Diskusije : Zdravlje

 Komentar
Panicni napadi
bgd-m
(student)
30. mart 2011. u 09.21
Pozdrav svima! Imam 28 godina... Skro godinu dana ( možda oko 10 meseci ) patim od anksioznosti i panicnih napada. Rezultat toga je jedna stresna situacija koju sam imao pre oko godinu dana, i tada je sve pocelo. Naravno, nisam odmah znao da je to u pitanju, pa sam uradio sve žive preglede i sve je OK. Najgore se osecam dok vozim automobil, pa se recimo zaglavim na mostu itd... Imam strahovito lupanje srca, bukvalno mislim da je gotovo, da umirem ili da ću da padnem u nesvest. Poceo sam da izbegavam drustvo ( ne u potpunosti, ali retko izlazim )... Isao sam kod psihijatra i radio sam kogn-bihevi. terapiju, malo mi je pomoglo, ali se panicni napadi ponovo vracaju. Imam utisak da mi ni promena vremena ne prija, tj. da mi vise prija hladno nego toplo vreme. Krajem Novembra 2010 sam ( na savet psihijatra ) poceo da pijem Ksalol ( 2 puta 1 mg dnevno ) i mogu da kažem da mi je u početku dosta pomogao. Pomaze i sada, ali imam utisak da mi treba veca doza. Pre toga sam probao Rivotril, nije delovao. Dakle, Ksalol mi puno pomaze, ali se plasim da ne postanem ( ako već nisam ) zavisnik. Dosta sam po netu citao o ovom problemu, i uglavnom svi savetuju kombinaciju Ksalola ( ili nekog drugog leka za smirenje ) i antidepresiva. To mi je i psihijatar savetovao pre neki dan, ali imam neki strah od antidepresiva ( kad vidim koje su nus pojave )... Ne znam šta da radim... Ide leto, umesto da se radujem, ja sam u panici da neću izaci iz stana. Dakle, nisam se skroz zatvorio u stan, ali iskreno, nigde mi se ne izlazi zbog simptoma koje imam ( jaka vrtoglavica, lupanje srca... kao da mi neka struja prolazi kroz telo itd )... Da li da probam sa antidepresivima? Hvala svima!
OPIS-50
(OPISIVAC)
30. mart 2011. u 12.44
Panični napad je kratkotrajno razdoblje u kome se s iznenadnim početkom javlja intenzivan strah ili užas, često praćeni osjećajem nadolazeće propasti. Tijekom ovih napada prisutni su osjećaj lupanja srca ili ubrzan puls, znojenje, drhtavica ili tresavica, osjećaj nedostatka zraka, osjećaj gušenja, bol ili nelagoda u prsima, mučnina ili želučane tegobe, osjećaj vrtoglavice, ošamućenost ili nesvjestica, osjećaj nestvarnosti ili odvojenosti od sebe samog, strah od gubitka kontrole ili od ludila, strah od bolesti, intenzivan strah od smrti, mravci i trnci u tijelu, navale vrućine ili hladnoće. Ne moraju se javiti svi navedeni simptomi. Jakost i trajanje simptoma također se razlikuje od bolesnika do bolesnika. Panični napad može trajati od nekoliko minuta do iznimno jednog sata ili čak dulje. Napad mogu isprovocirati tvari koje pobuđuju središnji živčani sustav, a najčešći ekscitator je kofein iz crne kave i „cola” pića. Nerijetko se javlja i nakon zlouporabe droga.

Napad počinje iznenada i razvija se brzo, vrhunac dosiže za desetak minuta. Panični napadi mogu se javljati u raznim anksioznim poremećajima: u paničnom poremećaju, raznim fobijama, posttraumatskom stresnom poremećaju, akutnom stresnom poremećaju. Prisutnost ponavljanih, neočekivanih paničnih napada koji se javljaju berem jednom mjesečno, mogu se javljati i noću, zabrinutost oko mogućih posljedica napada - tipični su za panični poremećaj. Također, javlja se i strah od izlaženja iz kuće i ostajanja kod kuće ako nema u kući drugih ukućana jer su to situacije iz kojih je ili teško pobjeći ako Vam ne bude dobro, ili situacije u kojima pomoć nije pri ruci. Vrlo često osobe koje doživljavaju panične napadaje strahuju od izlaska iz kuće ili toga da ostanu same. To obično završi tako da osoba vodi život prepun ograničenja i da se zapravo jako muči i u strahu iščekuje sljedeći napad.

Jako je važno potražiti pomoć psihologa ako se u ovome prepoznajete. Psiholog će Vas najprije uputiti Vašem liječniku opće prakse koji će Vas poslati na preglede kako bi se isključili organski uzroci, kao što su, na primjer, problemi sa srcem. Također je važno saznati koristite li neke lijekove ili ste nedavno prestali s korištenjem lijekova i sl. Te informacije o Vašem fizičkom zdravlju su korisne i stoga što u nedostatku takvih informacija možete zamišljati da nešto ozbiljno s Vama zdravstveno nije u redu, da ćete umrijeti ili poludjeti i sl. Kada se isključe svi mogući medicinski problemi onda se može sa sigurnošću reći da su napadi panike zaista psihološka reakcija na stres i onda se to kao takvo i tretira, kod psihologa. Jako je važno potražiti pomoć jer to neće proći samo od sebe. Što prije potražite pomoć to će biti bolji i brži rezultati.

I ono što je najvažnije: od paničnih napadaja nećete umrijeti niti poludjeti. Oni su dovoljno neugodni da traže tretman i pomoć, i s uspjehom se mogu riješiti.

Psihijatar ili psiholog najčešće nije prvi kome se obraća bolesnik s ovakvim smetnjama. Osjećaj smrtnog straha, praćen reakcijom autonomnog živčanog sustava (koji nije pod utjecajem naše volje) je toliko intenzivan da bolesnici odmah traže pomoć u službi hitne medicine ili u svog liječnika opće prakse. Obzirom da je srce organ koji gotovo trenutno reagira u stanju straha, bolesnici misle kako se radi o srčanoj bolesti i zbog toga su kardiolozi često uključeni u obradu takvih bolesnika. Prijašnjih godina bolesnici su s velikim zakašnjenjem dolazili psihijatru što se može objasniti brojnim simptomima paničnog poremećaja koji su slični simptomima mnogih tjelesnih bolesti. Bolesnici su lutali od liječnika do liječnika, svaki je tražio dodatne pretrage i nije bila rijetkost da je bolesnik „obrađivan” godinama dok se netko nije sjetio da bi smetnje ipak mogle biti psihičkog podrijetla i uputio bolesnika psihijatru. Nerijetko i sami bolesnici odugovlače s odlaskom psihijatru jer su uvjereni da je bolest u internističkom području.

Danas je situacija znatno bolja, dijagnostički kriteriji su poznati i liječnicima nepsihijatrima te bolesnici dolaze ranije, a rana dijagnoza i terapija su od velike važnosti za uspjeh liječenja. Osim toga bolest je sve češća i danas nema liječnika koji se s njom nije susreo. Smatra se da zahvaća najmanje jednog od 75 ljudi tijekom života, rijetko zahvaća djecu, u žena je učestalija, a najčešća je u mladih, odraslih osoba. Napad dolazi iznenada, bez najave. Može se javiti u krevetu, trgovini, random mjestu, ulici, pošti, tržnici, na mostu, u tunelu i sl. Napade panike ima oko 1.5% ljudi u cijelom svijetu.

Panični poremećaj često je vezan uz depresiju i alkoholizam. Iz njega se može razviti fobija, znači strah od mjesta ili situacija u kojima je doživljen napad. Najčešći je strah od otvorenog prostora, tramvaja, autobusa, tržnice ili reda u pošti. Ponekad je dovoljno doživjeti samo jedan napad, a da se čovjek promijeni. Strah mu se „uvuče u kosti”, misaoni proces je stalno zaokupljen iščekivanjem novog napada, javlja se anticipativni strah tj. Strah od straha. Prije ili kasnije javljaju se promjene u ponašanju, tj. izbjegavajuće ponašanje, što je već teža faza bolesti. Počinju se izbjegavati mjesta gdje se napad dogodio ili gdje bi se mogao dogoditi, a to je najčešće ulica ili javni prijevoz. Bolesnik koliko god može izbjegava odlaske na takva mjesta, a ako ih ne može izbjeći vodi sa sobom odraslu osobu, najčešće roditelje, supružnika, prijatelja,... U težim slučajevima ni pratnja ne pomaže i bolesnik postaje zarobljenik vlastitog doma.

Nije potrebno isticati koliko je u takvim slučajevima panični poremećaj ozbiljna bolest i koliko može, ne samo narušiti kvalitetu života i dobrogosjećanja, nego do krajnosti invalidizirati bolesnika. Nije rijetkost da razvojem bolesti napadi panike dođu u drugi plan, a depresija, fobija ili hipohondrija počnu prevladavati kliničkom slikom. Mora se priznati da unatoč ranoj dijagnozi i odgovarajućoj terapiji, 10-20% bolesnika ne reagira na liječenje i bolest se kronificira.

Liječenje
početakˆ

Naveli smo da su simptomi slični simptomima nekih drugih bolesti i zbog toga je u manje jasnim slučajevima potrebna obrada, najčešće kardiološka. Ona više služi umirivanju bolesnika i uvjeravanju kako se ne radi o tjelesnoj već o psihičkoj bolesti. Liječenje počinje informiranjem bolesnika. Psihijatar je dužan pružiti potpunu i istinitu informaciju o prirodi bolesti i predložiti plan liječenja. Ovakav postupak vodi uspostavi međusobnog povjerenja i omogućava bolesniku da prebrodi prvu fazu liječenja u kojoj rezultati još nisu vidljivi. Ponekad se dogodi da u toj fazi dođe i do dodatnog pogoršanja bolesti što je posljedica neželjenih učinaka lijekova ili progresije bolesti koja još nije zaustavljena. Bolesnik treba znati da neće umrijeti, ali da ga očekuje dugotrajno liječenje koje se sastoji u kombinaciji farmakološke i psihoterapije.

Druga faza je lakša i za bolesnika i za psihijatra. Liječenje počinje davati rezultate, panični napadi se prorjeđuju i postaju sve blaži, bolesniku se vraća optimizam i počinje shvaćati da je sve „od živaca”. Pred kraj ove faze najavljuje se bolesniku da će uskoro moći učiniti i vlastiti napor da se vrati u svakodnevni život. Psihijatar mora procijeniti je li bolesnik dovoljno ojačao da se može suočiti sa situacijama i mjestima koji su vezani uz panični napad i koje je bolesnik do sada izbjegavao. Forsiranje obično napravi više štete nego koristi. Pravilo je da se ide korak po korak. To znači da bolesnik, koji se nije usudio izlaziti iz kuće, treba u početku izaći samo u dvorište, ukoliko uspije, utvrditi novo iskustvo i uskoro napraviti novi iskorak, recimodo trgovine ili kioska.

