Amerikofilia je posebno rasprostranjena među da kažemo intektualnom I moralnom dekadencijom jednog drustva.
Individue koje pate od bezazlene opsjednutosti americkim lazim vrijednostima se bezopasne za drustvo. Pak one koji besemucno propagiraju te vrihednosti kod kuce I rade na ustrb svoje zajednice I sl su realna opasnost
Naravno pored laznih vrijednosti postoji I mnostvo onih pravih vrijednosti neophodnih za zdravo funkcionisanje drustva.
Npr rad I radne navike, odgovornost isl
Obično ove tri stavke pokolebaju prosjecne amerofile

Amerika ima nedostataka aki ipak pruza velike mogućnosti. Recimo ako kao pojedinac imaš neki potencijal kao u vidu znanja, neke vjestine, umjetnosti, novcu.. onda u Americi možeš da se ostvaris uspjeh i karijeru jednostavnije i brze nego drugdje.
Obični i prosjecni ljudi u Americi ne mogu ostvarit neki naročit uspjeh ili karijeru kao sto to mogu recimo u Srbiji uz pomoć veza mita i korupcije. Primjera ima mnogo od nesposobnih poslovnih ljudi, narodnjaka pa do politicara.
Isto tako mnogi srpski tatini sinovi i kćeri koji su uz pomoć tatinih ili rodbinskih veza dospjeli u Ameriku dal na studije, dal za neki posao, dal za filmsku umjetnost.. u pravilu dozivjeli su neuspjeh i razocarenje u americki sistem. Dok oni koji su iz Srbije otisli sami, obično sa posudjenim parama tima je Amerika ok. Oni prvi nemaju individualne sposobnosti a ovi drugi imaju.
Dakle Amerika nije za svakog.

Jedan od velikih problema danas u Srbiji su upravo ti „tatini sinovi”. Za vrijeme Juge mnogi komunisticki nesposobnjakovici bili su na vaznim polozajima i funkcijma. Mnogi od njih skolovali su svoju djecu u pravilu na prestiznim fakultetima. Djeca običnih radnika nisu mogli u te skole. Samo djeca komunistickih funkcionera mogla su recimo dobit državnu stipendiju za skolovanje na americkim, engleskim i drugim visokim skolama.
Danas su ta „djeca” oni koji vladju balkanom kojim su prije njih vladali njihovi očevi. Njihovi očevi danas bogati kapitalisti su na balkanu stvorili tesku sirotinju a ta sirotinja eto docekala da mora da vjeruje da su njihovi sinovi bolji od njih.

-

ja sam skonto da je to „...filija” kad ti paja skače na negog/nešto, a to nije ono neki mejnstrim standard (dakle na osobu suprotnog pola, ili pak istog za ko je derpe/bi). u tom smislu, ja valjda otpadam u smislu zapadnog sveta, pošto su onako generalno jako ružni. tu i tamo po holandiji su mi bile simpa one njihove snajke. doduše, pre toga sam bio u germanijen, a kad iz germanije odeš negde - bilo gde - kontam da žene odjednom, ničim izazvano, postanu lepe...
no - s druge strane iako mi se ne diže na tu predivnu zapadnu cilivilzaciju imperijalnu - 'ebem ih ja baš...

Neki od tih ljudi ceo zivot provedu radeci neke loše placene poslove da bi preziveli i posle u 50-60 godina starosti budu bez ikakve ustedjevine.

Amerikanofilija kod našeg svijeta je odbrambeni mehanizam. Vecina
Ih je nezadovoljna zivotom bez obzira na prihode. Vecina ih je usamljena bez obzira sto su okruzeni ljudima. Vecina ih nezna gdje su suplji. Onda na snagu stupa tzv. amerikanofilija kako bi opravdali zašto je to tako. Valjda im je lakse zivjet na taj način.

Ja ne govorim u ime vecine. Vecina će ih reći da nisam u pravu jer neće priznati da im je americka jakna tijesna. Ja formiram mišljenje iz razgovora s ljudima. Odnosno, manjka razgovora. Izbjegavaju se na ulici a i kad se sretnu mlate praznu pricu kako im je super. Kako su ovo ili ono I glume gospodu. Onda kad podju pricat na engleskom sa mnom, iz koze hoću izletit. Još kad prođe pored tebe I ne pozdravi. Samo što se stidi svog jezika, porijekla I sto zna da ću s njima pricat na srpskom. Cast izuzetcima. Ne trebaš biti strucan, a ni ovlasten, da prepoznas glumu i manjak samopostovanja. Barem se u tom možemo slozit.

„Ja ne govorim u ime vecine. Vecina će ih reći da nisam u pravu jer neće priznati da im je americka jakna tijesna.”

Pa ako je tako,koja je svrha da vecito teras kontru?
Dokle za zivotne promasaje,tj. lično nezadovoljstvo
traziti krivca izvan sebe?
Reklo bi se: nije ti valjalo tamo gde si se formirao
kao licnost, pa si otis`o u potragu za izvesnijim.
Sad ti ne valja ni tu gde jesi... idi dalje dok ne
nadjes sebi mira i spokoja.
E sad ako trazis nešto nesto idealno,nek` ti je sa srećom.

p.s. za tako nešto nisam čuo da postoji,inače bih i ja
bio tamo. Kapiraš?

