Artroza kolena (gonartroza)

Artroza kolena ili gonartroza je izuzetnočesta. Moľe biti primarna ili sekundarna. Primarna je kada ne postoji ni jedan jasan faktor koji dovodi do promene, a sekundama je posledica nepravilnostu u kolenu kaoąto su „0” noge (varus kolena), „X” noge (valgus kolena), nepravilan poloľajčaąice i dr.
Koleno je sloľen zglob koji u jednoj kapsuli ima dva zgloba i to: 1. zglob između butne kosti (femura) i golenjače (tibije) i 2. između butne kosti ičaąice (patele). Koleno stabilizuju posebne veze i to:čaąična veza (ligamentum patellae), spoljna i unutraąnja bočna veza (lateralni i medijalni kolateralni ligamenti) i prednja i zadnja ukrątena veza.
Pokreti su savijanje i opruľanje.
Primarna gonartroza je mnogo čeąća kod ľena, naročito posle četrdesete godine, mnogočeąće kod gojaznih osoba i kod osoba koje imaju smetnje sa cirkulacijom. Postoji određena porodična skolonost. Osobe sa gonartrozomčeąće imaju ravne tabane.
Obično je obostrana, mada moľe biti i asimetrična. Po pravilu tegobe počinju u zglobu između butne kosti ičaąice (patelofemoralnom zglobu), a kasnije se nastavljaju na zglob između butne kosti i golenjače (femorotibijalni zglob).
Bol je prvi klinički znak gonartroze. Obično počinje kao bol sa prednje ili unutraąnje strane kolena, mnogo ređe sa spoljne ili zadnje strane, a kasnije zahvata celo koleno. U početku se javlja pri hodu, naročito po neravnom terenu. Javljaju se preskakanja iąkripa (tareľ, krepitacije) u kolenima. Ukočenja kolena (blokade) su retke i obično su posledica drugih oątećenja zglobe hrskavice ili meniskusa. Otok kolena i strvaranje veće količine tečnosti u kolenu se javljaju u kasnijoj fazi.
Ograničenje pokreta, naročito savijanja se javlja viąe godina posle početka bolesti.
Sa napredovanjem bolesti dolazi do poremećaja u osovini i stvaraju se „0” ili „X” noge (Varus ili valgus kolena). Dugotrajni bolovi i smanjena aktivnost dovode do slabljenja miąića nadkolenice, naročitočetvoroglavog miąića (kvadricepsa).
Prvi radioloski (rendgenoloąki) znaci gonartroze su promene na zglobu između butne kosti ičaąice koje se manifestuju kao izraątaji (osteofiti) na zadnjegornjem i zadnjedonjem rubučaąice. U zglobu između butne kosti i golenjače prve izrasline su na zadnjegomjem delu golenjače, a zatim na ostalim strukturama kolena. Kod dugotrajnih artroza dolazi do naknadnih (sekundarnih) poremećaja u osovini kolena. Radiografija kolena uz pomoć nekog kontrastnog sredstva ili vazduha se retko koristi u dijagnostici artroza. Ona moľe da pokaľe oątećenja na zglobnoj hrskavici i drugim delovima kolena.
Ne postoje posebne laboratorijske analize. Sedimentacija krvi je normalna, ili kod naknadnih zapaljenskih komplikacija blago ubrzana. Osobine zglobne tečnosti su već ranije opisane.
Tok bolesti (evolucija) je različit. U početku moľe postojati samo bol, bez drugih znakova, ali se bol moľe javiti i znatno kasnije kada su već jasno izraľeni radioloąki znaci gonartroze. Bolovi mogu biti samo posle duľeg hoda, ili trajati nekoliko sedmica, a postoje i periodi bez bolova. Posle viąe godina bolovi zahvataju uvek oba kolena i postaju trajni. Ograničena je sposobnost kretanja, naročito u kasnijoj fazi kada se razviju i poremećaji u osovini kolena.
Lečenje moľe biti neoperativno (medikamentozno) ili operativno (hirurąko).
Neoperativno lečenje se sastoji u davanju lekova (tableta, kapsula i drugih oblika) koji smanjuju bol i zapaljenske reakcije, ali se ne daju kortikosteroidni preparati u obliku tableta.

Lečenje
Nažalost, promene na hrskavicama i kostima su ireverzibilne (nepopravljive). Lečenje se sastoji u smanjenju bolnosti i mišićnog spazma, poboljšanju funkcije, sprečavanju kontraktura i osposobljavanju za aktivnosti dnevnog života.
Lečenje može biti:
-lekovima – analgetici, antireumatici, antiflogistici, miotonolitici
-fizikalna terapija – hidroterapija (omogućava pokrete u zglobu sa smanjenim opterećenjem), kineziterapija (rasteretne vežbe i potom jačanje mišića stabilizatora zgloba) i elektroterapija (uglavnom analgetska)
-hirurško lečenje (palijativni, kauzalni, artroplastike, artrodeze i eksperimentalni pokušaji zamene ili regeneracije hrskavice).

