Moje iskustvo o sahrani, kada su mi umri otac, baka ili druge voljene osobe: kada neko umre, njega više nema i toj osobi je sve jedno, ko joj je došao na sahranu, ko ne, da li će biti sahranjena, spaljena ili bilo što drugo. Tu je kraj, tu samo još posmrtni ostaci.

Na sahranu se ne ide radi pokojnika, već radi podrške porodice i prijatelja, da se još jednom zajedno prisetimo dobrih dana s tom nama dragom osobom, da tešimo jedne druge ili ako je neko vernik, da podržimo sveštenika, da održi svoje rituale. I naravno, svako će sve pokuštati da dođe, ali to nije uvek moguće. To ne ide, pošto su sahrane obično već idućeg dana, a ako se mora se da putuje 12 ili više sati, tu nema realne šanse stići na vreme.

Zato, ne lomi glavu o sahrani, budi za tvoje najdraže tu kad kod možeš – telefonom, pismom, skypom ili ako je moguće najbolje uživo.

Sve ostalo posle više nije važno, ma šta „selo lajalo”.

hipoteticki - ako budem bio negde podaleko kada ovi moji odleprsaju - pa ako zakljucim da nema potrebe da dolazim, sigurno se nikad neću potresti jer eto nisam dosao/mogao da dodjem/nebitno...
isto tako, ako bi ja bio negde podaleko i „zaplivao ledjno” - vrlo bi se iznervirao ako bi trosili pare da mene sa sve otegnutim papcima transportuju nazad u srbiju, ili ako bi se cimali da dolaze tu negde da eto nadziru grobare dal' će lepo da me ubace u zemlju (ili vech..)..
mada, kad god neko od poznanika i prijatelja, ili prijatelja mojih roditelja upusti dusicu - ja odem na sa'ranu, odslusam popu i idem kuci. u par iznimnih prilika, za par nekih validnih pijanaca sam popio po 1 pivo za dushicu im gresnu. ali čak i to dakle izbegavam.
ovamo po vojvodini mi je super ona fora sto donesu onu pogacu na groblje, i smazem onu jednu kockicu, i begam.. - a ko voli da ide na svadbu kad neko odapne - molim lepo - nek' izvoli.
takodjer sam naredio svima svojima da ako odapnem - ni slučajno ne trose lovu na tu akciju - dakle po mogućnosti, u platno - na dasku, i niz palubu :) :)
'ocu reci - nadji se svojima dok su živi, a kad napuste ovaj svet - ničije im suze ne pomogose vise.

Dolazak na sahranu ne mora da bude problem jer može da se saceka i 3-4 dana dok deca dodju. To se često desava u poslednje vreme.
Veci je problem sto prođe zivot daleko od najdrazih, sto su nas uvek zeljni.

U mom slučaju ja sam uspjela da provedem posljednje dane uz moga tatu.Naglo se razbolio I brzo je otisao.Bila sam srećna sto he bio svjestan da sam dosla I sto he uspio još jednom da vidi I moje dijete.VratilI smo se ovdje I tata je umro 5 dana poslije našeg povratka.Dan kada je umro neću nikada zaboraviyi, probudila sam se usplahirena, izgubljeba, nisam znala šta radim.Pozvala sam kuci rekli su mi da je stanje isto.Na putu od kuce do posla nisam prestala da placem, ogrombe suze, plakala sam ko malo dijete.Kako sam stigla na posao usljedio je poziv, moj tata je umro u periodu u kojem sam se ja vozila na posao.Nedugo potom sam ga sanjala srećnog I zadovoljnog.Zahvalna sam sto sam imala mudrosti da svaku posjetu provedem maksimalno sa njima, I sto sam se čula sa mojim tatom svaki dan

Naravno da je moguće.Niko ti ne može zabraniti(na poslu)da uzmes par
dana slobodno,osim ako si jako bolesna pa ne možeš putovati.
Sto neko rece, obično se sahrana obavi 2-3 dana posle smrti,a tebi
dovoljno da se spakujes i nadjes prevoz.Sve se može kad se hoće, i nema
te sile koja će me sprečiti da odem, osim Bozije.
Duzan si kao dete, da pomognes roditelju i u starosti(shodno tvojim
mogućnostima)i da ga ispratis na vecni pocinak.

Moji su hvala Bogu još živi i zdravi(iako su vremesni)i svakodnevno
se molim za njihovo zdravlje.

Pismo roditelja:

