Diskusije : Emigracija

 Komentar
To Je Bozja Volja
baresh
(zanatlija)
28. decembar 2017. u 16.23

Nešto osvezenja - mimo uobicajenih tema;

To Je Bozja Volja

Francusko će dete
Biti Francuz pravi,
To je Bozja vilja,
To je po naravi.

Maleno Englesce,
U radosti pliva
Sto će Englez biti,
U tome uziva.

Pitaj malo Nemce.
Šta će biti-cuj ga,
Nemac biću Nemac,
I zato postuj ga.

Maleno Madzarce,
Zarana se trudi,
Da svom rodu sluzi,
To postuju ljudi.

Talijance malo,
Talijanstvu hiti,
Pa zar bi moglo,
drugo stogod biti.

Ja sam Srpce malo,
Mene srpstvo ceka,
Srbovacu Boze,
Svoga celog veka.

Dedovi su moji,
Krv za srpstvo lili,
Ta je ista krvca,
I u mojoj zili.

Srpski ću da živim,
Srpski da se vladam,
I gotov sam uvek,
Zato i da stradam.

Cika Zmaj - Jova Jovanovic
jedna_vamo
28. decembar 2017. u 18.33
Profesor-Kanada
(Profesor)
29. decembar 2017. u 11.13
Baresh, odlicna tema.

Kada dobijete slobodnog vremena, objavite listuu naših narodnih
izreka i poslovica.

Secate se, kako je Cika Zmaj dobio ovaj nadimak. Posle zavrsene
jedne pesme, potpisao je svoje ime i datum 'Jova Jovanovic, 3 maj.
Profesor-Kanada
(Profesor)
29. decembar 2017. u 11.21
Bares, da li Vam je poznato da je Cika Zmaj napisao?

Dan za danom ide,
ne daj da su prazni,
za nas mladi zivot,
i minuti su vazni.

Ovo sam čuo od moje Bake, volela je da piše pesme i poslovice.
baresh
(zanatlija)
29. decembar 2017. u 13.10
„Kada dobijete slobodnog vremena, objavite listuu naših narodnih
izreka i poslovica.”

Postovani Profesore,

Posedujem priličnu zbirku narodne bastine u nasem domu,a koju sam
sakupljao prilikom poseta Otadzbini - među kojima i izreke i
poslovice. Tako povremeno, a posebno zimskom dobu,osim drugih aktivnosti, upraznjavam penzionersko-dragoceno vreme.

U prilog Vase zelje evo nekoliko zagonetki iz riznice od 458.
Izabracu nekoliko sa brojevima od 1 - 10, a potom i odgovore istih - od 458 iz zbirke.
Zagonetke:
1. Duse nema a mice se;srce nema u njem kuca,noge nema ljude sluzi.
2. O klinu visi o zlu misli.
3. Puna kuca djaka,svi muce (cute)a jedan govori.
4. U početku zivota ide na četiri noge,u sred zuvota dve a u starosti
na tri.
5. bez koze udje , s` kozom izadje.
6. Bena bena preko vrta seta,za njom ide druga te se ruga.
7. Kakvog drveta ima najviše?
8. Dva lokvanja oko panja.
9. Ja se krstim svaki dan, a za krst i ne znam.
10. Mlada sam i zelena,lepa malena,ko me takne kune se.

Odgonetke:
1. Sat
2. Puska.
3. Zubi i jezik.
4. Covek.
5. Hleb u pec.
6. Patka.
7. Krivog.
8. Glava i usi.
9. Raskrsnica
10.Kopriva.

Hvala na stihovima od bake tj. cika 3 maj-a ;-)

p.s. Inače posedujem zbirku njegovi pesama kao i „Djulice Uveoce”
u posebnom izdanju.

pozdrav

sirchulle
(CAD Designer)
29. decembar 2017. u 15.09
Evo par „narodnih” od mene:
1. Ko drugome jamu kopa mora da je grobar.
2. Ko jede ne boji se gladi.
3. Kom' opanci Tom i Jerry.
4. New York City i ovce na broju.
5. Oko za oko, pasta za zube.
6. Po jutru se dan poznaje a po podocnjacima noć..
Profesor-Kanada
(Profesor)
29. decembar 2017. u 15.39
Baresh, mnogo pozdrava i velika zahvalnost za poslate zagonetke.

Many years ago in Scotland, a new game was invented. It was ruled
„Gentlemen Only...Ladies Forbidden” and the 'new' word GOLF entered
into the English language.

Skoro svaki dan, vise novca i menica stampa 'US Treasury' nego
'Monopoly'.

