Ma da, kako da ne,
Svako ko se odvoji od mame - tate je 'izdajnik' pa onda
'pljuvac' i još po nešto. Zato smo valjda doziveli
da sada u istom stanu(gajbi po novom pravopisu)žive
tri generacije. Tako da nema potrbe da unuci pate za
dekama-bakama,deca roditeljima,- sve na jednom mestu.

Moji(nasi) preci su to radili sasvim drugacije. Kad se
uveca domaćinstvo,staresina porodice napravi još neki
krov nad glavom. Ako dodje do dzeve,onda se dogovore i
odele da se zna šta je cije i svako; na svoj način.
U ratnim prilikama bili svi ko jedan.U zbegove čitave
porodice i plemena, retko i skoro nikako u daleku tudjinu.

I tako nekoliko vekova po brdovitom Balkanu iz jedne carevine
u drugu pa sacuvasmo; jezik,veru i dusu. Caru placali carevo,
Bogu bozje a nama sto ostane. I uglavnom bilo potaman.
U mojem rodoslovu zapisano ovako:posle boja na Kosovu otisli
u ercegovacki krs,pa kad su dahije(odmetnici carski)poceli
zulum te proterani,moji pretci jopet u Srbiju. Zato nas zovu
Ere, pa se lako snalazim na oba nasa narecja.Nekih dve
decenije se živelo i lagano uspravljalo od robovanja,stekosmo
državicu pa čak i kralja. Seljackog kralja. Seljacki narod
zasluzuje seljackog kralja. Ako valja nek` gospodari,ako ne onda
ga maknemo sami. Kao uostalom sto biva kod priznatih naroda.
I kad je doso prvi veliki rat, nije bilo pozivnica za mobilisanje.
Dovikivali se s` brda na brdo i svako čuo. Čak i oni gluvi i
slepi.Ovaj put nije se imalo kud u zbegove, samo oni koji su
polozili zakletvu. I kad se rat zavrsio, ratar se vratio njivi,
ucitelj skoli, oficir kasarnoj,zanatlija zanatu i tako redom.
Nije bilo izdajnika niti potrebe za Golim i ostalim kazamatima.
I opet smo bili ljudi i stali u red pored & iza velikih.
Moji dedovi obnovise i napunise stale i ambare za pet godina.
Nikom nije palo na pamet da ide u Ameriku kao ostali evropski
narodi.
A ka dodjose 'naprednjaci', mila majko - sve izdajnik do izdajnika.
I spasavaj se ko može .Ode jedan okupator koji jedva izdrza četiri
godine,a ovaj drugi još malo ceo vek.I kako bi? Ne pitajte.
Nasi 'saveznici'nam odabrase poglavnika kojeg istini na volju
nismo u početku bas ni razumeli šta govori, pa mic po mic i zavole
smo ga. Nabavio od nekud 'mutmul' belo brasno,jajca i mleko u
prahu,konzerve mesa,marmelade u sanducima pa čak i cokolade.
Ali pusta raja ko raja,nikad zadovoljna. Najpre bezali ilegalno
nekih dve decenije. Posle otvorise kapije.Neki dan danas tvrde
i ubeđuju da je nas(crveni) pasos biJo NAJcenjeniji na svetu,
a moglo se putovati gde os`. Brez vizu bre. Pa tako i ja jednog
lepog dana 'ko guska(gusan) u maglu' pa šta biDne. I hvala Onom
gore - snadjoh se. Kad kažem snadjo` ne ono po naski laktovima.
Ovi bre kapitalisti 'opasniji' od nacista. Os` nes`, ima da rintas
bato od jutra do sutra. I preziveh nekako.Naucih tudjeg jezika
onako ovlas tuc-muc,niko da ti se nasmeje.I krov nad glavom se
nekako stek`o. Pa ako je reda i sreće,neće mi ga konfiskovati.
A ono sto je naj najglavnije,moji(nasi) potomci su - da kucnem
u drvo - poodavno o svom hlebu. Nit` smetam njima a kamo li oni
meni(nama).

He he zemljace, jes da oduzih - imaces šta da čitaš. Da li će se
kome svideti ili ne,neka oni brinu kao i do sada, a ja sam tu
gde jesam.

idemo dalje...

