Panični napad je kratkotrajno razdoblje u kome se s iznenadnim početkom javlja intenzivan strah ili užas, često praćeni osjećajem nadolazeće propasti. Tijekom ovih napada prisutni su osjećaj lupanja srca ili ubrzan puls, znojenje, drhtavica ili tresavica, osjećaj nedostatka zraka, osjećaj gušenja, bol ili nelagoda u prsima, mučnina ili želučane tegobe, osjećaj vrtoglavice, ošamućenost ili nesvjestica, osjećaj nestvarnosti ili odvojenosti od sebe samog, strah od gubitka kontrole ili od ludila, strah od bolesti, intenzivan strah od smrti, mravci i trnci u tijelu, navale vrućine ili hladnoće. Ne moraju se javiti svi navedeni simptomi. Jakost i trajanje simptoma također se razlikuje od bolesnika do bolesnika. Panični napad može trajati od nekoliko minuta do iznimno jednog sata ili čak dulje. Napad mogu isprovocirati tvari koje pobuđuju središnji živčani sustav, a najčešći ekscitator je kofein iz crne kave i „cola” pića. Nerijetko se javlja i nakon zlouporabe droga.

Napad počinje iznenada i razvija se brzo, vrhunac dosiže za desetak minuta. Panični napadi mogu se javljati u raznim anksioznim poremećajima: u paničnom poremećaju, raznim fobijama, posttraumatskom stresnom poremećaju, akutnom stresnom poremećaju. Prisutnost ponavljanih, neočekivanih paničnih napada koji se javljaju berem jednom mjesečno, mogu se javljati i noću, zabrinutost oko mogućih posljedica napada - tipični su za panični poremećaj. Također, javlja se i strah od izlaženja iz kuće i ostajanja kod kuće ako nema u kući drugih ukućana jer su to situacije iz kojih je ili teško pobjeći ako Vam ne bude dobro, ili situacije u kojima pomoć nije pri ruci. Vrlo često osobe koje doživljavaju panične napadaje strahuju od izlaska iz kuće ili toga da ostanu same. To obično završi tako da osoba vodi život prepun ograničenja i da se zapravo jako muči i u strahu iščekuje sljedeći napad.

Jako je važno potražiti pomoć psihologa ako se u ovome prepoznajete. Psiholog će Vas najprije uputiti Vašem liječniku opće prakse koji će Vas poslati na preglede kako bi se isključili organski uzroci, kao što su, na primjer, problemi sa srcem. Također je važno saznati koristite li neke lijekove ili ste nedavno prestali s korištenjem lijekova i sl. Te informacije o Vašem fizičkom zdravlju su korisne i stoga što u nedostatku takvih informacija možete zamišljati da nešto ozbiljno s Vama zdravstveno nije u redu, da ćete umrijeti ili poludjeti i sl. Kada se isključe svi mogući medicinski problemi onda se može sa sigurnošću reći da su napadi panike zaista psihološka reakcija na stres i onda se to kao takvo i tretira, kod psihologa. Jako je važno potražiti pomoć jer to neće proći samo od sebe. Što prije potražite pomoć to će biti bolji i brži rezultati.

I ono što je najvažnije: od paničnih napadaja nećete umrijeti niti poludjeti. Oni su dovoljno neugodni da traže tretman i pomoć, i s uspjehom se mogu riješiti.

Psihijatar ili psiholog najčešće nije prvi kome se obraća bolesnik s ovakvim smetnjama. Osjećaj smrtnog straha, praćen reakcijom autonomnog živčanog sustava (koji nije pod utjecajem naše volje) je toliko intenzivan da bolesnici odmah traže pomoć u službi hitne medicine ili u svog liječnika opće prakse. Obzirom da je srce organ koji gotovo trenutno reagira u stanju straha, bolesnici misle kako se radi o srčanoj bolesti i zbog toga su kardiolozi često uključeni u obradu takvih bolesnika. Prijašnjih godina bolesnici su s velikim zakašnjenjem dolazili psihijatru što se može objasniti brojnim simptomima paničnog poremećaja koji su slični simptomima mnogih tjelesnih bolesti. Bolesnici su lutali od liječnika do liječnika, svaki je tražio dodatne pretrage i nije bila rijetkost da je bolesnik „obrađivan” godinama dok se netko nije sjetio da bi smetnje ipak mogle biti psihičkog podrijetla i uputio bolesnika psihijatru. Nerijetko i sami bolesnici odugovlače s odlaskom psihijatru jer su uvjereni da je bolest u internističkom području.

Danas je situacija znatno bolja, dijagnostički kriteriji su poznati i liječnicima nepsihijatrima te bolesnici dolaze ranije, a rana dijagnoza i terapija su od velike važnosti za uspjeh liječenja. Osim toga bolest je sve češća i danas nema liječnika koji se s njom nije susreo. Smatra se da zahvaća najmanje jednog od 75 ljudi tijekom života, rijetko zahvaća djecu, u žena je učestalija, a najčešća je u mladih, odraslih osoba. Napad dolazi iznenada, bez najave. Može se javiti u krevetu, trgovini, random mjestu, ulici, pošti, tržnici, na mostu, u tunelu i sl. Napade panike ima oko 1.5% ljudi u cijelom svijetu.