Od svih država kod naših suseda, koja država ima najveci procenat,
gde osobe idu peske na posao? Aljaska.

Svaki kralj u kartama je izabran od istoriskih velikih vladara:

Spades: Kind David

Hearts: Charlemagne

Clubs: Alexander, the Great

Diamonds: Julius Caesar.
baresh
(zanatlija)
29. decembar 2017. u 17.35
Profesore, blagodarim na novim prilozima & saznanjima kojih
nikad nije previse, pa da nastavim-o...

Kada sam stupio na ovo tle pre četiri i po decenije,primetio sam
prilično nepoznatih mi pojedinosti,a koje su u relativno kratkom
vremenu iszezle. Naročito kuce sa verandama i stilom gradnje uopste,da ako se udaljis pola km. i dalje,a nisi zapamtio ime ulice i broj,postojala je mogućnost da se izgubis i vrtis u krug nekoliko sati.
Ovo naravno podrazumeva nas nizi gradjanski sloj (nanos) koji ne
zna jezik 'domaćina'. Još uvek su po negde bile tavern-e sa dva
ulaza-izlaza i natpisima; 'gentlmen only & ladies only'.Skoro svaka kuca,osim glavnih i sporednih ulazih vrata,imala 1„x1” otvor sa vratima spolja & iznutra, gde raznosac u rano jutro ostavi hleb i mleko, a weekend-om zazvoni na vrata da naplati. U trgovinama
za prehranu pored kase decaci između 12-15 god. mladosti pomazu
u pakovanju i po potrebi odnosenju pazarene robe do auta. Kao
nagradu za rad dobijali su po neku krajcaru, pa tako imali dovoljno dzeparca bez da 'kinje' roditelje,deke-bake za kino,zvake dzizde-bidze, a ujedno sticali radne navike i s` time bolje razumevali i cenili starije od sebe. Domaćini se trudili da vas
razumeju,kako na poslu tako na ulici,u saobracaju...ono sto me
'zapanjilo' kutija (box) za novine nije bila zatvorena...ubacis
10 c u kasicu, mnogi odlazili na pos`o bez da zakljucavaju kuce
ili bicikla, redovi za gradski prevoz; niko da vas dotakne i bez
ubacivanja sa strane, plate redovne i na 'isecku' ti piše šta je
tvoje šta njie - i tako to...Trebalo vremena da se 'opasuljim';-)

Eto Profesore, malo iskoracih,pa da nastavim sa nekoliko onih iz
naroda:„ Da je razi koliko je laži - svet nebi gladovao. Da glave
pucaju od laži kao tikve - ničija nebi čitava ostala. Tamo gde ti
puno obecavaju - malu torbu ponesi. Nit se u dobru ponesi - nit` u zlu ne pokudi.Nek mi bude sto mi kažeš - nek ti bude stomi želiš.
Ne hvata policija lopova zato što je ukr`o - već zato što nije
uspeo da sakrije.” I jedna kineska; „ko se opece o vruc caj - taj
posle piri i u hlanu vodu.”

toliko ovim povodom...
Marko_011
(Buongiorno a tutti)
29. decembar 2017. u 21.38
Talijance malo,
Talijanstvu hiti,
Pa zar bi moglo,
drugo stogod biti.

------------------------------------------------------

Italijani ne postoje u realnosti, sto je samo formalni naziv za plemena sa Apenina, koje je ujedinio Garibaldi u zajednicu, poznatiju kao Italija i oni su postali Italijani.

Imaju 21 regiju i jedan iz regije Kalabrija i jedan iz Veneto regije, ako ih pitate da li su isti, odgovorice da nemaju nikakve veze.

Jezik, masa dijalekata, svaka regija ima svoj dijalekat, tako da ako krenu po svome, ostali ih ne razumeju.

Takvih dijalekata ima vise i u samoj regiji, pa recimo tako Bergamo ima svoj a Brescia svoj i bas se onako mrze iz dna duse.

Mrze se vise, nego u bivšoj Jugi, samo što ne idu toliko daleko do kubure.

Romanska plemena, ne može ni ta teorija proći jer kažu da ljudi nisu homogeni, da bi se moglo tvrditi da su Romani, već kako je ko osvajao i dolazio, mesali se, bilo Arapi, bilo Skandinavci, Viking, pa tako po Siciliji masa njih plavih i visokih, koji poticu od osvajaca.

Friuli regija, Trst grad da nasi shvate, recimo smatraju ljudima sa one strane iz bivše Juge, tako da to i ne smatraju tako cistom Italijom.

