Diskusije : Religija

 Komentar
Sretenje
cartensius
(pisac)
26. januar 2017. u 21.31
Uskoro će veliki Hrišćanski praznik „Sretenje”.
Koliko javnost zna o tom prazniku? Hvala na komentarima. C.
CTEBA
(penzioner)
29. januar 2017. u 15.03
Сретење Господње, је празник прославе дана када је Исус увден по први пут у Јерусалимски храм.
Сматр асе да је то сусрет Бога са својим народом, и по томе је и добио име.
По Мојсијевом закону после порођаја жена се сматрала нечистом четрдесет дана, а после тога је морала да иде у храм, да би се очистила од греха.
На четрдесети дан по рођењу Марија и Јосиф су са Исусом отишли у Храм, и као дар Богу принела је два голуба.
Уколико се деси да празник падне на Чист Понедељак, празновање се пребацује у сирну, Белу Недељу.
У суштини Сретење је празник сусрета душе човекове са Љубављу, сусрет са Ствараоцем Који је дао живот и силу човеку да свој живот преобрази у чекање Бога.

Интересантно је да постоје разни обичаји код Срба повезани са Сретењем.
По веровању то је дан кад се срећу зима и лето.
Лето каже зими „Помози Бог, слинава зимо”, зима одговара „Бог ти помого црвљиво лето”.
По веровању, на сретење мечка излази из јазбине, и ако је дан сунчан, види своју сенку, уплаши се и побегне назад у јазбину, па ће зима трајати још 6 недеља.
Ако је дан облачан, онда мечка иде да тражи храну, а то је знак да је зими дошао крај.
Исто тако по народном веровању, девојке пазе каквог ће човека срести на Сретење ујутро.
Каквог човека сретну за таквог ће се удати.
cartensius
(pisac)
02. februar 2017. u 00.10
Hvala Stevo, nastavi tako sa još dobrih komentara.
Pozdrav, Cartensius.
CTEBA
(penzioner)
02. februar 2017. u 13.20
Нема проблема.
Ево још неких народних веровања повезаних за Сретење.

По некима кад се зима и лето сретну, зима каже лету:
„Ти мени дајеш голе и босе људе, а ја теби обучене”
лето одговара:
„Истина, али се мени много више радују него теби”.

По народном предању, на Сретеније врапци су нај гласнији и нај бучнији у години.
Тог дана врепци се венчавају и траже невесте.

Поред тога што је верски празник, Сретење има и посебан значај за Србе.
Сретење је дан државности Србије, 1804 године на Сретење је на народном збору у Орашцу, подигнут први српски устанак, а на Сретење је у Крагујевцу 1835 издат и потврђен први устав Краљевине Србије.
cartensius
(pisac)
02. februar 2017. u 16.18
„Поред тога што је верски празник, Сретење има и посебан значај за Србе.
Сретење је дан државности Србије, 1804 године на Сретење је на
народном збору у Орашцу, подигнут први српски устанак, а на Сретење
је у Крагујевцу 1835 издат и потврђен први устав Краљевине Србије”.
Između ostalog, ovo sam očekivao, dakle, Sretenje ima višestruko
obeležje i značenje.
Međutim Sretenje ili susret se nudi svakom čoveku, većina to odbija.
Zadnji susret tj. Sretenje, biće na Božijem sudu, tada će svaka duša
morati da se tamo pojavi. Hvala ti Stevo na ovom učešću, mnoge sam
informacije dobio i upotpunio moj trezor. Nastavimo, Cartensius.
cartensius
(pisac)
02. februar 2017. u 22.25
Ево још нешто у вези Сретења:

„Велики део хришћанства верује да празник Сретења симболише не само
сусрет двојице људи, Исуса Христа и Симеона, већ и сусрет Старог и
Новог Завета, као и сусрет душе с Богом.
Али неки критичари и даље сматрају да овај празник има старије
корене који уопште нису хришћанског, већ паганског порекла.
Кажу, није случајно да дан Сретења и код католика, који га славе
2. фебруара, и код православаца пада на датуме прастарих паганских
прослава. На пример у старој Ирској и у неким другим земљама управо
2. фебруара славио се Имболк, келтски празник посвећен опоравку
богиње Бригите који симболише прочишћење и препород Земље.
У старој Русији и у низу других словенски држава сматрало се да
управо средином фебруара долази до симболичног сусрета зиме и пролећа.
Од овог тренутка мразеви попуштају, а природа се припрема за долазак
лета. Данашња Црква негира сва ова веровања, наставља православни
свештеник.
Празник Сретења као такав толико је тесно повезан са Старим Заветом
да је свака претпоставка да је у његовој основи неки календарски
датум паганског солстиција покушај да се нешто што одређеним људима
одговара прикаже као стварност. Није било никакве замене паганског
празника са Сретењем. За Божић се може рећи да га је Црква свесно
почела обележавати крајем децембра да би њиме заменила паганске
римске празнике, али се то на Сретење нипошто не односи”.


Bazorilo
06. februar 2017. u 06.51
Istina je da Hrišćanska Crkvá u IV veku pocinje intezivno sa sublimacijom paganskih obicaja u Hrišćanstvo.To traje već vekovima.Kako je koji narod primao Hrišćanstvo,on je u njega uvlacio i svoje obicaje iz religije koju je ranije upraznjavao.
Slično se dogodilo i sa Islamom.Kroz vekove,svaki je vodja ubacivao nešto od svoga mišljenja i to su njegovi poklonici proglasavali voljom samog Alaha.
Sevastopolj
(bolje imati pametnog za neprij)
07. april 2017. u 13.03
I gde je tu uloga Mečke?

Da li je moguće da tako ignorišete stara
narodna predanja?

Pa čija ste vi deca?
Direktno Božja? C, C, C !!!
 Komentar Zapamti ovu temu!

.