Diskusije : Religija

 Komentar
Da li će postojati druga šansa za spasenje posle s
hulk_hlw02
16. jul 2017. u 01.56
Iako je ideja o drugoj šansi za spasenje privlačna, Biblija jasno kaže da je smrt kraj svih prilika. Jevrejima 9:27 nam kaže da kada umremo, suočavamo se sa sudom. Tako, dok god je osoba živa, ima drugu, treću, četvrtu, petu itd ….šansu da prihvati Hrista i bude spašena (Jovan 3:16, Rimljanima 10:9-10; Dela 16:31). Kada osoba umre, ne postoje druge prilike. Ideja o čistilištu, mestu gde ljudi idu posle smrti da plate za svoje grehe, nema biblijsku osnovu, već je tradicijia Rimokatoličke crkve.

Da bi se razumelo šta se dešava nevernicima, pošto umru, pogledaćemo Otkrivenje 20:11-15 koje opisuje veliki Beli presto suda. Ovde se dešava otvaranje knjiga „i mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama - po delima njihovim.” Knjige sadrže sve misli i dela onih kojima se sudi i mi znamo iz Rimljana 3:20, da „po delima zakona niko neće biti opravdan”. Stoga, svi, kojima se sudi po delima i mislima, osuđeni su na pakao. Vernicima u Hristu, sa druge strane, ne sudi sa po knjigama koje sadrže dela, već su njihova imena napisana u drugoj knjizi – „Jagnjetovoj Knjizi života” (Otkrivenje 21:27). To su oni koji su poverovali u Gospoda Isusa i jedino će njima biti dozvoljen ulaz u raj.

Svi kojima su imena zapisana u Jagnjetovoj Knjizi života „spašeni su pre stvaranja sveta” (Efescima 1:4) po Božijoj suverenoj spasonosnoj blagodati da budu deo neveste Njegovog Sina, crkve Isusa Hrista. Ovim ljudima nije potrebna „druga šansa” za spasenje, jer je njihovo spasenje osigurao Hristos. On ih je izabrao, On ih je spasao i On će ih sačuvati spašenim. Ništa ih ne može odvojiti od Hrista (Rimljanima 8:39). Oni za koje je On umro biće spašeni, jer će se Isus za to pobrinuti. On je izjavio „sve što mi daje Otac doći će k meni (Jovan 6:37) i ”dajem im večni život pa neće nikada propasti, niti će ih ko oteti iz moje ruke„ (Jovan 10:28). Za vernike, nema potrebe za drugom šansom, jer je prva dovoljna.

Šta je sa onima koji ne veruju? Zar se oni neće pokajati i poverovati ako im se da druga šansa? Odgovor je ne, jer njihova srca se ne menjaju samo zato kada umru. Njihova srca i umovi su ”u neprijateljstvu„ sa Bogom i neće ga prihvatiti čak ni kada ga vide licem u lice. Ovo se vidi u priči o bogatašu i Lazaru u Luki 16:19-31. Ukoliko je postojao bilo ko ko je trebalo da se pokaje kada mu je data druga šansa da jasno vidi istinu, to je bio bogataš. Ali, iako se mučio u paklu, on je jedino tražio od Avrama da vrati Lazara natrag na zemlju da upozori svoju braću, tako da oni ne moraju da dožive istu sudbinu. Avramov odgovor kaže sve: ”Ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih pridobiti ni onaj ko vasrksne iz mrtvih (Luka 16:31). Ovde vidimo da je biblijsko svedočanstvo dovoljno za spasenje onih koji poveruju i nijedno drugo svedočanstvo neće doneti spasenje onim koji ne veruju. Ni druga, ni treća ni četvrta šansa ne bi bila dovoljna da preokrene kameno srce u srce od mesa.

Filipljanima 2:10-11 kaže: „Da se u ime Isusovo prikloni svako koleno onih koji su na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik ispovedi da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.” Jednog dana, svako će se pokloniti pred Hristom i priznati da je On Gospod i Spasitelj. Tada, međutim, biće previše kasno za spasenje. Posle smrti, sve što čeka nevernika je sud (Otkrivenje 20:14-15). Zato mu moramo verovati u ovom životu.
Jocko4
(observer)
16. jul 2017. u 13.05
Идеја о последњем суду је некако неконзистентна, јер они који за живота нису прихватили Христа немају шансе - биће свакако осуђени.
То значи да је суд непотребан, јер је осуда већ проглашена.

