Posecuje li neko ovakva dogadjanja još uvek. Ja prošle godine bio na nekakvoj sličnom manifestaciji u Pitt-u, i brolj ljudi je bio porazavajuce mali u odnosu na period od pre 6 godina kada sam bio predhodni put.

ha, ha, mxm, primetio sam i ja to, mada mi se čini da su prošli put naplatili po autu $10... racunam ajd ide crkvi, ovde crkva za razliku od onih u Srbiji ne dobija ništa od države nego se izdržava od donacija i clanarina, a ja kad već nisam clan, i ne idem, da barem dam ovako, nije mi neki problem. Prošle godine nije bilo toliko „pompezno”, onaj Djuro Klipa dosao da svira u 4:00 kad su se ljudi već spremali da idu kuci... bolje da nije ni dolazio... Sve u svemu, slabo nešto, a taj trend se nastavlja. Otac Rajko nije bas neki biznismen :-):-).

Taj srpski klub je posebna prica, za ovih 15 godina bio sam dva puta, prvi put u mojoj prvoj godini u Pitt-u i sokirala me je ona velika tombola na zidu, ko na nekoj autobuskoj stanici, a drugi put sam bio koju godinu kasnije, ne secam se ni ja zašto, mislim da je neko nešto slavio... lično ne znam vlasnike ali sam čuo da su neki bolidi.

„Baresh je dosta upucen u desavanja, to je vise njegova
generacija i stara emigracija;)”

Nina sve ovo iznad spomenuto postoji manje-vise svuda.
Ne samo u dijaspori,već i Matici koja je onakva kakva
jeste.

Što se tiče okupljanja na piknicima koja se od nekoliko
hiljada svelo na nekoliko stotina,u pitanju su druga
vremena i druge generacije koje malo čega imaju sa
korenima.Nekada je postojala potreba za ocuvanjem jezika
u kojem su moja(nasa)deca uzimala ucesca,a koje zemlja
domaćin potstice i finansijski potpomaze.Do nas je samo
da se organizujemo.To verovatno bolje poznajes od mene,
obzirom da si radila u prosveti.Na univerzitetu se može
za predmet uzeti jezik po etnickoj pripadnosti,međutim
toga u nasem slučaju vise nema.Niti su deca zainteresovana
niti ih novije generacije roditelja potsticu pod izgovorom;
'ma šta će mu,kakve koristi ima od toga'.

Tako je,poredjenja radi, sa piknikom i svemu ostalom kao
narodom uopste,koji je vremenom i uticajima postao ravnodusan.

Kada sam pre 42 godine stig`o u iseljenje,na Nijagarinim
Vodopadima se na „Srpski Dan” okupljalo nekih deset hiljada.
Osim iz Kanade i priličan broj iz US što se moglo videti po
registarskim tablicama auta.To je bilo nešto kao vasar u
Srbiji. Bez obzira sto je tada bio onaj nesrecni crkveni
raskol,narod nije bio podeljen.Već iduce nedelje 'druga'
Eparhija održava piknik istim povodom na drugom posedu.
I tamo puno 'kao u kosnici'.
To je trajalo do početka 90-ih.Starije generacije odlazile
'Bogu na istinu',novije masovno pridolazile tokom raspada
sire zajednice. Od tada sasvim retko odlazim na piknike,
i to ne samo ja već i mnogi drugi koje poznajem. Bilo je
nekoliko izgreda,pa je policija morala da zavodi red, sto
je nekada bilo nezamislivo.
Koliko prekosutra eto 69-og piknika po redu.Naime davne 1945-e
stara (ratna)generacija je kupila veliko imanje nedaleko
od vodopada Nijagare,sagradila hram i parohijski dom.Sve je
to u relativno kratkom vremenu otplaceno,i sada je vredno
preko $20 miliona.Prihodi su se sveli na puko opstajanje,
pa je pitanje vremena koliko će i to još moći da opstane.

Eto, toliko ovim povodom...

„Slazem se da roditelji snose ooogroomnu krivicu sto deca
ne znaju jezik i korene, ali nije za zanemarivanje ni
krivica Crkve kao institucije.
”

Naravno Nina,

Imajmo na umu da kad postrada jedan narod u celini,ne
može se izuzeti ni ta crkva - kakava god da jeste.Pa i
samo svestenstvo je deo istog naroda koje nije izuzeto
u stradanju. Bilo je i 'crvenih' popova,pa čak i vladika
koji su se infiltrirali po zadatku. Dobro pamtim poratne
godine kada bio 'greh' posecivati hramove.I ne samo to,
već i sve ostalo sto je imalo znak nacionalnog obelezja
i osecanja.To je trajalo skoro dve decenije,taman toliko
da dolazeci narastaji postanu ono sto je 'napredni pokret'
imao za cilj.
Kada je nastao haos u zemlji,nigde jednog dobrovoljca
da brani vekovna (ugasena)ognjista.Čak ni Otadzbini.
Pricalo se da u ponocnim satima vojna policija upadala
u kuce-stanove da 'regrutuje' vojne obaveznike.
Toliko o patriotizmu.
Danasnje svestenstvo je bleda slika nekadasneg koji su
sa narodom delili sudbinu,ma kakva ona bila.

p.s. nebih da ulazim u pojedinosti koje su manje-vise
nama svima dostupne. Vise su nego dovoljne ove naše teme,
gde smo jedni drugima kamen spoticanja - po bilo cemu.

„koji je to zajednicko interesovanje nekoga ko je rođen ovde ili mu je čak i otac rođen i imigranta koji je dosao prije 15 godina? Prakticno nula.”

Tačno tako! Nazalost, i među nama koji još uvek vladamo istim jezikom ali smo iz 'starije' generacije emigranata taj jaz i netrpeljivost je prisutna čak I u ovom virtualnom svetu, a u licnom dodiru mogu da pretpostavljam da je još i gore danas nego polovinom 60tih između ‘raskolnika i federalaca’. Ovo navodim iz licnog iskustva. Nešto je to u ‘balkanskim’ genema koje se prenosi sa generacije na generaciju, posebno izrazeno od raspada YU (I nasledjenih ‘ vrednosti’ iz tog vremena).