Sad se vratih sa 400km. puta (RT) pa zavirih u ovom bircuzu I vidim da se vecina još ‘necka’ sa svojim pricama pa resih da poturim nastavak moje (dok je još - literarno zatisje).
--------
Moj put od radionice do profesorske katedre je bio prozet izazovima koji nisu bili ništa manji niti veci od ostalih koji su prošli sličan put, osim sto sam prolazio sve to daleko od svojih gde sam rođen, studirao sam jezikom koji nije bio moj u drustvu koje nije bilo moje da bih podelio radost i tugu pri svakom polozenom ili ne polozenom ispitu za vreme visegodisnjih studija.
I na kraju, dok se sve to sabere i oduzme, vreme je učinilo svoje; sinovi poodrasli, unucadi pristigli, radni vek i sve ostalo što se podesavalo za to vreme je ostalo samo u secanju dok su se neki detalji iz tog vremena pretvorili u zapise ove price, prica koja se proteze dugi niz godina mog imigrantskog zivota.

Sledeći, da ne gnjavim dalje (dok vam kose ne pobele, ili glave ocelave). :-))

baresh, 'pisanije' ti idu od ruke pa bi bilo zanimljivo da nam opises tvoje prvo otkrice da se ni u USA/CAN (po onoj staroj uzrecici); - ne jede sve sto leti. Pretpostavljam da je bilo vise sličnih dozivljaja koji je svaki od nas morao doziveti (na svoj način!) da bi bili tu gde smo danas.

Ajd, dok se neko drugi ne oslovi, kokice su spremne za - cituckanje.

Boja_Bojic: „Ucila i privikavala se na jednu i drugu kulturu ... uh to je bio

imigrantizam na kvadrat”

U kom pogledu 'privikavanje' I na koje je bilo brze/lakse?

Hvala Boja_Bojic na pojasnjenju(?).

Lepa ‘prica’, mmc! Bilo bi vise nego poželjno (pa čak I korisno/inspirativno za neke mladje novodosle koji tek prolaze kroz fazu pronalazenje onog sto traže) ako bi nastavili sa svojom pricom malo sire i dublje kako ste dosli tu gde ste danas.
Samouverenje da se može ostvariti svoj imigrantski cilj potice od onih koji su svoj cilj (po mnogo cemu) već postigli (po ovdasnjem to mu dodje kao; show me the way how to build a shed, and I’ll show you the man/woman who will build a castle!

„...ako ne odem jednom godisnje ja hoću da uvenem;)”

Interesantna prica, nina, jel' možeš malo da 'rastegnes' o ovom gore šta je to da te toliko emotivno vezuje, tim pre, sto iz price si vise vremena zivota provela izvan Bgd? Pretpostavljam da mnogima nije potrebno dodatno objašnjenje, ali za mene (sa dve posete u 30g.) jeste.

Hvala.

nina, I ja imam samo lepe i drage uspomene na sve sto sam ostavio za sobom, ali nemam ništa vise da me emotivno vezuje za tamo izuzev grobova mojih predaka, jer su mi svi ovde (živi i pokojni).

Svaka 'prica' je jedinstvena I vredna citanja jer svako od nas dozivljava zivotne izazove na svoj način, nego…. Još nismo ništa citali od; mrsolj1971, Simba, rizling kao i od ostalog drustva iz ovog bircuza (sigurno pišu, brisu I po Vuku koriguju). :-)

