Nick svaka cast, vrlo lepo :-).
Ja sam takođe pomislio da je Dalapa u pitanju ali sam se setio da si pomenuo da je Skala u pitanju nekom od naših ranijih pisanija (o hobijima ako se ne varam).

Nasmejalo me ono tvoj „...za drustvo sa poremecenim sluhom” :-):-).

Svako dobro želim zemljace!

Santo ako ikada poželiš da se ratosiljas Skale tj da je prodas, molim te da mi se obratis, oduvek sam sanjao da imam dugmetaru, a samim tim sto je harmonika sa naših prostora bilo bi mi još draže da je jednog dana imam. Ja sam inače klavirac, imam par harmonika među njima i Guerini President Oro. Poslacu ti uskoro jedan svoj snimak (čim isti budem napravio, naravno :-)).
Pozdrav!

Naravno Santo, naravno, mislio sam (a ispustio da kažem) ako deca I unuci ne sviraju ili nemaju zelju da zadrže jedan tako divan instrument, grehota bi bilo da trune negde u nekom podrumu. Ja dosta znam o harmonici sa tehnicke strane (sve sitne I krupne popravke) jedino sam malo kratak (još uvek) sa stimovanjem, no dobro, sve se da nauciti :-).

A šta je bilo sa tom tvojom Dalapom koju si preneo iz Kanade. Prodao?

Santa da te pitam nešto...
Zašto si ti odlazio dole tako rijetko? Nedjelujes da nisi imao ekonomiju za odlazak u svoj rodni kraj ili su posebni razlozi koji su samo ze tebe. Pitam cisto onako jer vidim da spominjes predzadnju posjetu 1984 godine i onu zadnju sto smo i fotke vidjeli ako se ne varam?

Ok.pa zato pitam jer i sama nemam vise nikog zivog od najmilijih pa i kontam i sama do kad ću odlaziti dole pa me interesuje šta i drugi kažu. Ta izreka :daleko od oka,daleko od srca već odvano je kod mene u praksi i potpuno je istinita.

Blagodarim Santa,

Ovim jucerasnjim javljanjem dao si povoda da
pretrazujem video arhivu krajem 80-ih.
U tadasnjem vremenu moja(nasa) deca su imala
aktivnog ucesca u mnogim aktivnostima izvan
skole. Kcerka i sin su posecivla nedeljnu skolu
pri hramu sv. Save gde si nekada svirao na zabavama.

Tu su stekla osnove pismenosti našeg jezika,tako
da znaju citati i pisati na oba pisma.Osim toga
i pojmove o nasoj istoriji,very i naravno mnostvo
igara u folklornoj sekciji „Oplenac”.Sa zadovoljstvom
mogu reći da prilično dobro vladaju našim jezikom
bez naglaska. Kcerka i zet(Englez)nešto više od osam
godina žive u Australiji,pa redovno održavamo vezu
preko e-mail ili Skype na nasem maternjem jeziku.
Ona to izricito želi i naglasava,obzirom je u radnoj
karijeri proputovala i upoznala mnoge narode i jezike.
Inače živela je 5 god. u Thailandu, gde je predavala
engleski na U of Banghkok.

Kad sam već pomenuo 'Dalappe',oboje su pohadjali
nekih četiri godine muzicko(privatno)kod jednog
Austro - Madzara(Tony Sabo)na harmonici - klavirki.
Bili su(da se pohvalim)sasvim uspesni, ali zbog
drugacijeg podneblja od našeg, nikada kasnije nisu
se bavila sviranjem. Jednu harmoniku sam poklonio
nasem Sumadincu ovde, a druga sluzi kao suvenir.

Danas sam se dao na presnimavanje video traka na dvd,
jer je Santa dao povoda da upotpunim zimske dane.

Toliko ovim povodom;-),pa se čujemo kasnije...

Santo, samo da se nadovezem, sestoredna harmonica dugmetara nije „nasa” inovacija, ali je postala popularna u nasoj muzici zbog velike tehnickih mogućnsti u izvodjenju neverovatno komplikovanih kompozicija. Kod nas se svira dugmetara B-grifa (C-grif popularan u istocnoj evropi). Pokojni Radojka i Tine su svirali dugmetaru koja je imala tzv sterlingov grif/system, koji niko nije više ne svira u Srbiji, pa je to jedan od razloga sto njih dvoje nisu ostavili za sobom ni jednog ucenika. Dallape je po porudzbini napravio za Radojku harmoniku sa ovim grifom (rasporedom dugmadi) Što se tiče dugmetara B-grifa, poznat je prstored/način sviranja koji je uveo legendarni Krnjevac, sada je osnova sviranja dugmetare na našim prostorima. Na zalost, Guerrini i Dallape su sada proslost, obe firme su se ugasile početkom 2000-tih (cena i dugotrajni postupak izrade jednog instrumenta (drvo odredjenog tipa, kvaliteta, starosti, rucna izrada (za izradu vrhunskog instrumenta treba i do pola godine), kompeticija sa „elektrikom” tj aranzerskom muzikom, ekonomska kriza...). Danas je ostalo par dobrih radionica/fabrika koje još uspevaju da opstanu: Scanalli, Beltuna, Siwa&Figli... a dokle će, videcemo. Cene njihovih vrhunskih istrumenata su od 8000-10000 eura-ica, pa ko voli nek izvoli :-).

Interesantan detalj: zavisno od velicinie harmonike, harmonica ima između 15,000 i 20,000 delova (neko izbrojao) sto daleko prevazilazi broj delova koncertnog klavira :-):-).

Stimovanje harmonike je prava mala nauka, nema dovoljno prostora ovde pisati o tome. Na zalost „serviser harmonike” je zanimanje koje umire polako.

Santa, bas steta...

Pomislio sam da će od tebe i veterinara biti
neki koncert, no sve se svelo na stimovanje.

Prekjuce sam sa unucima gledao i pokazao im snimke
njihovog oca koji je nekad svirao - u sada njihovim
godinama. Bili su odusevljeni a još vise iznenadjeni
da im on o tome nije ništa rekao. Harmonika je kao
instrument od nedavno prevazidjena,kao nekada gusle.

Da bi tema opstala,ili pak nova mogla nastati, mogli
bi Ti i veterinar nešto odsvirati i razveseliti
ovu zadimljeno-uspavanu birtiju sa becarcem ili
'niskom banjom'...da čujemo:...