Следећа нелогичност је да, онима који су прихватили Христа предстоји спасење, без обзира да ли су током живота прекршили неку Божју Заповест. А каже се да ће се судити „по делима њиховим”.
CTEBA
(penzioner)
16. jul 2017. u 16.57
Интересантно питање, да ли неко ако прими Бога, аутоматски постаје чист од греха.
Нико од нас није безгрешан, сви грешимо, неки мање неки више.
Католичка Црква је дошла на идеју о чистилишту где Црква може да утиче па чак и да измене одлуку Бога.
Значи ако је неко грешан, Црква може што би рекли да му среди ствар код Шефа.
Ово је цветало у средњем веку кад су зарадили добре паре.
Код православаца не постоји чистилиште, по веровању душа 40 по смрти пролази кроз митарства, где се одлучује дал ће душа код Бога или ђавола.
По веровању, у тренутку смрти, за душу се боре анђели и демони.
Није у питању класична борба где се туку па ко победи, већ се кроз митарства износе грехови и врлине душе.
У зависности дал добра дела превагну лоша или обрнуто, душа одлази или код Аврама, или код ђавола.
Мада ово многи данас оспоравају, логично је да мора да постоји нешто што одлучује где иде душа.
Без тога довољно би било рећи верујем, и готова ствар, а то да је неко грешио нема везе, рекао је да верује.
Мислим да ова идеја долази из новокомпонованих верника, који су свесни да су дебело згрешили служећи следбеницима сатане, и сад покушавају да се изједначе са онима који су цео живот веровали.
Ако је одговор, кад се приближи крај, рећи верујем у Бога, и око врата обесити златан крст од кило две, онда нешто није у реду са вером.
Свако од нас мора да одговара за све што је у животу урадио, веровао или не.
crni_jaguar-bec
(Saobracajni inzenjer)
01. avgust 2017. u 10.36
Ako prihvatimo i živimo po Bozijem nahodjenju i po zakonu tada nam se dosadasnji gresi oprastaju. Zato je isto potrebna molitva za snagu i oprostaj. Ali ako nastavimo da i dalje gresimo ( a jesmo gresni u svakom sluchaju) Bog možda i neche hteti da nam oprosti grehe sve dok se stvarno ne budemo trudili uz Boziju pomoćh da budemo u svojim delima, nachinu ponasanja, rechima i zivotu onako kako On želi.

Neko me je jednom pitao da li verujem u Boga. Odgovorio sam da verujem Bogu. Zatim smo usli u dublji razgovor šta i kako, nakon čega je choveku bio mnogo jasniji taj moj odgovor.

Svako dobro u Hristu
Sevastopolj
(bolje imati pametnog za neprij)
02. avgust 2017. u 09.45
Stevo, opet me jako prijatno iznenađuješ !

Apsolutno se slažem sa tvojim razmišljanjem iznad.
Jedino bih upitao i Tebe i druge, šta ako čovek ceo život
sumnja u postojanje Boga, a pri tome živi čestito, nepravde ga bole,a kloni se greha (da nije slabić?), ne iz straha što je nesiguran šta će biti posle, već eto zato što je rođen takav?
Koliko ja znam naš Bog i Njegov sin najmanje što podnosi je sumnja u njega.
To ga opasno iritira.

Nemoj neko da pokuša da mi prišije da ja vidim sebe kao takvog, nego samo pitam.

Pozdrav

CTEBA
(penzioner)
03. avgust 2017. u 16.58
Па већ имаш одговор.
Неверни Тома је сумњао, али га Бог није одбацио.
Једно је сумњати и тражити одговор, а друго одбацити Бога.
То не може да се изједначи.
Bazorilo
11. avgust 2017. u 13.58
Biblija jasno kaže:...I kao sto je coveku određeno jednom da se rodi,a onda posle smrti dolazi sud.-Odgovor Sevastopolju:Oni koji permanentno zatupaju opstu pravdu,su na Bozjoj strani,i Bog u svom programu ima nacina kako će im se otkriti.-Moj prvi post na ovoj temi je izbrisan bez obrazlozenja.
Bazorilo
11. avgust 2017. u 18.05
Treba da stoji:Oni koji zastupaju opstu(ne samo svoju )pravdu... .
Freelance
(Mislilac)
12. septembar 2017. u 05.02
Pre svega bilo bi oportuno da se razjasni da li je Biblija zbir, skup mitova i legendi ili je, zaista, kako hrišćani tvrde, nadahnuta Bozija reč? Mnogi naucnici i visoko obrazovani smatraju da moderan skolski sistem diskredituje vrednost Biblije. Na drugoj strani imamo teologe koji navode kvazi istorijske cinjenice i arheoloske nalaze koji potvrdjuje da je sadrzaj Biblije istinit.