Panični poremećaj često je vezan uz depresiju i alkoholizam. Iz njega se može razviti fobija, znači strah od mjesta ili situacija u kojima je doživljen napad. Najčešći je strah od otvorenog prostora, tramvaja, autobusa, tržnice ili reda u pošti. Ponekad je dovoljno doživjeti samo jedan napad, a da se čovjek promijeni. Strah mu se „uvuče u kosti”, misaoni proces je stalno zaokupljen iščekivanjem novog napada, javlja se anticipativni strah tj. Strah od straha. Prije ili kasnije javljaju se promjene u ponašanju, tj. izbjegavajuće ponašanje, što je već teža faza bolesti. Počinju se izbjegavati mjesta gdje se napad dogodio ili gdje bi se mogao dogoditi, a to je najčešće ulica ili javni prijevoz. Bolesnik koliko god može izbjegava odlaske na takva mjesta, a ako ih ne može izbjeći vodi sa sobom odraslu osobu, najčešće roditelje, supružnika, prijatelja,... U težim slučajevima ni pratnja ne pomaže i bolesnik postaje zarobljenik vlastitog doma.

Nije potrebno isticati koliko je u takvim slučajevima panični poremećaj ozbiljna bolest i koliko može, ne samo narušiti kvalitetu života i dobrogosjećanja, nego do krajnosti invalidizirati bolesnika. Nije rijetkost da razvojem bolesti napadi panike dođu u drugi plan, a depresija, fobija ili hipohondrija počnu prevladavati kliničkom slikom. Mora se priznati da unatoč ranoj dijagnozi i odgovarajućoj terapiji, 10-20% bolesnika ne reagira na liječenje i bolest se kronificira.

Liječenje
početakˆ

Naveli smo da su simptomi slični simptomima nekih drugih bolesti i zbog toga je u manje jasnim slučajevima potrebna obrada, najčešće kardiološka. Ona više služi umirivanju bolesnika i uvjeravanju kako se ne radi o tjelesnoj već o psihičkoj bolesti. Liječenje počinje informiranjem bolesnika. Psihijatar je dužan pružiti potpunu i istinitu informaciju o prirodi bolesti i predložiti plan liječenja. Ovakav postupak vodi uspostavi međusobnog povjerenja i omogućava bolesniku da prebrodi prvu fazu liječenja u kojoj rezultati još nisu vidljivi. Ponekad se dogodi da u toj fazi dođe i do dodatnog pogoršanja bolesti što je posljedica neželjenih učinaka lijekova ili progresije bolesti koja još nije zaustavljena. Bolesnik treba znati da neće umrijeti, ali da ga očekuje dugotrajno liječenje koje se sastoji u kombinaciji farmakološke i psihoterapije.

Druga faza je lakša i za bolesnika i za psihijatra. Liječenje počinje davati rezultate, panični napadi se prorjeđuju i postaju sve blaži, bolesniku se vraća optimizam i počinje shvaćati da je sve „od živaca”. Pred kraj ove faze najavljuje se bolesniku da će uskoro moći učiniti i vlastiti napor da se vrati u svakodnevni život. Psihijatar mora procijeniti je li bolesnik dovoljno ojačao da se može suočiti sa situacijama i mjestima koji su vezani uz panični napad i koje je bolesnik do sada izbjegavao. Forsiranje obično napravi više štete nego koristi. Pravilo je da se ide korak po korak. To znači da bolesnik, koji se nije usudio izlaziti iz kuće, treba u početku izaći samo u dvorište, ukoliko uspije, utvrditi novo iskustvo i uskoro napraviti novi iskorak, recimodo trgovine ili kioska.

Kasnije psihijatar postavlja pred bolesnika nove i teže zahtjeve i na kraju zahtijeva da bivši bolesnik živi normalnim životom bez ikakvih samoograničenja. U liječenju paničnog poremećaja lijekovi čine važnu ulogu, ali su bolesnikova želja za normalnim životom bez ograničenja te disciplina i strpljivost od velikog značaja za dobar završetak. Bolest zahtijeva i veliko zalaganje psihijatra jer ne postoji shematski pristup, već individualizirani, prilagođen svakom bolesniku posebno. Ukoliko su zadovoljeni ti uvjeti, postoji velika šansa vraćanja bolesnika u zadovoljavajuće stanje.

Šta znaci to sve sam zivo probao i ne ide? Šta si probao konkretno?

Kako seeeeeeeere ova skitara...

Covek je u razgovoru sa psihijatrom i znajuci svoje sopstveno stanje zakljucio da treba da pije pilule. I? Zašto je to sad katastrofa?