Nas obrazovni sistem, daleko da uci korektno, neki vas uce i ocenjuju a da ni sami, nemaju blage veze.

Spomenuo Baresh ili neko Italijane i kako se neću usreciti sa njima, ne znajuci da se gledaju po regijama a ne generalno kao Italijani.

Nešto ste naucili, tako da vas ni ti tu Italijani, ne mogu voziti u krug.
baresh
(zanatlija)
29. decembar 2017. u 23.16
„Italijani ne postoje u realnosti, sto je samo formalni naziv za plemena sa Apenina, koje je ujedinio Garibaldi u zajednicu, poznatiju kao Italija i oni su postali Italijani.”

Tako nešto se može reci za Nemce i Bizmarka, kao uostalom i mnoge
narode i plemena istih od pamtiveka - među kojima ni Srbi nisu
izuzeti, a to je teznja za ujedinjenjem.
p.s. od nedavno je i Evropa zapocela taj ciklus asimilacije po
onoj: „zajedno smo jači”.
Marko_011
(Buongiorno a tutti)
30. decembar 2017. u 22.44
Recimo Veneti, regija Veneto, gradovi poput Verone, Venecije, Padova, bili su vise u zajednici sa delom bivše Juge, nego sa ovima u Italiji.

Bivša Mletacka Republika ili Venecijanska Republika, trgovacka unija, jedini koji silom nisu osvajali po Balkanu, već trgovinom, transportom, dobrovoljno se ulazilo i trajalo je to bas dugo, ako gledaš ostale Balkanske price a realno i sa Zapada, to neko divljanje.

Sve to zasnovano na sili, jahanju drugog, bilo je kratkog daha.

Veneti i u Italiji su dosta napredniji od ostalih, finansiraju ove dole i traže da im porez ostane kod kuce.

Oni ne vole ni Italijane a ni strance.

Sada, stranci su uglavnom Tarzanija, ne placaju kartu u vozu, trce ko od lavova po Africi od kontrolora, razumljivo, ovi precizni i dodju im tako neki.

Sada, kod nas znaju zezati da su mnogi potomci Turaka, jer nije bas da Turci nisu ništa dohvatili.

Međutim, niko ne spominje Venete.

Pitanje je koliko naših ljudi zavrsilo među njima i njihovih među našima.

Takve teze do sada se u nasem drustvu još nisu cule, niti narod zna nešto više o Venecijanskoj Republici i prici na Balkanu.

baresh
(zanatlija)
31. decembar 2017. u 10.46
„Takve teze do sada se u nasem drustvu još nisu cule, niti narod zna nešto više o Venecijanskoj Republici i prici na Balkanu.”

Nije da nisu, ali uglavnom usmeno i na sebi svojstven način.
Do početka 60-h nasi pojmovi i Talijanima,i svetu uopste,kao
da smo mi centar sveta. Talijani (Latini) su kukavice i stare
varalice, zabari i puka sirotinja pa caki i macke jedu.
Međutim kad ono otvorise kapije prema Zabariji, preko noćisve
ono sto znadosmo pade u vodu.
Inače tih godina sluzih vojni rok u Sempetru pri Gorici gde se na
licu mesta uveruh i saznah mnogo pojedinosti i pojmova o Talijanima.
Neku godinu kasnije imadoh prilike videti nekoliko njihovih gradova i delimicno steci sasvim drugacija uverenja. Otom potom kad se nadjoh preko okeana gde je bila najveca njihova naseobina,tek onda ih upoznah i saznadoh daleko vise pojedinosti. Sa mnogima radio u istoj firmi,stekao komsije pa čak i druzio na, a nasa deca stekla poznanstva u mladim godinama koja i dan danas održavaju, bez obzira gde se ko zatek`o. Ovde sam upozn`o mnoge naše stare emigrante koji su sticajem tadasnjih okolnosti ilegalno prelazili granice. Neki od njih pokusavali po nekoliko puta,
hvatani i hapseni. Mnogi od istih prelazili na istom mestu gde sam neku godinu kasnije sluzio vojni rok. Danas neki od njih još uvek na 'ovom svetu' pri kraju devete decenije zivota a neki čak i polovine desete.
Toliko o tezama koje mnogi nisu čuli niti će cuti. Kako one
generacije pre nas,tako ove sadasnje a najverovatnije i dolazece.

Srećna ti Nova godina Markane - gde god da si se zateko u ovom
nasem globalnom selu - ili ti rasejanju.
Profesor-Kanada
(Profesor)
31. decembar 2017. u 11.39

ANKETA:

Pitanje:

„Kakvo je vaše 'lično mišljenje' o nestašici hrane u ostalim
delovima sveta?”