Kasnije psihijatar postavlja pred bolesnika nove i teže zahtjeve i na kraju zahtijeva da bivši bolesnik živi normalnim životom bez ikakvih samoograničenja. U liječenju paničnog poremećaja lijekovi čine važnu ulogu, ali su bolesnikova želja za normalnim životom bez ograničenja te disciplina i strpljivost od velikog značaja za dobar završetak. Bolest zahtijeva i veliko zalaganje psihijatra jer ne postoji shematski pristup, već individualizirani, prilagođen svakom bolesniku posebno. Ukoliko su zadovoljeni ti uvjeti, postoji velika šansa vraćanja bolesnika u zadovoljavajuće stanje.

Lolaa
(lutalica)
30. mart 2011. u 14.08
Bgd-m, možeš ti to sam da prevazidjes!

Ovo ti govorim iz licnog iskustva jer sam i sama dobre dve godine bila u ropstvu iracionalnih panicnih napada posle smrtnog slučaja u porodici. To je sada uveliko proslost.

Izbegavaj antidepresante, oni tokom vremena ti menjaju karakter i izazivaju zavisnost i teško je 'skinuti' se sa njih (ja ih nisam iz tih razloga nikad ni koristila). Ja sam samo jedno kratko, početno vreme koristila Lorazepam, samo po potrebi.
Najviše mogu da ti pomognu vezbe disanja i to vrlo jednostavno, takozvano stomacno disanje, prosvrljaj malo po netu i pronadji tu tehniku. Takvo disanje se najcesce koristi u Yogi i Pilatesu.
Kada osetis da napad pocinje pocnes i ti sa tim disanjem i videces efekat vrlo brzo. Zatim, treba da budes svestan da kada srce pocne da ti lupa nemoj se plasiti da ćeš imati infarkt i slične stvari jer ti se to neće desiti. Kad pocnes da hiperventiliras znaj da će ti to izazvati vrtoglavicu tako da i u tim momentima hjednostavno stomacno disanje pomaze! U to budi siguran, nit jednostavnije nit efektnije stvari.

Ja sam recimo imala problem da odem sama do prodavnice. U saobracaju sam imala frku kad treba da stanem na crveno svetlo tako da sam godinu dana tada bila odustala od voznje. Treba samo da znaš da strasno veliki broj ljudi je prošlo kroz te stvari i isto tako veliki broj ljudi se anksioznosti i panike oslobodio bez medikamenata.

Ako dobro stojis sa engleskim ja ti preporucujem ove dve knjige:

The Anxiety and Phobia Workbook

http://www.chapters.indigo.ca/books/search/?keywords=anxiety%20and%20phobia%20workbook&s_campaign=goo-Books... 20By%20Title-B&s_kwcid=TC%7C5777%7Canxiety%20and%20phobia%20workbook%7C%7CS%7Cb%7C6638678462&gclid=CPSmhtbv9qcCFUUUKgodt V0qfg&cookieCheck=1

Don't Panic

http://www.amazon.com/Dont-Panic-Revised-Control-Anxiety/dp/0060951605
Srećno!
bgd-m
(student)
30. mart 2011. u 14.25
Hvala puno na odgovoru! Svugde po netu piše da antidepresivi ne izazivaju zavisnost, za razliku od ove druge vrste lekova ( Ksalol, Bensedin itd... ) ? Ne znam ni sam šta da radim, ali živim u paklu skoro godinu dana, a u sustini sam OK raspoložen, ali jednostavno, ti fizicki simptomi me „ubijaju” i ne mogu da funksionisem... Ja ocigledno spadam u tu vrstu ljudi koji ne umeju sami da se izbore sa tim problemom... Sve sam zivo probao, i ne ide...
Lolaa
(lutalica)
30. mart 2011. u 14.28
Šta znaci to sve sam zivo probao i ne ide? Šta si probao konkretno?
bgd-m
(student)
30. mart 2011. u 14.32
isao sam kod psihijatra na 20ak razgovora, kognitivno-bihev. terapija, pijem Ksalol već par meseci itd... i opet se osecam kao kad su napadi poceli... nervoza, nesvestica, bol u stomaku... ne izlazi mi se nigde zbog toga...
LeaDiKaprioPoruka negativno ocenjena. Pokaži

LeaDiKaprio
(shumska)
30. mart 2011. u 14.53
Kako mi ovi sto trube protiv lekova za zivce idu na jetru... Da li bi tako savetovali i srcanom bolesniku da se skine sa lekova? Secerasu? Covku sa hipertenzijom?

Po cemu je onda bolest zivaca drugacija?

Bolest je BOLEST, znaci neprirodno stanje. Pokusavati nešto na svoju ruku je potpuno suludo. Da li covek može da skine pritisak dubokim disanjem?

I što se tiče nus efekata lekova - u situaciji koja je panicna kao kod ovog coveka treba da se brine o PRIMARNOM efektu lekova a ne o sekundarnom.
Lolaa
(lutalica)
30. mart 2011. u 15.51
Lea, ajde ne lupetaj, jetre ti...

Nisu za sve potrebni lekovi. Napadi opanike nisu bolest nego POREMECAJ. Postoje i psihijatri koji „lece” ovaj poremecaj bez lekova, nisam to ja izmislila.

A ti decko, nemoj da ocekujes neku magicnu pilulu, tako nešto ne postoji. Moras i sam da radis na sebi ako mislis da se oslobodis ovih napada. Ne bih tupila ovde da ne znam iz licnog iskustva da MOžE.
bgd-m
(student)
30. mart 2011. u 16.58
Naravno da ne ocekujem magicnu pilulu... spreman sam da radim na sebi i trudim se koliko mogu, ali mi je jako teško... promenio mi se zivot skroz... ne znam, videcu možda sa još nekim psihijatrom šta i kako... samo me je zanimalo to oko antidepresiva... a ono sto me još vise zbunjuje je da ima toliko vrsta tih antidepresiva, da ne znam kako ću ja da pogodim onaj pravi :) ako budem poceo da uzimam, naravno... mnogo se prica o Prozac-u... ni sam ne znam...
Lolaa
(lutalica)
30. mart 2011. u 18.32
Spreman si da radis na sebi i ne ocekujes magicnu pilulu ali se pitas da li ćeš da potrefis pravu pilulu? Kontradiktoran si i ocigledno hoćeš laksi put.

Nek ti je sa srećom, u svakom slučaju, koju god pilulu da odaberes daleko ćeš dogurati.
LeaDiKaprio
(shumska)
31. mart 2011. u 05.37
Kako seeeeeeeere ova skitara...

Covek je u razgovoru sa psihijatrom i znajuci svoje sopstveno stanje zakljucio da treba da pije pilule. I? Zašto je to sad katastrofa?

Niti ga znaš niti poznajes, niti imaš pojma koje ga brige more, niti koliko je duboko u g'nima, ama jednu jedinu korisnu ifo nemas o stanju ovog coveka, ali ti to naravno ne smeta da sa sigurnoscu tvrdis da bas TI znaš šta je za njega dobro.

Fakat da ne znaš i ne razumes koliko je covek duboko u bunaru govori da je tvoj slučaj neki potpuno drugaciji (za koji možda lekovi nisu bili neophodni - mada pravo da ti kažem licis na LECEN slučaj ali ne i IZLECEN. Drugim rečima, zvucis kao da tek treba da se lecis.)

Nervna oboljenja stvaraju hemijski disbalans u organizmu. Taj disbalans se balansira lekovima. Pozitivno razmišljanje i duboko disanje svakako treba da bude deo celokupnog procesa, ali izbaciti lekove jer se duboko nadisao a covek je toliko u qcu da ne zna za se - stvarno je moronluk bez presedana.
LeaDiKaprio
(shumska)
31. mart 2011. u 05.46
Inače, bgd-m, koleginica je imala jako veliki stres na poslu i pocela je da se povlaci u sebe. Upala je bas u pravu depru, nisam sigurna za napade panike ali je bila bas potpuno bezvoljna. Nekoliko lekova je probala koji joj nisu odgovarali i onda je uzela Prozak. Sa njim je bas jako zadovoljna, kaže nema vise one bezvoljnosti kada joj se ujutru ni ne ustaje iz kreveta. Kaže da joj Prozak odgovara i zato što se od njega ne goji.

Lekovi za ovu vrstu tegoba se malo duže piju. Nisu kao aspirin, popijes jedan i deluje za 15 minuta. Mislim da mi prijateljica rece da je cekala jedno nedelju-dve da oseti neki efekat.

Istina je da ima puno vrsta lekova i da treba da nadjes onaj koji ti odgovara. Iskustva lekara je da se najbolji rezultati postizu zajedno kognitivnom terapijom i lekovima. Nemoj da te to obeshrabri, jer sigurno postoji način da ti bude bolje samo treba da ga pronadjes. Mislim da je dobro sto odlazis kod lekara jer je najgora stvar da ti je teško i treba ti pomoć a ti je ne trazis.

Na dobrom si putu, samo budi strpljiv. Mislim, šta ima da izgubis? Zar bi zeleo da OVAKO provedes ostatak svog zivota? Naravno da nebi. Zato se naoruzaj strpljenjem, trudi se da pomognes sebi sto vise možeš sam i uz strucnu pomoć i poboljsanje će sigurno doći.
bgd-m
(student)
31. mart 2011. u 06.31
Lea, puno hvala na odgovoru i na podrsci! :)
Lolaa
(lutalica)
31. mart 2011. u 08.34
Depresija i napadi panike nemaju veze jedno s' drugim!

Depresija može biti izazvana hemijskim disbalansom u mozgu, dok panika funkcuionise po sasvim drugom principu. Kao post-traumatski poremecaj panika se javlja kao poremecaj u onome sto smatramo da je opasnost za nas i organizam se onda ubacuje u takozvani „fight-or-flight” mode, pobeci ili boriti se. Stoga i nastupaju simptomi kao sto je ubrzan rad srca, cirkulacija se prebacuje sa vitalnih organa na muskulaturu itd. To nema veze sa depresijom i antidepresanti neće Bgd-mu pomoći.

