pa evo ja mogu da si kupim kartu za bilo gde. nisam u penziji, ceo dan češem jaja po kući (i ponešto doduše radim). ustvari češem jaja uglavnom po dunavu. nemam nikakve političke veze. ćale mi je bio zastavni I kl jna, keva od 1970. više nije radila. imam i sestru. -pošto sam u principu anoniman - to mi dozvoljava da budem iskren - znači dinar žuti ukrao nisam, niti mi je iko poklonio, niti sam na foru ili nelegalno došao do njega. živim u srbiji.

ima ona jedna kompozicija đ. balaševića kad on kaže - zavidi nam neki sitan svet...

ja svaki put kada mi je jedan posao dosadio - naučio sam novi posao.

i onda me mnogo nervira raja od koje ovde nikad ništa ispalo ne bi, i koji odu negde, nebitno gde - gde im se bukvalno otvore usta i udene parče hleba u usta - krene da mi se pravi pametna. (a ono - nit' prirodno pametan i inteligentan, nit' obrazovan, nit' ništa...).

*ko ode u penziju, i „sedne” - to je dobar recept da čovek umre prilično nesrećan. - mislim imam priliku da posmatram neki broj penzosa - nekoliko po zapadnoj evropi - i to sam primetio, - neki ljudi nastave bukvalno da rade-rade - iako im finansije apsolutno nisu nikakav problem (naprosto gotive, ili ne znaju drugo), neki se posvete hobijima - i to su i dalje srećni i nasmejani ljudi. opet oni koji se montiraju u 'ladovinu, vrlo brzo zađu u fazu dosađivanja, i onda krenu da budu nezadovoljni i depresivni. i t.d.
mada mi je to bilo jasno verovatno još sa 4-5 godina :).

ništa, odo' da šmirglam daščice, a i treba jednog zeca da oderem..

samo da izvestim... daščice uglačane, poneka i razbušena, a zeca sam zaboravio. moraću sutra da ga derem onda...