Niti ga znaš niti poznajes, niti imaš pojma koje ga brige more, niti koliko je duboko u g'nima, ama jednu jedinu korisnu ifo nemas o stanju ovog coveka, ali ti to naravno ne smeta da sa sigurnoscu tvrdis da bas TI znaš šta je za njega dobro.

Fakat da ne znaš i ne razumes koliko je covek duboko u bunaru govori da je tvoj slučaj neki potpuno drugaciji (za koji možda lekovi nisu bili neophodni - mada pravo da ti kažem licis na LECEN slučaj ali ne i IZLECEN. Drugim rečima, zvucis kao da tek treba da se lecis.)

Nervna oboljenja stvaraju hemijski disbalans u organizmu. Taj disbalans se balansira lekovima. Pozitivno razmišljanje i duboko disanje svakako treba da bude deo celokupnog procesa, ali izbaciti lekove jer se duboko nadisao a covek je toliko u qcu da ne zna za se - stvarno je moronluk bez presedana.

Slazem se sa Lolom i mislim da je njen savet ovdje jako dobro dosao iz razloga sto je uspesno prevazilsa problem o kome govorimo a zatim i prijateljski podelila njeno iskustvo.

pozdrav bgd-m,

Imam strahovito lupanje srca, bukvalno mislim da je gotovo, da umirem ili da ću da padnem u nesvest.

vas problem je zbog niskog nivoa secer u krvi koji je prouzrokovan lošim radom nadbubrezne zljezde, koja je opet postala suvise kisela usled nedostatka potrebnih alkalnih minerala.

prvo sto treba da uradite je da sami pronadjete koja je to hrana koju jedete koja vas pravi kiselim. sledeći potez je da prestanete da tu hranu jedete. i poslednja stvar koju morate da uradite je da naucite da jedete hranu koja je bogata alkalnim mineralima koji su vasem organizmu potrebni.

zašto nema leka koji tu može da vam pomogne? iz 3 razloga. prvo, da bi odstranili poledicu vi morate da odstranite uzrok, a sa lekovima to necinite. drugo ni jedan lek ne nosi alkalne minerale već ima kiselo dejstvo na organizam sto je upravo suprotno od onoga sto vama treba. treće, sve sto će lek da uradi je da nasilno potisne simptome ali neće ništa izleciti jer je uzrok još uvek tu ( losa ishrana ).

niko ovde nije inteligentniji od vas, a i vase zdravlje je vas licna odgovornost tako da je na vam da sami odlucite koji je najbolji put do zdravlja. prirodnim putem ili vestackim pa kakav god rezultat ispadne. razmislite malo.

----------------------------------------------------------------------

Kako mi ovi sto trube protiv lekova za zivce idu na jetru... Da li bi tako savetovali i srcanom bolesniku da se skine sa lekova? Secerasu? Covku sa hipertenzijom?

nemam vremena za sve ali evo samo da vam objasnim ovo zadnje u vezi visokog krvnog pritiska.

koji to može biti razlog zašto neko ima visok krvni pritisak? kao i uvek sve se svodi na hranu koju jedemo i pH sredinom koju ona formira u procesu varenja. kisela sredina ne moze da sprovodi kiseonik. koliko dugo vi mozete da živite bez kiseonika?

međutim kao i uvek naše telo da bi nam spaslo zivot onda poveca krvni pritisak da bi upumpalo sto vise krvi odnosno kiseonika koji nam nedostaje. dokaz za to vam je kada recimo vezbamo i kada nam je potrebno vise kiseonika naše telo odmah poveca pritisak da bi ga isporucilo. ili kada se sexualno uzbudimo, opet ista stvar pritisak raste da bi omogućio vise kiseonika koji je potreban.

kako sad tu lek koji će nasilno da obori pritisak može da pomogne?

pitajete nekog ko ima visok krvni pritisak i trosi lekove kakav mu je sexualni zivot.

saznajte istinu i istina će vas osloboditi.

Nepoznati druže, probaj sa hipnozom, a u Bg imaš tim lekara koji rade metodu „Infoturn”.Kako neko rece, to nije bolest već poremecaj. Kad sve to prođes, bićeš kao nov!Svako dobro!

Da ne bi sada previse trubio i objašnjavao, najbolje je da iznesem predlog direktno. Obzirom da si sam svestan da imaš problem (sto je najvaznija stvar za početak otklanjanja istog) i kao sto sam rece da nisi dovoljno jak da se izboris sa tim predlazem da krenes sa vezbanjem i upraznjavanjem nekih borilackih vestina kao sto su na primer Aikido (ali ne realni aikido već originalni), može čak i Tai-Chi. Karate bi pomogao ali treba duže da bi se doslo do tog unutrasnjeg mira. Znaci neku od vjestina koja ima u osnovi „nalazenje sopstvenog centra”. Iako to možda izgleda kao glup predlog, fizicko ponavljanje odredjenih pokreta kao u Aikidu te u stvari priblizava samom sebi i pomaze da nadjes svoju unutrasnju snagu i centar. Ovo ti je predlog iz mog licnog iskustva, a siguran sam da bi pomoglo i tebi.