da nastavim sa mojom pricom, tim pre, sto dok se vecina vas nasal tu gde ste se bili nasli po odlasku iz starog kraja direktnim putem (avionom ili kolima) neki od moje generacije su se nasli u imigraciji z a o b i l a z n i m putem, tj. nas put do imigracije nas je vodio po onoj; - kao bos po trnju. Evo excerpt jednog dozovljaja iz Pariza.
------------
Prolazeci pored lepo postavljenih stolova ispred restorana sa malim vazama punih cveca na svakom stolu prekrivenim cistim belim stolnjacima predstavljalo je vrlo romanticnu atmosferu i za momenat sam se osecao i sam kao pravi Parizanin.
A zašto i ne bih sa belom kosuljom i kravatom, lakovanim crnim italijanskim ‘spicastim’ cipelama na nogama, u skoro novo sasivenom crnom odelu, čak i malom dzepnicom podudarne boje sa kravatom u gornjem dzepu sakoa. Iznad svega, izgled bilo kog sarmantnog Francuza privlacne spoljasnosti od 25 godina.
Dobro, ajd’ oko te ‘sarmantnosti’i pribliznih manira bas ko pravi Francuz možda samo u mislima, ali ‘Francuz’ u javi je bio svorc bez para, i poznavanja jezika i kojekakvih ostalih sitnica neophodnih za divljenje čak i samom sebi, al o tome ćemo nekom drugom prilikom.
Pri ulasku u restoran lepo postavljeni stolovi sa unutrasnjim dekorom tipicno Parizu sa nekim visecim umetnickim slikama na zidu poznatih licnosti iz francuskog kulturnog zivota. Osim dosta zadimljenog vazduha od nekoliko pusaca koji su sedeli za stolom blize jednom uglu, atmosfera je odavala primamljiv i prijatan osecaj gde bi covek mogao da se raspoloži; posebno pored nekog dobrog francuskog specijaliteta iz kuhinje, bar sudeci po mirisu hrane koji je ispunjavao prostor oko sanka.
Iza sanka bila je jedna zenska osoba, ali ne ta koju sam ocekivao da vidim i na moje pitanje, naravno na mom rođenom srpskom, po onom; - pricaj srpski da te ceo svet razume (ocigledno ta sankistinja nije znala za tako nešto!) za sestru našeg druga, sankiskinja se pretvarala kao da me nije primetila i nastavila i dalje svoj posao.
Pomislio sam da me možda nije ni čula (ili se pravila nevesta?!) pa sam je ponovo upitao isto, ali dosta glasnije sa imenom Andje. Tog momenta čuo sam nekog da ustaje iza stola nedaleko od sanka i u isto vreme osetio ruku na mom ramenu sa izgovorenim mojim nadimkom kako su me znali i zvali u selu. „Bata?!”

Iz Pariz...

Kada smo dosli sebi, izpozdravljali se i upoznali Nikolino drustvo za stolom (isto neki Jugovici), Nikola je pozvao telefonom vlasnicu restorana, Andju, koja se ubrzo pojavila sa iznenadjenjem da nas vidi u njenom lokalu. Andja je bila starija od nas i živela je dosta dugo u Parizu, ali nas se samo secala kao skolske drugove njenog brata. Andjino iznenadjenje je bilo još vece sto nas vidi tu pred njom, jer su državne granice SFRJ bile zatvorene za sve osim priviligovane clanove partije i neke poslovne ljude. Pošto mi nismo bili iz te ‘fajte’ cudjenju nije bilo kraja da smo sa pasosem mogli da izadjemo iz zemlje. Ponudjeni rucak smo ljubazno odbili jer nismo hteli da gubimo dragoceno vreme oko rucka. Nama je posebno bilo stalo da saznamo sto vise o mogućim uslovima ostanka u Parizu i kasnijem legalizovanju.
Nikola i ta dva njegova prijatelja su bili u Parizu ilegalno, posebno njegovi prijatelji su prošli kroz nekoliko zemalja Evrope bez papira i konacno su se nasli tu, zadnje dve godine. Po njihovom pricanju, Francuska kao celina nije bila dobra za ilegalce, posebno je bilo teško ostvariti bilo kakvu legalizaciju u Parizu.
Radili su gde i šta su mogli na ‘crno’, stanovali u grupama sa ostalim ilegalcima u najzabacenijim krajevima grada i ocekivali svakog casa da će ih policija uhapsiti ne zbog nekog drugog zakonskog prestupa, već bez legalnih papira.
Sto su vise pricali, sve sam vise zeleo da sam gluv, jer sam ocekivao da će Nikola nekako sve to ublaziti nekim znakom kao da bas i nije sve tako kako tece prica. Ali izgled njegovog lica je samo potvrdjivao šta su ona dvojica govorili. Dok sam se ja raspitivao za ovo ili ono, Stojan je samo cutao i slusao bez ikakvog komentara ili pitanja. Bilo mu je jasno kao i meni da od Francuske nema ništa, već sto dalje i brze do Nemacke kao sto sam bio i planirao.
Sedeli smo do kasno uvece, a potom nas je Nikola prebacio kolima nazad do hotela (ko bi drugi nego sam Bog da se postara o nemocnim bez para!:). U cekaonici hotela još smo dugo sedeli sa Nikolom i pricali, slusali njegovu pricu kao i savet šta ciniti, ostati ili ići dalje za Nemacku.

baresh, pa i ja sam izasao sa pasosem (posle 5g. cekanja), ali se nisam vratio nazad sve do prve posete (1968).

