https://youtu.be/SVrZ9mraLGg

Problem nezaposlenosti osoba koje su dužne da izdržavaju porodicu postao je svakodnevnica velikog broja građana. Kada uz nemaštinu iznenada dođe i borba sa teškim bolestima sadašnjost je izuzetno surova. Prioriteti postaju hrana, ogrev i lekovi, a kada smo svesni da ni za to ne možemo da obezbedimo sredstva osećaj nemoći i ogorčenosti je sve jači…

Iako još uvek radno sposoban, Đorđe već godinama jedva uspeva da svojoj supruzi Milanki i kćerki Sandri obezbedi osnovne uslove za život. Sandra je rođena kao zdravo dete, ali njen život se promenio za samo jedan dan. Boluje od epilepsije, kao i njena majka. Trenutna primanja ne obećavaju ni bolje sutra, a kamoli bolju budućnost.

54-orogodišnji Đorđe Ljubinković po struci je ekonomski-trgovinski tehničar. Radni odnos je imao u preduzeću RUMA-GUMA, zatim 15 godina u trgovinskom preduzeću u Rumi, koje je ugašeno kada je sa 700 kolega ostao bez posla. Proteklih nekoliko godina, kaže, nije birao posao. I pokušavao je da svojoj porodici obezbedi osnovne uslove za život, školovanje i lečenje. Trenutno su on i supruga Milanka angažovani na poslovima u okviru projekta Javnih radova Nacionalne službe za zapošljavanje, ali već sada strahuju kako će kada im ugovori isteknu. U novembru radno angažovanje prestaje prvo Đorđu, a u decembru i supruzi Milanki.

Đorđe je stekao uslov za odlazak u penziju, ali kaže da ne želi još uvek da iskoristi to pravo jer se oseća dovoljno jakim i radno sposobnim. Isto tako, želja mu je da ima više godina radnog staža kako bi i iznos penzije za nekoliko godina bio viši.

Đorđe je radio kao kolporter SREMSKIH novina, a onda je radio na poslovima marketinga. I tako od ponude za Radio Inđiju do danas kada navršava 30 godina radnog staža….

Pokušavao je na sve moguće načine „kod vlasti opštine Ruma i partije, da se smiluju da mu daju posao”… Javno se zahvalio predsedniku opštine Ruma koji ga je razumeo i „dao mu posao” ali ga poziva da mu „ukaže poverenje” da radi i dalje, kad mu istekne ovaj ugovor. Razmišljao je da se bavi i poljoprivredom, ali zbog nemogućnosti plasmana robe malih privrednika je odustao.
Kuća u kojoj su Ljubinkovići živeli je porodična, stara i vremenom se srušila, jer nisu bili u mogućnosti da je rekonstruišu, pa sada žive u pomoćnom objektu…

Kada nemaju zaposlenje Ljubinkovići su prinuđeni da koriste socijalnu pomoć zbog čega je Đorđe ogorčen jer je svestan da je još uvek radno sposoban i da može biti od koristi, ne samo svojoj porodici već i društvenoj zajednici… Kaže da je srećno oženjen i ponosan je otac „najdivnije kćerke na svetu”, 24-orogodišnje Sandre. Nažalost, život je prema njoj baš bio surov… Zbog bolesti koja je nastupila iznenada, po završetku srednje škole, iako među najboljim učenicima, Sandra je morala da napusti školovanje i tek upisan Poljoprivredni fakultet…