Neću da se igram s bratom, kad me mole. Neću ni da ga čuvam. On ionako voli da ide sa njima jer ih još nije dovoljno upoznao. Tako će ga i danas voditi u igraonicu. Oni mnogo vole da idu u igraonice i na rođendane. Tamo se druže iz koristi, da nadju veze u svetu lekara, advokata, skupih automehaničara. Matorci sve rade preko veze i vole da se pajtaju. Tamo jedan drugog tapšu po ramenu, mamice se dive jedna drugoj kakvu frizuru imaju i što su lepe, kako su sredile svoje celulite i tome slično.

Ja im kažem: „Neću u igraonicu, ostajem kući”. „Ma kako nećeš?”, kažu oni. „Ima torta ima sok”. „A da vam nije palo na pamet da sam ja malo velika za igraonicu”, kažem im ja. „Pa da..”

E, pa ne idem u igraonicu. Jadni batica mora da ide, nepouzdana sam za čuvanje. Prošli put kad sam ostala sama sa njim, uzela sam tatinu drogicu, pa smo duvale ja i Kristina, i batica se bio ukako, ali ko da uvali prste u govno i nisko padne, kad visoko letiš? Ne, od tada nemaju baš poverenja u mene, što je baš super.

Pa se pretvaram da sam kul, da nisam presrećna što ću ostati sama, kao čitam knjigu za lektiru, a zabole mene za lektiru, samo čekam da odu. A bata srećan, pamćenje mu kratko. Igraonicame, to su vam kao zatvori za decu. Imaju oni čuvari, animatori, oni što se tobože osmehuju i vole malu decu. Oni sprečavaju da deca dodju do roditelja, ima i ona žica sa niskim naponom što opeče malo kad je dodirneš. Sve je napravljeno samo da deca ne dodju do roditelja, jer roditelji imaju preča posla po tim igraonicama jer zabava je sve kod tih matorih govana. Sve bi dali na to. Mamica se evo ceo dan sređuje, depilira, zato smo i ručali ono sranje od pice, mamica se uteže, skoro če da pukne, pa kozmetičarke, pa depiličarke, pa frizerke, pa maserke. A tatica glumi nehajnog rokera, ofarbao sede zulufe, stavo cvikere a la Vudi Alen, pa se unervozio.

„Budi dobra, naruči picu i za večeru, tu su pare”, kaže mama, već je zaboravila da nismo odavno jeli kuvano.
„Da, mama”, gledam kako mamica posrče na ogromnim štiklama. Jedva čekam da izadju.

Zatvarju vrata. Sada sam slobodna, nema više duha Milana Mladenovića, da me plaši, nema više „Paket aranžmana”, svih onih rokera što su ili mrtvi od droge ili su preživeli i postali ministri i kriminalci visokog stila. Odmah sednem za kompjuter, pa malo

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=7Nr33m1zXVE

i malo

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Azx4q9OkBkU


i malo...


pa sve je to isto.

A provalila sam i šta rade roditelji tamo u igraonicama. Imaju oni i „dark rooms”, imaju disko. Pa kad sam prvorođena, pametna i tatina ćerka. Taticina šifra je bila „Jana”. A Jana sam ja. Možda tata misli na mene kad radi tajne stvari? Ko zna. Tatica naravno skuplja sve te snimke iz igraonica, kao nešto zatamnjeno, gomila matoraca pod crvenim svetlom. Matore ozbiljne žene u tangama, goli muškarci sede za stolovima i piju viski, onda prva žena legne, pa druga, pa svi priskoče. Volim da gledam tajne tatine snimke. Svi roditelji iz igraonice ih posle dobiju, posle tog njihovog zezanja. Gledam šta sve rade, iako su matori. Ima i dobrih frajera tamo. Mogu i da naučim, da u startu budem iskusna. Još nisam imala odnos, ali sam sigurna da ču ga imati do četrnaestog rođendana. Još samo par godina. Baš jedva čekam da odem iz ove kuće gde me niko ne voli. Mrzim ovo stanje da budem dete ovakvih skotova. Samo čekam da prođe.

MC