Utisak su mi ostavili i ljudi u busu, dosta ljudi sam primetio da pricaju sami sa sobom a neki i gestikulisu sa „nekime”.

Jednom sam od 14 ljudi u busu, izbrojao da sedmoro pricaju sami sa sobom, sto u Beogradu nisam vidjao.

Hladne zime takođe, minus 30 stepeni, nema žive duse napolju, ja pametan ajde u setnju dok se nisam smrzao i prijatelj na ledjima nazad me dovukao, posle čega su usledili tek bolovi, jer kasnije boravak u toplom prostoru tek zna da boli.

Secam se prve adrese tamo, bila je to interesantna zgrada, tri sprata i zurke na sva tri.
Uvece sam znao da naletim na jednog matorog Marija, razbijen od alkohola spava u hodniku a jedna casica ga je sprečila verovatno da se dogura do sobe.
Cesto sam ga tako nalazio.
Uhvatim ga za ruke, odvucem u sobu, bacim kljuceve unutra i bio je OK.
Zgrada preko puta nas, bila je steciste nekih Latinosa, gde je policija često znala sa 15-ak automobila da svrati u nenajavljenu posetu, posle čega bi sa okolnih prozora poceli da izlecu i skacu na sve strane , dok su panduri njih nekoliko, udarali onim trupom razbijajuci vrata.
Nama je to bilo zanimljivo za gledanje a često je bila ista predstava na repertoaru.
Unutar zgrade gde sam živeo, bilo je raznih prica, uglavnom ne nekih uspesnih, osim jednog našeg, koji je magistrirao u Americi, radio u downtown-u.
Sticajem okolnosti, zavrsio je i on u toj zgradi.
Ljudi su noćiprovodili po hodnicima, prvi sprat nisu bili nasi, koji su bili na trecem spratu.
Jednom su se pozalili tom nasem uspesnom, koji je vodio tu zgradu, kako nešto previse zaudara u hodniku i kako ne mogu vise tu od smrada da se druže.
Kako se smrad ubrzo lokalizovao, usao sam sa uspesnim u sobu, gde je lezao mrtav Crnac u postelji, pokriven samo carsavom, izgledalo je da je go.
Dosla je Cikaska policija, odeljenje za ubistva, dok je inače i Crnac taj bio detektiv u policiji Cikaga.
Znao je proćinekad sa nekom plavusom i to bi kao bilo to, ništa vise od toga.
Spremili crnu vrecu da ga ubace unutra, ali obzirom da je telo pocelo da truli kao i cinjenica da je bio visok i tezak, poceli su problemi.
Ruka je pocela da se odvaja od ostatka tela, tako da su ga gurajuci na pod u vrecu, uspeli nekako da smeste.
Dali smo izjave, ali osim drustva sa nepoznatom plavusom, vise im nismo mogli pomoći.