По много чему, Србија је земља чуда. Нажалост, углавном у негативном смислу. Понекад је неразумљива, и то не само странцима већ и нама. Део наше интелектуалне уметничке и политичке елите, почев од деведесетих година, користи сваку прилику да, уз легитимну политичку критику, наружи сопствени народ. Припадници овог, на срећу малобројног интелектуалног соја, не презају од најтежих оптужби на рачун српског народа, при чему је на удару све што чини његов идентитет и државотворни капацитет. У јавности се за ову појаву одомаћио израз аутошовинизам. О феномену аутошовинизма и његовим историјским, културолошким и политичким коренима, о утицају који они што га заступају имају на српску политичку и културну сцену, за НСПМ говоре познати српски интелектуалци и културни посленици Владимир Кецмановић, књижевник, Предраг Марковић, историчар, и драмски писци Радослав Павловић и Синиша Ковачевић.
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/srpski-autosovinizam-ili-identifikacija-sa-agresorom.html

� �змеђу презира према „онима” и презира према себи налази се трећи облик презира, а то је презир према својима. То значи да особа почне да презире чланове своје групе, то јест групе из које је потекла – било породице било заједнице.
http://www.politika.rs/scc/clanak/335769/Autosovinizam-prezir-prema-svojima