Драго дете,

– Сада још нисам остарила, а када ме будеш видео такву, буди стрпљив са мном и покушај ме разумети …..
– Ако се запрљам у време ручка, и ако се не могу сама оденути, буди стрпљив ….
– Сети се сати, које сам потрошила, док сам те томе научила ….
– И ако у разговору понављам исте ствари увек поново, немој ме прекидати, саслушај ме ….
– Када си био мален, морала сам ти исту причу читати увек поново, пре нeго што си утонуо у сан …..
– Ако се не будем желела купати, не исмејавај ме и не вређај. Сети се како сам те морала ловити и измишљати хиљаду разлога, да би ти ушао у каду …..
– Кад опазиш моје непознавање нове технологије, дај ми времена и немој ме
гледати с ‘подсмехом на лицу ……
– Ја сам тебе научила много ствари: правилно јести, правилно се обући, суочити се са животом …..
– Ако некад у разговору заборавим или изгубим нит разговора, дај ми мало времена, да се присетим и ако ми то не пође за руком, немој се узнемиравати …..
– Није ми најважнија ствар на свету наш разговор, већ то, да сам с ‘тобом и да ме знаш слушати …..
– Ако не будем желела јести, немој ме присиљавати да једем …. Сама знам најбоље, када ми је храна потребна, а када не ……
– Када ми уморне ноге више неће дозвољавати да ходам, пружи ми руку једнако као што сам је ја пружала теби, када си правио прве кораке ……
– И ако ти једном кажем, да више не желим живети, да желим умрети, не љути се на мене, једнога дана ћеш ме разумети ….. Једном ћеш спознати, да сам ти упркос свим учињеним грешкама, желела само најбоље и покушала сам те припремити на путовање живота ……
– Не жалости се, не љути се и не осећај се беспомоћан, када ме будеш гледао поред себе такву …..
– Буди ми ослонац, помози ми завршити путовање с ‘љубављу и стрпљивошћу.
Вратићу ти осмехом и неизмерном љубављу, коју сам одувек чувала само за тебе.

Волим те,
твој родитељ.

Malo van teme: Taj egoizam roditelja prema deci sam već na par mesta ovde primetio, pocevsi od tog da se roditelji deci petljaju u izbor partnera. Ni ja meni nisam dozvolio da mi se tu iko petlja, niti ću ja drugima. Odkud to, ja odlucujem za druge tako nešto, ko može bolje sem mene da zna, ko meni odgovara ili ne?

I drugo, moje je da se obezbedim za stare dane, kada ne budem vise mogao da se sam o sebi da brinem, da ne budem drugima na grbaci.

A treće, već sam vidio i egoizam dece, na roditelje urgiraju, da im već za zivota prepisu kucu, imovina itd. MOLIM???
Isto kako sam ja to sebi morao da zaradim, tako i oni moraju, a ako im nešto ostane poslije mene OK, ali to nije obaveza roditelja; obaveza je da se dete odhrani, vaspita i skoluje, a sve ostalo optionalno.

Iz crne hronike.
Ubio Majku sekirom!
Otac ubio sina i snaju.
Drzao mrtvu majku u frizideru i primao njenu penziju.
Otac silovao maloletnu kcerku.
... sin drogeras, otac alkoholicar, cerka prostitutka
ulica dom...
----
Vecito hvala nikad ne prezaljenim
rodititeljima cija ljubav mi se vraca kroz moj
narastaj.

Sasa nije mi ni na kraj pameti palo da ovo upoređujem
Kulture po svetu su razlicite ljubav I zločini nemaju
granice to znamo.
Kucno I skolsko obrazovanje nisu isto, porodica I brak
kao institucija su ugrozeni u celom svetu podjednako.
U nasoj otadzbini patrijahat je bio uvek mnogo veci
nego ovde. Šta se sada dogodilo u Srbiji,
danas su I starac I roditelj popriličan teret jednako
deci i državi.
Od reci demokratija mi blago muka. ali ne znam za bolju.
SFRJ I Canada su do sada moje zemlje slobode.

pa taj fazon. valjda zato nikad druga deca nisu 'tela da se druže sa mnom. ovaj neki fazon:
https://www.youtube.com/watch?v=EHAuGA7gqFU
i ubiše me... al dva i dva ostade pet...(za njih, naravno).
mada, ovo je možda više za onu temu pljuvači majke domovine, ili janičari i t.d. :)

da. 'ladno je bolje.
mislim ja svima poznatima odem na sa'ranu, al' da ih saranjuju tamo među navaho indijanerima - bolelo bi me bas uvo da se cimam.
ono rek'o bi mu pre nego sto ode u vecna lovista - lave, pozdravi ti tamo navajo indijance, a ja ću za novce koje bi sprdlo da dodjem da te vidim na onim pritkama kako te jedu 'tiče nebeske - da sevnem neko pivo za tvoju dusicu dobru idragu... (moji drugari - svi -100% bez izuzetka bi rekli - ma da bre - gde da se cimas - nisi lud.. :) )

Mislim da se razumemo - ko je iz fazona da treba da pohadja takav 1 dogadjaj - cenim / postujem. Lično odem na sa'rane zato što mi je taj neko bio drag za zivota, ili sam ga već iz nekog razloga postovao.
tako da ko ide na sa'ranu - jer tako oseca, meni je to o.k. kao sto mi je o.k. i kad neko ne ode (na bilo ciju sa'ranu) - jer on tako oseca.

mora se mreti.
a i to je uslovljeno - vredi samo za zivorođene bebe.
sve osalo - moz' da bidne, al ne mora da znaci, a ništa se ne mora. da tako kažemo - opciono je.
cisto mala upadica.

link koji sljaka:

https://www.youtube.com/watch?v=_Efb1DAeA34&list=RD_Efb1DAeA34#t=8

- a samo zbog toga sto ste uspesni,- a oni ostali u goFnima da se guse, a gde im je ta dusegubka glavni uzrocni factor njihove lične neinventivnosti-nesposobnosti tj. mrznje prema svom rodu,(meni) da vide kuda će I šta će...

Ko ovuda ima takav primer u familiji,.. slobodno im ponudite dudlinger, jer tada vise će vas ceniti, bez obzira sto će im se mrzja prema vama uspesnima,- povecati do srcke...