Ne mislim da ću docekati da
odu uskoro.
Ne kaže se za badava:'ko neće svojeg za svoga - imace tudjina za
godpodara.

ja se slazem sale 100%
naravno da pocenm od sebe, ja to nisam tako zamišljao ni znao
kad sam bio mlad i zelen ipak ne znam, ono ste se desilo možda
je tako trebalo da se desi. covek ne zna šta je bolje za njega
možda ovako možda onako, to za pojedinca. što se tiče kao
celog naroda, tu nema sumnje bolje je da smo ostali u srbiji.

inače drugu bareshiju, niko ne oduzima pravo niti mu zamera
sto je napustio to što je napustio, samo malo da odmori od piJonira
i cRvenih maraMa nek se bavi malo KanadSkim jeLenima i njihovim
roGovima.

i demokracku che osetiti pest!

Hvala Bares za super komentar,mladje narastaj misli da svet nije postijao do 45te??? Mišljenja neće promeniti uskoro.
Ipak knjige historije ne lažu ili možda samo malo?Bilo gde da su pisane.

„ali generalno da. - da su ljudi srbi ulozili toliku
kolicinu energije da poprave stvari u svojoj kuci -
a koju su ulozili da odu iz te svoje kuce - i
da trose toliko vremena i energije koliko trose tamo -”
----
Sale seti se staticke i kineticke enrgije, i dodji da vidis
teoriju na delu.
Vecina emigranata uglavnom je u imigraciji za svaku uluzozenu
energiju dobila ekvivalentan učinak, sto u Srbiji ni dan danas
nije moguće.
Naslov teme me podseca na jedan od bezbroj
sastava iz osnovne skole.
Kada sam odlazio pitao sam se dali sam hrabar ja koji odlazim
ili oni koji ostaju, još uvek nemam odgovor dali je to bio trenutak
testiranja hrabrosti ili kukavicluka, ner nisam izbeglica već jedan od
onih koje su pitali a sto i ti ides..
Znam samo da ne mogu preazaliti raspad moje zemlje, a
svaka druga vise nije moja.

Sa svijim narodom kao i sa svojim najmilijim zivotinjama,
do prve prilike dok nas zajednicka glad ne trefi.

Dobro kaže Realista, prodali smo se za saku dolara ili evra, jer vecina nas je krenula na zapad zbog para i snova o velikoj lovi. I to ajde da smo se prodali makar za nrke milione, nego smo za sicu! E to je tragedija... Ostavili sve za sobom da bi imali tek malo vise... svako ko je otisao u drugu zemlju da trazi sreću je prakticno bio nesposoban da je nadje u svojoj. U suprotnom je ne bi tražio napolju.

p.s. nina, znam, znam, ti nisi dosla na zapad zbog para, ti si bila burzujkburzujka i kod nas...ali ti nisi vecina...eto cisto da ti ustedim trud, da ne pišes bzvz :))

„Da li je vredelo otici sa balkana!”
-

-Postavit takovo pitanje nije imalo smisla ni onda kad je u Jugi bilo svega za malo para, a kamo li danas.

-

1. Realista ponovo jase. a bio sma se zabrinuo da mu s enesto desilo
2. Realista, imam rjesenje za tebe. Vrati se.

PS: Iz mog iskustva ovi sto najviše kukaju kako ovdje nevalja a kako je tamo dobro se zadnji vracaju. Cast izuzecima

nina javni se kad krenes put bgd-a nekad - ako krenes. -eto da upoznas jednog koji je skroman i koga naprosto te neke price koje emigranti pricaju - nisu interesovale.

Realista je stari provokator, ali to radi na simpatican način. Postavi temu, odnosno zabaci udicu i ode! :) obično se posle vise i ne pojavljuje na temi, tako da je ovo malo i cudno da je odgovorio nekima. :) to radi već godinama na raznim diskusijama, ali ja lično nemam ništa protiv toga, jer je barem je zabavan! A često kroz to svoje zezanje provuce i istinu, tj. surovi realizam, kao sto je slučaj na ovoj temi i zato mu je nik Realista.

Nina, mislim da brkas neke pojmove. Realista govori o emigrantima, a ti govoris o izbeglicama. To su dve razlicite stvari. Što se mene tiče, ja nisam izbeglica, ja sam klasican ekonomski emigrant i nisam pobegao od mobilizacije kako insinuiras, jer sam otisao iz zemlje 1997, znaci uveliko nakon potpisanog Dejtonskog sporazuma, i zavrsetka rata, i dosta pre bombardovanja. Ja sam posao tragom bajki o dobrom zivotu na zapadu.