Ako se potvrdi jedna ili druga teza – kako bi se to odrazilo na vas zivot i razmišljanje generalno?
Postoji i jedno miksovano tumacenje da je Biblija fikcija zasnovana na istorijskim cinjenicima. Milje, mesto tj. okolina u kojoj se fiktivne radnje desavaju je realna u onoj meri u kojoj radnji to odgovara, tj. daje još privid istinitosti.
Međutim, što se tiče Starog zaveta to je ocigledna fikcija, tj. mit. Tu, prakticno, nema istorijskih cinjenica, nema realnog okruzenja, jer se, navodno, radi o dogadjajima koji su se prepricavali sa kolena na koleno, da bi se u vreme stvaranja pisma pribeglo belezenju mitskih prica. Biblija je, inače, prvo megalomansko delo jednog skupa ljudi sa vizijom i velikim planovima za buducnost, projekat za osvajanje sveta.
revizor
(pilot)
13. septembar 2017. u 07.24
revizor
(pilot)
13. septembar 2017. u 07.43
Freelance
(Mislilac)
13. septembar 2017. u 10.31
Možeš li da obrazlozis šta si hteo sa linkovima da saopštis? Šta je poenta?
revizor
(pilot)
15. septembar 2017. u 07.52

https://www.youtube.com/watch?v=zlK38G9uOAE
„Najbolje vreme za sadnju drveća je bilo pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je sada.”
made in china
moca77
(.)
06. oktobar 2017. u 15.47
Ja to ne bi gledao tako crno belo, spasen ne spasen, gresan bezgresan, prihvatio Hrista ili ne prihvatio. Svi smo mi razliciti, drugacije smo odgajani, od drugacijeg genetskog materijala sazdani, imamo drugacije price, poglede, filosofije, shvatanja, nejednake kolicine i vrste ljubavi primimili i td.
Ako postoji neki nebeski Sud onda taj ne bi uzimao u obzir neke religijske knjige koji su ljudi napisali, nego individualne faktore koji su razliciti za svaku osobu.
Bazorilo
16. oktobar 2017. u 15.07
Ako se zlato ne precisti po pravilima Rafinacije i Elektrolize ono
neće imati nikada pravu vrednost a to znaci ni visoku cenu.
Covek koji nije prosao kroz proces duhovne pripreme za sluzbu Bozju,
neće nikada ni razumeti Boga i njegova dela.Takav covek neće biti u
mogućnosti da dozivi preporod karaktera i posinovljenje u Bozju porodicu.On može pricati o Bogu, ali njegova vera nije delotvorna,jer nema klicu nebeskog Zivota.Njegova molitva stize samo do plafona.Oni koji ga posmatraju sticu utisak,da u Boga ne vredi verovati.Zato svako ko kaže da veruje u Boga,treba svakodnevno da u svetlu Bozje reci ispituju svoj zivot.
moca77
(.)
17. oktobar 2017. u 12.56
Postavlja se pitanje šta je „duhovna priprema” i kako to neki „razumeju” Boga, kada svi imamo drugacije vizije i filtere preko kojih gledamo na stvarnost ?

Zivot je tezak za sve bez izuzetka, ma kolko drugi mislili da vodimo lagodne zivote. Svakog negde saceka teskoca i svi se mi na svoj način „rafinisemo”.

Ako Bog postoji i ako će neke izabrati za spasenje a druge ne, onda ne verujem da će se odabir vrsiti po tome ko veruje u Hrista i drzi pravila neke crkve. Po mojoj veri odabir bi se vrsio po duhovnoj zrelosti sa tim sto ovi manje zreli ne bi bili izgubljeni za svu vecnost.

Evo samo jedan primer, za nekoga je ljubav recimo posesivno osecanje, ushicenje (manje zreli ljudi) često sexualno, prolazno, sebično, koje je intenzivno dok traje i onda brzo prođe. Za drugoga ljubav znaci planiranje kako drugome pomoći (vise zreli ljudi) i videti zadovoljstvo u tome.

Radikalni vernici povuceni u kupole verskih zidina često igraju ulogu žrtve. Povlace se iz sveta cekajuci da im Bog pomogne, traže ljubav i bune se protiv onoga sto je napolju. Imaju skrivenu korist zbog toga sto glume dobrice jer žele da budu voljeni, traže da budu valorizovani od Boga i od drugih a po univerzalnim zakonima proizvode suprotan efekat. To je za mene duhovno nezrelo ponasanje.

