Припајање Нијагаре епархији Источно Америчкој је било привремено решење, због Георгија.
Георгије је затворио Цркву, и одбио је да је отвори по одлуци Св Синода.
Народ Нијагаре је решио да сам отвори Цркву ако треба, и ако већ СПЦ не може да спроведе своје одлуке увек постоји нека друга Црква.
Нај лакше решење је било пребацити Нијагару код владике Митрофана, и то је била успешна сарадња.
Проблем са којим ће се владика Митрофан суочити је да добија епархију која је де факто финансиски уништена.
Не зна се која ЦШО дугује више, у Торонту су чак изгубили статус од државе за право да се новац дат као прилог скида са пореза.
Исто тако шта ће бити са Делаваром?
Да ли ће наставити да иду са владиком Артемијем, или не?
Са свим поштовањем за владику Митрофана, али не бих желео да сам на његовом месту.
Узгред нисам ја важан у Нијагари, само средње просечан Србин, и ништа више.

Делавар колико ми је познато има контакта са владиком Артемијем, тако да ме не би чудило да и званично пређу код њега.
Исто тако и неке ЦШО у САД су заинтересоване, као и из Аустралије.
Једино за сада владика Артемије избегава да направи неку паралелну Цркву, већ се мање више концентрише на Србију.
Не чуди ме да на Делавару нису примили тог Георгијевог ђакона или шта већ.
Исти проблем ће имати и владика Митрофан, добиће епархију све са Георгијевим поповима, који су се смучили народу. Што се мене тиче, може патријарх да постави кога хоће за намесника, али ја никада нити ћу пољубити руку, нити бити заинтересован за било шта, где је онај који је са олтара поручио да ми у Нијагари, вежемо себи камен око врата и скочимо низ водопад.
Тако је и са осталим Ђокићевим поповима, сви су пљували по народу, да му се удворе, сад би да им народ љуби руку јер су уз Митрофана.
Е тако не иде.
Што се тиче пара, колико је од тих $750,000 остало?
Из нечега су плаћани трошкови, отплаћују се дугови и све остало.
Колико ће зарађивати од свећа, немам појма, али ако нема народа коме ће продавати свеће?
Неће све ићи баш тако лако.