Pozdrav

Panicni Napadi su najcesce izazvani stresom. Pod stresom telo je uvek napeto jer izgubimo ritam pravilnog disanja, stomacno disanje. Ako si primetio cilj u vezbama kao sto su Yoga i Pilates je da covek opusti misice a to je putem pravilnog disanja. Kada je telo napeto dodje do zgrcavanja misica na stomaku, gornjem delu ledja, ramena, vrata i skalpa. Samim tim dodje do nedostatka kisika u mozak koji pravi „chemical toxins and chemical imbalance” u mozgu.. Kao i u mom slučaju, pre 2 godine, panicni napadi kod mnogo ljudi je izazvano zbog nedostatka kisika u mozak.

Kako sam ja resio svoj problem:
- Isao sam na „deep tissue” massage, rekao sam maseru da mi masira prvo stomak, ramena, pa onda najviše vrat i skalp.. Bilo mi je potrebno 5 terapija po 1 sat. Osetio sam promenu posle prve terapije. Bio sam rasterecen i lakse sam disao.
- Poceo sam da se bavim sportom
- Jedem mnogo antioxidants.. Jagode, maline, kupine i povrca..

Dan danas nemam glavobolja ni panicnih napada..
nadam se da će ti ovo pomoći
Pozdrav

Poslusaj me !!! Pocni da uzimas casove gitare i nekog jezika u isto vreme.
Ovo je vrlo važno, da bi reprogramirao putanje svojih misli i način zivota i ponasanja.
Da pojasnim: nešto se dogodilo, kao sto si rekao, i u veoma stresnom zivotu to je bila poslednja kap. Zivci su popustili. Sada zivci kao i pre osecaju i registruju promene u tebi ali tvoj mozak (procesor)
donosi ne realne rezultate i tera telo da dise ubrzano, srce lupa itd.
To se desava zbog toga sto je procesor kompromitovan situacijama iz proslosti. Podsvesno tvoj mozak (koristeci čula vida sluha dodira itd.)odluci da ti treba da dises ubrzano, na primer.
Recimo ako te udarilo auto u ulici Jovana Jovanovica i to je bila ta poslednja kap koja te gurnula u trenutno stanje.I sada godinu dana kasnije ti čitaš knjigu i procitas ime Jovan i ne obrcas paznju, tvoj mozak se podsvesno podseti saobracajke i u roku pet minuta ti dobijes anksiozni napad. Nadam se da razumes o cemu pišem.
Upisi instrument i strani jezik i neka ti to postane najvaznija stvar u zivotu. Videces da će ti biti bolje. Mozak će da stvori nove veze i vezice i putanje „novh” misli će odvratiti podsvesna razmišljanja o proslosti koja izazivaju anksiozne napade. Veruj da znam šta se sa tobom desava nisi ni prvi ni poslednji kome sam pomogao.

RESTARTUJ SVOJ MOZAK BAS KAO RACUNAR I POCNI DA KORISTIS NOVI PROGRAMSKI JEZIK (strani jezik) I NOVU TASTATURU (instrument) I SVE CE BITI KAKO TREBA.

Strah se strahom hrani . Ako ti ne podje za rukom da se samoizlecis ode ti u paranoju i ko zna gde će te sve tvoj mozak odvesti.PREKINI.
Ako si uplasen za sopstveni zivot, zapitaj se ko si? šta si? Toliki narod je stradao, i živeo i patio pa šta sad. Hrabri umiru jednom a kukavice svaki dan. PREKINI. Svestan si da si zdrav i tu se sve zavrsava. Veruj u sebe i samo napred...Veruj u sebe i samo napred...
Veruj u sebe i samo napred...Veruj u sebe i samo napred...

U svakom slučaju budi svestan da bolujes od bolesti koja se i te kako uspesno leci sa antidepresivima koji ne izazivaju zavisnost.

Na primer Seropram ili Cipralex. Fenomenalni lekovi. Naravno najpre se konsultuj sa neurologom.

Burazeru evo kako sam ja se izborio sa tim problemom dok sam živio u USA

Amerika-Cemerika puno hoćeš - malo dobijes-pucas iznutra

Ujutru ustani sto ranije ali najbolje oko 7

Nadji neki park gdje nema ljudi,otvoren prostor mora biti(posto su ljudi problem najveci);))

Trci jedno 20 krugova oko parka da se zagrijes,onda radi razne vjezbe

skaci,radi sklekove,sutiraj,valjaj se po travi,izmaraj se maksimalno..

opet trci na kraju krugove..cca sve vjezbaj oko pola sata do 45 minuta

Disi nakon svakog seta vjezbi i idi u drugi set

Sam sa sobom i odradi taj dan obaveze susreti sa ljudima na poslu i slična sranja..ako si ozenjen ne pricaj sa zenom da ides da vjezbas i ta sranja..

Samo sam sebi možeš pomoći Burazeru!!

