Naravoucenija..
baresh
(zanatlija)
03. mart 2018. u 10.09
Naravoucenija od Dositeja (Dimitrija) Obradovica;
Zdrav razum i pronicljivo rasudjivanje
blagorodan je i prekrasan dar Božiji,
o kojem smo dužni dok smo god živi da se staramo
i dovodimo ga do savršenstva, i bez njega ne treba ni što
misliti niti tvoriti.
Kad se otac i mati medu sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova nauciti da ih ljube i poštuju?
Ako želite da vam deca vaša dobra budu, podajte im već od prve mladosti primer vrline.
———————————————————————————–
Ispitajmo sebe nismo li sami krivi kad nas srodnici i prijatelji ne ljube. Ko je samo sebi na celom svetu prijatelj, nikad neće verna prijatelja steci, i ko samo sebi ugadja i služi, ima sasvim luda gospodara.
————————————————————-
Neki se sve vrte i okrecu, a kad im na posao pogledaš, a ono mucak. Mnogo koješta pocinju, a ništa ne svršuju.
Koliko zamršeniji i tajanstveniji jedan posao izgleda, toliko više valja biti na oprezu. Pakostan kad o najvecoj pakosti misli, onda najmajstorskije izmišlja reci. Zato laskanja, ćeremonije, neobične pohvale i ulagivanja pred pametnim ljudima nikad nisu nešto dobro znacili.
————————————————————-
UCTIVOST, kad proizilazi iz dobrodušnog, covekoljubivog i blagorodnog srca, lepa je, krasna i opštekorisna osobina, a kad proizilazi iz pretvornog, lukavog i lažljivog srca, onda je nepotrebna i gadna. Nije moguce da je covek dobar, a da nije u isto vreme i uctiv; njemu je uctivost prirodna i svojstvena kao telu senka.
Nema gore nesrece od zle naravi i nepravde, niti vece sreće od vrlina. Bogatstvo steci može i zao i nepravedan covek, može se sav valjati u izobilju, visoke nauke i dostojanstva može zadobiti, ali pravicnošcu i vrlinama ukrasiti se, to zlom i nevaljalom srcu nije dato.
————————————————————-
Je li pravedno da se hiljadu nezlobivih familija ugnjetavaju, samo da se može bolje trpati u sto besposlenih i nezahvalnih trbuha? No, tako hoće obicaj i moda! Velika gospoda moraju velelepno živeti! A ovo se ne može bez prosipanja, a otkud bi se prosipalo kad se ne bi podanicima ćedile kosti? Višnji Bože, kada će te jedanput i velika gospoda poznati! Pravdo! Covecnosti! Vrlino! Kada će vas jednom i velmože osecati? Kada će pogledati na nagu i gladnu deciću trudoljubivoga i neumornoga zemljodelca sa ovim blagorodnim osecanjem: „Kod njih je telo kao i moje. U njima krv tece kao i u meni. Imaju dušu razumnu kao što je moja, i osecaju. Osecaju i zlo i dobro koje im se čini”.
————————————————————-
Što drugi ljudi vredni i pametni cine, zašto ne bi i mi cinili? Ako nam se tada loš ishod desi, niko pametan neće nam se rugati.
Predostrožnost i razum neka upravljaju. Ti učini sve što treba, pa se uzdaj.
Misaon i razuman covek ne uci samo od pametnijih od sebe, nego i od samih luda ima se cemu nauciti, jer gleda šta oni cine i kako se zlopate, pa sve to uzima sebi za pouku i cuva se, a budala neće ništa od pametnog da primi, jer pored ostalih ludosti najveca mu je da se sam sebi najpametniji čini, i za sramotu drži od drugoga nešto nauciti.
————————————————————-
Ko govori o drugima zlo pred nama, i o nama će pred njima. Ne govorimo zlo o drugima, osim kad je zlo javno, poznato i kad može nevinome škoditi; onda svaki casni covek mora zlo za zlo priznati i protiviti se koliko više može.
Ne valja decu plašiti, jer se mnogi iz navike do duboke štarosti užasavaju i ježi im se koža od onih stvari koje niti su kad videli, niti će videti.
————————————————————-
Bez nužde izdrpane i izmrljane haljine nositi, to je tvrdicenje ili ružnoca, dostojna negodovanja i gadenja. No, samo za spoljašnje ukrašavanje starati se, veliko nešto u to polagati, i s okruglim brkovima, ili kalpakom, ili perikom, ili zlatno izvezenim haljinama ponositi se, a o ukrašavanju duše i pameti, srca i naravi nimalo ne mariti – tu upravo prilici: „O, cudne li glave bez mozga!”
Maloumnom i visokoumnom čini se da je ono što znaju sve što se može znati, i što je sebi jednom uvrteo u glavu hoće da tako ostane, pa i ako je to krivo i netačno. I što je još crnje i gore, hoće silom i druge da nauci, pa govori šta mu god na pamet dode.
