Znaci Djavo je gotov, nasi su pobedili?

Dobri moj Stevo, to jedino i ima neki značaj i smisao, to što se ti pitas, vise od mog odgovora. :)

Nije važno seo ne vidis odgovor, vera će ti pomoći, samo moras da nastavis da verujes.

Kad ono poslednje dodje, to je samo trenutak, poslednji trenutak...i šta on predstavlja u odnosu na sve one trenutke koje čini zivot?

Komentar je bez vređanja i tako treba nastaviti. Drugo je pitanje da
li se slažemo i koliko se u nekim tačkama slažemo. Imam primedbu na
plod koji je Eva uzbrala, nije jabuka, što možda i nije toliko bitno,
bitno je samo zbog istinitosti Biblijskog izveštaja gde se ne pominje
koji je plod. Što se greha i njegove definicije tiče, znamo da je
greh bezakonje, prekršaj zakona, a posledica toga je smrt. Priznanje
greha, pokajanje i molba za oproštaj je način kako da se greh poništi.
To može samo Bog. C.

Pokajanje je pogresno shvaceno...onako kako ga ti tumacis.

nisam pratio o kakvoj se svadbi radi ali obično na bliskom istoku ljudi na svadbi stave kofu govhana u cosak da se ne bi muve skupjale na mladu...

Stevo u dobrom si pravcu posao, samo sto greh ide još dalje od toga...u smislu da je greh tu čim poverujes svom mentalnom da je sve sto vidis oko tebe, cujes i osecas stvarno i materjalno. Od onog trenutka kad to verujes,i ponasas se u skladu sa tim verovanjem, od tog trenutka si u materjalnom i samim tim u grehu.
Od tog trenutka si ti u svetu, a ne svet u tebi.

Nisam na to mislio...kad sanjas isto si ubeđen da je sve sto vidis i osecas materjalno pa ako naletis na cup zlata, natrpas sebi u dzepove koliko možeš...tek kad se „probudis” shvatis da je sve to bilo samo mentalno...
I ako ti podje za rukom da ponovo sanjas isti san i da se setis svega toga, sledeći put nećeš trpati sebi u dzepove jer znaš da sve to što vidis i osecas nije realno.
Nećeš napraviti isti greh, jer ćeš gospodariti mentalnim.
Ni ovaj zivot koji živimo nije drugaciji, rukovodimo se istim tim mentalnim koje gospodari našim zivotom i koje nam kaže da je ovaj put sve realno a u stvari isto tako nije kao ni prvi put.
I to je možda ta prica o jabuci, prica o poznavanju dobra i zla, prica o nasem mentalnom koje gospodari nasem duhovnim bicem.
Mentalno koje nas ubeđuje da je ovaj svet realan i samim tim nas uvlaci da verujemo u postojanje materije.

Navešću jedan primer koji pokazuje kako mnogi ljudi površno čitaju
i razumeju Bibliju. Ovih dana, jedna osoba, postavila mi je pitanje:
„Da li je pogrešan prevod Biblije, ili je Isus koristio neadekvatan,
pogrešan primer, kada je rekao:” Lakše je kamili proći kroz iglene uši,
nego li bogatome ući u carstvo nebesko„. Odgovorio sam, nijedno ni
drugo nije pogrešno, prevod je dobar a i Isusov primer je ok. Pre
svega Isus nije rekao da je nemoguće, rekao je da je teško, znajući
pohlepu, prevaru, sebičnost, itd. kao karakteristiku onog vremena. Ima
dosta primera kako su i bogati, svojom imovinom pomagali i služili
Bogu. Jerusalimski hram je pored glavnih kapija i vrata, imao sporedne
kapije ili ulaze, koje su namenski služile za potrebe hrama. Jedna od
sporednih kapija, tzv. ”Iglene uši„, bila je prilično uska, kroz koja
su uvedene životinje za žrtve. Znači, njena obimnost je bila toliko,
da bi se kamila jedva mogla provući, pa su je zato prozvali tako.
Pozdrav svim diskutantima, Cartensius.”

greška je sigurno. baš lepo od tebe što nam ukazuješ.

kamila je konopac. palamar je veća kamila a pertla je manja kamila.

Na koji način...priznajem da nije lako. Za početak treba procitati knjigu : Svet kao volja i predstava.
Procitati i iznova citati nebrojano puta dok se potpuno ne shvati i prihvati ono sto u njoj piše...a onda razmišljati o procitanom i traziti u sebi.
Posle će biti lakse da se pronadju ostali delovi slagalice na drugim mestima...kad tačno znamo šta nam treba.

Stevo iz ovog se vidi da nisi ništa citao. Svet kao volja i predstava je filozofska knjiga koju ne može da obori nikakva nauka.