Ajd sad pa javi jesi otisao da vjezbas!!

Ja sam prosao sve ali bas sve!!sve sam i evo me ko pticica!

Sretno Srbine!!!

Lekari ti ne mogu pomoći od njih digni ruke. Antidepresanti isto.
jedna jedina stvar koja pod tvojom apsolutnom kontrolom je šta se desava u tvojoj glavi. Ako ne možeš sam da preuzmes kontrolu nad svojim mislima, nadji dobrog NLP [Neuro Lingvistic Programming] strucnjaka. Najpoznatiji od njih je Tony Robins, čitaj njegove knjige da vidis o cemu se radi. Naravno da vezbe disanja Joge pomazu jer se time relaqksiras nesvesno se koncentrisuci da svesno kontrolises procese u organizmu koji nisu pod tvojom direktnom kontrolom.

Znaš šta, jedan od mojih roditelja radi 30 godina na neuropsihijatrijskoj klinici pa ću ti reci iz prve ruke da oni nikome nisu pomogli. Mnogo ljudi je otislo na onaj svet zahvaljujuci njima, veruj mi. Uglavnom, pogotovu ako se nalazis u Srbiji, vecini njih takođe treba strucna pomoć, da se ne izrazim malo grublje. Na primer svojevremeno je nacelnik klinike za alkoholizam, neuropsihijatar, i sam bio alkoholicar. Žena drugog neuropsihijatra se ubila, a da on „nije primetio” da je ona dugi niz godina bolovala od depresije i da ti ne nabrajam vise. Mada mi se čini da si se ti već odlucio na koju ćeš stranu i da mi ovde samo trosimo reci. Zivot je tvoj i ti sa njim možeš raditi šta ti je volja, ali bi bilo dobro da to malo vremena sto nam je dato provedes sto kvalitetnije.

bgd-m
(student)
30. mart 2011. u 09.21

Dragi prijatelju lepo da se bacis na ozbiljno bavljenje yogom. Kada kažem ozbiljno, to znaci program od jedno 2 sata dnevno i verovao ti ili ne za 6-12 meseci nećeš znati šta su to panicni napadi.
Lepo na posao i baci te takozvane „lekove” u djubre. Postaces zavisnik i ništa vise od toga.
AKo ti šta treba od pomoći u vezi predlozenog, ostavi tvoj e-mail pa ću ti pistai lično i pomoći u vezi literature ako ti je van domasaja.
Takođe posedujem par stotina naučnih radova na temu koju pokrenuh a lično iskustvo mi je bogato pa znam o cemu govorim, odnosno pišem.

Pozdrav

Iste simptome sam imala kao i ti. Ali bas sve isto. Prvi put kad sam imala trajalo je oko mjesec dana. Ni sama ne znam kako je prošlo. Onda ponovo poslije dvije godine je pocelo ponovo. Borila sam se skoro mjesec dana i onda vise nisam moogla izdrzati isla sam u hitnu čini mi se 5 puta uvijek isto daju mi tablete za smirenje i posalju kuci. Na kraju sam otisla kod doktora i dao mi je Zoloft kao sto neko gore rece nakon 7 dana sam se osjecala puno bolje , pocela sam jesti, izlaziti napolje ispred kuce jer nisam smjela ni ispred kuce da izadjem, i malo po malo sve je doslo na svoje. Trosila sam Zoloft oko godinu i po dana prestala ih trositi uopste nisam ovisna o njima bila super sam se osjecala i od tada nikad vise. Kad god imam problema znam ih kontrolisati da ne utice na moje zdravlje. poz

ne bih zelela da zvucim kao neko ko će da ti soli pamet,tako da to nemoj tako da shvatis...
elem,
citajuci sve komentare vidim da je ti najviše odgovara uzimanje lekova.komentare onih koji nisu predlozili lekove ili si komentarisao da si probao pa nije imalo uspeha ili nisi ni komentarisao, dok si one koje su uzimali tablete podrzao i zahvalio im se.
znaci odgovor je jednostavan, tebi odgovaraju lekovi.
ALI..htela sam nešto da ti naglasim,a toga si verovatno i sam svestan:treba leciti uzrok a ne posledicu.Tvoji napadi straha su poslrdica onoga sto ih je izazvalo.Nisam nasla rupu na saksiji, ali to spominjem zato što lekovi tipa ksalol,rovotril it. to ne lece.Oni lece posledicu,znaci to ludilo koje te snadje kad te uhvati napad.
Ali,onaj pravi uzrok bolesti oni samo potiskuju.Znaci uzimanjem tableta jedino ćeš da postanes zavistan od njih.Što se tiče tvog pitanja a kako da se oslobodis tih posledica...tako što ćeš da prestanes da obracas paznju na njih.Tako sto ćeš da pocnes da govoris sebi da ti ne mogu ništa:npr. uhvati te napad a tebi se pada u nesvest, a npr. u radnji si:skloni se negde u stranu i cucni, i da padnes u nesvest „blizu si zemlje”,znaci neće ti ništa biti.Ako ti je vrucina i osecas da se gusis, popi malo vode(uvek nosi uz sebe flasicu ,i SUGERISI sebi UVEK da ti nije ništa,jer nije!Od toga se ne umire!To je nezgodno ali se leci.I videces,VEROVAO ili ne,proćiće samo od sebe.Jednoga dana samo ćeš da konstatujes kako si dobro!
Ali moras da sugerises sebi i to bez lekova.
A ako izaberes lekove, budi spreman da postanes zavistan na njih.Idi na neki od sajtova o narkomaniji i procitaj o ksalolu,rivotrilu itd.

