Pa ako si zdrav i iz Chicaga ili ledene Kanade pa još sa dobrom penzijom, naravno da će Srbija biti bolja!

Ali ako si na Havajima ili čak i u Kaliforniji onda...moras otici na neku planinu zimi da ocistis sneg!

Sve relativno.

Ja jesam rođena u državi Jugoslavija, u gradu Beogradu,Skadarska br.7

Ali sam državljanin Italije vise od 30 godina.

Moja matica država,moja kuca je Italija,normalno.

Prvo,

Sto moja država rođenja,Jugoslavija,kao geografski,politicki, moralno i materijalno i defact ne postoji vise,ja isto nisam odande tj.od nigde.Tj.ponistava se.

Drugo ,

Koko sam u originalu rođenja u državi koja ne postoji vise,državljanin sam druge države koju cenim i postujem i slavim.
...
Moja matica država je moja majka Italija koja me je prisvojila sirokim srcem.
Ponosna sam da sam Italijanka!

I secam se dana kada su mi dali državljnstvo pre 30 godina u malom gradicu u Italiji.
Gradonacelnik lično u opstini i svedoci,i cvece i shampanjac!
Bila kao neka ceremonija.Slavila opstina mene da budem italijanka,covece!
Kaže gradonacelnik„do sada smo bili 68.889 miliona Italijana,sada smo 68.890 zahvaljujuci tebi,hvala ti”
Tog momenta srco ,i telom sam potpisala i obecala vernu vernost Italiji.
Nisam se pokajala,jer sam graqdjanin jedne zemlje koja misli na mene čak iako sam u prasumi sa pigmejcima.

ne bih se slozila da je svako na mestu na kome bi trebao da bude. pre će biti da je svako na mestu na kome zasluzuje da bude.

laramii ajde nemoj vise o „staranju nad svojim državljanim”, dok si bila mlada i imala cvrste sisice i dupence
nisi smetala kenijcima niti oni tebi sad kad si omatorila oni su kao nevaljali, pa bili su uvek takvi
još smo saznali da si i italijanka, nema veze skoro svi ovde sto dolazimo ovde smo postali nešto drugo samo jedan deo od nas kaže i šta su bili po rođenju, sve govori o tvom karakteru kad samo spominjes
sfrj beograd i neku ulicu a nikako da kažeš da li si srpkinja.
pa nema veze i ako si madjarica, albanka, hrvatica ili nešto deseto
važno je da imaš neke principe i postujes druge ljude

=

da odgovorim na pitanje srni

dobre strane u srbiji pa svoj na svome, svoj jezik pricas i ne naprežeš
mozak da živis zivot sa nematernjim jezikom, ovo su ujedno i loše strane inostranstva. imigranti su zato i vise agresivni jer ne mogu da se izraze prirodno čak i ako su veoma inteligentni i ovladali su jezikom. postoji prisilna transformacija licnosti,tj karaktera
i navika.
veoma mlada deca imigranti reaguju pozitivnije jer za njih ko ima da se brine i imaju vremena i energije da se prilagodjavaju novoj sredini
bez stresa ili nekih neprevidljiv poteskoca

hrana, mada nekad bilo sad se pripoveda
potpuna sloboda u razmišljanju, otprilike znaš šta smes šta nesmes
ne treba da čitaš zakone i trazis tudja mišljenja kao po inostranstvu

uvek imaš nekog da pozoves ili da odes, tj imaš bar po jednog iskrenog prijatelja i bar jednog clana iz dalje familije na koga možeš da se oslonis u nekom nezgodom trenutku. u inostranstvu samo uza porodica u 99%

loše strane u srbiji, ne možeš da zaradis za normalan zivot a i ljudi cekaju. kad bi poceli da rade samostalno i da se upregnu koliko
se uprezu vecina imigranata u prvih 1-10 godina ne bi ni bilo potrebe da se ide iz svoje zemlje. ok ne bi se vozio bmw ali
ljudi reaguju previse emotivno i neracionalno u mnigim situacijama
ipak treba da se zna neki red. čak i kad si upravu moras da reagujes
najbolje po sebe ali i po drugu stranu. za ovaj mentalitet krivim
spc. principijalni primeri :sinovi i kcerke se vole a zetovi i snaje postuju. deoba nasledja: jedan deli drugi bira

strane u inostranstvu( u mom slučaju sad)
ne može normalno da se živi od običnog posla, nekad moglo sad se pripoveda. ljudi ne vole druge ljude, mada povrsinski, ipak moram da kažem oni koji su vaspitani tako se i ponasaju. neće da budu nevaspitani ali isto tako ne stvaraju ni neka velika prijateljstva

amerika je velika zemlja, samo pogledajte mentalite ljudi u srbiji od vranja do subotice i od pirota to uzice. ljudi su uglavnom iskreniji na zapadoj obali ai izlgedaju srećnije.
istocna obala, njujork i severno i juzno po 500 km je glavni deo amerike ali prenaseljeno ljudi napeti i stalno u nekoj guzvi. ako nemas posao od 10 000 mesecno sto je cisto 6-7 iljadarki ne može se živeti u njujorku.