(zubar): „Na koje je Emigrante postavljac teme mislio?”

Na sve one kojižele da iznesu, tj. podele svoje emigrantsko iskustvo na ovom forumu.

„Cetvrti talas od 65-e do 91-e su takođe ekonomski,”

baresh, ti znaš da u svakom zitu ima kukolja kao i da u svakom pravilu postoje izuzetci. Ja spadam u jednu od ta dva, jer sam otisao iz potpuno drugih razloga (stopama mog pokojnog dede prica o Americi u kojoj je živeo dosta godina i, ponjegovim rečima, napravio najvecu grešku što se bio vratio pred sam WWII (bez US državljanstva). A zašto se nije vratio nazad (posle rata) u voljenu mu Americu možeš da zakljucis sam.

'... koliko sjecam se da nam je na predavanju prof rekao da je jedna od vladinih mjera suzbijanja

inflacije bilo uvoz izbjeglica„

Vrlo interesantna teza, ali obzirom da je od prof. 'politickih nauka' (ma kol'ko ona bila bez osnove!) nije za cudjenje.
”

Bilo bi interesantno izneti bar jednunajdrasticniju promenu od vaseg dolaska u državi u kojoj živite. U mom komsiluku (USA) IMHO, najdrasticija promena je vrhovni sud (US Supreme Court) ruling po pitanju financiranja p[olitickih partija I neogranicene donacije politicarima (ukratko, ko da vise, vise može i da ocekuje na izborima od svojih kandidata)!

Zemljace, pravda_i_istina, ponudi neki nastavak od započete price ili drugu teme pa da I mi ostali cituckamo po nešto, tim pre sto svoje price već znamo)! :-)

Sofija, lep uvod price, nego ako je 'dnevnik' negde objavljen (esaj, knjiga, blog, etc.) naznace kako bo dosli do tog.

Odlično, ja sam moju prvu (na engleskom) objavio preko Amazon, ali prevod u proširenom sadrzaj na srpskom Amazon za sada nema na „Kindle” formatu.

Good luck!

Pored Sofije, imali ko drugi da se razmišlja na pisanju svojih zivotnih dozivljaja za svoja buduca pokoljenja?

Bilo bi interesantno cuti kolko ste drustveno/politicki aktivno ujljuceni u sredini u kojoj živite.

baresh, od Nixon-ove era pa do danas izlazim na state kao i federalnim izborima (biram manje zlo od većeg), dok najcesce 'radim' sa lokalnim Business Chamber of Commerce (u jednom vidu ili drugom). Naravno, bio sam vrlo activan sa raznim advisory boards iz prosvete, ali sve se to sada pominje u proslom vremenu.

„Smatram da ne znam lijepo pisati (a opet ima ljudi koji kažu da
dobro pišem)...po meni to nije dovoljno dobro”

Kriterijum ocenjivanja šta je leterarno „dovoljno dobro” ili ne NE obuhvata opisivanja svoje zivotne price, tj. zivotnog puta do kojeg je nekog dovelo. Svako ko se upusti u pisanju svog dnevnika, eseja, ili knjige (u stampanom ili elektronskom formatu) radi to za sebe I za svoje naslednike, a ne za siru javnost ili neku materijalnu korist.
Svako uporedjenje napisane nečije lične price sa priznatim licnostima iz literarnog sveta je cista apsurdnost I nepoznavanje vremena I trenda u kojem danas živimo gde su mogućnosti za bilo kakvog poduhvat na domak ruke svakome. Ako neko želi ‘ispricati’ svojim unucadimo odakle je potekao, kako se nasao tug de je, I kroz čega je sve prolazio ima niz nacina sa kojim može to da uradi;

(1) Najbrze i najjeftinije je da isprica prica sa video kamerom.
(2) Napise svoju pricu i objavi u elektronskom format.
(3) Samo financira (self publish) stampano izdanje knjige koje može da ga kosta ispod $5 po knjizi (zavisno od tiraze i ostalog).
(4) etc.