naravno da ne možeš da popijes vino ujutru...zato što nije rešenje!
i u početku neće da bude lako!biće ti grozno,ali kad sebe budes ubedio da će ti biti bolje biće!
znam ja da tebi sada izgleda da ja s...ali veruj mi!(ja to iz iskustva)
proćiće dosta vremena da mozak prihvati te komande.
a osecaje o kojima pišes jako dobro poznajem!

bgd-m - studentu,

zaista moras doći do uzroka (saznati introspekcijom uz pomoć psihijatra-terapeuta) šta je izazvalo kod tebe te panicne napade. naravno, oni se sigurno nisu odjednom pojavili, nego je doslo do momenta kada je neka kap prelila casu i dosao si u takvo stanje.

sa tim stanjem ide naravno i tvoja nepravilna ishrana, koju je spomenuo heavenbesideyou. poslusaj i njega. ishrana je veoma važna za pravilno funkcionisanje našeg organizma kao i balans i kolicinu naše zivotne energije koju posedujemo.

takođe, nerazdvojno od toga ide i vezba tela - sport, rekreacija u bilo kom obliku koji nama odgovara.
ja bih ti takođe preporucila jogu, ali hata jogu, ukoliko ti se to dopada.
ako ti se ne dopada i ne odgovara joga, pilates je takođe odličan. on je sličan, i vezba dubinski sve misice tela.
ako ti vise odgovara neki individualni sport-biciklizam, plivanje, karate, tai-ci, možeš to,
a ako ti vise odgovaraju grupni sportovi, usmeri se na to.

takođe odličan savet koji si dobio je onaj za sviranje gitare (ili nekog drugog instrumenta koji ti je dostupan) i ucenje stranog jezika.
to se objašnjava time sto samo istinski neuposlen um može biti napunjen negativnostima, strahovima.
ako smo uposlili nas um korisnim i lepim stvarima, i svaki dan ucimo nešto novo, onda mesta za strahove nema, a naše samopouzdanje raste.

ili možeš se baviti grncarstvom, ako imaš afinitet za tako necim.
ja sam se time bavila ranije i mogu ti reći da rad sa glinom jako smiruje i povecava kreativnost i senzualnost.

ili neki drugi hobi da izaberes, nešto pri cemu ćeš koristiti ruke tj. prste, jer je na prstima ruku jako mnogo nervnih zavrsetaka, i kada ih stimulisemo-radimo sa njima - to nas smiruje.

takođe, nemoj bezati ni od lekova, a ja bih ti savetovala da kad već moras da ih pijes (znaš i sam da ih nećeš koristiti dozivotno), da zamolis svog lekara u koga imaš poverenje da ti prepise zaista najbolji lek sa sto manje nus pojava, sa napomenom da nije bitno koli kosta.
tako će ti psihijatar prepisati lek koj imozda nije na pozitivnoj listi- neće biti besplatan, moraces ga platiti, ali ćeš dobiti najbolje za sebe.

ovo ti govorim iz iskustva - zato što je jedna osoba koja mi je bliska koristila Zoloft (veoma jeftin lek koji nasi psih. često prepisuju jer je na pozitivnoj listi-oslobodjeno od participacije), i sada je 'u svom svetu'...

i insistiraj od psihijatra koji ti propise lek da dolazis kod njega na psihoterapijske razgovore (makar 2 puta mesecno u početku, a kasnije 1 mesecno), jer BEZ TOGA NEMA izlecenja. ako on/ona odbije te razgovore, nadji onoga koji će hteti sa tobom da radi, objasni zašto to trazis- da želiš da se izlecis, da nadjes uzrok.