————————————————————-
Što god vidimo da prosveceni ljudi tvore na opštu korist, tvorimo i mi koliko možemo. Ne pravimo se pametniji od sviju, to je znak varvarstva.
————————————————————-
Pogreške bližnjih valja zaboravljati, jer smo svi pogreškama podložni, a dobro učinjeno nikada.
Nemoj ništa pocinjati ni preduzimati, pre nego dovoljno ne rasudiš i dobro ne saznaš kakva će cemu posledica biti. Posledica ne samo ovoga privremenoga i kratkoga vremena života, no i same vecnosti. Ne reci ništa ćega se možeš posle zastideti, ne učini ništa zbog čega se možeš pokajati.
————————————————————-
Ako li ko hoće da do podne spava, a do ponoci kojekakve besposlice i nepromišljenosti da tvori, on neka zna da se na sramotu svojih roditelja rodio.
————————————————————-
Nikad nikoga ne valja vredjati, a najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali.
Ne ištimo pohvale pre nego je zaslužimo, i baš kad je i zaslužimo, ne ištimo je, sama će doći ako smo je baš zaslužili.
————————————————————-
Treba slušati šta i naši neprijatelji o nama govore i gde treba popraviti se. Velikoj duši i od samog neprijatelja istina je draga, a slabi um ni od prijatelja neće da je primi.
————————————————————-
Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.
Ako se ljudi iz detinjstva ne otruju zlim obicajima, nego ako se napoje i napune razboritošcu, ljubavlju prema poštenju, istini i svakoj blagorodnoj vrlini, blago njima!
Misaon covek se stidi mešati u ono cemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuce.
————————————————————-
Ne ucimo decu našu izmalena raznežavanju, slastoljublju i lenosti, već muškosti, uzdržavanju i trudoljublju. Mladež se daje lako savijati kuda je mudro vaspitanje upravlja, njezina još cista duša je kao dobra i rodna zemlja, ali kad se zanemari, zadivlja.
————————————————————-
Rasudimo kakvi su ljudi koji nas savetuju, jesu li dobri, jesu li razumni i jesu li u životu svome pokazali takva dela da ljube bližnjega svoga kao sebe.
Ko bi hteo da ga životinja služi, a neće da snosi o njoj potrebno staranje, nerazumniji je od životinje.
Ko je nemilostiv prema životinjama, nemilostiv će biti i prema coveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad covek ima neke dužnosti prema životinji, koliko više mora imati prema sebi slicnom razumnom stvorenju! Covek koji zna da je za kratko na ovoj zemlji, i koji ima pojam o Bogu i pravdi, može li biti nemislostiv i nemilosrdan?
————————————————————-
Ne vidi se ono što se ima, zato što se gleda ono što se želi. Covek s malim može biti zadovoljan i srećan, a lakomstvo navodi da sve više želimo, i privlaci ljude k nepravdi i k nesreci. „O, da mi je još to! Još ono!” Pa ovom „O, da mi je!” nema ni kraja ni konca. Pošteno steci i pametno uživati, sebi i drugima dobro tvoriti, to je vrlina. Na tude lakomiti se, bogatijima zavideti, nepravdom dobivati, od sebe i od svojih bez nužde štedeti i u svagdašnjem nespokojstvu živeti, to se zove srebroljublje, koje može biti u malome kao i u mnogome, u siromahu kao i u bogatu.
————————————————————-
Srećan je covek koji se lako ne rasrdi, i koji može rasudivati dok je srdit. Ko mrzi kavgu i uklanja se izbegava mnoga zla i nemire u životu.
Oni koji ne ispunjavaju svoje dužnosti, često misle da s laži-maži drugima oci zamažu.
Casni i nežni Covek stidi se i svoje iskati, a bezobrazni i „debelokožni” i ono što je dužan, i što i može i mora dati, odlaže: sutra, po podne, malo docnije… Dar i poklon kad si naumio učiniti, ne odlaži. Dvaput dobro čini ko brzo čini.
————————————————————-
Prava ljubav ne može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi prirodni razum koji, kad se jošte s naukom sjedini, onda sastavlja onaj božanstveni venac koji krasi i uvencava razumnu dušu.
Kad vidimo nekog u nuždi i nevolji, ako možemo pomozimo mu, a ako ne možemo, kažimo mu istinu, da se ne nada. Ne prigovarajmo: „Da nisi to učinio bolje bi bilo”. Kad ko pogreši i postrada, tada i sam vidi da nije kako treba postupio, i nije potrebno da mu kažemo ono što i on shvata. Ono je dobar pogadac koji pogodi pre nego se stvar dogodi, a kad se već što dogodi, svaka baka može o tom proricati.