A ni tebi Lea vredjanje osobe na netu neće pomoći :)
Spela
(Programer)
31. mart 2011. u 08.58
Slazem se sa Lolom i mislim da je njen savet ovdje jako dobro dosao iz razloga sto je uspesno prevazilsa problem o kome govorimo a zatim i prijateljski podelila njeno iskustvo.
ancemili
(trudna)
31. mart 2011. u 15.59
Nisam citala predhodne komentare pa ako kažem nešto slično ne zameri!Ovo sto si ti napisao je identicna slika moje proslosti.Pocela je isto stresnom situacijom u istim godinama..Vise puta sam se javljala na ovu ili sličnu temu sa istim odgovorom a na osnovu svog isustva.Meni je isto tako sve delovalo očajno kao tebi,mislila sam neću biti ona stara,neću imati vise dana a ni momenta kad ću se osecati dobro.Pocela sam da se izvlacim iz toga posle skoro godinu dana kad sam resila ići kod psihologa jer nisam mogla vise tako,znala sam da nije u redu ništa i svesna bila ali nisam znala šta!
Uz psihologa dobila sam i lekove xanax od 0.25 mg ujutru i uvece,ovako mala doza bila je da me malo smiri,ali kod mene je bio kontra efekat.Bilo mi je još gore,probala sam druge nije islo i shvatila da mi ti lekovi ne pomazu.Onda sam igrom slučaja dospela do homeopata u Bg i tu je pocelo sve da bude drugacije.verovala sam,slusala savete,bila otvorena jako i malo po malo osecala promene ali ne tako brzo i ne tako naglo.Postepeno sam se oslobadjala svega,dugo je trajalo,skoro dve ipo godine ali za sve to vreme kako sam pocela homeopatiju nije stalno bilo loše već malo dobro malo losije.Pronasla sam uzrok problema sto je najbitnije,suocila se sa posledicama,citala puno,pricala sa svima,izlazila strahu pred oci,radila sve ono čega se plasim i shvatila da sve kako je doslo tako se i povuklo,ali nije bilo lako ni malo.treba jako puno vremena da prođe,da naucis da dises,da sebe teras za sitnice napolje i da se vratis (upočetku to bude jako brzo i kratko,posle sve duže i duže),belezi šta osecas,stavi na papir,zamisli najgore šta može da bude,pogledaj jel to tako strasno,pisi u nešto šta ti se danas lepo desilo,privlaci te stvari.rešenje tvog problema nije u kuci,izadji napolje kad god možeš (znam da je teško ali neka to bude suma,priroda,ako zelsis budi negde sam gde nema nikoga jer znam da te plase i ljudi)setnja može da te puno osvezi,pocni da trcis( ili neki sport gde možeš da se ispraznis malo)..sve ovo sto sam ti navela podrazumeva rad na sebi ali shvati da niko ne treba da te tera,sam moras da osetis a i rešenje je u tebi,niko ti neće pomoći osim tebe samog.
Malo sam oduzila,toliko toga bih napisala jer sam prošla isto,ako želiš još nešto slobodno napisi ,javicu se!
sve najbolje!
heavenbesideu
31. mart 2011. u 16.41
pozdrav bgd-m,

Imam strahovito lupanje srca, bukvalno mislim da je gotovo, da umirem ili da ću da padnem u nesvest.

vas problem je zbog niskog nivoa secer u krvi koji je prouzrokovan lošim radom nadbubrezne zljezde, koja je opet postala suvise kisela usled nedostatka potrebnih alkalnih minerala.

prvo sto treba da uradite je da sami pronadjete koja je to hrana koju jedete koja vas pravi kiselim. sledeći potez je da prestanete da tu hranu jedete. i poslednja stvar koju morate da uradite je da naucite da jedete hranu koja je bogata alkalnim mineralima koji su vasem organizmu potrebni.

zašto nema leka koji tu može da vam pomogne? iz 3 razloga. prvo, da bi odstranili poledicu vi morate da odstranite uzrok, a sa lekovima to necinite. drugo ni jedan lek ne nosi alkalne minerale već ima kiselo dejstvo na organizam sto je upravo suprotno od onoga sto vama treba. treće, sve sto će lek da uradi je da nasilno potisne simptome ali neće ništa izleciti jer je uzrok još uvek tu ( losa ishrana ).

niko ovde nije inteligentniji od vas, a i vase zdravlje je vas licna odgovornost tako da je na vam da sami odlucite koji je najbolji put do zdravlja. prirodnim putem ili vestackim pa kakav god rezultat ispadne. razmislite malo.

----------------------------------------------------------------------

Kako mi ovi sto trube protiv lekova za zivce idu na jetru... Da li bi tako savetovali i srcanom bolesniku da se skine sa lekova? Secerasu? Covku sa hipertenzijom?

nemam vremena za sve ali evo samo da vam objasnim ovo zadnje u vezi visokog krvnog pritiska.

koji to može biti razlog zašto neko ima visok krvni pritisak? kao i uvek sve se svodi na hranu koju jedemo i pH sredinom koju ona formira u procesu varenja. kisela sredina ne moze da sprovodi kiseonik. koliko dugo vi mozete da živite bez kiseonika?

međutim kao i uvek naše telo da bi nam spaslo zivot onda poveca krvni pritisak da bi upumpalo sto vise krvi odnosno kiseonika koji nam nedostaje. dokaz za to vam je kada recimo vezbamo i kada nam je potrebno vise kiseonika naše telo odmah poveca pritisak da bi ga isporucilo. ili kada se sexualno uzbudimo, opet ista stvar pritisak raste da bi omogućio vise kiseonika koji je potreban.

kako sad tu lek koji će nasilno da obori pritisak može da pomogne?

pitajete nekog ko ima visok krvni pritisak i trosi lekove kakav mu je sexualni zivot.

saznajte istinu i istina će vas osloboditi.
maslacakk
(cvet)
03. april 2011. u 10.22
LeaDiKaprio
(shumska) je upravu mislim da treba da poslusas ljekara. Nećeš vječno piti antidepresive...najmanje 6 mjeseci.Poznajem puno ljudi kojima su pomogli i sad su izliceni. Svi kažu da bi popili samo da se rijese fizickih tegoba koji izluđuju covjeka i na kraju dovedu da se covjek zatvori u kucu sto je najveci poraz za tvog doktora.
Ne izbjegavaj terapiju i mnoge odgovore za taj poremecaj može naći na depresija.org sretno
LeaDiKaprioPoruka negativno ocenjena. Pokaži

LeaDiKaprio
(shumska)
04. april 2011. u 06.35
@heavenbesideu

nemam vremena za sve ali evo samo da vam objasnim ovo zadnje u vezi visokog krvnog pritiska.

koji to može biti razlog zašto neko ima visok krvni pritisak? kao i uvek sve se svodi na hranu koju jedemo i pH sredinom koju ona formira u procesu varenja. kisela sredina ne može da sprovodi kiseonik. koliko dugo vi mozete da živite bez kiseonika?

međutim kao i uvek naše telo da bi nam spaslo zivot onda poveca krvni pritisak da bi upumpalo sto vise krvi odnosno kiseonika koji nam nedostaje. dokaz za to vam je kada recimo vezbamo i kada nam je potrebno vise kiseonika naše telo odmah poveca pritisak da bi ga isporucilo. ili kada se sexualno uzbudimo, opet ista stvar pritisak raste da bi omogućio vise kiseonika koji je potreban.

kako sad tu lek koji će nasilno da obori pritisak može da pomogne?

pitajete nekog ko ima visok krvni pritisak i trosi lekove kakav mu je sexualni zivot.
----------------------------------------------

heavenbesideu, sve sto si napisao je tačno i potpuno se slazem da je hrana apsolutno glavi krivac u najvecem broju slučajeva, te da se pravilnom ishranom može stanje popraviti.

sa druge strane, čini mi se da se nismo razumeli o kom stadijumu eto bas tog primera sa krvnim pritiskom pricamo. zdrava hrana, zdrav zivot, zdrave navike kao PREVENTIVA - nema bolje. međutim, kod doktora idu i gutaju pilule BAS ONI koji se ne pridržavaju zdravog nacina zivota. SVAKI LEKAR preporucuje uz prepisanu terapiju i promenu zivotnih navika a to se kao sto zvi znamo ne desava preko noći

prema tome ti imaš coveka koji ima problem sa zdravljem i loše navike (masno, slatko, sedenje po ceo dan). čak i da pocne da se hrani ODMAH zdravo i da potpuno promeni navike, organizmu treba vremena da reaguje na promenu. u zavisnosti kakvo je bilo početno stanje kada se pacijent obratio lekaru, bilo kakvo cekanje i nada da će se promeniti navike i izbegavanje terapije cvrsto verujuci u promenu, te samo prelazak na pilece belo meso, voce i povrce - može da bude fatalno.

NARAVNO da treba preci na zdrav zivot i fizicki i psihicki, treba raditi na sebi. lekovi kao lekovi N I S U rešenje, oni su samo nužno zlo.

a to kakav je sex zivot bolesnicima na lekovima za pritisak...

to je UPRAVO ONO o cemu pricamo, da li je bolje da se sanira glavni problem pa makar po cenu nus-pojave, imajuci u vidu da se uz lekove menjaju i navike - na primer da se muskom pacijentu ne dize sprava za seks - ili je možda bolje da pacijent rikne od srcke, mrtvom će mu se valjda cesce dizati??
heavenbesideu
04. april 2011. u 17.01
pozdrav Lea DiCaprio

LMAO!!!a šta bi mu i vredelo da mu se mrtvom digne, kako da ga upotrebi.

posle svega sto ste prvobitno napisali na kraju ste ipak pokazali rzboritost. to cenim.

ps. vas brat Leo mi je inače jedan od omiljenih glujmaca pocevsi tamo od Basketball Diaries pa sve do recimo Shutter Island i Inception.
Central
(officer all around)
04. april 2011. u 22.26
Nepoznati druže, probaj sa hipnozom, a u Bg imaš tim lekara koji rade metodu „Infoturn”.Kako neko rece, to nije bolest već poremecaj. Kad sve to prođes, bićeš kao nov!Svako dobro!
DekiDJ
(Dipl. Oec.)
05. april 2011. u 00.24
Ne mogu a da ne podelim sa vama moje iskustvo sa panicnim napadima.
Prvi put mi se desilo na zubarskoj stolici. Radio sam nocnu smenu, dosao kuci, popio kafu i otisao kod zubara. Pocelo je iznenada, preznojavanje, ubrzano disanje, nesvestica. Mislio sam da je gotovo.
Sve mi se to lepo spakovalo uz visok pritisak i veeelikih probleme sa nesanicom.
Da ne dužim Suma Sumarum. Porodicni lekar mi je prepisao Citalopram i neke lagane sedative (Clomazepam minimalna doza za prvih desetak dana). Na trenutak sam pomislio da sam Toni Soprano iz prvih epizoda. Citalopram sam pio 2 x 3 meseca sa par nedelja razmaka. Pocinje da deluje nakon par dana od početka upotrebe i nakon par nedelja budes OK. Problem mi je bio kada sam prestao da ih upotrebljavam, tj kada je organizam sam trebao da pocne da proizvodi potrebnu kolicinu Serotonina. Par dana je bilo zahebano i već sam hteo da odem da tražim sledeću dozu ali hvala bogu stanje se stabilizovalo.
Citalopram je antidepresiv. Potrazi malo po intenetu i videces da se ne upotrebljava samo protiv depresije već i za ovakve situacije (kao i aspirin npr. koji se upotrebljava za bolove ali i za kardiovaskularna oboljenja). Najnovija istrazivanja potvdila su ove lekove kao najuspesnije pri lecenju panicnih poremeceaja.
Mada, depresija i panicni napadi su blisko povezani.
Mlada dama Lolaaa lutalica nije u pravu za neke svoje pretpostavke.