Anketa se  završila katastrofalno:

U Africi nisu znali šta je to hrana.

U Zapadnoj Evropi nisu znali šta je to nestašica.

U Istočnoj Evropi nisu znali šta je to lično mišljenje.

U Americi nisu znali šta je ostatak sveta.
baresh
(zanatlija)
31. decembar 2017. u 12.12

Još jedan prilog po pitanju najkracih prica (story`s)

1. nemacki humor
2. italijanska hrabrost
3. ko je ko u Portoriku
4. jevrejski poslovni moral
Marko_011
(Buongiorno a tutti)
31. decembar 2017. u 13.12
Hvala Baresh, Srećna i tebi Nova 2018 Godina uz zdravlje i sreću!
jedna_vamo
03. januar 2018. u 20.15
some things never change...

Otac i sin
Jedanput ide stari Amidža
ko neki sedi mandarin;
a za njim tapka, trči, skakuće
junačke krvi najmlađi sin.

Vašar je bio; a na vašaru
sablje, pištolji, arapski at,
tuniske kape, srebro i zlato,
mletačka svila, ženevski sat.

- E, šta ćeš, sine, da kupi babo? -
deteta sklonost kušaše svog.
- Hoćeš li sablju tu, britku, sjajnu,
il' voliš ata misirskog?

Il', možda, želiš od svile ruho?
Neka ti bude svileno sve!
Govori, sine, govori brže,
da kupim one toke zlaćene? -

Dete se češka rukom po glavi,
kao da ne zna šta bi od sveg:
- Ah, babo, babo, kupi mi, babo,
pečenja kupi jarećeg...

Sad se i babo češe po glavi,
gledajuć dugo sinčića svog:
- „E, ja sam volo sablje i koplja,
a sin mi jarca pečenog!”

(1872)

baresh
(zanatlija)
04. januar 2018. u 10.22

Napredna Pesma

Mi smo bili Panslavjani,
Turci, Rusi, Cuvutani,
Ala Boze,cudne stvari,
zašto ne bi i Madzari
Zašto ne!
Samo daj subvencije.

Pljuvali smo na Madzare,
Pruzali smo na handzare,
Terali smo svaku pizmu,
Sad smo honvid dualizmu.
A zast` ne!
Samo daj subvencije.

Slavili smo negda „Tica”,
Dizali smo Subotica,
Sad ćemo ih blatom miti,
(To će Pesti milo biti)
A zast` ne!
Samo daj subvencije.

Lagali smo i dojako.
To bar može kazat svako,
Odsad ćemo triput vise,
Samo gad se begenise.
A zast` ne!
Samo daj subvencije.

Pljuvali smo sto je vase,
Pljuvali smo sto je naše,
Pljuckacemo i sad bolni,
Samo tesik parancolni!
A zast` ne!
Samo daj subvencije.

Omladina cudne trice,
Da joj ne smes reč`;ubice!
Ako vam se nužno čini,
Reci ćemo da smo i mi
Sami klali.- A zast` ne!
Samo daj subvencije.

U Srbiji nešto sviti,
Tu nam neće stanka biti,
Pa nek im se sve obara
Kad nemaju za nas para,
To je sve:
Samo daj subvencije.

Hocete li da smo nasi?
Hocete li da smo vasi?
Hocete li da smo njini?
Kako vam se zgodno čini,
Tako ćemo! A zast` ne!-
Samo daj subvencije.

Hoćemo li protiv Srema?
Jednom rukom il` obema?
Hoćemo li protiv Ceske?
Il` na konju ili peske?
Zašto ne!
Samo daj subvencije.

Metite nas u ulare,
Siljite nam komesare,
Derite nam kais s` ledja,
Nasu kozu to ne vredja.
Sve se sme!-
Samo daj subvencije.

Zmaj Jova 1868
Profesor-Kanada
(Profesor)
05. januar 2018. u 10.32
STA ANDJEO DECI SAPUCE

Skoro će, deco, i Bozic doći,
Najvisi danak zemaljskih dana,
Najlepsa svetlost bernima svima,
Najveci praznik svih hrišćana.

Ne, nije rano spremat se vecem
Kako da tome na susret grete
Trebite trnje is srca vasih,
Samo ga tako docekat smete.

Vrsite duznost - svak svoju znade,
Prastajte bratu dela i reci,
Ljubite snagu - Njome ćete kadgod
Amanet srpski privesti k sreći.

