Ako na tranzitu skreces lijevo, u sekundi se uhvati kolona iza tebe. Ove godine primjetih da mnogi vozači koji dolaze u susret zastanu i propuste te.

Subota uvece u restoranu Elas. Muzika u zivo. Pjesme od prije rata. Mijesano rok, zabavne i narodne. Prosjek godina gostiju oko 50. ;)
Ali otkaceno kao da su 20.

Mene nadje Vito (mislim da se muzicar tako zove) pjesmom Kao mornar dobro more.

https://youtu.be/aTD4UDCFaXg

Ako ste pusac, nemate ništa pametnije u subotu, rođeni ste 50 i neke ili 60 tih, plesete kao da vas niko ne gleda i pjevate kao da vas niko ne cuje - pravo mjesto za izlazak. ;)

Yoland,

Bilo bi lijepo da u casi ima vise vode. Ali nije bas ni prazna.

Ako imate bastu, cvjetnjak ili razmišljate da se bavite time, u prodavnicama poljoprivredne robe na trznici je dobar izbor sjemena.

Postavlja se pitanje šta covjeku stvarno treba. Interesantan clanak pokazuje kako to mongolski nomadi vide
https://tinyurl.com/y8vz7et4
Podsjeti me na razmišljanje jedne mudre glave koja je mislila da će u penziji zivjeti na pasnjacima sa stadom. Ali zivot ga odvede u BL.

Izgleda da nije samo Pjeru i @ smetala buka ovog ljeta:
BANJALUKA - Gradonačelnik Igor Radojičić predložio je gradskom parlamentu odluku kojom bi trebalo da se stane ukraj pretjeranoj buci iz ugostiteljskih objekata i sa koncerata na otvorenom, u nastojanju da se uvede red u ovu oblast.

Prema odluci koja će se pred odbornicima naći na sjednici 30. oktobra, predložene su rigorozne kazne za sve koji budu kršili novi gradski propis kojim je precizno definisan opseg buke i propisana jasna pravila za ugostitelje i organizatore javnih skupova.

Setah juče još jednim parkom gdje su ljudi donirali „kocku” za staze. Imena donatora izgravirana. Pored klupe koje su ljudi donirali u sjecanje na nekoga. Mislim da je ideja dobra. Rasijani po cijelom svijetu možemo ostaviti trag u gradu.

Градски дрвореди су претходних дана обновљени са око 150 нових садница различитих врста дрвећа

- Укупно 40 комада јасена засађено је на празним мјестима у дрвореду у улици Краља Петра Првог Карађорђевића - рекли су у Одјељењу за комуналне послове.

Додали су да је засађено и 30 садница липе на западном транзиту и 50 стабала гинко билобе код новосаграђених игралишта у улицама Старине Новака, Драгише Васића и Раде Врањешевић, на Булевару Живојина Мишића, те код игралишта у Кордунашкој. У Врбањи је засађен одређен број четинара у улици Марка Краљевића.

U Valjevu na plazi Abacija otvorio gradonacelnik igraliste za djecu koje nosi naziv „Igre bez granica”

- Уникредит банка је партнер града и учествовала је у више акција и пројеката. Водили су конзорцијум који је радио на реструктурисњу градског дуга, а такође су један од спонзора предстојећих новогодишњих празника у граду - казао је Радојичић.

Kaže viki danas u Valjevu živi 19 muslimana. U vreme prvog poznatog pomena imena Valjevo, 1393. godine, ovo naselje je bilo već uveliko aktivan trgovinski centar srednjevekovne Srbije u koji su dolazili trgovci iz Dubrovnika i tu osnivali svoje filijale, da bi preko njih otkupljivali različite sirovine koje su prevozili dalje ka zapadu, dok su tu prodavali različitu otmenu robu nabavljanu duž obala Mediterana. Uspon Valjeva, kao i uspon autonomne Srbije, zaustavljen je 1459. godine kada je srednjevekovna srpska država osvojena od strane Turske imperije.

Pod turskom vlašću
Muselimov konakSa promenom feudalnog gospodara život u valjevskoj kotlini nije u potpunosti zamro. Istina, umesto trgovačkih karavana kroz Valjevo su sada prolazile turske vojne jedinice na svom pohodu ka Ugarskoj, čije su se granice u to vreme nalazile samo nekoliko desetina kilometara severno od Valjeva. Ipak, iako deo jedne muslimanske države u prvim decenijama turske vlasti, Valjevo je ostalo pretežno hrišćansko naselje. Razlog za to je da je, zbog blizine neprijateljske Ugarske, hrišćansko stanovništvo pograničnih oblasti imalo izvesne privilegije, kako ne bi bežalo preko granice i pružalo aktivnu vojnu pomoć neprijatelju. Međutim, već od druge četvrtine 16. veka stanje počinje da se menja. Posle velike turske pobede nad Ugarima, 1526. godine kod Mohača, muslimanska imperija kreće u dalji pohod u Evropu, pomerajući svoje granice na sever, istok i zapad. Time Srbija, a sa njom i Valjevo, postaje teritorija duboko u unutrašnjosti carstva. Samim tim turska imperija više nije imala razloga da i dalje čuva one privilegije koje je lokalno stanovništvo do tada uživalo. Sa njihovim ukidanjem počinje postupak islamizacije. Lokalno stanovništvo, ili prelazi u islam, ili beži dalje na sever. Oni koji nisu to učinili padaju u potčinjen položaj.