Po nekad sticem utisak da je gosp. Ekrem najcitaniji u ovoj kafani I da mnogi nikad nisu ni čuli a kamoli zavirili u; Barnes & Noble, Book-A- Million, and etc.
Postoji jedna uzrecica u ovom mom komsiluku koja kaže; - if you build it they will come (sa kojom se može posluziti u sirem smislu; ako nešto napises, neko će procitati! :)

Zatisje pred buru, ili nedeljno posle rucka - sijesta?!

Ima li još emigrantski prica (za radoznale)? :)

sharlota, memoari su jedno, fikcije (fiction) su drugo. U prvom nije potrebna masta dok u drugom bez kreativne 'maste' nema - price.

Kako znam? sharlota, if I have to explain, you wouldn't understand that either. :)

„kako to obično biva u zadimljenom bircuzu, nema
pisanih ni obicajnih pravila.”

baresh, da je tako to je već dokazano bez broj puta (čak I za napisana ‘pravila SC) I dokle god je tako, anarhija cveta, a ostali po nom; - kud koji dragi moji (te se nije ni zacuditi zašto je tako, kako je).

„nikad nisam voleo da živim ako ima vise od jedne ”naše„familije na tom bloku,”

Za sve ove godine u USA samo sam jednom živeo u mestu gde je bio 'nas' isto profa na univ (ne racunajuci iz moje familije). Sudeci po nekim ovde, ni najmanje mi nedostaju sto ih nema u mom komsiluku. :).

SvetlostVostoka, da je 'kratko' to stoji, a da je 'jasno'(?!); nego, gde si se obreo posle Rusije?

Oops, typo (it must be my - speed typing skills). :)

„Ovo je tako neinteresantno - dosadno brate, sto da se lažemo. Izvinjotka, stariji ste od mene i po godinama i po stazu na ovim prostorima, ali stvarno, čemu to.

'Cemu to'? Možda se odgovor može naći u staroj izreci gde se kaže; - koliko ljudi, toliko cudi iz čega proizilazi da svi mi imamo razne ukuse o puno cemu pa tako I u citanju od poznatih pisaca ili nepoznatih, pa čak I onih koji jednostavno iznose pricu iz dela svog zivota vise za svoju dusu nego da bi nekog zainteresovali, a još manje svojom pricom te dirnuli u - srce. Postavljena tema je; Naše imigrantske price i iz tog razloga SVAKA prica iz svog sopstvenog imigrantskog zivota je upravo u skladu sa postavljenom temom i rado se procita sa dosta nas koji posecujemo ovaj forum. Isto bi bilo interesantno procitati nešto iz tvog imigrantskog iskustva, zemljace, pa 'ajde - don't be shy, the popcorn is getting ready! :) ”

Ziv i ti nama bio, nego... bas bi nas interesovalo kako su 'danasnje generacije' snalaze u susednoj nam lepoj Kanadi (za pre od pola veka (+/-), to već znamo. :)

Pozdrav i tebi (trenutno) iz Amish Country, PA.

@kanadjanin_011
(tehnicar):

Zahvaljujuci tvojim linkovima, procitao sam par prica našeg zemljaka Dzo Molera. Zaista covek ima dara za piskara o svojim dozivljajima I dok se njegove price mogu citati na 'lagacko' (kako bi to naše Lale kaz'li), svaka prica na ovoj temi ima svoju lepotu (po ovdasnjem; beauty is in a eye of the beholder), e sad, dali će ko da procita koju pricu na lagacko I opusteno, ili onako u prolazu na brzaka je stvar licnog 'literalnog ukusa'(?!). U svakom slučaju na ovoj temi, svaki prilog je dobrodosao, tim pre, sto svrha teme nije u nadmetanju koliko je ko nadaren pisanju već podeliti SVOJU pricu iz emigracije, pa po onom; - ko voli, nek izvoli. :)

Just keep them coming. :))

„Pustolovine pisaca već možemo pronaći i citati u knjigama. Mišljenja i iskustva sire mase ne možemo.”

boginja draga, upravo je tema postavljenja (Naše emigrantske price) za iznosenje licnog ISKUSTVA iz emigracije, dok za razmenjanja 'mišljenja' toga ima 'puna kapa' na ostalim temama (ništa lično, samo da se podsetimo šta je šta). :)

Da se nadovezem sa gornjim prilogom, tj. odgovorim na često postavleno pitanje;
„Dali vam nedostaje vas RV? ”

Ne bas mnogo, sem kad putujemo avionom gde na svakom aerodromu moramo da se suocimo sa svim tim zavrzlamama kao i svi ostali (od izuvanja cipela i prolazenje kroz X-Ray masine sa podignutim rukama u vis i pantalonama bez kajisa gde se covek oseca, najbalze receno - neugodno). Takođe, unapred pravljenje rezervacije u hotelu/motelu kao i 'bakcanje' sa koferima i ostalim sto nije bilo dok smo putovali svojim RViem, ali ipak kolima se brze i odmorenije stize do destinacije nego manevrisati po jakim saobracajnicima sa gore pomenutom duzinom i tezinom vozila.