dosta mesovitih sredina gde te neki crnac, latinos ili ludi belac može ubiti za jedan dolar ili ako si srećniji samo premlatiti. mesta gde su belci uglavnom su bezbedna kao sto je bilo kao i kod nas u dobrim vremenima.

dobre strana je ako radis ko konj i pametno postupas ipak možeš nešto da steknes na duže vreme. naravno sve ima svoju cenu.
nema velikih odmora i opustanja. sistem je sredjeniji i jednostavniji
za sve stvari ili skoro sve koje si obavezan zakonom da uradi postoje
upustva bilo po knjigama, interentu, bibliotekama jer narod je kao i kod nas funkcionalno nepismen, sve mu teba crtati

oper losa strana, prevare u biznisu i trikovi, nikakav moral za to se kod nas i italijana vade pistolji ovde ako nemas crno na belo nemas ništa. čak se prevara smatra za sposobnost u pojedinim krugovima.ako procene da nisi „prilagodljiv” teško se dobija posao na nekim mestima, da ih sad ne spominjem.

trazenje posla isto kao i kod nas,treba da poznajes ljude
ako hoće da radis treću smenu za male pare nema problema
svaki malo bolji posao čak i bez skole zahteva poznastvo
niko ti i ne gleda kvalifikacije uvek se gleda ili se uzima kao razlog
da budes odbijen neka osobina. zna se ko rukovodi ili dizajnira
projekte,za nih vazi šta zans ali to je par njih. ostalo je se svodi
„majmun vidi majmun uradi”, važno je da je podoban po nekim sumnjivim standardima. ja nikad nisam mogao da nađembolji posao bez da znam nekog. u jednoj kompanij gde sam radio kad popunjavas formilare za posao ako nemas inicijale nekog ko radi tamo samo dabe trosis vreme i
olovku. kod nas se ljudi nerviraju zbog toga, ovde ne toliko
ovde se to zove i dali su mu zvanicno i strucno ime sa kojim treba covek da se ponosi a to je „networking” (prost prevod, umrezavanje
,podrazumevano u ovom navodjenu, sa ljudima) kao i „references”
salu na stranu,postoji i dobro znacenje ove reci. recimo stvarno
je uredu da ako si bio dobar student ili na nekom poslu tvoj bivši
profesor ili sef može da prosledi dobro mišljenje. međutim kao i svaka pravilo i ovo se zlouptrebljava na vise nacina.
primer, mada veoma redak ali se desava. neko se čak sam ponudi da ti bude referenca a onda te iza ledja toliko „nahvali” ko ni najgori
neprijatelj. među mnogobrojnim knjigama o poslu i trazenju istog
postoje saveti kako proveriti svoje „reference”. nije bez razloga

dobra strana opet, ako radis neki profesionalni posao recimo lekar, inzinjer i uspes da se probijes,kako nas narod kaže u zivotu onda može
sve da se organizuje i može da se ima lep zivot

o ženama(posto sam musko) i braku i vezama,
amerikanke su jednostavnije, pomasaju se onako kakva je prava priroda žene. nema velikoh zavrzlama kao kod naših žena. govrim za prosek jer postoje svakakve kombinacije i ovde i tamo. ovde postoji zvanicno , ne msilim u zakonu, takozvana „otvorena veza” pa čak i „otvoreni brak” gde se obe strane slazu da mogu da svrljaju pod odredjenim uslovima. statistika kaže da se bar 50% razvede. vidim to pocelo
i kod nas. isto tako ljudi žive u vanbracnim zajednicama ili samo imaju zajednicku decu( i to pocelo kod nas masovnije)
ima i onih koji imaju ne-zajednicku :)

slično kao i kod nas , veliki gradovi liberalizam i nemoral
(po hrišćanskim merilima) po unutrasnjosti mnogo toga je u manjoj meri izrazeno. postoje delovi i slojevi americko drustva koji žive
po strogim i tradicionalnim normama, čak jačim i od naših( gledano iz našeg ugla)
međutim sve je krenulo „nizbrdo” kao i u celom svetu otprilike pre
20-30 godina u stilu „jednom se živi i sve je dozvoljeno”

na kraju možda sam malo subjektivan ali mislim da su nasi ljudi
u americi najgori uporedjujucih sa onima u drugim zemljama
95% neće da ti pomogne sto im i nije duznost ali problem je to što pola gleda da ti napakosti i to aktivno
ona druga polovina isto to misli samo skriveno.
velika,ljubomora i pakost vladaju ( a pocinje to i u srbiji)

lično se plasim šta će ovde biti jer ako ovde kojim slučajemnastane ekonomski slom biće gore nego prilikom raspada sfrj
( ovo je samo moja licna procena)

poceo sam srpski da zaboravljam a engleski nisam doveo na najveci nivo. ipak znam hrvatski, bosanski, crnogorski
solidan sam u makedonskom, bugarskom i slovenackom
znam nešto da razumem i kažem: nemacki ,ruski, latinski, spanski
sve u svemu nije loše :) mada i ovi mogu da se pohvale da znaju
australijanski, novozelandski, britanski,kanadski i još poneki
toliko za sada, moram da se vratim nekim negovornim jezicima