Na mesto odseljenog lokalnog stanovništva doseljavaju se muslimani iz udaljenijih krajeva. Istovremeno, sa pomeranjem granice u Valjevu su stvoreni svi uslovi za ponovni procvat trgovine, a time i za dalji razvoj varoši. Slikovitu predstavu ubrzanog razvoja i islamizacije koja ga prati pružaju turski popisi iz 16. veka. Na samom početku tog procesa, 1528. godine u Valjevu ima ukupno oko 600 stanovnika, od čega je dve trećine hrišćana. Samo tri decenije kasnije, 1560. godine, broj stanovnika se povećao za tri i po puta (oko 2.060), ali u stvari, povećao se samo broj muslimana, dok je broj hrišćana smanjen, tako da je sada njihov odnos 6 prema 1 u korist muslimana (1528. godine je u Valjevu bilo 71 hrišćanska i 27 muslimanskih kuća, a tada je broj hrišćanskih kuća spao na 51, dok se broj muslimanskih popeo na 293). Ovaj proces islamizacije je nastavljen i u sledećem veku, tako da nekadašnji hrišćanski trg postaje prava orijentalna kasaba. Takvu sliku o njemu je početkom 17. veka ostavio i poznati francuski diplomata i putopisac Luj Žedeon, napisavši da je Valjevo: „mnogoljudno i prostrano mesto, prijatno po velikom broju vrtova”. Sličnu predstavu orjentalne naseobine je 1660. godine ostavio i čuveni turski putopisac Evlija Čelebija pominjući postojanje desetak džamija, jednog turskog kupatila i većeg broja kuća okruženih vrtovima i baštama. U to vreme Valjevo se za dva i po puta povećalo u odnosu na stanje pre sto godina. Tada je u njemu bilo ima 870 kuća sa oko 5.200 stanovnika. Pored toga Čelebija je zabeležio da se Valjevo nalazi u dolini, da zauzima obe obale reke Kolubare koja ga deli na dva dela. Na jednoj obali je takozvana čaršija, poslovni deo grada, sa radnjama i dućanima, dok se sa druge strane reke nalazi stambeni deo. Valjevo se tada nalazilo na onom mestu gde je danas njegovo najuže jezgro, zauzimajući kao i danas obe obale reke. Pretpostavlja se da je pre Čelebijine posete, kada je u varoši bilo manje domaćinstava, celokupan njegov sadržaj bio smešten samo na jednoj obali reke.

https://youtu.be/SgQ_PpPhp-E

Yolanda,

Eh šta sam mislio? Zamisli sad da pjesnik objasni šta znace metafore u pjesmi, ili da ti objasnis svoj komentar „kao da pišem o Valjevu”.

Nije fazon. A ni fora. Idemo dalje.

Yolanda,

Prvi odgovor je bio da ne vrijedi objašnjavati šta je covjek mislio jer ljudi već imaju svoje tumacenje. I šta god napises ne mijenjaju ga. Bar neki. Nisam mislio na tebe. Izbrisah ga.

Kad vidi:
„Ja nikada ne postavljam pitanja da bi dobio subjektivani odgovor. Ja nalazim odgovore sam.”

Iskreno nisam shvatio da je Valjevo parallela zbog imena ulica. Ja sam nešto drugo protumacio. Dakle naše tumacenje nečijih rijeci nije uvijek tačno.

U to ime objašnjenje: Kompletan clanak o istoriji Valjeva je Pjerov odgovor da ne možemo stati na jednom trenutku u vremenu i njime tumaciti ostatak. Recimo radojica kreće od pre-turskog vremena i kaže da su Bosnjaci napustili tradiciju slave a Srbi nisu. Prije hrišćanstva su Slaveni slavili mnoge bogove. Stvari se mijenjaju sa vremenom. nekad evolutivno, nekad prisilom strahom. Ide vrijeme kako Stojnic pjeva.

Kod nas biće ne može bez mijenjanja ulica. Ali drvoredi ostaju. Nadam se da igraliste nije posjeklo „moj” orah na Abaciji.

01100010 01100101 01110100 01101111 01101110

Nazife,
Pitanje je jasno. Daj temu i komentar gdje neko od njih piše da su bolji pa ću odgovoriti istome.