Kao i u vecini ostalog, u svakom izboru postoje dobre i loše strane pa tako i u putovanju sa RViem.
Happy traveling, kako bi se to ovde reklo, ma kojim izborom to bilo!:)

Kad već nema ništa svezije price od mladjih, evo još jedna prica iz - naftalina (pa ko voli, nek izvoli): :)

Kad vreme učini svoje

Kad vreme učini svoje…

Ovog leta (2014) je upravo cetir godine od poslednje posete mom rodnom Banatu (posle 26 godina!). Bilo mi je drago da se prosetam starim sokacima, prođem kroz polja ozarenim toplim suncem i zutim suncokretom, ispunjena neodoljivim slatkim mirisom rascvetane kamilice i tek pokosene psenice.

Susret sa nekim drugarima iz skolskih dana u prolazu i na seoskoj pijaci (većinom jedva prepoznatim!) u mom Ostojicevu, Coki, Kikindi… za tih sedam dana bio je dozivljaj u pravom smislu reci, po ovdasnjoj frazi; - bittersweet. To je kad se covek u istom momentu oseca sretnim i tuznim, jer na kraju susreta reč ‘dovidjenja’ se vise osecala kao reč „zbogom” sa punom tezinom znacenja te reci kao nikada pre. Cudan je osecaj biti veci stranac među svojima ali nepoznatim, nego ovde gde sam danas. Vreme je učinilo svoje, i dok je u tom vremenu mnogo vode nasom Tisom prošlo, isto tako se dosta prEzivelo i prOzivelo na obali Pacifika (Calif.), preriji Teksasa, i u sadasnjem nedalekom okruzenju - Appalachian planinama (TN)!

Secanje na proslost svake godine postaje sve bledje i bledje, ali dok se neki detalji iz tog vremena nepovratno gube, sve ostalo što se još pamti, postaje sve - draže i draže. To što se ‘gubi’ dodje godinama zakonom prirode svakom od nas, posebno nama koji smo se nasli u sutonu zivotnog ciklusa. Prepricati čega se još secamo iz svog detinjstva našim unucadima u sredini gde živimo ne bi im moglo docarati nešto sto pripada drugom vremenu i iz drugog dela sveta sa kojim nemaju nikakvog fizickog dodira .Teško je to i za one ciji su porodicni koreni presadjeni sirom starog kraja, a kamoli ovim rođenim preko - grane i velike bare. Navodim ovo ne iz razloga neke nostalgije koja je odavno iscezla, jer 2/3 mog zivota sam proveo u ovim sredinama, već šta je CENA za većinu nas koji smo se, svojim ličnim izborom, otisnuli u beli svet i pretvorili reč ‘inostranstvo’ u potpuno nešto drugo gde se danas osecamo kao - svoji na svome.

Ovde imam dva sina i dva unuceta : Najstariji unuk Jakob (15), Dzek po naski skraceno, mi je od najmaldjeg sina (Michael-Dragan), dok je Alexa (2) najmladja unuka od mog najstarijeg sina (Sasha). Oboje žive u Texas-u. Od po-cerke Sherry, imam unuka Harrison (5) i unuku Sarah Grace (3) koji žive u Jackson, Tennessee. Moja ‘Sosa’ (Joyce) brizno prati sve njih gde je ko, kad je kome rođendan , (zahvaljujuci Google kalendaru:-) , dok sam ja zaduzen za organizovanje posete , kako i na koji način je najbolje stici do njih, kolima ili avionom.