Poenta je to da se u Srbiji/Jugoslaviji manje radilo ali se manje i imalo. na Zapadu se mnogo vise radi, a samo malo vise ima. Ja ne znam nikoga ko ima 5 kuca, 10 automobila i slično. Vecini ljudi je pojam da ima jednu otplacenu gajbu, penzioni fond, i nešto malo steka za ne daj Boze, tu i tamo neko putovanje i odmor, i to je to. Znaci nikakav luksuz, bes i šta ti ja znam. Zato i kažem da se samo malo vise ima. Ali s'obzirom koliko se puno radi, i koliko se nema vremena ni za šta, postavlja se pitanje cemu sve to. Da smo toliko hteli da radimo u Srbiji, imali bi i tamo. Ali nam se strano gov*no cinilo lepsim čak i od domaće torte.

Sale, ti imaš neku viziju sveta malo u fazonu „kako mali Djokica zamišlja”. Za tvoju informaciju, ogromna vecina ljudi na planeti, oko 98%, ne da ne voli svoj posao, nego ga mrzi. I ne samo posao, nego uopste da radi, jer rad kako je koncipiran po drustvenim normama, nije ništa drugo nego robija. Ovo ti kažem bez imalo preterivanja. Rade zato što moraju, da bi preziveli, a ne sto bi tako hteli i vole. Ceo sistem je koncipiran tako da MORAS da si opterecen parama, jer ti one diktiraju kakav će ti zivot biti. Ponavljam, ne pricam ni o kakvom besu, već o sasvim običnom zivotu...oćeš da ti dete ide u dobru skolu, oćeš da živis u OK kraju gde nema puno kriminala, oćeš da si osiguran zdravstveno i penziono? E pa Baki to sve kosta, i to jako puno. Nema onaj fazon, ja sam skroman, nemam puno a živim lepo. To su ostatci komunizma, jednog vestacki održavanog sistema. U kapitalizmu ti kolicina novca koju imaš ili nemas direktno određuje kakvim ćeš (ne)kvalitetom zivota živeti. Zato su ljudi optereceni novcem, a ne sto oni tako vole. Jer novac je merilo svega. Ko nema novac, zavrsi na ulici. A to priznaćeš nije bas neki ideal i zivot dostojan zivljenja.

ma jok bre. mnogo toga je meni u zivotu uvek bilo jasno još u teoretskoj sveri. ono - nisam morao „da odem da vidim” da bi znao kako nešto funkcionise. retko kad sam pogresio. (zapravo ne mogu da se setim kad sam se zezn'o, ali sigurno jesam nekad).
e posle, kad sam i „otisao da vidim” - ispostavilo se da nije bilo potrebe - jerbo sam jelte, kao sto i rekoh - izveo prilično precizne preliminarne zakljucke.
kojih crnih 98 - još osetno manje od 2 posto ljudi koji nešto rade na ovoj planeti je full zadovoljno svojim poslom.
primetio sam da ih inače vrlo nervira kad vide nekoga ko jeste. ono - teze im je od toga sto je tom nekom o.k. - nego od onoga sto je njima teško.

GZox osim omalovazavanja sagovornika uglavnom sa čula-
rekla-kazala, potrudi se po nekad uzeti ucesca u temi.

Iznesi svoja mišljenja & licna iskustva,pitaj šta ti
nije jasno - odnosno muci. Nema skoro teme a da ne pomenes
imena vremesnih emigranata. Ta tvoja ironija je neukusna.
Cesto preterujes u svojoj sirovosti zamenjujuci 'otvoreenost'
sa krutoscu & jasnocu istine sa stvarnim,tj. oporim gledanjem.

Sa takvim osobinama i ponasanjem svrstavas se u red vecitih
nezadovoljnika. Od halaplivog i nesvarenog primanja uticaja
sa strane,stekao si punu mesinu tudje mudrosti & znanja,za
kojim se povodis i: 'držiš ko pijan plota'.

Ako nisi u stanju da me zaobidjes,a još manje preskocis,
okreni se i vrati istim utabanim putem.

p.s. to je moj predlog pa čak i savet,a Ti kako hoćeš.

pa normalno da nije normalno. ja malo drugacije.
pri tom, ponovimo - nit' sam politicarsko olosko dete, nit mi je tata izdajnik domovine, nit ništa... - ono najobičniji jedan lik. u srbiji. :)
i onda dodje mladi sule da me pita o mom porezu... :) :)

Sale,

OK, posteno! Mogu da razumem taj stav, ali samo ako nemas decu.