Na početku ću ti reći da nisi jedini koji ima panicne napade i da to nije Ništa strasno!!!
Nećeš poludeti, nećeš umreti...to su samo simptomi tela...
Ja patim od toga od 2004 godine, pila sam antidepresive sve vreme...U decembru 2010 godine prekinem sa tabletama ali postepeno...Na početku je bilo katastrofalno...pila sam za smirenje i to često skoro svaki drugi dan...nesvest nisam mogla iz kuce da izadjem ...gusenje...lupanje srca...znojenje...osecaj nerealnosti...uzasnoooo!!!!! Idem na terapije i mnogooooooooo mi pomaze. Caka je u tome da se ne bojis...da ne panicis...da ides na mesta gde te hvata panika..ima jedna stranica koja će ti verujem mnogo pomoći www.anksioznost.net
Kakve god simptome da imaš da pustis samo da prođe...moras nauciti pravilno disati duboko polako i da brojis unazad...999...998...997...da se končetirises na brojanje...PROBAJ veruj mi da pomaze. Čim mozak zaokupiras drugim stvarima panika nestaje...telo se polako i postepeno smiruje...ovo je dokazano na meni...koliko sam puta u ordninaciji dobila napad...naterala me da sednem ...i da disem duboko i da brojim..u toku 5 minuta se sve smirilo...i još nešto kad god osetis uznemirenost disi duboko polako i broj...plusssss setajjjj...TRENIRAJ minimalno pola sata dnevno da sve izbacis iz sebe ...ja svaku drugi dan treniram 30 minuta hodam i trcim plus 15 minuta idem na razne vezbe i mnogo mi pomaze. Setaj sto vise možeš. Ima isto usna akunpuktura, ne znam gde živis...ali sam i na to pocela, ide se 2 puta semdicno i kažu da mnogo pomaze.
Moj rezultat za mesec dana je: da nisam popila jednu jedinu tabletu za smirenje-antidepresive ne pijem!!!! Naucila sam da pravilno disem, da brojim-misli zaokupiram necim drugim, i trening!!!Pustim telu da odradi svoje i samo kažem sebi maco iskuliraj...znaci ne pravim extra paniku i samo prođe!!! Naravno treba vremena da se sve stabilizuje ali ne gubim nadu!! Obavezno procitaj www.anksioznost.net
puno korisnih stvari ima!!!
Želim ti sreću i potpuno ozdravljenje!! :)))))

Izvini, zaboravih da ti ostavim link za knjigu...

http://www.4shared.com/document/WYGoTrOA/Anatomy_of_Hatha_Yoga.html

zaboravila sam spomenuti pojam 'mentalnba higijena'.

pisaću i o tome.

Za svaki korak unazad ides dva unapred!!!Ono sto te ne ubije to te ojaca,polako malo po malo,ne može sve odjednom!!verujem da sledeći put će biti drugacije!!
glavu gore!!

Pokusacu da ne pametujem previse, napisacu samo moje iskustvo:
Imao sam slične simptome, prvo posetio sve specijaliste, uradio sve testove i kada je sve bilo ok, ukapirao sam da je problem u glavi/psihi.
Iako sam simptome dozivljavao kao horor, nisam zeleo da uzimam lekove, jer sam smatrao da lekovi resavaju POSLEDICU...a mene je zanimao UZROK.
Imao sam sreće da nađemdobrog psihologa i posle mnooogo poseta mogu da kažem da je to manje vise iza mene. Uzrok (onako kako sam da ja na početku zamišljao - neka konkretna situacija, trauma i sl.) nisam nasao, iako mi je nešto „ostalo” iz vremena bombardovanja, ali danas verujem da je uzroka bilo vise, ne jedan. Moj stav, moje osobine i način kako gledam na svet i kako resavam probleme su bili bitan kontributor. Stres, (inače izraz koji se danas često koristi bez toga da ljudi iole znaju o cemu pricaju) i ventilacija stresa su takođe pridodali mom stanju. I na kraju su dozivljaji - traume i traumice koje su se cuvale u mojoj glavi bez mog znanja i povremeno „naređivala” telu kako da reaguje.
Vrlo bitan momenat je za mene bio shvatanje da nisam jedini sa takvim problemom i da „lek postoji”. Citao sam, isprobavao razne stvari i danas ne mogu da kažem da je samo jedna stvar pomogla. Mislim da su celokupna odluka da resim problem, iskljucivo moja istrajnost i neogranicena podrska najblizih, bili najbitniji igrači u toj utakmici.
Kada pogledam unazad, mogu da kažem da su simptomi bili nešto najneprijatnije sto sam ja imao prilike do sada da dozivim, ali je zato u procesu resavanja problema bilo svetlih momenata u kojima sam bio zahvalan sto sam morao da ih resavam i sto sam mogao neke stvari da naucim...ma koliko to zvucalo cudno i neverovatno.
U tom smislu evo i saveta iz mog iskustva:
Ne odustajati i isprobavati i ne ocekivati da će se stvati same rešiti ili da će psihijatar(pomoću lekova) ili psiholog (pomoću psihoterapije) rešiti problem umesto tebe. Pored terapije lekovima, ili pshihoterapije treba biti aktivan, informisati se, isprobavati i upraznjavati „ alternativnu terapiju”(sport, vezbe disanja, autosugestija, relaxacija, konverzacija, šta god da uzmes kao oruzje) strpljivo, strpljivo i strpljivo, jer... poremecaj verovatno jeste iznedadio, ali verujem da nije nastao preko noći
Držim ti palceve i želim ti istrajnost.
Nadam se da nisam smorio, ako jesam, izvinite. :)
tuti

Ево ти моје искуство...
Имао сам нападе панике, углавном ноћу, због осјећаја гушења. Елем, не сматрам да су механизми превише битни, јер је то све у суштини стрес.

