У холу зграде међународног Црвеног крста у Женеви стоји табла са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.” То што је српска војска урадила, више се није поновило у историји ратова.

Преседан у историји ратовања десио се у Србији крајем 19. века, тачније 1885. године, када је Србија прекинула рат са Бугарском на један дан да би пропустила медицински транспорт преко своје територије. До данашњих дана, у наредним ратовима широм света, овако нешто се није догодило.

У то време, Србија је већ имала уређене болнице, а радио је и Црвени крст. Међутим, то није био случај са Бугарима, те њихове рањенике није имао ко да збрине, да им пружи медицинску помоћ. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави.

Иронично, једини пут до Бугарске водио је преко Србије.

И тада се догодило нешто што свет никада није видео – војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије.

To nije bilo sve što je Srbija učinila. Transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen – Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stanju.

Нека ова прича буде репер за све Србе како се треба понашати, јер је ова прича истински дио душе сваког Србина.

И у то име ако је Рефик спасао макар једног Србина, нека му је вјечна слава и хвала. А ако и није нека и тад живи та прича и нека остане макар једна нит између нас и муслимана која може да нас повеже, јер ваља нама живјети једнима поред других и не треба све везе покидати.

Јер најморалнију и најетичнију максиму у свијету имамо само ми Срби, а она гласи:

„Боље ти је сине изгубити главу, него своју сагријешити душу”

Саво, а шта ако је у питању акција у супротном смјеру.