Nocnu smenu sam napustio, promenio način ishrane (pocinjem jutro sa cajem od nane umesto kafe, obavezno bar jedna jabuka na dan i još poneko voce, vitamini svaki drugi ili treci dan i raznovrsna ishrana, manje masna i sa vrlo malo mesnih preradjevina. Aspirine od 81 mg do dva puta nedeljno i ponekad Ginko Biloba kapi). Tablete za visok pritisak sam skoro zaboravio.
I naravno sto vise kretanja. Znam da neće biti lako, nije bilo ni meni, ali to je jedini način.
I jednog dana osetices da si onaj stari, da se radujes svakom novom danu.
Pozdrav i sve najbolje.
I onda, jednog dana, videces da
Serbon5
05. april 2011. u 08.26
Da ne bi sada previse trubio i objašnjavao, najbolje je da iznesem predlog direktno. Obzirom da si sam svestan da imaš problem (sto je najvaznija stvar za početak otklanjanja istog) i kao sto sam rece da nisi dovoljno jak da se izboris sa tim predlazem da krenes sa vezbanjem i upraznjavanjem nekih borilackih vestina kao sto su na primer Aikido (ali ne realni aikido već originalni), može čak i Tai-Chi. Karate bi pomogao ali treba duže da bi se doslo do tog unutrasnjeg mira. Znaci neku od vjestina koja ima u osnovi „nalazenje sopstvenog centra”. Iako to možda izgleda kao glup predlog, fizicko ponavljanje odredjenih pokreta kao u Aikidu te u stvari priblizava samom sebi i pomaze da nadjes svoju unutrasnju snagu i centar. Ovo ti je predlog iz mog licnog iskustva, a siguran sam da bi pomoglo i tebi.

Pozdrav
Aurora_TO
05. april 2011. u 09.40
Slabo se javljam na diskusijama, ali procitajuci ovo pitanje moram da odgovorim jer sam i sama svojevremeno prošla kroz pakao napada panike i svih ostalih posledica istog. Pošto sam i sama u to vreme bila protiv lekova, a isto tako i vecina ljudi s kojima bih eventualno pricala o svom stanju, dugo sam se sama borila i umesto da bude bolje na kraju sam napravila mnogo losije. Ako jedno stanje predugo traje, naročito psihicki problemi, onda jedna stvar pocne da povlaci drugu i na kraju dodje i do nekih drugih problema koji su verovatno mogli biti sprečeni pravovremenom terapijom. Tada sam zakljucila da se mogu smatrati 'srećnim' svi oni koji su uspeli da prevazidju napade panike bez lekova jer to samo znači da su njihovi simptomi ipak bili nešto blazi (mada naravno, uvek stoji ono da je svakome njegova muka najteza). Kod mene su napadi panike bili intenzivni i nakon incijalnog pojavljivanja ponekad, poceli su se pojavljivati svaki dan. Na kraju, toliko sam stalno bila u strahu i lupanju srca i podrhtavanju da mi se cinilo da imam napade panike 24 sata na dan. Nisam uopste mogla spavati, ni jesti, omrsavila sam za dva meseca 15kg. Kao posledica zivota pod stalnim strahom, dosla je i depresija (sve je to na kraju povezano) a nakon toga i hipohondrija (strah od bolesti) i agorafobija (strah od otvorenih prostora). Vise nisam smela da izadjem napolje, otici do prve prodavnice znacilo je vrtoglavicu i jedan ogroman strah i slabost. A sve to zato što sam se dugo mucila i borila sama sve racunajuci da se može bez lekova. Onda sam neko vreme uzimala benzodiazepame, isto ovo sto ti sad radis uzimajuci Ksalol ali dugorocno gledano to nije rešenje jer brzo stvara ovisnost, potrebne su sve vece doze a najgore od svega nakon nekog vremena može čak da pojaca te iste simptome zbog kojih si ih i poceo uzimati (meni se upravo to dogodilo, no ja u to vreme nisam znala da je to moguće i da ti lekovi mogu stvoriti takvu ovisnost). To je tek bio pravi pakao, i skidanje s benzodiazepama je bio pravo pakao. Ksalol ti je dobar za trenutno smirenje, znači da se uzme ponekad po potrebi, ali nikako kao svakodnevna terapija. Vukla sam se tako dok mi jednog dana nije bilo toliko loše da sam hitno morala kod doktora. Nakon pregleda i svega ostalog, on mi je prepisao antidepresive. Pošto sam već bila u strahu od svega i svačega, meni su se ti antidepresivi cinili još strasnijim, naročito kad se procitaju sve moguće i nemoguće nuspojave (zapamti samo da su sve te nuspojave vrlo retke i da tamo stoje vise radi zastite farmaceutskih kompanija nego sto je moguće da se stvarno desi nešto od izlistanog). No, kad sam uzela prvi antidepresiv mislim da sam odmah imala i još jedan napad panike od samog straha sto sam uzela tu tabletu i svega što se može desiti ili sto je meni izgledalo da se može desiti. Ali onda, desilo se cudo. Nakon dve nedelje uzimanja (ja sam uzimala Cipralex) postepeno sam pocela normalno da disem. Ponovo sam mogla spavati, jesti, izlaziti napolje... Ne mogu ti opisati koliko je to bilo olaksanje nakon svega onog mucenja. Naravno, uz sve to sam isla i na psihoterapiju jer antidepresivi sami po sebi nisu dovoljni ako uz to ne ustanovimo zašto i odakle nam se tako nešto uopste pocelo dogadjati pa onda radimo na sebi da se toga postepeno resavamo. Ali, vrlo je teško uopste ići na psihoterapiju pod onakvim strahovima, tako da su antidepresivi idealno rešenje za početak, da se covek malo smiri i dodje k sebi, pa da bi uopste imao snage i volje da radi na sebi. Naravno, svako je prica za sebe, neki ljudi koji imaju neke blaze simptome zaista uspevaju sve to da prevazidju bez lekova, kod nekih simptomi toliko eskaliraju da su antidepresivi zaista jedino rešenje u datom trenutku. Ja sam recimo u prvo vreme pokusavala s raznim prirodnim varijantama tipa; valerijana, gospina trava, kamilica, setnje, i sve ono sto bi navodno, na neki prirodan način, trebalo da pomogne da se smirimo. Međutim, kod mene to ništa nije pomoglo, naprotiv stanje se samo još vise pogorsavalo. I zato, najbolje bi ti bilo da porazgovaras s psihijatrom i da prihvatis njegove savete. Veruj mi, mada ti se verovatno sad ne čini tako, ali sve to na kraju može proći ponovo budes „ziv” i dises normalno, samo je potrebno primeniti pravu terapiju. Ja sam svojevremeno znala pomisliti da tome nema kraja, cinilo se da beskrajno dugo traje i već sam se pitala da li ću ikada vise biti 'normalna'. A eto, Bogu hvala, prošlo je. Proćiće i kod tebe. Videces. Puno pozdrava i želim ti da se sto pre osetis bolje pa da osvane dan kad se budis s osmehom i bez straha!
bgd-m
(student)
05. april 2011. u 11.50
Aurora, hvala na savetu... Imam bukvalno iste simptome kao sto si imala i ti... Pijem Cipralex 4 dana ( 5 mg ) + Ksalol ( 2 puta 1 mg )... Iskreno, malo me plasi to vezano za Ksalol. Mislim da sam navucen. Kada se probudim, imam nepodnosljivu vrtoglavicu. Onda popijem Ksalol i to prođe za nekih pola sata... Dacu sansu Cipralexu pa ću videti šta i kako dalje... U sustini, ja sam najviše depresivan zbog tih fizickih simptoma koji me sprečavaju da normalno funkcionisem...
Plavigolub
(sv....no...!)
05. april 2011. u 16.21
Aurora_TO

Sve je to tako kako kazete ali pojedini ovde te to tj NAS nerazumiju svaka vam cast imate dusu i vidim imate zelju svakom da pomognete,, živi bili sto god i nikad se to zlo nepovratilo od Boga sve najbolje.
petrovaradin
06. april 2011. u 02.03
Panicni Napadi su najcesce izazvani stresom. Pod stresom telo je uvek napeto jer izgubimo ritam pravilnog disanja, stomacno disanje. Ako si primetio cilj u vezbama kao sto su Yoga i Pilates je da covek opusti misice a to je putem pravilnog disanja. Kada je telo napeto dodje do zgrcavanja misica na stomaku, gornjem delu ledja, ramena, vrata i skalpa. Samim tim dodje do nedostatka kisika u mozak koji pravi „chemical toxins and chemical imbalance” u mozgu.. Kao i u mom slučaju, pre 2 godine, panicni napadi kod mnogo ljudi je izazvano zbog nedostatka kisika u mozak.

Kako sam ja resio svoj problem:
- Isao sam na „deep tissue” massage, rekao sam maseru da mi masira prvo stomak, ramena, pa onda najviše vrat i skalp.. Bilo mi je potrebno 5 terapija po 1 sat. Osetio sam promenu posle prve terapije. Bio sam rasterecen i lakse sam disao.
- Poceo sam da se bavim sportom
- Jedem mnogo antioxidants.. Jagode, maline, kupine i povrca..

