Kad sam imao 18-19 godina doziveo sam jedan od cudnijih dana u svom zivotu. Stanovali smo na 5-tom spratu, poznavali smo manje vise sve stanare,svi smo se doselili u isto vreme, u toj zgradi sam živeo od svoje 6-te godine.
Na prvom spratu je živela jedna starija žena...imala je sedu kosu, pravilne i plemenite crte lica, lepo se izrazavala i dosta smo se postovali...kad bi se sreli, uvek je bilo sa osmehom i rečima paznje.
Jednog dana su mi rekli da je umrla.
Pomislih...steta, nisam stigao ni da joj kažem koliko mi je bila draga.
Dva dana kasnije, mrzelo me je da cekam lift pa krenuh stepenicama peske do mog stana. Kad sam dosao ispred njenih vrata, vrata se otvorise, i na pragu je bila ona. Pozvala me je da udjem po prvi put u njen stan, sto prihvatih malo u soku... sedoh u fotelju i ubrzo zatim donela je caj i kolace...ne secam se uopste o cemu smo pricali, ili smo možda cutali sve vreme. Uglavnom u mojim mislima je bila samo jedna ideja...da li da je dodirnem ili ne.
Nisam joj rekao da mi je draga, znala je po mom pogledu, i bez mojih reci. Uglavnom, posle tog dana nismo se vise nikada sreli.