Mislim da bi nik NećuŽvakuHoćuKusur imao štošta da kaže na ovu temu.

Ovde kod mene vraćaju u peni.

Prodavnice u mojoj blizini opraštaju dinar dva a i njima se oprašta.

A ljudi, da su nervozni - nervozni su. Večito u redovima ima bezobrazluka ili se u redovima ispravljau krive Drine a mene bogami često i zabavlja da kroz zezanje „uvodim red”...;)

Da, kod nas ima baš uslužnih. Zapravo, ima najrazličitijih.

Otišla jednom moja drugarica na brzinu u prodavnicu i ostavila klinca kod kuće s mamom. Tada je baš krenulo ono pravilo da se propuštaju žene sa decom u kolicima i na konto toga se tik do iza nje progurala jedna žena sa postarijim deteton, doduše u kolicima, mada ih je odavno preraslo. Kasirka prostreli moju drugaricu pogledom i onako promenjenim glasom počne da sa obraća detetu kako eto teta njega neće da propusti a moja drugarica će na to „a šta ćemo mi koje smo ostavile decu kod kuće, trebamo li da nosimo njihove slike da vam pokazujemo”...;))

Uvek se svodi na to ko je kakav čovek i na šta je spreman.

Problem nastaje kada, oni koji nose nečiju uniformu, i samim tim predstavljaju biznis za koji rade, svoje niske standarde pretvaraju u „kulturu” tako što im neumesno, često i neuljudno, ponašanje prolazi.

Tu pomaže samo intenzivan trening i monitoring.

Ovde kod mene retko ko koristi keš. Svi prelaze na alternativne vrste plaćanja.
Moram priznati da sve postaje nekako toliko skupo da postaje besmisleno.