Zemljace, sve si tačno rekao u svom komentaru IZUZEV (IMHO) zadnje recenice.

Borba je teska riječ. Vise je mislio na to da ne tapkas na jednom mijestu I da se ne vrtis u krug. To je borba, struggle(eng.).Bas to covjeku izaziva nezadovoljstvo. Tapkanje u mijestu.

ima movment svi se muvaju naokolo
santa voli da se muva ali takođe voli da podvikne
„move” i da time podigne prosek opstem muvanju

@sa_strane
pa zar nije bio rat u evropi 91-99
ili ti samo racunas nemacku u evropu?

oćeš da kažeš, da su franzuzi nemci i englezi civilizovani?

ne znam kakve veze ima arkan? nije on izazvao rat niti ga je održavao
da traje veoma sitan igrac je bio.

gde li si ti ucio o proslom ratu da mi je znati. smesno je i diskutovati o jednoj tako minornoj licnosti kad su u pitanju početak i tok poslednjeg rata u evropi.

za početak, nije ga se uopCe plasio onaj ko ga je ubio a ni oni koji su ga stvorili. kakav bio da bio (ima ih i koji misle da je još ziv) znam ljude kojima je spasavao zivote i na tome mu hvala.

lako je sada pricati al' trebalo je ratovati protiv monstruma:
http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_zločini_forum.html

Rus opisao Srbe tokom boravka u Beogradu


1. Ono što je u Rusiji čaj, to je Srbima kafa. Kafa se pije svuda: kod kuće, na poslu i u restoranu, uz cigaru, ratluk ili čašicu vinjaka. Čaj se u Srbiji doživljava kao sredstvo narodne medicine i nije lako pronaći čaj koji mi pijemo.

2. U Srbiji se MNOGO puši. Više puta sam video kako čovek vadi sledeću cigaru, a još nije popušio prethodnu, i tu drugu pali ovom prvom.

3. Kockanje je ovde vrlo popularno. Kladionice na svakom koraku, i možeš se kladiti za fudbalski tim (nebitno za koji: za srpski ili paragvajski, ili za kriket reprezentaciju Uskršnjih ostrva), za trku bubašvaba, recimo, u Indoneziji, ili za procenat glasova sa kojim će pobediti predsednički kandidat na sledećim izborima.

4. Jedna od osnovnih stvari u Srbiji, da ne kažem na celom Balkanu, koja značajno razlikuje njih od nas je „merak”. Ko god da ste, čime god da se bavite, kakvi god da su vam životni ciljevi, najvažnije je da uvek imate vremena za odmor. Na to se svodi i jutarnja kafa, i radno mesto – na kome obavezno morate imati vreme za odmor, i satnica, i dnevni raspored vaših aktivnosti (za one koji to imaju). Time ja delimično objašnjavam obilje restorana i kafea u svakom gradiću u Srbiji.

Čak i ako je Srbin „utanjio” i u džepu ima samo 500 dinara, a plata neće skoro, on i taj poslednji novac ipak može potrošiti na pivo, meze ili tako nešto, ili će častiti društvance pićem, jer cilj života nije da se čovek ubije od posla, nego da uživa.

5. Meni se čini da se upravo tim merakom objašnjava i prilično liberalno radno vreme u većini državnih i privatnih firmi, gde se radi od 8 do 16 (a ustvari najčešće do 15.30, naročito petkom).

6. U Srbiji su psovke sastavni deo običnog razgovora, i to nije preuveličavanje. Psuju i petogodišnja deca, i devojke, i stare fine bakice. Sočne psovke se mogu čuti i na državnoj televiziji. Stvar je u tome što psovke nisu odvojene od svakodnevnog jezika tako striktno kao kod nas. U velikoj meri je to način da se govor „ukrasi emocijama”. Osim toga, srpske psovke su daleko brutalnije od ruskih.

7. Ukoliko na putu vidite nekog ko je uključio migavac prilikom skretanja onda ste svedok retke pojave.

8. Srpski ili srpsko-hrvatski, kako su ga zvali do raspada Jugoslavije, je jezik kojim se govori u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Ali, postoje male razlike – akcenat, značenje pojedinih reči, a Crnogorci su dodali dva nova slova pre izvesnog vremena. No, ukupna razlika između srpskog i hrvatskog jezika je manja nego, na primer, između ruskog i beloruskog.

9. U Srbiji se koriste dva pisma. Zvanično pismo je ćirilica, i smatra se da je „jedino ispravno” pisati ćirilicom. U državnim ustanovama je sve napisano ćirilicom: zakoni, akti… Ali u stvarnom životu latinica sve vise i vise potiskuje ćirilicu. Većina dnevnih listova izlazi na latinici, mnoge reklame su na latinici, da i ne govorimo o srpskom segmentu Interneta. Zanimljiva je pojava kada neki strasni pravoslavni patriota gnevno ubeđuje sve oko sebe da treba pisati isključivo ćirilicom, a sam piše engleskom latinicom, i to velikim slovima.

10. Značajna ulaganja u zemlju čini novac iz dijaspore, odnosno od srpskih porodica – nečiji brat, sin ili ćerka rade negde u Rusiji, SAD ili Evropi. Prošle godine te investicije iznosile su više od pet milijardi dolara.

-

American Dream a ne americanofilija