Dakle, moramo da razgranicimo da li je EU ili ostatak sveta. Odgovori mogu biti drasticno drugaciji.

Što se tiče prvog pitanja, daleko je laksa sada ekonomska stabilnost nego pre nekoliko decenija jer se i njihov filter promenio pa sada traže obrazovane i sa iskustvom i znanjem tako da to automatski znaci i ekonomsku stabilnost na početku.

Drugo pitanje je skoro pa nejasno. Ako si u EU imaces samo asimilaciju a ako si preko bare možda dozivis i integraciju. Ja se gadim asimilacije ali podržavam integraciju tako da odgovor na ovo pitanje je jasan. Nemam integraciju u Nemackoj a za asimilaciju nisam spreman.

Politikom sam se bavio u zemlji svojeg porekla a ovde nemam prava da to radim bas zbog prethodnog pitanja pod brojem dva. Asimiliran covek je apolitican a integrisani se bavi politikom...

Integracija i asimilacija nisu jedno te isto. Integrirati (integrisati) znaci sopstveno ugraditi u korene tog drustva a asimilirati znaci prihvatiti korene kakvi već jesu. Dakle ja sam se integrisao ili su me oni asimilirali. Prvi termin je slobodan izbor a drugi je nametnut...

Tekst je odlično pokazao da je integracija dvostrani (dvosmerni) proces a ovde njega nema tako da se svodimo samo na asimiliciju. U tekstu je sve lepo opisano sve tako da ne vredi bilo šta dodavati.

Taman posla da je nešto nejasno. Zbog tvojeg socinenija i zdravorazumskog prisajedinjenija znanju a i umecu ja povlacim svaku svoju reč koju sam ovde rekao i odlazim u manastir da se tamo do kraja ovoga sveta bicevima i kaisevima svojim gresima okajem u bolu svojega telesnoga postajanja...

https://sr.wikipedia.org/wiki/Асимилација

https://hr.wiktionary.org/wiki/integracija

Da ne budem pristrasan, malo Srba i malo Hrvata...

Zanimljiva pitanja bez jasnog odgovora… Ja sam u Kanadi, pa mogu da pricam samo o situaciji na ovim prostorima.

U ovu zemlju se dolazilo devedesetih godina na dva nacina – ili kao samostalni imigrant (sa znanjem jezika i strukom) ili kao izbeglica sponsorisana od države. Oni koji su dolazili sezdesetih godina su uglavnom rođeni i živeli u seoskim podrucjima. To su bile siromasne porodice sa puno dece, pa se islo u inostranstvo da se prezivi. Kome su laksi poceci? Ne znam… Oni koji su dosli pre 3-4 decenije su posao nalazili maltene još na aerodromu. Dobro placenih poslova je bilo na biranje, nije bilo pitanje ko šta zna, nego samo da li hoće da radi. Skoriji imigranti (vecina) su imali prednost u vidu znanja jezika, obrazovanja i nekih struka, ali posla ni priblizno nema toliko kao ranije. Okolnosti su potpuno razlicite.

Ni na pitanje o asimilaciji nemam odgovor. Kanada pre 20 godina i ovo sada veze nemaju jedna sa drugom… Da li sam se integrisala ili samo asimirala u gradu u kome je vecinsko stanivnistvo obojeno i natuca jezik i pripada drasticno razlicitim kulturama? Nisam. Da li živim u izolovanom getu i imam dodira samo sa našim ljudima. Ne. Potpuno ravnopravno koristim oba jezika, pratim njihovu kulturu, upoznata sam sa njihovim obicajima (iako pratim samo neke od njih), usvojila sam njihov način poslovanja, postujem njihove zakone. A opet se ovde osecam ne kao stranac (jer su vecina stranci), nego kao vanzemaljac. U zemlji koja je dozvolila da njena imigraciona politika drasticno promeni strukturu stanovnistva pa je sada sve cesca vest da ocevi prebijaju cerke koje odbijaju da nose kojekakve marametine i oklope, ja ne mogu da se ni asimiliram ni integrisem. Situacija je verovatno drugacija u manjim sredinama u kojima je zanemarljivo mali broj novopridoslica.

Nemam ni politicke naklonosti. Ovde su glavne dve partije – konzervativci i liberali, ekvivalentni republikancima i demokratama u USA. Koliko ja primecujem, nema neke drasticne razlike između njih u stvarnosti, već se menjaju na vlasti po principu „sjasi Kurta da uzjasi Murta”. Obe partije prate politicke afere, zesce pronevere novca, ukidanje beneficija običnim ljudima, pa se zbog svog mentalnog zdravlja trudim da sto manje razmišljam o politici. Poslednjih godina je savezna vlast bila konzervativna, a provincijska liberalna, nikakve razlike nije bilo među njima. Pre nekoliko meseci je na saveznom nivou izabran liberal za premijera, a koliko vidim do sada njemu su primarni interes foto snimanja, pa ni tu ne ocekujem neku drasticnu promenu za običnog coveka. Treca značajna partija NDP je pukla na poslednjih nekoliko izbora, a zeleni imaju minimalni značaj. Rekla bih da u zemljama korporativnog kapitalizma zaista nema veze koja je partija na vlasti jer sve imaju iste gospodare.

Već sam uveliko 'zagazio' u petu deceniju iseljenickog staza,

I kad sveukupno saberem,pomnozim,oduzmem vredelo je otici i
pokusati negde drugde za izvesniju buducnost. Ne samo sebe
radi, vac i svojih potomaka za koje se vredelo žrtvovati.

Prilagodjavanje na sasvim drugaciji način zivota uopste,trajalo
bez većih teskoca nekih 3-4 godine.Ovo uglavnom zbog engl. jezika
kojeg nije bilo u skolskom programu 50-ih. Već ruski,nemacki &
francuski. Zato smatram da su emigranti od 80-ih pa nadalje,imali
daleko kraci put za prilagodjavanje i dobijanje posla - naravno.

Ali ipak postoji jedan paradoks koji je nešto kao kamen spoticanja
stara vs nova emigracija. Ovi novijeg datuma tvrde da je nekada
bilo lakse naći zaposlenje,tj. moglo birati-zaposliti isti dan po
dolasku. Naravno. Za fizikalce uvek ima posla 24h x 365dana. Čak
i za gluvoneme,jelte... Svojevremneo po dolasku,za kratko vreme upoznah mnogo naših koji su dosli krajem II sv. rata, a koji
su putovali po nekoliko nedelja brodom. Po dolasku cekali ih
poslovi u rudnicima,fabrikama,na poljima...Skoro iste uslove su
imali oni koji su prelazili ilegalno granicu - do polovine 60-ih.

Ali za divno cudo,malo ko se zalio na svoje prilagodjavanje,
utoliko sto nije bilo socijalne pomoći-sigurnosti kao danas.
Velika vecina ovih veterana-emigranata uspela je da skoluje
svoje potomke i steknu 'krov nad glavom' - bez roptanja.
U poredjenju sa njima,bilo mi je sasvim lakse,utoliko sto su
mi isti bili prethodnica,tj. sponsori u nalazenju posla i opstoj
moralnoj podrsci da istrajem.

toliko ovim povodom...

Па ваљда ком обојци том и опанци.
:-)