Da se nadovezem na temu ispod.

Ja u mojoj glavi imam sledeću klasifikaciju nas gastosa, s izuzetkom ponekog mudrijasha:

1. Prvi talas gastosa - oni koji su emigrirali 60-ih i 70-ih, zbog posla i zarade, da se napravi kuca „pa će da se vrate”. Njihovi klinci su mahom nastavili koracima svojih roditelja, sa ogranicenom integracijom, srbovanjem i ne investirajuci u skolovanje već u brzu i laku zaradu, kroz poslove sa niskim kvalifikacijama. Kuce su napravljene u otadzbini i permanentna su rupa u dzepu ali samo neki će se vratiti dole par mjeseci godisnje kad odu u penziju, dok će vecina ostaviti koske na zapadu - da je lakse djeci da obilaze grobove.

2. Drugi talas gastosa - izbjeglice iz ratova 1990-95. Ti ljudi su otisli vani zato što su morali ili nisu htjeli da ucestvuju u ratu, drugim rijecima opet su morali jer se nije moglo stajati sa strane. Taj drugi talas je imao vece osnovno obrazovanje od prvog talasa, relativno brzo se integrisao a njihova djeca (kindergastosi) su mahom potpuno integrisana i investiraju u znanje (fakulteti). Razlog? Teze naći lake poslove zbog konkurencije na trzistu plus vjerovatno veca podrska od kuce. Inače ovi su dosli bez iluzije da će da se vracaju nazad, te je samim tim i integracija olaksana. Klince boli uvo za otadzbinom.

3. Treci talas gastosa - post ratni ili kako ih ja zovem, luksuzni gastosi. To su oni koji su u dijasporu posli i dosli iz ekonomskih razloga ili iz razloga „da dobijem pasos pa ću da se preselim u Bec tako da svakog vikenda mogu ”kuci„”. E, posto su oni dosli mahom iz hira a ne pod moranje (neki od njih su dosli zbog toga sto su djeci htjeli da obezbjede bolju buducnost) cinjenica je da im neke stvari poput klime, netopline stranaca, skupih aviokarata itd teze pada. Proces integracije individualan - vidjao sam i jako uspjesne i jako propale slučajeve, potencijal je tu, zavisi od volje. Cilj djelimicno ispunjen jer će djeci biti ok i bolice ih uvo za porijeklo roditelja, elem roditeljima će uvijek da fale kafici u Beogradu (svi smo iz Beograda, je li i tamo se ništa drugo ne radi osim sjedenja u kaficu sa drustvom dok babe cuvaju djecu koju smo eto izrodili), klima - u Srbiji je uvijek sunce nikada kisa. Ponekad eto zapada snijeg pa supermen mora da spasava ljude, ponekad eto bude toplo pa izgori pola države i zitna polja propadnu od suse, ponekad padne i kisa pa potopi sela i gradove, oplijesni kukuruz..ali klima je do yaya brate, jer i kad je kafic pod vodom konobar opet može da usluzuje, čak i u cizmama.

4. Cetvrti talas gastosa - trenutni talas, a to su klinci, tj dobri studenti koji su siti normalne neperspektive u državi i bjeze vani dok ih sistem ne pojede.

Komentari?