То су све будалаштине емотивних луда,ево ја из Аустралије могу да ти
поручим да и овде сунце итекако добро греје,можда још боље него у Сербији.

Лијепо је кад пјесник поручује људима да остану у својој отаџбини, али је отаџбина прије свага та која људе привлачи или одбија од себе. У вријеме када је Шантић писао ову пјесму, времена су била друкчија па је и таква пјесма имала своје оправдање. Уосталом, он је ту пјесму посветио муслиманима који су одлазили за Турску након повлачења турске империје са наших простора.

Данас је ситуација сасвим друкчија. Након распада Југославије, у свакој новој државици имате двије разочаране групе њених становника: једни су добили своју жељену државу у којој немају хљеба да једу, а третирани су као највеће робље у нечијој колонији, а други су присиљени да живе у држави која етнички није њихова и која их и по том основу претвара у робове и грађане другог реда.

Да би човјек остао у држави у којој се налази и завичај његовог поријекла, и да би је доживио као своју отаџбину, та држава илити отаџбина то треба и да заслужи. То значи да треба људима да омогући живот достојан човјека какав у најмању руку пружа дестинација у коју путује, а то значи - личну слободу, право на рад и праведну зараду, укидање бирократских препрека, кочница и глобе моралној иницијативи и сналажљивости стваралаца који умију да створе али су спријечени државно-мафијашком регулативом.

Мафијашење и монопол криминалаца на сваку врсту посла, у нашим крајевима су достигли плафон неиздржљивости. Кад је држава окренута против свог народа, а посебно њен репресивни дио, кад се цио државни апарат стави у службу мафије и спољних окупационих структура - онда јадном човјеку не преостаје ништа него да себи тражи простор бар физичке егзистенције, јер су духовност и дух у њему већ одавно убијени и то од оног ко је задужен да ту духовност чува - а то би требала да буде отаџбина.

Људи по правилу бјеже од рата, биједе и недостатка људске слободе.
Рат је прошао. Остала је биједа и угроженост људских слобода.
То двоје је повезано. Што држава више угрожава људске слободе, посебно слободу стваралаштва, то се више ствара сиромаштво и биједа.
А врста угрожености људских слобода велики је списак...

За привлачење људи да остану на неком простору - нису довољни апели. Држава мора на томе да уради и нешто конкретно. Економију није лако развити, али омогућити шири спектар људских слобода - то бар није тешко ако државу воде паметни људи. Тад проради људска иницијатива, сналажљивост, па се и економија почне развијати.

Краљ, да би населио неке крајеве - дијелио је земљу бесплатно и ослобађао људе од пореза. Тако се радило у многим државама које су имале потребу за становништвом. Тако се насељавао амерички континент.

На западу се срећу имигранти из бивше Југославије различитих националности, и сви на крају закључе да им је судбина била иста, да је свак био прогоњен од оне 'друге стране'. А исто тако закључе и имигранти који су наше просторе напустили из економских разлога: без обзира на националност, без обзира да ли живјели у својој етничкој држави или не - сви су они напустили простор на коме влада биједа, недостатак слободе и потпуно ропство под економско-политичком мафијом и дестимулативним стегама државне бирократије мафијашког типа, удружене с политичким и криминалним подземљем.

Дакле, да би се спасло шта се спасти може, свак би морао да поправља своју државицу како зна и умије. Изаћи на улице, све досадашње владаре смијенити и забранити им даљи политички рад, узети изборни систем у поштене руке, формирати поштена правила игре, формирати независну народну контролу рада државних органа...

Нема леба у држави где приватни избршиоци избацују људе из станова, где се људима намећу лажни дугови и на такве дугове ударају високе камате, где се народу намеће по неколико врста рекета, попут оних са телевизијом и струјомјерима, телефонским рачунима за неостварене услуге, порезом на регистровано оружје и другим рекетима на непрофитне категорије људске егзистенције...

Замислите како то изгледа кад вам неко континуирано шаље рачуне на услуге које не користите, а онда вам удара камате, па вам на крају шаље приватне извршиоце... а да бисте било коју од тих грешака исправили регуларним путем - наилазите на огромне зидове бирократских препрека да вам за сваку ситницу треба годишњи одмор, пуно веза и пуно новца. Ето од чега народ бјежи!

Power, слажем се ја с тобом да је амерички континент отиман, а слажем се и са ставом да ти отимачи шире - не демократију него квазидемократију по свету. Дакле, такође отимају и по свету.
Али то не негира чињеницу да су досељеници нагрнули на празну земљу и на њу добијали 'тапије' без уложеног цента. Ипак, то није поента приче.

Поента је да мораш имати добру државу и у њој разумну власт да би:
а) привукао радно становништво да се у њу досељава и
б) придобио радно становништво да у њој остане и ствара.

Ако имаш власт која нема разума, него се понаша попут мафије која рекетира и шири терор, која отима све што радни човек створи, која све граби себи а радном човеку оставља мрвице (к'о псу у синџиру), која у себи има феудалну свест третирајући радног човека као кмета или роба - онда је такав режим дестимулативан за живот у тој земљи.