Dan danas nemam glavobolja ni panicnih napada..
nadam se da će ti ovo pomoći
Pozdrav
tsitsikas
(student)
06. april 2011. u 08.33
Ja mislim da je tvoj pristup problemu pogresan, ti pitas za savet, a već si u sustini odlucio.
Moj ti je savet da se manes lekova, zato što su taj problem mnogi sami prevazisli, pa među njima i ja. Kada mi se to prvi put desilo, mislila sam da ću umreti na licu mesta, da će se nešto strasno destiti, stvarno jako neprijatan osecaj. Kada se to pocelo već često desavati posto je kod mene uglavnom preovladavao osecaj da ne mogu da disem otisla sam u bolnicu, snimili su mi pluca i izmerili dotok kiseonika, uradili ekg i posto je sve bilo u redu pustili su me kuci i rekli mi da je sve ok, samo da sam pod stresom. Kao sto moj prethodnik rece promenila sam način zivota, idem na pilates i na yogu. Takođe sam bila i na homepoatiji, to stvarno pomaze, bez obzira šta skeptici mislili. Napadi su postali sve redji i sada sam ok.
Još nešto, kada sam već postala svesna u cemu je problem kada su mi dolazili napadi obično sam zvala nekog telefonom ne pominjuci ništa i samo lezerno caskajuci o sasvim desetim stvarima, to je kod mene uvek palilo. Zapamti da je sve do tebe koji ćeš put izabrati.
Pozdrav i puno sreće.
bgd-m
(student)
06. april 2011. u 09.52
Ali sto je nezgodna ova vrtoglavica, pa ovo nije normalno! :)))))))
Lolaa
(lutalica)
06. april 2011. u 10.42
Trci odmah nakljukaj se tabletama, to ti zahteva najmanji napor.
inklinacija
(FT)
06. april 2011. u 11.19

Poslusaj me !!! Pocni da uzimas casove gitare i nekog jezika u isto vreme.
Ovo je vrlo važno, da bi reprogramirao putanje svojih misli i način zivota i ponasanja.
Da pojasnim: nešto se dogodilo, kao sto si rekao, i u veoma stresnom zivotu to je bila poslednja kap. Zivci su popustili. Sada zivci kao i pre osecaju i registruju promene u tebi ali tvoj mozak (procesor)
donosi ne realne rezultate i tera telo da dise ubrzano, srce lupa itd.
To se desava zbog toga sto je procesor kompromitovan situacijama iz proslosti. Podsvesno tvoj mozak (koristeci čula vida sluha dodira itd.)odluci da ti treba da dises ubrzano, na primer.
Recimo ako te udarilo auto u ulici Jovana Jovanovica i to je bila ta poslednja kap koja te gurnula u trenutno stanje.I sada godinu dana kasnije ti čitaš knjigu i procitas ime Jovan i ne obrcas paznju, tvoj mozak se podsvesno podseti saobracajke i u roku pet minuta ti dobijes anksiozni napad. Nadam se da razumes o cemu pišem.
Upisi instrument i strani jezik i neka ti to postane najvaznija stvar u zivotu. Videces da će ti biti bolje. Mozak će da stvori nove veze i vezice i putanje „novh” misli će odvratiti podsvesna razmišljanja o proslosti koja izazivaju anksiozne napade. Veruj da znam šta se sa tobom desava nisi ni prvi ni poslednji kome sam pomogao.

RESTARTUJ SVOJ MOZAK BAS KAO RACUNAR I POCNI DA KORISTIS NOVI PROGRAMSKI JEZIK (strani jezik) I NOVU TASTATURU (instrument) I SVE CE BITI KAKO TREBA.

Strah se strahom hrani . Ako ti ne podje za rukom da se samoizlecis ode ti u paranoju i ko zna gde će te sve tvoj mozak odvesti.PREKINI.
Ako si uplasen za sopstveni zivot, zapitaj se ko si? šta si? Toliki narod je stradao, i živeo i patio pa šta sad. Hrabri umiru jednom a kukavice svaki dan. PREKINI. Svestan si da si zdrav i tu se sve zavrsava. Veruj u sebe i samo napred...Veruj u sebe i samo napred...
Veruj u sebe i samo napred...Veruj u sebe i samo napred...

tsitsikas
(student)
06. april 2011. u 12.36
Bravo, lepo receno.
zo_bec
(schnapsbrenner)
06. april 2011. u 14.04
U svakom slučaju budi svestan da bolujes od bolesti koja se i te kako uspesno leci sa antidepresivima koji ne izazivaju zavisnost.

Na primer Seropram ili Cipralex. Fenomenalni lekovi. Naravno najpre se konsultuj sa neurologom.
Lolaa
(lutalica)
06. april 2011. u 18.55
Što ne probate da pitate nekog ko je bio na antidepresantima kako mu je islo 'skidanje' sa njih?

http://www.drug-addiction-family-recovery.com/antidepressant-addiction.html
chantilly
(automehanicar)
07. april 2011. u 02.09
Burazeru evo kako sam ja se izborio sa tim problemom dok sam živio u USA

Amerika-Cemerika puno hoćeš - malo dobijes-pucas iznutra

Ujutru ustani sto ranije ali najbolje oko 7

Nadji neki park gdje nema ljudi,otvoren prostor mora biti(posto su ljudi problem najveci);))

Trci jedno 20 krugova oko parka da se zagrijes,onda radi razne vjezbe

skaci,radi sklekove,sutiraj,valjaj se po travi,izmaraj se maksimalno..

opet trci na kraju krugove..cca sve vjezbaj oko pola sata do 45 minuta

Disi nakon svakog seta vjezbi i idi u drugi set

Sam sa sobom i odradi taj dan obaveze susreti sa ljudima na poslu i slična sranja..ako si ozenjen ne pricaj sa zenom da ides da vjezbas i ta sranja..

Samo sam sebi možeš pomoći Burazeru!!

Ajd sad pa javi jesi otisao da vjezbas!!

Ja sam prosao sve ali bas sve!!sve sam i evo me ko pticica!

Sretno Srbine!!!

dulebg
(posmatrach)
07. april 2011. u 05.52
Чекај - паничан страх је страх од смрти!
Ти имаш клетву да треба да се убијеш или умреш, клетва обично долази од родитеља супротног пола. И немоћан си да одбијеш наређење, зато се твој део личности који жели да живи тако отима и пада у панику. Ту нема велике филозофије - мораш да нађеш доброг психијатра, који ће да ишчачка клетву из тебе.

Ако си у Београду, види се са Др.Зораном Илићем, или Др.Седмаком.
PlaninskiVetar
07. april 2011. u 06.10
Lekari ti ne mogu pomoći od njih digni ruke. Antidepresanti isto.
jedna jedina stvar koja pod tvojom apsolutnom kontrolom je šta se desava u tvojoj glavi. Ako ne možeš sam da preuzmes kontrolu nad svojim mislima, nadji dobrog NLP [Neuro Lingvistic Programming] strucnjaka. Najpoznatiji od njih je Tony Robins, čitaj njegove knjige da vidis o cemu se radi. Naravno da vezbe disanja Joge pomazu jer se time relaqksiras nesvesno se koncentrisuci da svesno kontrolises procese u organizmu koji nisu pod tvojom direktnom kontrolom.
eperson72
(lekar)
07. april 2011. u 06.47
Farmaceutski lekovi su loša pomoć pri paničnom stanju kao odgovoru organizma na akumulirani stres jer imaju gomilu neželjenih efekata-zavisnost,povećan apetit itd.Pokušaj u svakodnevni život uključiti trčanje lagano,što više hodanja,način na koji prihvataš konfliktne situacije i promeniti način ishrane jer je ph hrane jako bitan za ceo organizam.Današnji način života sa fast food hranom je industrija svih bolesti.Namirnice u ishrani pobrojane kisele i bazne
http://www.srbijanet.rs/zdravlje/ishrana/34609-kiselin

tsitsikas
(student)
07. april 2011. u 08.45
Znaš šta, jedan od mojih roditelja radi 30 godina na neuropsihijatrijskoj klinici pa ću ti reci iz prve ruke da oni nikome nisu pomogli. Mnogo ljudi je otislo na onaj svet zahvaljujuci njima, veruj mi. Uglavnom, pogotovu ako se nalazis u Srbiji, vecini njih takođe treba strucna pomoć, da se ne izrazim malo grublje. Na primer svojevremeno je nacelnik klinike za alkoholizam, neuropsihijatar, i sam bio alkoholicar. Žena drugog neuropsihijatra se ubila, a da on „nije primetio” da je ona dugi niz godina bolovala od depresije i da ti ne nabrajam vise. Mada mi se čini da si se ti već odlucio na koju ćeš stranu i da mi ovde samo trosimo reci. Zivot je tvoj i ti sa njim možeš raditi šta ti je volja, ali bi bilo dobro da to malo vremena sto nam je dato provedes sto kvalitetnije.
[email protected]
07. april 2011. u 10.34
Imala sam taj problem i uspesno sam ga resila na prirodan način. Potrebno je samo podici nivo „hormona sreće” u mozgu (serotonin i endorfin). Idi na Google i nauci sve sto možeš o tome postani sam svo j doktor. Ja sam to uradila i osnovne stvari koje sam primenila ukratko bile su:

1. Jela sam ljutu crvenu papriku (red hot chili pepper). To je najbolji način da se raspoloženje drasticno promeni u roku od 5 minuta (neka cudna hemijsa reakcija :))

2. Takođe sam uzimala kvalitetnu crnu cokoladu svakoga dana

3. Riblje ulje (najkvalitetnije), kasicicu svakog dana ali pomesano sa kiselim mlekom radi bolje absorpcije. To zbog toga sto nedostatak Omega 3 jako utice na sve oblike depresije.

4. D vitamin. Minimalno treba uzimati 1000 UI. Ja uzimam 3000 UI već godinama (samo u letnje doba smanjim na 1000 UI). U letnje doba treba izlaziti na najace sunce svakodnevno ali ne vise od pola sata (makar zavrnuti rukave i nogavice). Takođe ne treba uvek nositi naocare za sunce. Blagi suncevi zraci preko ocnih receptora uspesno otklanjaju depresiju.

5. 5-HTP tablete (to su prirodne tablete, ako ih nema u BG probaj da ih nabavis iz inostranstva)

6. Uzimaj MELATONIN, makar min. dozu od 3 mg. (pojacava imunitet, a smatra se da nedostaje ljudima koji imaju manjak seratonina)

7. Joga

8. Trcanje

9. Zdrava hrana, nikakva gazirana pica, samo prirodan secer (voce), nikakva procesirana hrana, 80 % sirove hrane svakog dana, najviše svezeg povrca, sto manje mesa i mlecnih proizvoda. Ne konzumirati alkohol i kafu.

