Na putu po Aljasci upoznala sam mnogo naših studenata koji dolaze preko internacionalnog programa koji dolaze da rade na 3-4 meseca.
Sve su to divna, dobro vaspitana deca koja rade uglavnom u hotelima, za neku minimum satnicu, koja njima mnogo znači a Amerikanci nikad ne bi radili za te pare.
U Anchorage najvećem gradu od 250.000 stanovnika, naših gotovo da nema, tu si Mexicanci.
Ali u Fairbanks, u svakom hotelu su naši, plus Makedonci i Bugari.
Za ručkom mi je zapao za oko jedan dečko, konobar, koji je imao na pločicu sa svojim imenom DOBRIVOJE. Kažem mu da smo Srbi, on se ozari i oduševi ali kaže, ne sme da priča sa nama jer mora da radi. U redu, rekoh, ja ću to da sredim. Zovi mi svog menadžera. Setila sam se da u tašni imam PRESS karticu (davno isteklu) i kada je dotični došao, ja mu podnesem pod nos i kažem da sam novinar iz Evrope koji je oduševljen njegovim hotelom, ali bi da napravi intervju sa zaposlenima, evo na primer sa Dobrivojem koji je nas usluživao. On pristane, sav srećan, i da Dobrovoju plaćeno vreme za vreme intervjua.
E, tu mi sednemo a on kaže da mu je prvi put da sedne i odmori se u poslednjih 7h.
-Šta ćeš da piješ?
On kaže da bi sok. U redu.
-Jesi li gadan?
-Pa jesam, ali nemojte zbog mene, ne smem...
-Smeš sine jer si sa mnom i sada si zaštićen.
Naručim dimljeni losos.
(Aljaska je najveći izvoznik lososa u svetu, turisti ga jedu ogromnim količinama, ali zaposleni u turizmu ne smeju ni da ga probaju)
On je oduuševljen.
-Kako je ovo dobro!
Dobrivoje je dobrica. Ima 20 godina, tople oči i čistu dušu.
U Beograd je stigao iz neke nedodjije, ne sećam se imena sela.
Studira na Teološkom fakuletu.
Preko leta, 3 meseca radi na Aljasci da bi pomogao roditeljima, teškoj sirotinji.
Dobro mu je, kaže, ima smeštaj i doručak. Ako hoće još jedan obrok, mora da plati.
Kaže, Makedonci i Bugari su zauzeli sve bolje pozicije i plate, a za Srbe, šta ostane. Jer agencija prvo njima šalje(?)
-Zašto?
Kaže, nemam pojma, valjda je korupcija u pitanju.
-Kako vas tretiraju ovde?
-Kao uvozno roblje, jedva čekaju neku grešku da bi odbili od plate.
-Pa koje su pare u pitanju?
-Radimo za minimalac, za koji ni jedan amer ne bi radio, ali ja zaradim od 800 do 1000 evra mesečno a to su velike pare za moje u Srbiji.
Pričali smo dugo, o njegovoj devojci koja će biti psiholog i koja ga čeka, o njegovoj porodici, o njegovim studijama na kojim je i nema nikavu vezu za dalje...
Ostavio je na mene neverovatan utisak obrazovanog, pametnog i eleokventnog mladog čoveka.

Dobrivoje, dobra dušo, neka te sreća prati.

Snajka hvala vam na ovom iscrpnom obrazlozenju koje zlata vrijedi a treba da otvori oci mnogih zaslijepljenih zapadom. Mnogi su zaslijepljeni zapadom zbog naših divljaka i hvalisavaca o bogatom i lagodnom zivotu. Velika vecina su sami robovi pa bih zaljeli da i ostali dodju u tu situaciju.

Не само на Аљасци, Срби раде на црно за минималац широм Северне Америке.
Углавном раде добро, јер су дошли да зараде што више а не да истерују правду.
Да их искоришћавају искоришћавају их, али кад немаш, све ти је добро.
По грађевинама их има колко хоћеш, ил фарбају, ил припафљују гипсане табле, а ради се од сванућа па до мрака.
Спавају где стигну, дешава се да их неколико узме једну јефтину мотелску собу, неки код познаника, или рођака, ал ћуте, раде и чекају дан кад ће да се врате.
Једини проблем је да неки кад се врате, изигравају милионере, седи се по кафићима и чашћава, да се зна ко је газда, али то је наш стари проблем.

u stvari ja sam globalista/liberal, ali ovi koji se danas tako zovu su sve goli prevarant - sve bih ih ja pohapsio koji teraju ljude da rade prekovremeno, jedne drže kao robove, a drugi nezaposleni, umesto da se posao podeli, pa da ga ima za sve

Ех, Новаче а колика је моја пензија?
Мада то и нема везе јер овде су и трошкови у линији са примањима.
Не видим какве везе има колико ко од нас прима са стањем у Србији.
Једноставно стање је мизерно и људи се сналазе радећи за буд шта, што им омогућује релативно добар живот у Србији.
То је као и некд печалбарење.
Ко може да оде, оде, ради и нешто заради, а остали му се смеју и подцењују га.
Али су љубоморни на његове паре.
Иста слика као и некд, променули се глумци а кулиси остали исти.

Да ми знамо, зна и он, ал дал има избор?
Да је дошао и рекао да тражи минимално $50 на сат, свакако да га не би узели.
Трагедија је да га искоришћавају до максимума, а он још сав сретан.
То ти је трагедија.

„Трагедија је да га искоришћавају до максимума, а он још сав сретан.”

Stevo, zemljace, nebih se slozio da je 'tragedija' već na protiv jer kad covek nema mogućnost za bolje, 'sretan' je kad mu se ukaze prilika da zaradi koliko može za svoju, makar i sturu, egzistenciju.

Naravno, u idealnom svetu postoje neka druga - pravila. :)

Hvala na pojasnjenju!

I ja bih se slozio da je vise nego zalosno ako neko mora da napusta svoj rodni kraj da bi zaradio neku paru za zivotne potrebe, ali to je već neka druga prica zašto je to tako umesto zašto je neko placen ma koliko da je za svoj rad gde se nadje.