Ma ne, sve ti je pogresno...nema kod njega nikakvih spekulacija ni teorija koje bi mogle da budu opovrgnute.

Granicu čega?

Kaže da postoji ono spoznajno u svakome u nas i sve ostalo, (ukljucujuci i naše telo) koje je spoljno i o cemu se može nešto spoznati.
Tamo gde se zavrsava unutrasje spoznajno koje je subjekt pocinje sve spoljno koje je objekt.
Saznajno je ono sto saznaje sve što se može saznati ali o njemu ne možemo ništa znati, ni da li je u jednini, ni da li je u mnozini. Spoznajno ne može bas ništa spoznati o samom sebi...zato tamo gde se zavrsava subjekt pocinje objekt i obrnuto.
Objekt podleze svim zakonima materije vremena i prostora ali ne može postojati bez subjekta jer se u njemu realizuje...kao sto ni subjekt ne može postojati bez objekta...prestanak postojanja jednog znaci prestanak postojanja i drugog...itd...itd...itd.
Ipak je on napisao celu knjigu da bi ja sad u par reci mogao sve da ti prepricam...jer kod njega nema fantaziranja i praznih fraza.

Ja ti lepo napisah da tamo gde pocinje jedno prestaje drugo a ti i dalje svoje tra la la.

Ne, to on kaže a ja se slazem sa tim.

Nemam ništa na srpskom, moraces da se snadjes sam.
On to kaže na samom početku, u prva dva poglavlja.

Na francuskom samo...hoćeš?

Luxi svi ste vi meni dragi, bez vas nema ovog foruma. Svaki od vas me podseca na jedan deo mog zivota...zato i jesam tu da sa vama podelim neke reci.Nema nikakve potrebe za strah, svi ćemo mi zajedno pobeci, kao sto smo i dosli.

Stevo evo ti, stavi na automatskog prevodioca:

2. [OBJET ET SUJET ; ILS SE CONDITIONNENT MUTUELLEMENT ; LE PRINCIPE DE RAISON]
Ce qui connaît tout le reste, sans être soi-même connu, c’est le sujet. Le sujet est, par suite, le substratum du monde, la condition invariable, toujours sous-entendue de tout phénomène, de tout objet ; car tout će qui existe, existe seulement pour le sujet. Ce sujet, chacun le trouve en soi, en tant du moins qu’il connaît, non en tant qu’il est objet de connaissance. Notre propre corps lui-même est déjà un objet, et, par suite, mérite le nom de représentation. Il n’est, en effet, qu’un objet parmi d’autres objets, soumis aux mêmes lois que ceux-ci ; c’est seulement un objet immédiat. Comme tout objet d’intuition, il est soumis aux conditions formelles de la pensée, le temps et l’espace, d’où naît la pluralité.
Mais le sujet lui-même, le principe qui connaît sans être connu, ne tombe pas sous ćeš conditions ; car il est toujours supposé implicitement par elles. On ne peut lui appliquer ni la pluralité, ni la catégorie
49 | Le monde comme volonté et comme représentation
Numérisé par Guy Heff - www.schopenhauer.fr
opposée, l’unité. Nous ne connaissons donc jamais le sujet ; c’est lui qui connaît, partout où il y a connaissance.
Le monde, considéré comme représentation, seul point de vue qui nous occupe ići, comprend deux moitiés essentielles, nécessaires et inséparables. La première est l’objet qui a pour forme l’espace, le temps, et par suite la pluralité ; la seconde est le sujet qui échappe à la double loi du temps et de l’espace, étant toujours tout entier et indivisible dans chaque être percevant. Il s’ensuit qu’un seul sujet, plus l’objet, suffirait à constituer le monde considéré comme représentation, aussi complètement que les millions de sujets qui existent ; mais que cet unique sujet percevant disparaisse, et, du même coup, le monde conçu comme représentation disparaît aussi. Ces deux moitiés sont donc inséparables, même dans la pensée ; chacune d’elles n’est réelle et intelligible que par l’autre et pour l’autre ; elles existent et cessent d’exister ensemble. Elles se limitent réciproquement : où commence l’objet, le sujet finit.

Stevo...zadnja recenica:

„ où commence l’objet, le sujet finit.”
Prevod
Gde pocinje objekt subjekt zavrsava.

Nemas dobrog prevodioca pa šta onda? Onda si ti u pravu i sve si dobro rekao hehe!
Ne ide se gologuz na bal.

Nadji prevod na srpskom ili idi u biblioteku, mrdni dupe malo, Isus je rekao trazi i naći ćeš.

:)

Fenomenalno otkrice,zato što neko može da zamisli i sargarepu,je dokaz
protiv Dekartovog zakljucka da Bog postoji nezavisno od ljudskog bitisanja.Ljudski zivot nije preduslov za postojanje Boga,jer on postoji nezavisno od bilo kog objekta sa strane.