Po mojoj veri Bog želi da takvi budu svesni svoje glume, da stave tacku na svoju licemernu poniznost i skrivenu pobunjenost, da prepoznaju sebe i svoje potrebe, da se oslobode onoga sto glume, da prekinu sa svim stvarima koje ih muce i maltretiraju da bi se oslobodili i učinili zivot prijatnijim i na kraju da sami sebi i drugima daju oprostaj. Ali sve to napolju a ne zatvoreni po crkvama i sektama.

Nešto slično bi rekao i ovima koji idu u suprotnu krajnost, koji spadaju u grupu predatora i verujem da Bog i jedne i druge želi nauciti jednoj vrsti ravnoteze koja je temelj za duhovnu zrelost i napredak.
Bazorilo
18. oktobar 2017. u 15.49
Odabir se vrsi po kriteriju pobuda,reci i dela i tu ne moze biti dileme.
moca77
(.)
19. oktobar 2017. u 05.45
Nisi jasan a i ne možeš gledati tako sturo na stvari. Treba uvek definisati to što iznosis da ne bi bilo dileme, jer svako razume stvari na drugaciji način ako ne preciziramo. Ako već pricas o odabiru trebaš dobro pojasniti stvari kao sto sam ja objasnio šta znaci duhovno zrelo/nezrelo. Jer ako se stvari do kraja objasne onda će se izbeci manipulisanje i onda bi eventualno mogli sa njima da se slozimo (ili ne).
Elem, kako ti definises pobude ? Da li su pobude, ono sto nas inspirise ili ono sto nameravamo da uradimo ? Šta ti nameravas da uradis i koje su tvoje pobude? Koja dela su dobra, ona velika po kojim nas pamte, kao sto pamtimo Stiva Dzobsa, Nikolu Teslu, Majku Terezu i sl. ili mislis na neka druga dela manje bitna. Koja su to tvoja dela zbog kojih ćeš ti biti izabran ? Koje su to reci prihvatljive, da li moramo biti veliki govornici da bi bili izabrani ili samo da ne lažemo svesno ili nešto treće ? Šta ako neko opsuje da li to znači da neće biti izabran ?
Bazorilo
19. oktobar 2017. u 15.39
„Ubi me prejaka reč”,znamo svi za ovu tuznu i istinitu izjavu.Reč post
aje i delo ako ide u pravcu-ranjavanja ili ohrabrenja bliznjeg.Zlo ili
dobro izlazi iz naših reci svakog dana.Pobude su izvor iz koga reci i
zlaze.Ali postoje i osobe koje ubijaju svojim cutanjem.Nema k(od) njih
pozdrava niti prijateljske reci.Takve osobe su protue koje svoje zle
pobude manifestuju „zlim”cutanjem.Za razliku od onih koji truju okolinu svojim zlokobnim rečima,ovi(cutljivci)prosipaju otrov baksuskim uzdržavanjem od govora.I nem covek ako je dobre volje,vise kaže od njih.To je ono sto mi ljudi možemo zapaziti kod drugih,a šta tek Bog zna o nama?I mi smo upravo onakvi kakvi smo u Bozjem opisu našeg karaktera.
moca77
(.)
20. oktobar 2017. u 06.49
Slazem se sa tim sto si rekao, posebno sa ovim cutljivcima međutim, nemoj da se ljutis, ni to nije dovoljno precizno. Nepreciznost otvara vrata manipulaciji. Tvoj način pisanja je religiozni, nedovrsen, koji možemo primeniti na jednu osobu ali ne na vise.

Uzmimo primer neke osobe koja voli kritiku i prihvata kritiku jer je kritika stimulise za napredak. Neka druga osoba znajuci to svaki cas kritikuje prvu osobu a neka treca osoba neznajuci to nazvace te ucestale kritike „zlim jezikom”, zato što treca osoba uopste ne voli da bude kritikovana jer treću osobu vise stimulise pohvala nego kritika.

Biblija kaže : „radi drugome ono sto bi voleo da drugi rade tebi”. Po tom biblijskom iskazu prva osoba će recimo krenuti da kritikuje treću osobu i doći će do konflikta i netrpeljivosti. Zaratustra kaže : „blazen onaj koji donosi radost drugoj osobi”. Ta recenica je sama po sebi psiholoski ispravna ali šta bi bilo kada bi Zaratustra dovrsio tu izjavu i precizirao kako to da donesemo radost drugoj osobi ? Verovatno bi pogresio jer tada psihologija nije bila razvijena kao nauka. Sada znamo da nema univerzalnog recepta. Svakog raduje nešto drugo. Donosenje radosti ne zavisi samo od nas nego i od druge osobe, da li je ona otvorena bas za nasu vrstu radosti koju donosimo ili nije. Hiljadu ljudi, hiljadu cudi, kaže nasa poslovica mada ni ta poslovica nije dovrsena 😉 Ja bih dodao hiljadu ljudi, million predaka, na hiljade razlicitih energetskih cvorova (traume naših predaka koje se prenose na nas, pogresni zakljuci predaka dok su bili još mali, koji se prenose na njihova potomstva).