Nazalost slabo se nešto može uraditi. Ništa napisali godine i državu gde se nalazite.
Glavni problem je da celije koje obnavljaju hrskavicu chondrociti ima malo i sa godina opada.

1. Synvisc , injekcije u koleno na svakih 6 meseci, to je supstanca, hyaluronska kiselina, koja vezuje ogromne kolicine vode, stvara neki gel i podmazuje zglob, time amortizuje trenje u zglobu i smanjuje bol i povecava pokretljivost

http://www.synviscone.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/Hyaluronic_acid

Ima ovoga i pod drugim nazivima, ali u Srbiji nema, pitajte privatne ortopede, možda nabavljaju u inostranstvu, nije jeftino jedna injekcija je oko $300, a oralno uzimati kao tablete slabo pomaze
2. Dodatci, ili supplimenti sa Glucosamine + Chondroitin + MSM sa vitaminima C,D, K, hydrolizat kolagena (ili zelatin), pitajte u apoteci ima svugde kombinovanih preparata, slabo pomaze
3. kortizonske injekcije u koleno kod jakih bolova max 3x godisnje, pomaze ali...
4. vezbe: bicikl i ekliptikal, plivanje, joga, jacanje misica nogu, jako dobro
sto manje vertilanog opterecenja, stajanje u mestu i dugotrajno hodanje ili trcanje, ali kratke setnje su potrebne, ne valja ni stalno sedeti,

Poslednje je vestacko koleno, ali ga ne bi trebalo ugradjivati pre 65 godine zivota, jer je prosecan vek trajanja oko 10 godina, zavisi od telesne tezine i broja koraka, i može se još jednom zameniti.

Ono sto će jednog dana da resi problem je tretman maticnim celijama, koje se apliciraju injekcijama u koleno, one se difernciraju u chondrocite i obnove hrskavicu. Za 5-10 godina.

http://en.wikipedia.org/wiki/Stem_cell_transplantation_for_articular_cartilage_repair

Maticne celije se uzimaju iz kostane srzi, ali ih ima tamo malo pa se posle pazljivog izolovanja moraju umnoziti in vitro i tek tada sa ostalim sastojcima u smesi ubaciti u vidu injekcije u koleno.
Ovo se već naveliko radi u veterinrskoj medicini, i to vrlo upsesno oko 85%, i to recimo kod trkackih konja koji često imaju povrede zgloba. Tretman maticnim celijama može obnoviti i naprsli meniskus kao i ostecenu hrskavicu.
Ovakav tretman na svoju ruku već praktikuju neki privatni lekari sirom sveta, ima da se nadje na googlu, no ko šta i kako radi, to se ne zna. NE POSTOJI RAZRADJENI PROTOKOL, JOS NIJE NI U KLINICKOM ISPITIVANJU.
Ja to cekam i volela bih da se ubacim u klinicko ispitivanje, imam problem samo sa jednim kolenom od neke stare povrede, nije samo klasicna artroza, već i raspukli meniskus, problem sa casicom i mali osteofit.

Zaboravila sam tabelete ze bolove tipa ibuprofen, naproxen i dr. s tim se može godinama gurati.
Kod jaceg optrecenja i napora može se uzeti steznik za koleno, ali ne uvek samo kad mora.
Ja pijem meloxicam 15mg/dan (Mobic u americi ili Movalisu EU), vezbam bicikl i ekliptikal skoro svaki dan.

Jako su dobre ove cepele, za hodanje i za ekliptikal, ja oh ne skidam.

http://us.mbt.com/

Posle svake vece fizicke aktivnosti, tj, vezbi treba HLADITI koleno, ja koristim kesu sa gelom koja mi stoji uvek u frizideru, i preko neke tkanine stavim na koleno, trebalo bi 3x dan, ali eto zaboravim.

Što se tiče plivanja, ne svaki stil, u mojoj brosuri za Patelo-femoral syndrom piše plivanje samo sa opruzenim nogama flip-flop, znci kraul, i jeste tako, ja sam krenula prsno da plivam prsno kao uvek i posle samo 30 minuta sam dobila takve bolove da sam morala danima da se oporavljam, trebalo mi mesec dana dok sam iskljucila sve ostalo i utvrdila ono sto piše u brosuri, koju sam bila zaturila.
Imam tamo u Srbiji skolsku drugaricu lekar za fizikalnu terapiju ima istu dijagnozu kao vi, ona ide biciklom, radi jogu i ništa vise, a uvek je bila mrsava i sportski je tip i eto.

Zaboravila sam: posle fizicke aktivnosti pomazu vezbe istezanja.

imala sam operaciju ukrstenih ligamenata pre pola godine i još mi nije spao otok.A sada kada god stojim malo duže ili sedim malo duže otok mi se poveca i ubrzo posle se smanji na onaj otok koji mi već stoji na kolenu od operacije.molim vas za savet ili neka mišljenja!