Интересантно питање, шта је човек тело, душа или обадвоје.
Питање долази на основу квантне механике, односно квантне телепортације.
Е више сви смо видели неки научно фантастични филм, где неког пребацују са свемирског брода на земљу или обрнуто „бим ме уп Скоти”.
Ту говоре о пребацивању честица са једног мест у друго.
Квантна телепортација не ради тако.
Са квантом телепортацијом нема никаквос слања честица кроз простор.
Упроштено за разлику од стандардне физике и осталог где по теотији релативитета све постоји у једној равни, квантна механика је доказала да једна иста честица може да постоји на два различита места.
Ако прву назовемо А а другу Б. Једна је на једно друга на другом месту, на неограниченој удаљености, али су једна честица.
Све што једна честица сазна истовремено зна и друга.
Базирано на овоме у лабораторијама научници су успели да протон пошаљу са једног места на друго а да физички ништа није изменуло место.
Прва честица извади све карактеристике тог протона а друга их аутоматски зна и на основу тога направи идентичан протон на другом месту.
Звучи као фантазија али успело је и на земљи су са бер оптик кабловима успели да телепортирају честице до 100 Км, после тога је био проблем јер су честице у каблу почеле да се мешају са квантном везом те квантне ћелије.
Пре пар година Кинези су лансирали сатеит и ћелију Б су ставили у сателизт а А у лабораторију у Тибету на висини од 4,000м.
Ово је урађено да та квантна веза између ћелије А и Б минимално пролази кроз ваздух и избегне сметње.
Сателит се креће а удаљености од 500 Км до 1,200 Км а та ћелија је стално у вези сама са собом на другом месту.
Извршено је неколико милиона експеримената и 911 је успешно пребацило протон са земље на сателит а да он никада није напустио лабораторију.
Теоретски овако може да се пребаци и човек са једног места на друго.
За сада немогуће јер због броја честица које чине човека требало би око 250 милиона година да се све пребаце.
Али технологоја напредује па ће једног дана и то бито могуђе.
Сад то је изазвало полемику у квантној филозофији, базирано на праву, моралу али и религији.
Ако човек уђе у цилиндар где је квантна честица А теоретски та честица извади све могуће знање или шта већ из сваке честице у човековом телу укључујући и ту животну енергију, душу или шта већ.
Ћелија на месту Б истовремено зна све то исто, и без проблема може да са зим знањем направи 100% идентичну копију тог човека, са тим да он потпуно сматра да је тај оригинални човек, по знању, и свему осталом.
Значи иако ни једна физичка честица није напустила тело у човеку у цилиндру А, он се нашао у цилиндру Б, са свим знањем, особинама и манама човка из цилиндра А, док је у цилиндру А остало само мртво тело без ичега јер је све пребачено квантном телепортацијом у Б.
Е сад ако је човек А прекршио закон, дали тај исти човек у телу Б може да одговара за то иако тело Б није прекршило ништа.
Ако је одговор да, онда је тај душевни део важнији јер се тело Б кажњава јер је у њему душевни део из А.
Сад питање са религиозне стране.
Дали је тај човек који је изашао из цилиндра Б, исти као онај који је ушао у цилиндар А?
Ако јесте онда шта је са остатцима у цилиндру А, који више нису живи, а човек ела А који је био део тог тела А је и даље жив?
Некако испада да је тело као капут, носим га па, онда узмем други а први бацим јер ми не треба.
Ако није исти онда шта је та душа у телу Б, која се није изменула али је у другом тлу.
Интересантно питање, које ће једног дана постати стварност.
Шта је човек?