Niko ne poznaje tvoj organizam kao sto ga ti poznajes. Kad steknes izvesna znanja, biće ti lako da sebi pomognes. Jednostavno, nauci sto vise o tome kako organizam proizvodi endorfin i seratonin i takođe nauci o zdravoj hrani - najbolje iz knjige Zdravi i vitki - Harvey And Merilyn Diamond (knjiga se ne bavi vitkoscu koliko zdravljem, naslov je vise komercijalan.

Nadam se da ćeš imati uspeha ako primenis sve ovo. Ja i dan-danas živim na taj način i nemam nameru da bilo šta menjam jer se osecam odlično.

Puno sreće!

benin
(student)
08. april 2011. u 09.23
bgd-m
(student)
30. mart 2011. u 09.21

Dragi prijatelju lepo da se bacis na ozbiljno bavljenje yogom. Kada kažem ozbiljno, to znaci program od jedno 2 sata dnevno i verovao ti ili ne za 6-12 meseci nećeš znati šta su to panicni napadi.
Lepo na posao i baci te takozvane „lekove” u djubre. Postaces zavisnik i ništa vise od toga.
AKo ti šta treba od pomoći u vezi predlozenog, ostavi tvoj e-mail pa ću ti pistai lično i pomoći u vezi literature ako ti je van domasaja.
Takođe posedujem par stotina naučnih radova na temu koju pokrenuh a lično iskustvo mi je bogato pa znam o cemu govorim, odnosno pišem.

Pozdrav
benin
(student)
08. april 2011. u 09.31
zo_bec
(schnapsbrenner)

06. april 2011. u 14.04
U svakom slučaju budi svestan da bolujes od bolesti koja se i te kako uspesno leci sa antidepresivima koji ne izazivaju zavisnost.

Na primer Seropram ili Cipralex. Fenomenalni lekovi. Naravno najpre se konsultuj sa neurologom.

=================================================================

Ne postiji takav antidepresant koji ne izaziva zavisnost i veoma jake kontraidikacije. Vrsta „leka” koju si mu preporucio izaziva sledeće:

Nausea, loss of appetite, diarrhea.
Anxiety or irritability.
Problems sleeping or drowsiness.
Loss of sexual desire or ability. More.
Headaches or dizziness.
Weight gain...

srna
08. april 2011. u 10.04
Iste simptome sam imala kao i ti. Ali bas sve isto. Prvi put kad sam imala trajalo je oko mjesec dana. Ni sama ne znam kako je prošlo. Onda ponovo poslije dvije godine je pocelo ponovo. Borila sam se skoro mjesec dana i onda vise nisam moogla izdrzati isla sam u hitnu čini mi se 5 puta uvijek isto daju mi tablete za smirenje i posalju kuci. Na kraju sam otisla kod doktora i dao mi je Zoloft kao sto neko gore rece nakon 7 dana sam se osjecala puno bolje , pocela sam jesti, izlaziti napolje ispred kuce jer nisam smjela ni ispred kuce da izadjem, i malo po malo sve je doslo na svoje. Trosila sam Zoloft oko godinu i po dana prestala ih trositi uopste nisam ovisna o njima bila super sam se osjecala i od tada nikad vise. Kad god imam problema znam ih kontrolisati da ne utice na moje zdravlje. poz
Stoianopoulou
(graaficar)
08. april 2011. u 12.09
imala sam isti problem pre nešto više od godinu dana. panicni napadi, uzasna vrtoglavica, (strah me je bilo da izadjem na ulicu ili da odem do prodavnice, jer sam mislila da ću da padnem u nesvest), lupanje srca i bol u grudima. nisam mogla da ibudem u zatvorenom prostoru bez prozora, jer bih odmah pocela da se gusim. u liftovima bih pocela da se gusim i imala sam vrtoglavicu.
kada mi se to prvi put dogodilo, mislila sam da imam infarkt, zato što su bol i pritisak u grudima bili uzasni.
imam zaista sreće sto imam tako divnog lekara opste prakse. on je takođe zavrsio i psihologiju, tako da je odmah znao o cemu je reč. naravno prvo je proverio krvnu sliku, ekg, stitnu zljezdu, hormone itd. kod mene je sve bilo u najboljm redu.
on je recimo sasvim protiv lekova u tom slučaju, rekao je da treba da budem sto vise u prirodi, na svezem vazduhu, da se zdravo hranim i sto vise meditiram. meni je to posle par meseci pomoglo. moram da napomenem i da sam i posao promenila, čak i jedno vreme nisam radila, posto je to bilo veliki uzrok stresa (radila sam i po 15 sati dnevno).
jedna moja prijateljica je imala potpuno iste simptome, ona ništa nije promenila kod sebe, samo je uzimala antidepresive i kod nje to stanje traje već godinama. kod mene je sve nestalo posle 2-3 meseca.
mislim da je najvaznije da ne smes ni slučajno da se zatvoris u stan. ja sam namerno gledala da se sto vise vozim liftom, jer me je od toga najviše bilo strah i onda sam sam sebi stalno ponavljala da je taj strah iracionalan i da imam sasvim dovoljno kiseonika da normalno disem. posle nekoliko nedelja i taj strah je nestao.
moje mišljenje je da su lekovi tu da bi samo uklonili simptome, ali ako ti je cilj da se izlecis, moras da se pozabavis uzrocima.
nirvanai
08. april 2011. u 15.12
ne bih zelela da zvucim kao neko ko će da ti soli pamet,tako da to nemoj tako da shvatis...
elem,
citajuci sve komentare vidim da je ti najviše odgovara uzimanje lekova.komentare onih koji nisu predlozili lekove ili si komentarisao da si probao pa nije imalo uspeha ili nisi ni komentarisao, dok si one koje su uzimali tablete podrzao i zahvalio im se.
znaci odgovor je jednostavan, tebi odgovaraju lekovi.
ALI..htela sam nešto da ti naglasim,a toga si verovatno i sam svestan:treba leciti uzrok a ne posledicu.Tvoji napadi straha su poslrdica onoga sto ih je izazvalo.Nisam nasla rupu na saksiji, ali to spominjem zato što lekovi tipa ksalol,rovotril it. to ne lece.Oni lece posledicu,znaci to ludilo koje te snadje kad te uhvati napad.
Ali,onaj pravi uzrok bolesti oni samo potiskuju.Znaci uzimanjem tableta jedino ćeš da postanes zavistan od njih.Što se tiče tvog pitanja a kako da se oslobodis tih posledica...tako što ćeš da prestanes da obracas paznju na njih.Tako sto ćeš da pocnes da govoris sebi da ti ne mogu ništa:npr. uhvati te napad a tebi se pada u nesvest, a npr. u radnji si:skloni se negde u stranu i cucni, i da padnes u nesvest „blizu si zemlje”,znaci neće ti ništa biti.Ako ti je vrucina i osecas da se gusis, popi malo vode(uvek nosi uz sebe flasicu ,i SUGERISI sebi UVEK da ti nije ništa,jer nije!Od toga se ne umire!To je nezgodno ali se leci.I videces,VEROVAO ili ne,proćiće samo od sebe.Jednoga dana samo ćeš da konstatujes kako si dobro!
Ali moras da sugerises sebi i to bez lekova.
A ako izaberes lekove, budi spreman da postanes zavistan na njih.Idi na neki od sajtova o narkomaniji i procitaj o ksalolu,rivotrilu itd.
bgd-m
(student)
08. april 2011. u 15.57
Nirvanai, slazem se u potpunosti sa tobom! Poenta moje price je da sam ja sve to probao i bez lekova, ali je postalo neizdrzivo... Znaci ja sam svestan svega sto si rekla... Recimo, ne znam kako da odem na neki bitan sastanak ( inače sam sportski menadzer ) a da pre toga ne popijem jedan Ksalol koji me malo opusti... Moracu da pokusam... Tj. pokusao sam pre neki dan, seo sa 3 druga na opusteno pice... i tako neka jaka „struja” je pocela da mi prolazi kroz telo, pa nesvestica, onako mi se glava zanese u stranu... a radio sam i magnetnu rezonancu glave :)
A kad ne popijem Ksalol, a popijem dve case belog vina, isto sam opusten skroz... ali ni to nije rešenje, a i ne mogu da pijem vino u 8 ujutro :))
nirvanai
08. april 2011. u 16.07
naravno da ne možeš da popijes vino ujutru...zato što nije rešenje!
i u početku neće da bude lako!biće ti grozno,ali kad sebe budes ubedio da će ti biti bolje biće!
znam ja da tebi sada izgleda da ja s...ali veruj mi!(ja to iz iskustva)
proćiće dosta vremena da mozak prihvati te komande.
a osecaje o kojima pišes jako dobro poznajem!
benin
(student)
08. april 2011. u 16.28
Procitaj knjigu:

„Calming your anxious mind” - (how mindfulness and compassion can free you from anxiety, fear and panic)...pisali su je lekari...Jeffrey Brantley, MD and Jon Kabat-Zinn, Ph.D.

U toj knjizi (ako malo vladas engleskim) naći ćeš teoretsko objašnjenje tvog izazova i prakticni deo resavanja istog.

Alkohol trebaš zaboraviti u tvom slučaju i sva pica koja sadrže kofein..kafe,cajeve,koka-kole i slično...
paukovaca
(obaram s nogu)
08. april 2011. u 17.23
bgd-m - studentu,

zaista moras doći do uzroka (saznati introspekcijom uz pomoć psihijatra-terapeuta) šta je izazvalo kod tebe te panicne napade. naravno, oni se sigurno nisu odjednom pojavili, nego je doslo do momenta kada je neka kap prelila casu i dosao si u takvo stanje.

sa tim stanjem ide naravno i tvoja nepravilna ishrana, koju je spomenuo heavenbesideyou. poslusaj i njega. ishrana je veoma važna za pravilno funkcionisanje našeg organizma kao i balans i kolicinu naše zivotne energije koju posedujemo.

takođe, nerazdvojno od toga ide i vezba tela - sport, rekreacija u bilo kom obliku koji nama odgovara.
ja bih ti takođe preporucila jogu, ali hata jogu, ukoliko ti se to dopada.
ako ti se ne dopada i ne odgovara joga, pilates je takođe odličan. on je sličan, i vezba dubinski sve misice tela.
ako ti vise odgovara neki individualni sport-biciklizam, plivanje, karate, tai-ci, možeš to,
a ako ti vise odgovaraju grupni sportovi, usmeri se na to.

takođe odličan savet koji si dobio je onaj za sviranje gitare (ili nekog drugog instrumenta koji ti je dostupan) i ucenje stranog jezika.
to se objašnjava time sto samo istinski neuposlen um može biti napunjen negativnostima, strahovima.
ako smo uposlili nas um korisnim i lepim stvarima, i svaki dan ucimo nešto novo, onda mesta za strahove nema, a naše samopouzdanje raste.