————————————————————-
—————————
baresh
(zanatlija)
03. mart 2018. u 10.22
Zao covek traži povod da učini zlo, a kad ne može da nade, on i tako čini što je naumio.
————————————————————-
Kako je slastoljubivim ljudima mucno rastati se od svojih slasti! Ne spominju ni malo ono što su uživali, već žale i tuže za onim što ostavljaju. Kad pomisle šta im je vina u podrumu, pune sobe meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što još neizedeni ostaju – ko to živ prežaliti može?! Oni dukati od kojih ni zraci Božijeg sunca nisu im više oci prosvecivali ni srce nasladivali. A one hiljade razdate kom u zajam, kome na interes – sve li to mora ostati?! O, svete! Baš li onda moram skoncati kad najbolje mogah poživeti! Lekare zovite, placajte nek se po svim crkvama bdenija i molitve tvore, Bog za novce cudesa čini!
I tako odvec slastima predat covek rad bi kao Metusalem živeti, samo da se više nasladi. Razuman se hrani da živi, a bezuman bi živeo samo da se hrani i goji. Ako i sticeš bogatstvo, ne daj da se za njega prilepi srce. Blažen je samo onaj bogataš koji zajednici dobro tvori i posle sebe lepo ime ostavlja; a bez toga evo šta mu veli evandelje: „Bezumnice, u ovu noc će dušu tvoju od tebe iskati!” A što si sabrao, čije će biti? Ostace deci? Glupome sinu ne pomaže bogatstvo. Bogatog si sina ostavio kad si ga razumnog i dobrog ostavio.
————————————————————-
Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenosti. Najlepši Božji dani takvome prolaze u gadljivoj tuzi, koja je otrov života. Svaki panj dostojan je vecega poštovanja nego on, jer panj, prvo, barem je pravi panj, drugo, ne ište jesti, treće, može za mnoge potrebne stvari služiti, ako ni za što, a ono za oganj. Lenština i dembel niti spada medu ljude, niti medu panjeve. Čini se kao da je covek, po tome što bi rad jesti i piti; ali evo bede kad nema šta, a on onda mora misliti ili o prevari ili o kradi, jer trbuh za šalu ne zna, on svoje hoće te hoće. Ako li je pak imucan i nije mu nužde krasti, a on, kad se najede i zadovolji telo svoje, nemajuci nikakova korisna i blagorodna zanimanja za um i srce svoje, mora o svakoj budalaštini misliti. Duša mu je slicna pustoj i zabataljenoj bašti, punoj trnja, koprivetina i svakojakog nepotrebnog korova.
————————————————————-
Oni koji nemaju u glavi vrlo često misle da su mudriji nego drugi.
Oni koji nisu bogati ćešto osuduju bogate, kao i ružni što nalaze lepšima od sebe kojekakve mane i poroke, i na njihov se racun smeju. Oni koji nemaju kakvo zvanje ili dostojanstvo, ćešto s velikom pronicljivošcu istražuju i pronalaze bilo kakve nedostatke kod gospode, da bi ih samo nekako ponizili, i dole k sebi, ako je ikako moguće, bliže svukli. Zato dobro kaže neki Italijan, govoreci: „Nema lepe koja mrzi na ružnu”, jer svaka zavidi lepšoj od sebe.
————————————————————-
Neka se niko ne izdaje za ono što nije, neka se ne pravi da zna ono što ne zna, i da ima ono što nema. Ne upuštaj se u nešto za šta nisi sposoban.
Koliko je istina blagorodna vrlina, toliko je laž luda i sramotna.
Decu valja cuvati od svakoga, u šali i bez šale, laganja i govorenja sa zlom i lukavom namerom. Jer ako se iz detinjstva tome nauce, do kraja života se neće moći oduciti, a ovako zao obicaj je pravi otrov duše, srca i naravi.
————————————————————-
Bog preblagi dao nam je razboritost i razum, da se s njima na dobro naše služimo, a ne na zlo i na nesrecu. Svako pošten i pametan neka rasudi je li pravo i razumno da, zato što su se naši stari zbog vere mrzili, proklinjali i gonili, i mi to cinimo; zato što su oni nesrecni bili, da i mi nesrecni ostanemo. Nije li bolje i pametnije da, ako smo hrišcani (ako se nazivamo), jedanput poslušamo Hrista Spasitelja koji nam veli:
„Mir moj dajem vama! Mir moj ostavljam vama! Samo po tome ćete se poznati da ste moji ucenici, ako ljubav moju i mir moj medu sobom budete imali”.
————————————————————-
Devojke, naročito one koje misle da su lepše nego druge, neka se iz mladosti ne zanose svojom tobožnjom lepotom, i neka dobro znaju da koliko su lepše i pristalije, ako ne budu imale dovoljno pameti, razboritosti, stida i casnosti, toliko gore za njih. Svak se lakomi na lepu ružicu, a kad uvene, i ne obzire se na nju, baca je pod noge.
