Prvo da Vam čestitam praznik. HRISTOS se rodi.

Na zalost, skolski sistem u Srbiji nije kao sto je nekad bio. Ovo Vam govorim iz licnog iskustva, kao roditelj koji je svoje dete doveo u Srbiju zbog skolovanja. Dosli smo iz Amerike u unutrasnjost Srbije. Beograd pruza mogućnost privatnog skolovanja dece ali su te skole mnogo skuplje nego na zapadu. O njihovom programu ne mogu ništa da Vam kažem jer nisam upoznata sa istim. Državne skole su katastrofalne. Pocev od skolskog kadra (cast izuzecima), do programa i nacina rada. Prosvetni radnici, opet naponjem cast izuzecima, su ili nestrucni ili nezainteresovani za posao kojim se bave. Cesti strajkovi, promene plana rada, promene zakona o skolstvu, negativno uticu i na decu i na roditelje. Gradivo je preobimno a tekstovi u udzbenicima su stampani tako da je ponekad i odraslima teško da ih razumeju. Moje dete je 7. razred osnovne skole. Odličan je djak i na zalost jedino sto je naucilo u skoli je reprodukcija. Ucenje istorije, geografije i dr. napamet dovodi do toga da deca nisu u stanju da povezuju gradivo iz razlicitih predmeta a o koriscenju naucenog da i ne govorim.
Vecina nastavnika je nezainteresovana, primljena na posao preko veze, nestrucna. U skolama je sve vise nasilja među decom koje niko ne sankcionise. Uslovi u skolama su nikakvi. Fiskulturne sale samo što se ne sruse, rancevi su toliko teski da 80% dece ima deformitet kicme. Ranac za 7. razred tezi od 8-13kg u zavisnosti od predmeta koje dete ima odredjenog dana.
Da ne nabrajam vise, razocarana sam i ja a sto je najgore i dete.
Tačno je da u Americi deca manje uce ali to što nauce umeju da primene u stvarnom zivotu. Nostalgija je teska ali verujte mi, mnogo je teze gledati dete kako se muci zbog Vase odluke o povratku.