ili možeš se baviti grncarstvom, ako imaš afinitet za tako necim.
ja sam se time bavila ranije i mogu ti reći da rad sa glinom jako smiruje i povecava kreativnost i senzualnost.

ili neki drugi hobi da izaberes, nešto pri cemu ćeš koristiti ruke tj. prste, jer je na prstima ruku jako mnogo nervnih zavrsetaka, i kada ih stimulisemo-radimo sa njima - to nas smiruje.

takođe, nemoj bezati ni od lekova, a ja bih ti savetovala da kad već moras da ih pijes (znaš i sam da ih nećeš koristiti dozivotno), da zamolis svog lekara u koga imaš poverenje da ti prepise zaista najbolji lek sa sto manje nus pojava, sa napomenom da nije bitno koli kosta.
tako će ti psihijatar prepisati lek koj imozda nije na pozitivnoj listi- neće biti besplatan, moraces ga platiti, ali ćeš dobiti najbolje za sebe.

ovo ti govorim iz iskustva - zato što je jedna osoba koja mi je bliska koristila Zoloft (veoma jeftin lek koji nasi psih. često prepisuju jer je na pozitivnoj listi-oslobodjeno od participacije), i sada je 'u svom svetu'...

i insistiraj od psihijatra koji ti propise lek da dolazis kod njega na psihoterapijske razgovore (makar 2 puta mesecno u početku, a kasnije 1 mesecno), jer BEZ TOGA NEMA izlecenja. ako on/ona odbije te razgovore, nadji onoga koji će hteti sa tobom da radi, objasni zašto to trazis- da želiš da se izlecis, da nadjes uzrok.
srbo001
(FUDBALER)
08. april 2011. u 17.50
Mene je to patilo 6 meseci,najteza borba u mom zivotu,,,neopisiv strah u sred noći,,ili u sred dana,pa odem samo blizu bolnice i prođe me,,,nekako mi da sigurnost,,,
Meni je pomogla moja majka,bila je sa manom sve vreme,,pricala,,bodrila.
Onda sam upoznao devojku koja mije još vise pomogla,,druže tebi treba drustvo,,,da se otvoris,,da se isparaznis,teško je ali moras da prođes kroz to.
Zaboravi lekove,trazi pricu i devojku,izivuci ćeš se tako brzei ,bolje
jovana30
(radim)
08. april 2011. u 19.40
Na početku ću ti reći da nisi jedini koji ima panicne napade i da to nije Ništa strasno!!!
Nećeš poludeti, nećeš umreti...to su samo simptomi tela...
Ja patim od toga od 2004 godine, pila sam antidepresive sve vreme...U decembru 2010 godine prekinem sa tabletama ali postepeno...Na početku je bilo katastrofalno...pila sam za smirenje i to često skoro svaki drugi dan...nesvest nisam mogla iz kuce da izadjem ...gusenje...lupanje srca...znojenje...osecaj nerealnosti...uzasnoooo!!!!! Idem na terapije i mnogooooooooo mi pomaze. Caka je u tome da se ne bojis...da ne panicis...da ides na mesta gde te hvata panika..ima jedna stranica koja će ti verujem mnogo pomoći www.anksioznost.net
Kakve god simptome da imaš da pustis samo da prođe...moras nauciti pravilno disati duboko polako i da brojis unazad...999...998...997...da se končetirises na brojanje...PROBAJ veruj mi da pomaze. Čim mozak zaokupiras drugim stvarima panika nestaje...telo se polako i postepeno smiruje...ovo je dokazano na meni...koliko sam puta u ordninaciji dobila napad...naterala me da sednem ...i da disem duboko i da brojim..u toku 5 minuta se sve smirilo...i još nešto kad god osetis uznemirenost disi duboko polako i broj...plusssss setajjjj...TRENIRAJ minimalno pola sata dnevno da sve izbacis iz sebe ...ja svaku drugi dan treniram 30 minuta hodam i trcim plus 15 minuta idem na razne vezbe i mnogo mi pomaze. Setaj sto vise možeš. Ima isto usna akunpuktura, ne znam gde živis...ali sam i na to pocela, ide se 2 puta semdicno i kažu da mnogo pomaze.
Moj rezultat za mesec dana je: da nisam popila jednu jedinu tabletu za smirenje-antidepresive ne pijem!!!! Naucila sam da pravilno disem, da brojim-misli zaokupiram necim drugim, i trening!!!Pustim telu da odradi svoje i samo kažem sebi maco iskuliraj...znaci ne pravim extra paniku i samo prođe!!! Naravno treba vremena da se sve stabilizuje ali ne gubim nadu!! Obavezno procitaj www.anksioznost.net
puno korisnih stvari ima!!!
Želim ti sreću i potpuno ozdravljenje!! :)))))
benin
(student)
08. april 2011. u 20.19
Na sledećem sajtu možeš skinuti kompletnu knjigu „Anatomy of Hatha Yoga”

Ovu knjigu preporucujem svim ozbiljnijim praktikantima a i onima koji to nisu, jer kroz ovo delo ćete se upoznati sa kompletnom anatomijom i fiziologijom tela te nacinom, detaljno opisanim, kako zapravo yoga prakse deluju na naše telo; nervni sistem, misice, mozak, krvne sudove, zlezde...i.t.d...zašto dolazi do dubokih promena primenom yoga praksi.
Sigurno da je ovo najobimnije i najdetaljnije delo na ovu temu.
benin
(student)
08. april 2011. u 20.20
Izvini, zaboravih da ti ostavim link za knjigu...

http://www.4shared.com/document/WYGoTrOA/Anatomy_of_Hatha_Yoga.html
srna
08. april 2011. u 21.41
Tačno da treba naći uzroke koji su izazvali tu depresiju i treba podhitno rijesiti da li je u pitanju posao, porodica, ili nešto drugo treba nešto promijeniti jer ne može ništa pomoći dok se to ne rijesi. Ali i ja sam vjerujte protiv tableta kad me boli glava ne popijem sve mislim proćiće ali kao sto sam napisala ko nije dozivio ne može znati ali stvarno ne može znati šta je to i kako je. Nekome ko je dozivio isto nije isto jer neko ima te napade ponekad neko svaki dan po nekoliko puta. Meni je Zoloft pomogao i nisam u „nekom svom svijetu” sasvim sam se dobro osjecala poslije toga i mogla sam trezvjeno misliti i razmišljati. Kada sam se oporavila sve probleme koje sam imala i koje sam ja mislila da su mi mogli doprinjeti mom stanju sam rijesila. Od tada sve svoje probleme koje mislim da bi me mogli baciti u depresiju rjesavam odmah, ne ostavljam ništa za kasnije. Samo treba sjesti i reci sam sebi ko vam je najpreci u zivotu vi ili neki drugi ljudi, stvari itd. poz
paukovaca
(obaram s nogu)
09. april 2011. u 11.06
zaboravila sam spomenuti pojam 'mentalnba higijena'.

pisaću i o tome.
bgd-m
(student)
09. april 2011. u 11.43
evo, sada sam bio u setnji, pa skoknuo do frizera... i kako je krenula da radi, tako sam ja poceo teško da disem... i naravno, žena me pita „jel ti dobro, hoćeš casu vode” i to me dodatno iznervira... trudim se, trudim se, ali za sada - jako mali pomak :(
ancemili
(trudna)
09. april 2011. u 16.44
Za svaki korak unazad ides dva unapred!!!Ono sto te ne ubije to te ojaca,polako malo po malo,ne može sve odjednom!!verujem da sledeći put će biti drugacije!!
glavu gore!!
benin
(student)
09. april 2011. u 18.50
bgd-m
(student)
09. april 2011. u 11.43

Postovani prijatelju,

pišes da se trudis i trudis, ali pomak je mali.
Hteo bih da te pitam, ako želiš da nam pojasnis malo, u kom pravcu ide taj trud..?
Šta je konkretan „alat” koji koristis u iznalazenju rešenja tvog izazova ?
Znaš kako kaže nas narod:„Bez alata nema zanata - odnosno zavrsenog posla”.
Prijatelju šta je tvoj alat ?
Znaš i sam da nije isto okopavati njivu motikom i preorati je traktorom. U prvom slučaju dzabe sav trud...potrajace mesecima, ako je njiva veca (odnosno izazov jači), dok u drugom slučaju biće to za par sati i čak šta vise biće kvalitetnije. Prosto receno, jako je važno šta podrazumevamo pod trudom.
Slobodno se otvori i pisi...ovde te niko ne poznaje pa i svaki stid je suvisan a i opterecujuci za tebe samog.

Svako dobro ti želim

Evo ti ovde jedan recept za napade anksioznosti koju preporucuje veliki poznavalac lecenja biljem monah Aloysius:

- 24 grama yarrow (hajducka trava)
- 24 grama sage (zalfija)
- 24 gr. lemon balm (limunov melem...balsam)
- 24 gr. spearmint (nana)
- 15 gr. chamomile (kamilica)
- l5 gr. lime blosom (cvet lipe)
- 8 gr. blessed thistle seed (seme strichka, ckalja )
- 4 gr. caraway seed (seme kima)
- 4 gr. aniseed (onajzovo seme)
- 4 gr. fennel seed ( seme divlje mirodjije ili moracha)

Sve ovo možeš naći u nekoj boljoj biljnoj apoteci...

Dobro izgnjeci sve semenje dok ne dobijes prah..te sa ostalim sastojcima prokuvaj u 2 litre vode.