Lepota je samo oblicje koje danas jeste a sutra nije, a vrlina je onaj prijatni i prekrasni miris koji ne napušta coveka ne samo u starosti, nego ni posle smrti. Ona je devojka zapravo lepa, koja je razumna, trudoljubiva, vredna i poštena, i koja želi samo jednome lepa da bude, no lepa i u samoj štarosti; a ovo sama lepota ne daje, no uzajamna ljubav, sveta vernost i vrlina.
Bedna, luda i sramotna je stvar videti zdravu ženu koja ni o cem ne misli nego o besposlici, o špaciru, o ogledalu i o haljinama, kao da je bezdušna lutka a ne razumno biće obdareno umom i duhom. Beskrajno se kvare pošteni obicaji kad se žene iz mladosti besposlici, raskoši, bestidnosti, zlocudnosti i sujetnim ukrašavanjima nauce. Žena mudra i dobra okrenuce i muža svoga na dobro.
Pametna žena gleda za koga će poći, i za muža sebi želi vernog druga, a ne ludog vetropira i licemera. Casnoj i razumnoj ženi nije dobro došao onaj koji se ulaguje, govoreci joj da je lepa, i pred njom se podsmevajuci drugim ženama koje tu nisu.
Ženski pole! Predrage kceri! Slatke sestrice! Mile prijateljice! Precasne i svete roditeljke roda covecanskoga! Vi medu hrišcanima niste u zatvoru kao robinje – slobodne ste, gospodarice ste. Upotrebite samo na dobro vašu slobodu i vašu krotku i slatku vlast! Mnogo od vas zavisi: ako budete poštene, vredne, pitome i prosvecene, i vaša će deca takva biti. I tako, celi će se narod preko vas prosvetiti i proslaviti, i tada biće vama cast i slava u veke vekova.
————————————————————-
Lenost je teški greh, iz nje se radaju mnoga zla, siromaština i nesreca. Smrdi covek u lenosti, i sam život mu je na teretu. Leži dokle ga rebra ne zabole, i jedva ceka da mu dan prode. Ženi i coveku ružno je i sramotno bez posla stajati koliko god da su imucni. Ko god ne misli o dobru, mora o zlu misliti; zato je priroda uma covekovog takva, da on svagda mora bilo cime zanimati se. Lenivac niti je zajednici, niti je svojoj familiji, niti je sebi na korist. Za takova naši Srblji obicavaju reci:
„Bolje da je mrtav nego što je živ, našto mu taki život?” A Dalmatinci vele: „Ni za što nije nego za kaludere”, jer kod njih prosjak i kaluder jedno znaci.
————————————————————-
Budala je ko hoće da zna šta se u svačijem loncicu kuva. Ko svuda nos zavlaci, zavuce ga često tamo gde ne valja.
————————————————————-
Sramota je da trgovci preduzimaju toliko duga putovanja morem da bi stekli imanje, a mladi ljudi ni po suvom neće da putuju da bi poboljšali svoj um.
„Pošto si smrtan, ne mudruj više nego što coveku prilici”. Upoznaj sebe! Neguj meru u jelu i odelu. Ne obaziri se na vece od sebe i ne zavidi bogatijima niti ih imitiraj.
Koliko porodica bi moglo da živi pošteno, ali propadaju zato što hoće da se izjednace s većima od sebe.
————————————————————-
Ima mnogo takvih koji ono što su prvo naucili i sebi jednom u glavu zavrteli, ako je to i naopako i pogrešno, mracno, nerazumljivo, puno ocevidne protivurecnosti i nerazumno – oni se toga drže kao slepac plota. A zašto? Ni zbog čega drugog nego samo zato jer su to prvo čuli i primili. Predlaže im se nešto drugo, cisto, jasno i što može lako razumeti čak i nezlobivo dete, što da hoće mogli bi ispitati i poznati – ali neće, nego vicu na sve što je novo gore nego na besnog kurjaka.
————————————————————-
Casna i razumna žena ne traži slavu svoju u skupocenim odelima; luda i nerazumna s haljinama se ponosi i kradom se osvrće da li je ko posmatra. Ne znajuci dragocenost razuma i vrednost cistog srca i duše – ako se ne sijaju i ne šušte na njoj haljine, misli da je propala.
————————————————————-
Kakva je korist rečima nazivati se hrišcaninom, a delima služiti samome satani?
Velika je nesreca kad neznalica ima vlast da laže, blebece i u vetar govori, a onaj koji zna mora da cuti i sa strahom sluša. Teško je kad nepravedni i nesavesni zapovedaju, a pošteni i dobri su prinudeni da se povinuju.
————————————————————-