Стрес је страх, ослобађање од стреса је ослобађање од страха.

Идеја је да нађеш стварне узроке стреса-страха: рационални - лош брак, лоша финансијска ситуација, сексуалне фрустрације; ирационални - страх од болести, од смрти и тако даље. Буди искрен према себи. Значи неке ствари можеш промијенити, а неке не можеш. Што можеш промијенити - промијени, остало прихвати без страха.

Сад идеја је бла-бла, али шта можеш конкретно да урадиш. Ево овако: мени се чини да ти имаш страх од смрти-болести. То сви имају у мјери, то је ОК. Уради сљедеће:
1) Ако пушиш - смјеста престани. Страх спада на 1/4, а сам чин остављања је велика лична побједа. Од тога се постаје јак и неустрашив.
2) Почни се бавити спортом, вјежбе, растезање, опуштање... Код куће, на послу, у трамвају, свугдје.
3) Party hard! Значи, у складу са годинама, гдје год нађеш прилику за провод - проведи се. Плес, алкохол у мјери, дружење, прича, све је добро...
4) Једи воће и поврће.
5) Нађи себи вјеру. Види шта нуде традиција, теологија и наука. Вјера ће ти помоћи да ствари ставиш у контекст... Ако си православац, истражи то мало више, много је добро... Нађи нешто опуштајуће, ако хоћеш миксај (препоручујем ако може без много гријеха и горења у паклу) Сви ћемо да умремо, а можда и нећемо :)
6) Траве и чајеви. Горе ти је већ наведен рецепт за чај, али не мора то тако ригорозно. За смирење ваљају камилица(chamomile), лаванда (lavender), зобна слама (oat straw), матичњак (melissa), смиље (everflower)... Пиј пред спавање. Мени јако ваља хајдучка трава (yarrow, soldiers grass) за опште јачање.
7) Љубав и секс. Ако имаш с ким, волите се, притисни по том питању. Ако немаш, тражи смјеста. То ти ваља три царева града...

Tuti odlično si sve reko, tek sada sam te procitala.
Slazem se s tim, uzrok je ono gdje treba lijeciti, a lijekovi su samo za simptome, mada i to je dobro. Ali je najbolje rjesavati sve kad se sagleda UZROK, analizirati to sve.

Kad nam kažu da su neke bolesti genetske i nasljedne, ja nekad u to sumnjam. Ustvari mislim da se i naslijede ako je jedna majka imala traumu, prozivjela je i onda posle i dijete rizikuje biti osjetljivije, i sve tako s generacijama ako se desi da su se traume redale onda na kraju zovnu to genetski poremecaj, a ustvari ja mislim da je sve doslo SOCIJALNO, a na kraju samo napravilo promjene u genima. I tako onda neki doktori sto samo vjeruju u lijekove i rjesenje problema s lijekovima ne vjeruju i ne znaju za ovaj drugi socijalni dio problema (vecina doktora).

white_swan
(ღ♥♡♥á�)
12. april 2011. u 21.12
Potpuno identicni strah imamo, i ja sam u stranoj zemlji i studiram. Na početku je bilo diskriminacije od profesora i okoline sada napokon i ja zvrsavam u junu i sve mislim da će se nešto desiti, da će me izbaciti sa faksa, da će se za mene zakaciti neki profesor i sve tako.

hi,ja sam nova i molim vas za pomoć...
meni se desava sledeće,bez ikakvih fizickih simptoma imam osecaj da umirem,jedina stvar je da se osecam toliko slabo,ne mogu ni jesti ni piti u stalnom sam grcu i čini mi se da ću samo oci da zatvorim.svakog trenutkka mislim da je kraj..ne mogu da funkcionisem,da pricam sa ljudima ama bas ništa..kod mene je to toliko intenzivno ijako i non stop me drzi..toliko se plasim tog osecaja i te misli da hoću iz svoje koze..na terapiji sam sa lekovima ali ništa mi nije bolje...ima li iko slične simptome...koliko sam ovde procital,svi imaju napade,pa se od napada rszvije strah..a kod mene je konstantan osecaj i misao da umirem bez ikakvog razloga,jedostavno se osecam tako...zna li neko je li to normalno za anksiozni pormecaj ili stvarno umirem?pišite mi molim vas ja ne znam kako da izadjem iz ovoga...
hvala

Zdravo svima! Čitam konentare kako su mnogi uspeli da prevazidhu razne fobije i strahove.l, pa vas molim za savet kako ste uspeli. Ukratko moj problem je strah od prelaska ulice (sirih i prometnih ulica). Isla sam kod doktora uzinam terapiju znaci sve znam da treba izlaganje da lekovi ne mogu da pomognu da se rei problem već samo da olaksaju zbog fizickih sipmtoma itd. Hvala