Uzimaj jednu kasiku na svaki sat prvog dana
Zatim jednu kasiku na svaka dva sata drugog dana tim tempom nastavi dok ne potrosis kolicinu koju si napravio.
tuti
11. april 2011. u 05.25
Pokusacu da ne pametujem previse, napisacu samo moje iskustvo:
Imao sam slične simptome, prvo posetio sve specijaliste, uradio sve testove i kada je sve bilo ok, ukapirao sam da je problem u glavi/psihi.
Iako sam simptome dozivljavao kao horor, nisam zeleo da uzimam lekove, jer sam smatrao da lekovi resavaju POSLEDICU...a mene je zanimao UZROK.
Imao sam sreće da nađemdobrog psihologa i posle mnooogo poseta mogu da kažem da je to manje vise iza mene. Uzrok (onako kako sam da ja na početku zamišljao - neka konkretna situacija, trauma i sl.) nisam nasao, iako mi je nešto „ostalo” iz vremena bombardovanja, ali danas verujem da je uzroka bilo vise, ne jedan. Moj stav, moje osobine i način kako gledam na svet i kako resavam probleme su bili bitan kontributor. Stres, (inače izraz koji se danas često koristi bez toga da ljudi iole znaju o cemu pricaju) i ventilacija stresa su takođe pridodali mom stanju. I na kraju su dozivljaji - traume i traumice koje su se cuvale u mojoj glavi bez mog znanja i povremeno „naređivala” telu kako da reaguje.
Vrlo bitan momenat je za mene bio shvatanje da nisam jedini sa takvim problemom i da „lek postoji”. Citao sam, isprobavao razne stvari i danas ne mogu da kažem da je samo jedna stvar pomogla. Mislim da su celokupna odluka da resim problem, iskljucivo moja istrajnost i neogranicena podrska najblizih, bili najbitniji igrači u toj utakmici.
Kada pogledam unazad, mogu da kažem da su simptomi bili nešto najneprijatnije sto sam ja imao prilike do sada da dozivim, ali je zato u procesu resavanja problema bilo svetlih momenata u kojima sam bio zahvalan sto sam morao da ih resavam i sto sam mogao neke stvari da naucim...ma koliko to zvucalo cudno i neverovatno.
U tom smislu evo i saveta iz mog iskustva:
Ne odustajati i isprobavati i ne ocekivati da će se stvati same rešiti ili da će psihijatar(pomoću lekova) ili psiholog (pomoću psihoterapije) rešiti problem umesto tebe. Pored terapije lekovima, ili pshihoterapije treba biti aktivan, informisati se, isprobavati i upraznjavati „ alternativnu terapiju”(sport, vezbe disanja, autosugestija, relaxacija, konverzacija, šta god da uzmes kao oruzje) strpljivo, strpljivo i strpljivo, jer... poremecaj verovatno jeste iznedadio, ali verujem da nije nastao preko noći
Držim ti palceve i želim ti istrajnost.
Nadam se da nisam smorio, ako jesam, izvinite. :)
tuti
Plavigolub
(sv....no...!)
11. april 2011. u 12.37
Benin--student možeš mi se javiti na ovu adresu samo nešto da te pitam, ako može !
N_N_
(Nista)
11. april 2011. u 14.16
Ево ти моје искуство...
Имао сам нападе панике, углавном ноћу, због осјећаја гушења. Елем, не сматрам да су механизми превише битни, јер је то све у суштини стрес.

Стрес је страх, ослобађање од стреса је ослобађање од страха.

Идеја је да нађеш стварне узроке стреса-страха: рационални - лош брак, лоша финансијска ситуација, сексуалне фрустрације; ирационални - страх од болести, од смрти и тако даље. Буди искрен према себи. Значи неке ствари можеш промијенити, а неке не можеш. Што можеш промијенити - промијени, остало прихвати без страха.

Сад идеја је бла-бла, али шта можеш конкретно да урадиш. Ево овако: мени се чини да ти имаш страх од смрти-болести. То сви имају у мјери, то је ОК. Уради сљедеће:
1) Ако пушиш - смјеста престани. Страх спада на 1/4, а сам чин остављања је велика лична побједа. Од тога се постаје јак и неустрашив.
2) Почни се бавити спортом, вјежбе, растезање, опуштање... Код куће, на послу, у трамвају, свугдје.
3) Party hard! Значи, у складу са годинама, гдје год нађеш прилику за провод - проведи се. Плес, алкохол у мјери, дружење, прича, све је добро...
4) Једи воће и поврће.
5) Нађи себи вјеру. Види шта нуде традиција, теологија и наука. Вјера ће ти помоћи да ствари ставиш у контекст... Ако си православац, истражи то мало више, много је добро... Нађи нешто опуштајуће, ако хоћеш миксај (препоручујем ако може без много гријеха и горења у паклу) Сви ћемо да умремо, а можда и нећемо :)
6) Траве и чајеви. Горе ти је већ наведен рецепт за чај, али не мора то тако ригорозно. За смирење ваљају камилица(chamomile), лаванда (lavender), зобна слама (oat straw), матичњак (melissa), смиље (everflower)... Пиј пред спавање. Мени јако ваља хајдучка трава (yarrow, soldiers grass) за опште јачање.
7) Љубав и секс. Ако имаш с ким, волите се, притисни по том питању. Ако немаш, тражи смјеста. То ти ваља три царева града...
white_swan
(ღ♥♡♥á)
12. april 2011. u 20.47
Mogu ti ispricati svoje iskustvo.

Ja imam u skoli psihologiju, mada sam prošle godine bila sklona panicnom napadu.
Bez obzira na moje znanje, moje su emocije toliko jake i imam strah da ne zavrsim faks (a imam još samo dvije sedmice i kraj je ispitima). Ali taj je strah opravdan jer sam dozivjela duplu diskriminaciju kad sam isla u koledz prije. Prvo imam tezi hendikep slabiji sluh, drugo imigrant sam. I tako da su me par profesorica diskriminisale do te mjere da je to bilo uzasno...Na kraju su one sigurno među sobom diskutovale kako bi trebala da mjenjam program i struku gdje nije zahtjevno i tako. Meni je palo samopouzdanje, bila sam pod sokom i smetalo me i bila sam depresivna zbog toga. Osjecala sam se ko najveci gubitnik a skola mi je uvjek bila vrlo važan aspekt u zivotu.

Kasnije sam radila pa se vratila u skolu i sada sam pred kraj da zavrsim faks i u ovoj provinciji nikad nisam dozivila diskriminaciju ni od jedne profesorice niti profesora. Svi su me voljeli i postovali, neki čak i vise nego sto treba. Mada ja i dalje imam taj neki strah zbog prošlog neuspjeha i to je utisnuto u meni toliko da imam anksioznost, mada sad će skola zavrsiti za dvije sedmice i biće sve ok.

Ja mislim da je najvaznije kad covjek ima strahove i anksioznosti da ih malo sam studira i da tako pokusa nekako sam sebi da pomogne i onda posle da poprica sa strucnim licem koji zna da saslusa ljudske emocije i sve to. Po mom mišljenju lijekovi su isto vazni, ali lijekovi samo rjesavaju neki dio problema, ali ga na socijalni način treba u korjenu lijeciti, preispitati se i tako brze se izlijeciti. Sretno ti i nadam se da ćeš i ti s drugim metodama takodjer da pokusas da otklonis te strahove. Nekad su neki strahovi potpuno bespotrebni.

Najcesce jako emotivni ljudi rizikuju da im se u zivotu desi par puta nekih tih raznih simptoma, mada se sve to može otkloniti efikasno kad se primjeni razgovor, kognitivno-bihavioralna terapija i lijekovi (to je zadnja opcija, meni nikad nisu trebali dosada).
I da sto je najgore, prezivjela sam davno i bolan raskid u ljubavi sto je takodjer jednako velika neprezaljena bol kao ono sto sam navela.
white_swan
(ღ♥♡♥á)
12. april 2011. u 21.12
Tuti odlično si sve reko, tek sada sam te procitala.
Slazem se s tim, uzrok je ono gdje treba lijeciti, a lijekovi su samo za simptome, mada i to je dobro. Ali je najbolje rjesavati sve kad se sagleda UZROK, analizirati to sve.

Kad nam kažu da su neke bolesti genetske i nasljedne, ja nekad u to sumnjam. Ustvari mislim da se i naslijede ako je jedna majka imala traumu, prozivjela je i onda posle i dijete rizikuje biti osjetljivije, i sve tako s generacijama ako se desi da su se traume redale onda na kraju zovnu to genetski poremecaj, a ustvari ja mislim da je sve doslo SOCIJALNO, a na kraju samo napravilo promjene u genima. I tako onda neki doktori sto samo vjeruju u lijekove i rjesenje problema s lijekovima ne vjeruju i ne znaju za ovaj drugi socijalni dio problema (vecina doktora).
benin
(student)
13. april 2011. u 05.53
white_swan
(ღ♥♡♥á�)
12. april 2011. u 21.12

Pravilo receno za gene. Već utvrdjeno da se menjaju usled promena u okolini, odnosono promena u nasem ponasanju, te da nije sve tako fiksirano kako je nauka mislila unazad par desetina godina.

U tom pravcu preporucujem sledeće knjige:

1) „The genie in your genes” - Dawson Church Ph.D.
2) „Spontaneous evolution” - Bruce H. Lipton Ph.D. and Steve Bhaerman
3) „The biology of Belief” - Bruce H. Lipton Ph.D.
4) „Molecules of Emotion” - Candace B. Pert Ph.D.

Ako ne mozete nabaviti knjige, pogledajte za početak video sa profesorom Liptonom na temu gena i njihovih interakcija. Koristice.

http://video.google.com/videoplay?docid=-8506668136396723343#docid=-6568107389365915765

tsitsikas
(student)
13. april 2011. u 07.47
white_swan
(ღ♥♡♥á�)
12. april 2011. u 21.12
Potpuno identicni strah imamo, i ja sam u stranoj zemlji i studiram. Na početku je bilo diskriminacije od profesora i okoline sada napokon i ja zvrsavam u junu i sve mislim da će se nešto desiti, da će me izbaciti sa faksa, da će se za mene zakaciti neki profesor i sve tako.
JV
21. april 2011. u 15.50
Postavljacu, jedna moja drugarica je imala isto to o cemu ti pišes. Ja živim u Engleskoj i ovde joj je doktor savetovao da istog momenta kada to pocne da je hvata uzme papirnu kesu u koju će da dise dok se sve ne normalizuje. Koliko se secam, njoj je na taj način napad prolazio.
jolyjoy
16. februar 2012. u 12.34
hi,ja sam nova i molim vas za pomoć...
meni se desava sledeće,bez ikakvih fizickih simptoma imam osecaj da umirem,jedina stvar je da se osecam toliko slabo,ne mogu ni jesti ni piti u stalnom sam grcu i čini mi se da ću samo oci da zatvorim.svakog trenutkka mislim da je kraj..ne mogu da funkcionisem,da pricam sa ljudima ama bas ništa..kod mene je to toliko intenzivno ijako i non stop me drzi..toliko se plasim tog osecaja i te misli da hoću iz svoje koze..na terapiji sam sa lekovima ali ništa mi nije bolje...ima li iko slične simptome...koliko sam ovde procital,svi imaju napade,pa se od napada rszvije strah..a kod mene je konstantan osecaj i misao da umirem bez ikakvog razloga,jedostavno se osecam tako...zna li neko je li to normalno za anksiozni pormecaj ili stvarno umirem?pišite mi molim vas ja ne znam kako da izadjem iz ovoga...
hvala
be53ge
07. mart 2012. u 13.57
proba
 Komentar Zapamti ovu temu!

.