavi ukoliko je oruzje u kolima). Nato on mi odgovara sa osmehom; - If you don't go for yours, I won't go for mine, tj. ako se ne dohvatas svog , neću ni ja mog! :)

Zatražio je samo vozacku, odneo je do svojih kola i ubrzo se vratio samo sa mojom vozackom i zeljom za - SrećAN PUT! Naravno dalje sam nastavio sa voznjom priblizno dozvoljenoj brzini sve do destinacije, jer nisam ocekivao da će me ‘sreća’ posluziti bez tiketa dva puta u istom danu (po onoj lalinskoj; - sto je sigurno, sigurno je. :)

Ostatak puta do destinacije je prosao bez naročitog uzbudjenja.

Happy traveling...