https://www.sedmidansubota.org/

Subotarska guda... gud, gud, gud...

Da, samo nedelja znaci ne dela , ne radi
Ponedeljak,po nedelji
Utorak znaci vtori, drugi dan
Sreda znaci sreda
Cetvrtak, četvrti
Petak, peti dan
Subota, ne znam :))))))))

Кад разговарамо о седмичној недељи, ми се везујемо уско за културу и традицију у којој се сада налазимо. Верски, посматрамо и ово питање кроз призму Јудаизма, Хришћанства и Ислама. Тако превиђамо КАКО је и КАДА настала седмична недеља, као и да су друге културе (цивилизације) користиле другачије календаре и недељне поделе (на 8, 10, 12, 13 дана).

Вавилонци су користили лунарни календар и пратећи његов период од 28 дана, поделили месец-дана на 4 месечеве мене, свака по 7 дана. Сваки дан у тако одређеној седмичној недељи су посветили једном небеском телу: Сунцу, Месецу, Меркуру, Венери, Марсу, Јупитеру и Сатурну. (Уран и Нептун су откривени касније).
Утицај тих назива, по небеским телима, налазимо и данас у француском, немачком и енглеском језику.

Јудаизам је настао знатно касније, није изумео свој календар (јер нису ни имали предуслове да развију своју Астронмију), него је прихватио вавилонски лунарни календар, уз извесна прилагођавања свом верском погледу. Из Јудаизма се подела наставила у Хришћанству, у коме је касније било промена у вези одређивања првог дана седмодневне недеље, док је Ислам задржао исти почетни дан, као у Јудаизму.

Антички Грци су такође прихватили седмодневну недељу, а Александар Велики је током својих похода ширио и хеленистичку културу, тако да је ова подела (на 7 дана) пренесена и у Индију, а верује се да је из Индије пренесена и у ондашњу Кину (у којој су раније имали поделе на 10, или 12 дана).

Ацтеци су користили поделу на 13-дневну недељу, засновану на свом календару.
Итд.

Погледајмо шта каже четврта Божја заповест:

# Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.#

Не именује који је седми дан у недељи (субота, или недеља), нити помиње појединачне називе дана, него само говори о броју радних дана, да их има 6, а да је седми дан одмора.

Називи дана у седмодневној недељи у српском језику су у духу нашег језика, прилично јасно указују на њихову намену и редослед, осим Суботе, чији назив има корен у Хибру језику (Сабат, одн. Шабат, или Шабас).

С обзиром да Бог у наведеној заповести није изричито рекао назив седмог дана, ми данас можемо да разговарамо и расправљамо једино о питању усвојене конвенције.

Bazorilo,

Не знам на коју теорију и њене заговорнике мислиш.
Навео сам историјске чињенице и ту нема некаквог теоретисања.

Претпостављам да ти је познато да су Маје имале календар, који је најтачнији познати календар - тачан је 26 000 година.
Не бих рекао да ти није познато да Александар велики и антички Грци нису били Хришћани.

Мислим и да ти је познато да су Вавилонци имали развијену Астрономију, да су први почели да врше каталогизацију звезданог неба, да су засновали хексагонални систем и поделили пун круг на 360 степени, да су аналогно томе извршили поделу дана на одговарајући број сати и да су на основу свох, лунарног календара, поделили месец-дана на 4 седмичне недеље.
Ваљда знаш да се Јудаизам хронолошки појавио после настанка и врхунца вавилонске цивилизације.
Ондашњи Јудаисти, назовимо их тако, јер не можемо да их називамо Јеврејима, били су номадски народ, а предуслов за развој Астрономије је постојање стационарне државе.
Ни хронолошки, нити организационо, Јудаисти нису могли да буду творци лунарног календара, ни седмодневне недеље, већ су то прихватили од Вавилона.
И то није никаква теорија.

Среда је и на средини петодневне радне недеље (од Понедељка до Петка), а не само седмодневне недеље. И нико не тврди да је Среда доказ да је петодневна радна недеља најисправнија.
Дан Среда нема такав назив у свим језицима, да би се из њега видело да је на средини седмодневног циклуса.