Dok me Dzek oslovljava sa grandpa, Harrison i Sarah Grace sa ‘B-Pa’ (bi-pa) .Alexa je jedina koja me pokazuje prsticem kad je otac pita; - Alexa, where is your DEDA? Moram da priznam da mi ova zadnja ‘titula’ nekako najbolje lezi i ako sam već odavno navikao da me u ovom komsiluku oslovljavaju svakojako koji nikako da se naviknu da to „ich” na kraju mog prezimena i nebi bilo tako teško izgovoriti ako bi se izgovorilo iz dna duse kao što se to izgovara na nasem brdovotom Balkanu. Ili još tacnije, iz ravnice mog rodnog Banata. Al’ ajd ‘ da ne sitnicarim o pojedinostima, iako se već iz navedenog da naslutitii da sam neka generacija pre drugog svetskog rata iz kog još pamtim neke detalje skoro kao – iz prve ruke (tacnije, vise iz bakinog zapecka, nego sa skolskog casa Istorije).

Kad spomenuh ‘bakin zapecak’ taj nekadasnji najtopliji kutak seoske peci koja je grejala celu spavacu/dnevnu sobu tokom dugih zimskih dana gde sam, kao osnovac radio domaće zadatke i nestrpljivo cekao sledeći dan da se sastanem sa skolskim drugarima i debelooo ispricamo i izigramo još na debljem preko noćinapadanom snegu. Bili su to lepi dozivljaji bez kojekakvih iPhone, mobilnog, I drugih kojekakvih spravica sa kojima su danasnji unucadi preokupirani.

I na kraju ove price da pomenem i ovo; početkom ove nove (2014) pocela je i jubilarna 50-ta godisnjica mog zivota u inostrastvu, dok tamo daleko u nasem ravnom Banatu sam zauvek ostavio izvore samo lepih i dragih uspomena iz rane mladosti i korene mog detinjstva, kao i vecne kuce mojih dedova i pradedova.

Pozdrav svim zemljacima ma gde se nalazili!

50-to godisnjica mog zivota u inostranstvu

Na danasnji dan (sept. 10, 1964g.) sam posao na deset dana turisticke turneje kroz deo zapadne Evrope koje se produzilo sve do danas, a sticajem zivotnih okolnosti nastavlja se i dalje tu gde sam već proveo 2/3 mog zivota. Od tog ‘turistickog’ iskustva malo je šta ostalo u vrednom secanju dok je sve ostalo teklo tokom dogadjaja vremena i sredine u kojima sam se bio nasao sve te godine.

I ako me pomenuti dan emotivno vezuje sa mojim odlaskom iz rodnog Banata, status 'emigranta' mi se voidi početkom 1965 sa prelaskom u Toronto, CAN da bi se samo manje od dve godine nastavio u USA gde sam i danas. Iz ranijih javljanja, tj. mog piskaranja na mom blogu mnogo čega je već poznato o mom zivotu u ‘emigraciji’ (stavljam reč emigraciji pod navodnikom, jer je odavno izbledeo osecaj živeti svoj zivot kao - stranac) pa bih samo u sazetim crtama ponovio neke detalje koliko je to moguće izneti u granicama skromnosti.

Kao prvo, otisao sam sa punih 25g zivota dok iduceg meseca proslavljam 76ti rođendan. Za sve te godine živeo sam u nekoliko gradova kao sto je navedeno ovde; http://advanturesusa.blogspot.com/2014/03/fotogalerija-mojih-sela.html.

Kao drugo, otisao sam kao KV metalski radnik (Metalostrugar/Alatnicar), a sa daljim skolovanjem sam se penzionisao iz prosvete gde sam proveo vise od 30g. predavajuci na coll./univ. grupu predmeta iz primenjenog masinstva i proizvodne tehnologije (detaljniji sa FB/About); https://www.facebook.com/nick.vrajich/about.

Negde između svih tih godina, mesta i kako porodicnog tako i poslovnog zivota uvek se naslo dovoljno vremena da se posveti paznja siroj familiji (pokojni roditelji, brat i sestra prevedeni ovde u zadnjih 40tak god.) tako da samim tim kao i vremenom koje sam proveo ovde, emotivno sam vise vezan sa ovom sredinom nego sa prosloscu iz koje sam poneo samo lepe i drage uspomene na sve ono sto sam bio ostavio za sobom (grobove mojih predaka i drustvene celine koje vise nema).

Toliko povodom moje prve polovine stoleca provedene u inostranstvu daleko od mog rodnog Banata, dobrih domaćina i plodnih njiva.

Pozdrav svim zemljacima ma gde se nalazili , posebno mom 'starom komsiluku' iz Ostojiceva iz: http://tinyurl.com/ljjojkg