To sto za nekoga kažemo da je protua sa zlim pobudama je tačno samo iz našeg ugla. Ako želimo nešto objektivno reci moramo izanalizirati zivote i iskustva obe osobe a onda izanalizirati njihove roditelje, onda njihove pretke i td. A mi obično ne poznajemo ni sami sebe. Otrovne osobe su u vecini slučajeva nasledile taj otrov. Da bi prekinuli taj proces potrebno je da postanu duhovno zreli i svesni, sto nije nimalo lako ali je moguće. Otrovne osobe koriste te njihove dobro poznate metode i „niske udarce” da bi se zastitili od surovog sveta, da bi se nekako izdigli od dna, da bi ih ljudi uvazili. Osobe žrtve koje privlace te otrovne osobe po zakonu privlacenja, imaju isti cilj ali koriste drugacije metode i manipulacije. Ko je tu protua sa zlim pobudama ? Da li je to samo onaj drugi ili smo i mi sami ili možda ni jedan ni drugi ? Trebamo dobro razmisliti pre nego odgovorimo.
Bazorilo
21. oktobar 2017. u 14.25
Kada bi se na sudu naprimer,uzimale cinjenice o mogućim pradedovskim
pobudama,navikama vaspitanju i obicajima,određeni sudski procesi bi mogli trajati između 150 i 500god.U tom slučaju bi nesavesni ljudi imali mnogo prostora za sprovodjenje svojih necovecnih namera.Haos.
moca77
(.)
21. oktobar 2017. u 15.11
Krivicna dela ne opravdavaju predacke pobude i zato se i ne pominju na sudovima bez obzira sto postoji povezanost. Mi ovde vise govorimo o „toksicnim” ljudima sa jedne strane i žrtvama sa druge a ne o krivicnim delima.

Postoje metode psiholoskog i psihoterapeutskog lecenja za slučajeve poremecaja u ponasanju, psiholoskih mehanizama i uvek istih problema koje privlacimo koje i te kako uzimaju u obzir pretke. Jedna od najefikasnijih metoda danas, koja se bavi energijom predaka, se zove „poredak ljubavi”.
Qubic
05. januar 2018. u 11.23
...nematerijalnosti Bozje prirode, šta sam hteo, ustvari jedan pesnik je jednom rekao 'da za jedan minut koji provedemo zatvorenih ociju, izgubimo 60 sekundi svetlosti'

Kako može biti spasenja ako zivota nije ni bilo, i ima li zivota posle smrti ako ga nije bilo pre, ili posle zivota?

Stari vračevi kažu: Postoje ljudi koji ne propuste ni jedan jedini mig svoga zivota, njihove će biti godine i dani, (dani i godine). U drugoj grupi biće ljudi koji su imali godine, njihovi će biti meseci. U onoj trecoj oni koji su imali mesece, njihove će biti nedelje. U četvrtoj oni koji su imali nedelje, njihovi će biti samo dani. U petoj grupi koji su imali dane, oni će imati sate. Sestoj naravno sate, oni će imati (jedan) momenat. I sedmoj naravno grupi oni koji su imali jedan momenat... ,,A oni koji nisu imali jedan momenat, oni zivota neće ni imati. Tako nam kažu stari vračevi.

Qubic
05. januar 2018. u 11.31
Malo sam preterao (ublažio..života to je divota..), al' nema veze...
Qubic
05. januar 2018. u 12.02
Jedan taj momenat (izvinjavam se na senilnosti). Ali neće imati ni tereta sto je odlično, biće slobodni od svakog (pa i svog) tereta, i neko drugi će kako za svakog tako i za njih taj teret (zivota) da ponese/nosi... (duga i filosofska, i pomalo buntovnicka prica)
Bazorilo
13. januar 2018. u 10.07
Natavno da Gospod Isus ima sveobuhvatnu ulogu u nasem spasenju.Ali svaki pojedinac mora doneti odluku za sebe,hoće li prihvatiti tu Hristovu žrtvu ili će ostati na stanovistu vavilonskog ucenja o besmrtnosti ljudske duse.
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Tassel Earrings?
.