Суштина је да отаџбина мора да буде стимулативна макар за домицилно становништво, ако не и за досељенике. А стимулисање како је некад вршио Алекса Шантић, и остали песници, данас више нема ту снагу какву је имало тад.

Морамо једном схватити да је свет нагрнуо у западне земље - не зато што и у тим земљама песници упућују људима речи добродошлице и останка, него их привлаче на конкретнији начин (не због њих него због свог капиталистичког интереса и профита).

Ја ово не пишем да бих хвалио Запад, него што сматрам да и наш балкански простор може да се духовно и административно уреди на исти начин - да буде ПРИВЛАЧАН, пре свега своме домаћем становништву. Али за тако нешто треба памет и разум - како народу тако и владарима.

Радни људи су свуда робови, и на истоку и на западу, а режимлије су паразити који једино смишљају степен експлоатације. Али кад радног човека претвориш у роба, онда за њега отаџбина не постоји, него само територија на којој ће му ланци на ногама бити много лакши.

Power, није народу проблем да поштује правила уређене државе, почев од тог смећа па надаље. Проблем је кад је држава репресивна а неуређена.

Држава мора да поштује радног човека и његово време. Зашто у Канади возачку дозволу продужиш за пет минута, нигде не идеш осим на један шалтер и не прилажеш никакве друге документе и уплатнице осим старе возачке дозволе?

А колико времена и лутања од шалтера до шалтера ти треба да би то исто обавио у нашим државицама (које, успут, имају исту технологију за овакав посао)?

А треба ли да говоримо о протекционистичком начину запошљавања и понижавајућем плаћању нашег радног човека за његов труд и време проведено на раду? О руководиоцима који не знају да руководе државним институцијама, те државним и осталим монополским предузећима, а узимају енормне зараде што кроз плату што кроз мито - за хаос који производе својим начином руковођења? О глобама, рекету, извршиоцима, фиктивним задуживањима и незаконитим каматама... већ сам говорио. Држава која дисциплинује своје грађане незаконитом тортуром, а није у стању пре свега да дисциплинује своје институције, и приватне фирме којима је дала државничка овлаштења, те да њихов рад сведе у оквире законитости и фер односа према грађанима - не може да буде привлачна за живот, ма колико се њени службеници бусали у патриотска прса и позивали народ на патриотизам.

Power, у садашње време, ако већина становника живи на минималцу од 150 евра, ниједан руководилац у држави, државном предузећу, па чак ни приватни предузетник (тајкун) који згрће паре у монополским пословима под државном заштитом - нема право на плату од 3000 евра.
Зашто нема?
Па зато што је лош руководилац!
Када би минималац био 1000 евра, никога не би занимало колику плату себи исплаћује Бајатовић, Табаковићка и остали, јер успех да се исплате минималци већи од потрошачке корпе - знак је способности добрих руководилаца.

Ако би држава судски гонила банкаре, електордистрибуцију, телефонске компаније, РТС и остале гулитеље народа који људима намећу фиктивна и противзаконита задужења и нерегуларне камате, а онда шаљу приватне извршиоце који се иживљавају над људима, уместо што штити пљачкаше који се крију иза статуса 'правног лица' - та држава би се могла сматрати подношљивом за живот. Јер задатак државе је пре свега да штити своје грађање и свако пословање сведе у оквире праведног закона.

То исто би се односило и на државу која би заштитила право сваког човека на минималне услове живота укључујући и минималан смештај.

Држава која пред грађанина само ставља обавезе, а са своје стране ништа не чини да грађанину олакша испуњење тих обавеза, него му на свакој степеници поставља бирократске препреке и знакове лоше организације, незнања и неодговорности државних службеника - онда се мора разумети зашто људи беже из такве земље, па макар им 100 пута била отаџбина.

Зашто је то тако у нашим балканским државицама? Па зато што се, без икаквих стручних критерија, на важне послове постављају браћа, кумови и свастике...

Један пример: Једна наша телефонска компанија је човеку који је у иностранству потурила уговор на две године (у уговор укључен телефон и услуге роминга). Човек редовно плаћао пуне две године, желећи да има наш број баш из патриотских разлога, али у иностранству није имао телефонску услугу (роминг). Паре се гомилале на рачуну и након две године је било око 600 босанских марака. Човак на крају оде у њихову канцеларију да му откључају телефон и да се пребаци на систем допуне, а службеник каже - мораш написати молбу, па ако ти одобре. Човек каже - зашто да пишем молбу кад ви имате своју уговорну обавезу коју нисте испунили, а уговор је на две године које су истекле? Али напише он и молбу. Убрзо му скину свих 600 марака с рачуна. Затим, они му сваког месеца наставе испостављати рачуне, а он престане да их плаћа. Они му почну набијати енормне камате, па му на крају шаљу и судске позиве на домицилну адресу, иако он и даље не може да користи њихове услуге. А држава у оваквом случају стаје на страну правног лица, уместо да овакве пљачке прогласи назаконитима. И, како очекивати да се људи враћају на овакав третман?