Mnoge će of vas u svetom hramu
Cist stihar krasiti bozicnog jutra,
Hristos je mila cistota spolja
Al' milija mu ona - iznutra.

Orginal: Jovan Jovanovic Zmaj
Profesor-Kanada
(Profesor)
05. januar 2018. u 10.37
korekcija: vernima a ne bernima.

Rece moja Baka: „Tri puta meri a jednom seci.”
Profesor-Kanada
(Profesor)
05. januar 2018. u 10.49

Baresh, ovo je za Vas. Pošto ste 'jaki na peru'.

Pred Vama lezi polje,
Sasvim je bele boje
I ceka plavu kisu
Iz desne ruke tvoje.

„Hartija/papir”
baresh
(zanatlija)
05. januar 2018. u 12.32
Blagodarim profesore - pa da nastavim-o:

P E S M A

jednog najlojalnijeg gradjanina

Sve sam zelje iscupao
Pa cuvam zahvalonost;
Crkva mi je dinastija,
Molitva lojalnost.
Udrite me na muke,
Stav`te me na probu,
Spustite mi najcrnji
Komadic u torbu;
Metnite me gladnoga,
Da cuvam kordone,-
Al` dopist`te jedino
- Da mrziim spijone!

Ucicu se cutanju,
Da mi bude dika,
Slobodu ću izbrisat
Iz moga recnika.
Vladacu se ko da sam
U kom proslonm veku,
Namignite spalicu
Svu biblioteku;
Pogorecu Silere,
Milje i Bajrone,-
Al` dopust`te jedino
- Da mrzim spijone!

Ako j` duznost gradjanska,
Hranicu se travom,
Naucicu klimati
Prepokornom glavom.
I kurjak ću oplesti,
Ko u mandarina,
A srkacu samo slast
Zvanicnih novina.
Pobecicu kiad mi ko
Spomene Prudone,-
Al` dopust`te jedino
- Da mrzim spijone!

Za sampanjer veli se:
Rdjav primer daje,-
Kako lufta dobije,
Stegu ne priznaje.
Klonicu se brizljivo
Te francuske mode,
Neću piti sampanjca,
Pa ni same sode;
Neću sesti ni za sto
Gde spazim sifone,
Al` dopust`te jedini
- Da mrzim spijone!

Necete me videti,
Da se nešto durim;
Kad opazim nepravdu,
Ja ću da zazmurim.
Od Boga su zvanija,
Od Boga su vlasti,
Pa bas da me oglobe,
Neću nikom kaz`ti.
Kad Bog hoće i pravo j`,
Ber`te milijone,-
Al` dopust`te jedino
- Da mrzim spijone!

Kad ministri namignu,
Leci ću da spavam,
A u snu ću saptati:
„Ja se pokoravam!”
Dok ne reknu: „Ustani!”
Donde ustat neću,
Zapovede l` da umrem, -
Dobro, i umrecu.
Ako falim nemojte
Davat mi pardone, -
Al` dopust`te jedino
- Da mrzim spijone!

1871 Zmaj - Jova Jovanovic
Profesor-Kanada
(Profesor)
06. januar 2018. u 10.28

ZAVICAJ

Zavicaju, mili kraju,
U kom sam se rodio.
Duse moje slatki raju,
Ko te ne bi volio?

U tebi mi sve poznato:
Svako drvo, svaki kam,
Svak me gleda umiljato,
I ja svakog tu poznam.

I kada sam u tudjini,
Uvek mislim na taj kraj,
Molim Boga na visini,
Da mi cuva zavicaj.

Jovan Jovanovic - Zmaj
baresh
(zanatlija)
06. januar 2018. u 11.00
Ima sto može biti - ima što ne može

Vatra može bit` bez dima,
dim bez vatre nikad, rode,
voda može bit` bez ribe,
ali riba ne bez vode.

Gora može bit` bez lovca,
ali lovci ne bez gore.
Fosfor može bit` bez misli
al` ne mis`o bez fosfora.

Sunce može bit` bez zemlje,
al bez sunca na moz` zemlja.
Temelj može biti snažan
al` ne snaga bez temelja.

Skoljka može bez bisera,
ali biser ne bez skoljke.
Moma može bit` bez sreće
al` ne sreća bez devojke.

Vino može bez igmuna,
al` iguman ne bez vinca.
Konjic može bez jahaca,
al ne jahac bez konjica.

*

Ova pesma nema smisla
dok se nešto još ne doda:
narod može bit` bez kralja,
- al` ne i kralj bez naroda.

Zmaj Jova Jovanovic 1883
 Komentar Zapamti ovu temu!

.