ma nisam bio drugaciji ni kada sam imao decu.
(dakle nije mi bio problem da radimo po 14h dnevno, efektivno - 14h minus par shoranja. „no food”). i tad sam znao, kao sto sam znao još na prvom radnom mestu - rad od osam do četiri za platu za drugoga - to nije za mene.
ali, da, u pravu si - realno -čak i kada bi svi probali - ne bi mogli bas svi ovako kao ja.
mislim, fora je da se ljudi sami pecaju na fore, jer im nedostaje hrabrosti. ja tu i tamo kad polemisem sa drugarima na te teme, imam obicaj da kažem „ ali ko bi sa meduže skocio u hladni ocean, i POKUSAO da dopliva do tenerifa...” (kontam da su tenerifi bili najblizi, a to mi uvek padne na pamet, posto ta slika je jedan od predmeta koje bi rado ukrao i imao u svojoj kuci - toliko je ta slika objasnila... (pa čak i ovo o cemu pricamo)).
što se tiče love - ja to kad radim-radim (znaci to je bas kidanje - kao iz holivudskih filmova), i onda tu i tamo me smara cale. i onda mu ja objasnim - vidi lave - lova je tu, i ja mogu da je uzmem, ili da je ne uzmem. i ja sam se odlucio za opciju a. - i ona se uzima tako što mora malo kicmica da se savije. i onda on krene da me smara kako nemam pojma... ću da izgubim zdravlje (zanimljivo - nije mi napomenuo da ću da izgubim zdravlje kada lezim i ne radim - mislim - arterioskleroza i t.d. , nebitno..). uglavnom ja njemu vise puta rekoh - vidi lave, ja nemam bukvalno NI JEDAN JEDINI problem koji se NE resaa parama. znaci sve sto mi ne odgovara - izbrojish malo djengi - i vise te to ne nervira na ovaj ili onaj način.
mislim filozofija je zapravo vrlo prosta>
u kapitalizmu, sve je na prodaju - pa tako i sloboda.
sloboda ima svoju cenu, izrazenu u parama.
cene su eksponencijalne. (znaci za duplo vise slobode, moras da izdvojis na kvadrat vise para).

Dali sam bio hrabar kad sam odlazio verujem da jesam daleko hrabriji nego oni koji su bili u goroj situaciji i ostali,ali ja nisam izisao napolje samo sto sam bio hrabar ili da postanem heroj.
Otisao sam iz otadzbine skoro kao državni neprijatelj (četnik) samo zato što sam iz familje koja je isla u crkvu i spustio se na aerodrom u Nujorku (posle lutanja po evropi) kao komunista bar tako su nas docekivali a nikad nisam bio ni jedno ni drugo.Isao i idem u Srpsku Pravoslavnu Crkvu kao i svi moji potomci ovde u USA i predci u Otadzbini.
Sebi sam obecao da nikad neću docekati nove emigrante i lepiti etikete.
To sam i napravio i sad kad je zadnja tura dolazila docekivao sam na aerodromu izbeglice među kojima su bili Srbi,Hrvati i Muslimani nije mi smetalo iz razloga sto sebe smatram Pravoslavnim Srbinom i meni je neko pomogao.
Kad sam odlazio gospodo TV program je pocnjao oko 3-4 posle podne i zavrsavao sa dnevnikom oko 8 uvece.
Dosta stvari postojale možda ste vi svi tamo imali mobilne u 70 il 80tim ali ja nisam znao za njih.Sve moje snove koji su bili skromni sa dosta teskim sam ostvario.Imam dobru familiju,zdravlje i dovoljno meni za zivot za neke možda nebi bilo dosta za jedan vikend.
Ništa od ocevine nisam prodao nit ću prodati imam mesto kupljeno gde da odemo sto često i cinimo.
Ne izigravam heroja ni ovde ti tamo dobro znam gde pripadam,ova zemlja mi je dala sansu i njoj sam zahvalan to nisam dobio tamo gde sam rođen od mene su bezali nisu hteli/smeli da se vide u mom drustvu,danas je cipela na drugoj nozi samo ja ne bezim od nikoga. Nema osobe od koje sam zacutao i da se ne javljam.
Dragi moja mlada generacijo davno sam čuo da su starci glupi i da ih se treba rešiti kao i da će mladi upropastiti sve ,obadve tvrdnje su daleko od istine.
Samo sretni ostare zadovoljni sa svojim zivotom.
Možda bi bilo dobro da probamo da se razumemo a ne da se nazivamo svakojakim imenima samo zato što smo izgubili argument.
Heroji su ostali i kupju stanove i kuce na Kosovu a mi svi drugi smo heroji i patriote možda samo u svojim mislima.

