Vlada veliko nerazumevanje po pitanju finalnog spasenja na sudnji dan. Vecina se oslanja na svoja dobra dela, dobar karakter, istinsku veru/doktrinu itd. Vecina puno razmišlja gde će da zavrse na kraju ovog zivota u sudnji dan. Vecina uverava sebe da su na pravom putu u spasenje/nebo jer cine dobra dela, veruju, mole se Bogu na pravi način itd.
Sve to ima svoje, ali kao sto rekoh, spasenje na sudnji dan će biti najvece iznenadjenje za sve ljude. Biće iznenadjeni oni koji se budu nasli na nebu, jer neće znati zašto i radi čega su tamo dospeli, šta su dobro uradili u svom zivotu. Isto će tako biti iznenadjeni mnogi koji budu ostavljeni, jer neće shvatiti šta su tako loše uradili i šta su mogli još da urade pa da se spasu. To su oni koji će reci u onaj dan: Gospode, zar nsimo u tvoje ime izgonili djavole, lecili bolesne, hranili sirotinju itd, a Gospod će reci, ja vas ne poznam. Isto tako će biti iznenadjeni oni na nebu kad vide koga sve nema a bili su sigurni da ako se iko spasi biće to onda ti kojih nema.

Zašto ja ne gresim, jer mrzim zlo/greh je zlo, ne da bi se spasio. Zašto tražim Boziju blizinu kroz Molitvu, razmišljanje o Bogu, razgovor o Bogu, jer mi prija Bozije prisustvo, ne da bi se spasio. Zašto volim da uradim dobro delo, zato što mi stvara zadovoljstvo sad, ne da bi se spasio i sakupio potrebne poene jer ,,spasenje/nebo je DAR i nema nikakve veze sa našim dobrim delima i nasom poBoznoscu. Zločinac na krstu samo zatrazi od Isusa da ga se seti kad dodje u svoje carstvo, i dobi garanciju odma bez uslova i ako. Kad nebi bilo razlike u finalu/nakon smrti ovde između nas verujucih i onih koji ne veruju i ne traže Boga i prkose mu,dakle kad nebi bilo ni spasenja ni neba, ja bih opet živeo ovako, jer mi odgovara Bozije prisustvo a ne podnosim blizinu demona/greha. Ne radi se o finalu, kod mene se radi o sada, kako mi odgovara sad. Ne razmišljam puno o tome gde ću da dospem posle. Jednostavno sam se svrstao na Boziju stranu, i cilj mi je da me Bog upotrebi na bilo koji način sad u ovom zivotu. U isto vreme gnusam se djavolskog lukavstva i prevare koja dolazi kroz gresan stil zivota i zato se držim podalje od toga. Ne smatram sebe boljim od proseka, mislim da sam prosecan ili ispod proseka. Jer šta kaže Pismo: Plata za greh je smrt a DAR JE BOZIJI zivot vecni. Dakle ako je po zasluzi/plati, onda nas sve sleduje smrt/pakao jer smo svi gresnici bilo bivši ako nas je Gospod oslobodio od greha kad smo se obratili ili akutni dakle gresimo i dalje u slabosti, a ako je po DARU-MILOSTI onda nas sleduje ,,zivot vecni-nebo. Taj DAR se ne može zasluziti ni zaraditi, jer je besplatan i nema cenu, ne prodaje se, ne zaradjuje se, cisti POKLON, pa ko ga dobije. A ovaj zivot i nas licni stil zivota je nesta drugo, to je samo odraz naše duse, odraz naše licnosti. Da se pokaze ko je kakav i da se pokaze Sila Bozija na onima na kojima treba da se pokaze, daj Boze da se na svima nama pokaze.