Evo kako je u nekoj diskusiji jedan hrvat opisao prednosti u USA..
-

„Ameri još na univerzitetu promjene major (fakultet) barem jedanputa, često da se prilagode novoj situaciji s poslovima koji se najviše traže ili se bolje placaju. Nerijetko sa 40 ili 50 godina starosti ponovo upisu faks da promjene struku za neku perspektivniju. Svakih 3-4 godine mjenjaju firme odlazeci i tisucama km dalje na novi posao. Čak i oni koji imaju kuce u prosjeku ih prodaju svakih 6-7 godina, opet najcesce zbog promjene posla. Skoro svaki Amer se oproba jedanputa ili vise puta i u vlastitom businessu. Vecina ih propadne ali oni profitabilni ostanu. Oni propali probaju nešto drugo dok ne uspju. Te male, inovativne firme sa nekoliko radnika drže 70% svih zaposlenih u USA, dok giganti tipa Microsoft, Apple, Exxon, Walmart i mnogi drugi, ukljucivo i sve državne poslove, zaposljavaju ostalih 30% (a u HR?). Ekonomski uspjeh USA je u direktnoj vezi sa zeljom stanovnika da sami nešto stvaraju i njihovoj neprestalnoj potrazi za necim boljim. E, ali, kod njih su i zakoni i država majka novim, malim, firmama (npr. cca $100 za pokrenuti korporaciju, $30-ak za novi ”obrt„), a u HR im je država gora nego maceha. Uporedite prosjecnog Amera sa tipicnim HR uhljebom koji do 40-te trazi uglavnom državni posao preko veze i za to vrijeme živi na grbaci svojih roditelja, a onda dolazi na posao samo u namjeri da doceka penziju. Naravno, stalno kuka kako ništa ne valja bez da ikada nešto poduzme i promjeni. Odlazak u novi kafic je maximum kreativnosti i poduzetnistva.”

-

@sa_strane: Pa kako taj opisa USA ispade da sam ja tipican predstavnik te nacije. Meni nije ništa teško osim kako bi manekenke na izborima rekle:„Želim mir u svetu i svetsku pravdu”. Promeniti posao, profesiju, naviku, ništa lakse od toga. Od socijalizma sam digao ruke kada sam poceo da prodajem mimozu po Srbiji. Ima je po Crnoj Gori kol'ko hoćeš a stize upravo kada treba. Raspadnuti kec pa pravac Crna Gora, dodjem kupim drvo celo za sto maraka. Crnogorac neće ni da je pogleda. Oberem donesem aranziram i prodam u Pancevu na pijaci. A i sir sam vozio od Valjeva do Panceva. Bio duplo skuplji tamo. Dodjem ujutro na pijac (oko 4 sata, seljaci doneli a ja otkupim djuture). Sto maraka padne za vikend. Kažu meni, kako možeš pa ti si vojno lice (grlo, kao stoka) a ja kažem pa kako ne mogu? Pare su pare. Umesto dinar da potrosim dinar zaradim a posle jedan potrosim i jedna investiram i meni lepo. Kada sam stigao u Nemacku sve srećem iste likove koje sam imao i na poslu u Srbiji, SFRJ. Niko ništa da mrdne a svima nešto nedostaje i fali. Pitam ja njih:„Znaš li ti koliko kosta stan u Minhenu? On meni kaže:”Pa znam„. Pa kad je tako kada ćeš imati te pare? On kaže nikada i ode na Mittagspause da smlati jedan Leberkäse. E pa valjda je ovo ta razlika o kojoj pricas...”

Mislim da je pitanje provokativno. Ali dobro...

Mislim da nismo ispraznili onolika radna mesta kao i stanove, autobuse i tramvaje da bi bilo još gore.

Da svako teba da pocne od SEBE a ne od „pogresnih politicara”* i da se snalazi kako zna i ume.

Da vecina u Srbiji ceka da im država resava natalozene probleme a mi ne spadamo u tu grupu.

Ja volim moju zemlju a sebe volim još vise.

Jedini problem koji vidim nekih 25 godina kasnije je sto nemam gde da se vratim jer za povratak nije dovoljno imati samo stan u Beogradu. Objektivno, to što smo finansijski sređeni tamo uopste ne pomaze.

* Na kraju su opet svi ispali poresni

evo ja bio daleko od Balkana, vratio se, i nisam se prevario, imam milion evra vise nego kad sam dosao iz USA